Medicinsko i zdravstveno pravo predavala: Marta Sjeničić

Report
Medicinsko i zdravstveno pravo:
aktuelna pitanja teorije i prakse
Dr Marta Sjeničić
Institut društvenih nauka u Beogradu
Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo
Srbije- SUPRAM
2. April 2013.
Zdravstveni sitem Srbije – neka
aktuelna pitanja
Temama u oblasti medicinskog i zdravstvenog prava u
Srbiji aktuelnost daju:
-Finansijske
prepreke
-Nedovoljna pravna uređenost
-Organizaciona neusaglašenost
Zdravstveni sitem Srbije – neka
aktuelna pitanja
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Pravna pravila i mogućnosti fonda za zdravstveno
osiguranje
Uvodjenje elektronske zdravstvene dokumentacije
na adekvatan način
Problemi hitne mediciske službe
Transplantacija – kadaverično donorstvo
Akreditacija zdravstvenih ustanova Srbije
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
Zbrinjavanje medicinskog/farmaceutskog otpada
Republički fond za zdravstveno osiguranje Pravna pravila, mogućnosti i realociranje
sredstava fonda za zdravstveno osiguranje
-Izabrani
lekar kao uslov ostvarivanja zdravstvene zaštite,
kroz overu zdravstvene knjižice
-lečenje u inostranstvu,
-lečenje o sopstvenom trošku mimo liste čekanja, u
zdravstvenoj ustanovi
-hitne medicinske usluge u inostranstvu,
-veliki broj izgubljenih sudskih sporova, nakon
administrativnog postupka pred organima RFZO
Izbor lekara kao uslov overavanja
zdravstvene knjižice – ograničavajući
pravni propisi RFZO
-Član
142, stav 4 Zakona o zdravstvenom osiguranju:
“Naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno
zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o
korišćenju zdravstvene zaštite može se izvršiti pod
uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor
izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.”
(u cilju sprovodjenja kapitacije, kao mehanizma plaćanja u
primarnoj z.z.)
Izbor lekara kao uslov overavanja zdravstvene
knjižice – ograničavajući pravni propisi RFZO
Suprotno sa načelima zdravstvenog osiguranja
“Načelo obaveznosti obezbeđuje se obavezom plaćanja
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane
zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u
skladu sa zakonom, što predstavlja uslov za ostvarivanje
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.”
- Dodatno uslovljavanje osiguranika koji su platili doprinose
-Dodatno uslovljavanje institucija zbog jednog osiguranika
koji nije izabrao lekara
Dostupnost zdravstvene zaštite – ograničenje u
pozakonskim propisima RFZO
Pravo na slobodan izbor, član 29 Zakona o zdravstvenoj
zaštiti
Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora
medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene
ustanove, odnosno slobodan izbor različitih
medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu
odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i
posledicama po zdravlje pacijenta.
Dostupnost zdravstvene zaštite – ograničenje u
pozakonskim propisima RFZO
- Član 17. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja kaže: Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu
zaštitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih
usluga (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova), koji ima sedište na
području matične filijale sa kojim je zaključen ugovor o pružanju
zdravstvene zaštite.
- Član 19. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja kaže: Osigurano lice bira izabranog lekara, po
pravilu, u zdravstvenoj ustanovi na području matične filijale.
- Slično ograničenje važi i za korišćenje specijalističkih usluga
....Gde je tu pravo na slobodan izbor?
Dostupnost zdravstvene zaštite – liste
čekanja
•Situacije
u kojima pacijent preskače listu čekanja i nabavlja medicinsko
pomagalo (veštački kuk) o svom trošku, zdravstvena ustanova dozvoljava
•Član
64 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja: “Ukoliko osigurano lice koristi zdravstvene usluge
mimo liste čekanja, troškovi padaju na njegov teret i ne mogu se naknaditi
iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.”
•Uprkos
tome, sudovi redovno presudjuju u korist osiguranika, a shodno
pravilima Zakona o obligacionim odnosima o neosnovanom
bogaćenju
•RFZO
u velikom broju sporova za naknadu štete gubi, a time se odlivaju
velika sredstva, jer onda mora da isplati ne samo osnovni iznos zahteva,
već i troškove postupka.
Dostupnost zdravstvene zaštite – Romi –
organičavajući podzakonski propisi
-Zdravstvena
zaštita Roma se uslovljava time da imaju zdravstvenu knjizicu, a radi
se o licima koja je usled svog nomadskog načina života, uslova življenja,
nepismenosti, vrlo često, nemaju.
-Zakoni
o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju ističu princip pristupa
zdravstvenoj zaštiti, princip nediskriminacije i slično. Takodje, garantuju da će se
zdravstvena zaštita socijalno ugroženih grupa finansirati iz budžeta, a ne iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
-Način
da se zdravstvenim institucijama troškovi zdravstvene zaštite Roma
finansiraju direktno iz budžeta, jer ako nema zdravstvene knjizice kao uslova
korišćenja zdravstvene zaštite, nema ni zdravstvene zaštite, sem kod hitne
medicinske pomoći
Dostupnost zdravstvene zaštite –
neopravdano restriktivna primena propisa za
lečenje u inostranstvu
Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na
lečenje u inostranstvo, Sl.glasnik RS, br. 44/2007, 65/2008,
36/2009, 32/2010 i 50/2010
Osiguranom licu može se izuzetno odobriti lečenje u
inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne
mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a u zemlji u koju se
osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje
tog oboljenja, stanja ili povrede.
Dostupnost zdravstvene zaštite – neopravdano
restriktivna primena propisa za lečenje u
inostranstvu
•Skoriji, od
niza primera odbijanja Zavoda za zdravstveno osiguranje,
odnosno njegove komisije, da dozvoli upućivanje u inostranstvo je primer
slučaja devojčice sa idiopatskom skoliozom.
•Devojčici
su u klinici na Banjici, koja se tretira kao najbolji spinalni centar
u Srbiji, usmeno rekli da su fizioterapeutske vežbe koje se rade u Srbiji
potpuno neefikasne za idiopatsku skoliozu. Kada je krivina prešla 30
stepeni, dat je recept za mider, posle kojeg je usledilo rapidno pogoršanje
na 46 stepeni – za svega nekoliko meseci. Onda je operacija predložena
kao jedina terapija.
Dostupnost zdravstvene zaštite – neopravdano
restriktivna primena propisa za lečenje u
inostranstvu
•Roditelji
deteta su kontaktirali kliniku u Nemačkoj i ustanovili da
postoji naučno dokazana metoda – Schroth (Šrot) metoda,
sistem vežbi za konzervativno lečenje idiopatske skolioze.To je
vodeća metoda za konzervativno lečenje idiopatske skolioze u
Nemačkoj.
•Metoda
je patentirana u Nemačkoj 1920, a od 1961. godine sva
vodeća nemačka socijalna i zdravstvena osiguranja su zaključila
ugovor sa privatnom klinikom koja primenjuje Šrot metodu
•Šrot
metoda uspešno usporava progresiju idiopatske skolioze kod velikog
broja pacijenata.
Dostupnost zdravstvene zaštite –
neopravdano restriktivna primena propisa za
lečenje u inostranstvu
•Pošto
lekari sa Banjice nisu dali pozitivno mišljenje o lečenju
Šrot metodom, RZZO je odbio da pokrije troškove
upućivanja u Nemačku, sa obrazloženjem da se radi o nekoj
privatnoj klinici koja nije na njihovom spisku klinika i da se
radi o bolesti koja nije na njihovom spisku bolesti, kao i da u
Srbiji postoji tretman. Na konstataciju majke da postoji samo
operativni tretman, zaposleni RZZO-a je odgovorio “i to je
tretman”.
•Sad
je pitanje da li naša medicinska nauka prati svetske
trendove ili je NAUČNO DOKAZANO SAMO ONO ŠTO
JE NAUČNO DOKAZANO U SRBIJI.....
Dostupnost zdravstvene zaštite –
neopravdano restriktivna primena propisa za
lečenje u inostranstvu
•Posle
samo 7 meseci vežbanja Šrot metodom i nošenja
midera urađenog po Šrot principima, krivina je smanjena za 6
stepeni i u oktobru 2010. iznosila je 40 stepeni (što je granica
za operaciju).
•Dete
do danas nije operisano, vežba po Šrot metodi, a
krivina se nije povećavala, odnosno spustila se ispod granice
koja je uslov za operaciju
Elektronska zdravstvena
dokumentacija u Srbiji
Naše zdravstvene institucije, u zavisnosti od tehničkih uslova, vode
paralelno papirnu i elektronsku medicinsku dokumentaciju
Na terenu je bilo i konflikata u smislu vodjenja elektronske zdravstvene
dokumentacije, jer za to još ne postoji zakonski osnov
Zdravstveni podaci, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ulaze u
kategoriju osetljivih ličnih podataka
Da bi se u nekoj zbirci podataka obradjivali lični podaci potrebno je da,
shodno Ustavu i nedavno donesenoj odluci Ustavnog suda (2012), postoji osnov
u zakonu
Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva je u “promeni” već godinama (zakon
potiče iz 1981, sa naknadnim promenama)
Elektronska zdravstvena
dokumentacija u Srbiji
-
2009.godine su doneti Uredba o programu rada, razvoja i organizaciji
integrisanog zdravstvenog informacionog sistema – „E-ZDRAVLJE“ i
Pravilnik o bližoj sadržini tehnoloških i funkcionalnih zahteva za
uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
-
Uredba i pravilnik su doneti na osnovu člana 74 Zakona o
zdravstvenoj zaštiti koji daje osnova uvođenju integrisanog
zdravstvenog informacionog sistema u Republici. Ovaj zakon,
medjutim, ne daje eksplicitno osnova uvodjenju zbirke podataka o
pacijentu koji se zove “elektronski zdravstveni karton”, a to je,
prema Ustavu RS, neophodno
-
Pored pravne regulative, potrebno je i stvaranje tehničkih uslova u
zdravstvenim ustanovama za vodjenje elektronskih evidencija, kao i
uspostavljanje bezbednosnih mera u istim.
Problemi hitne mediciske službe
34. Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova piše:
”U opštini preko 25.000 stanovnika može se organizovati služba hitne
medicinske pomoći za kontinuirani prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja. “
Ovo je veliki problem jer u opštinama sa manje od 25.000 nema
klasične HMP već zbrinjavanje urgentnih stanja vrše izabrani lekari
koji redovno rade pa kada treba napuštaju ordinaciju i pacijente i idu na
teren a pacijenti čekaju, nisu najadekvatnije obučeni, opremljeni niti
rutinski naviknuti da zbrinjavaju urgentna stanja
Sa druge strane, propisima je uredjeno da se u opštinama sa
preko 25.000 stanovnika može organizovati HMP, pa zato čak u
nekim opštinama sa preko 25.000 stanovnika nema organizovane HMP jer
menadžmet zdravstvenih ustanova često tumači “može se” a ne “mora
se”.
Problemi hitne mediciske službe
- Neadekvatna medicinska dokumentacija koja se koristi: npr.
formular - Obrazac za stacionarno lečenje - u kojem nema
mesta da se upišu osnovni anamnestički podaci i vitalni
parametri, data terapija.
U formularu nije predviđeno obavezno pisanje vremena
kada se vršio pregled što je veoma bitno kod zbrinjavanja
urgentnih stanja naročito kada dođe do sudsko-medicinskog
veštačenja
Problemi hitne mediciske službe
-Uredba
o planu mreže zdravstvenih ustanova, član 32:
“U postupku zbrinjavanja hitnih stanja i oboljenja
primenjuju se načela i metodi urgentne medicine.”
-U
svakodnevnoj praksi se radi bez napisanih protokola
za pojedina stanja što je veliki problem u radu, ali i
prilikom sudsko-medicinskog veštačenja šta je trebalo a
šta ne uraditi.
Transplantacija organa – pravno
preuređenje kadaveričnog davalaštva

Zakon o transplantaciji organa – 2009.godine

Pristanak umrlog lica – “mešovit sistem”:
1.
Pismeni pristanak za uzimanje organa (čl.50)
Izričita zabrana uzimanja organa (čl.53)
Uzimanje organa od umrlog lica koje nije dalo pismeni pristanak je
moguće ako su članovi porodice umrlog ili drugo dostupno blisko
lice (kada članovi porodice nisu dostupni) dali pismenu salgasnost
(čl.55)
2.
3.
Akreditacija zdravstvenih ustanova
Srbije
-2008.
godine osnovana je
zdravstvenih ustanova Srbije
Agencija
za
akreditaciju
-Izradjeni
su standardi za akreditaciju sva tri nivoa zdravstvene
-Krenulo
se u akreditaciju
zaštite
-Pri
Agenciji radi Republička stručna komisija za izradu vodiča
dobre prakse
-Akreditacija
je dobrovoljna
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
•Osnovna
odgovornost Svetske zdravstvene organizacije je
upravljanje opštim, globalnim mehanizmom kontrole bolesti
koje postoje i šire se u medjunarodnim razmerama.
•Tako
je 1969.godine Skupština usvojila Medjunarodni
zdravstveni pravilnik. Izmene su usvojene 2005. od strane
SZO, a stupile na snagu 2007.
•Svrha
i obuhvat MZP je da “spreči, zaštiti, kontroliše i
obezbedi odgovor javnog zdravstva na medjunarodno širenje
bolesti, na način koji je srazmeran sa i ograničen na javnozdravstvene rizike, a kojima se ujedno izbegava nepotrebno
ometanje medjunarodnog prometa i trgovine”.
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
•Uz
podršku SZO, 194 države potpisnice MZP nastoje da
implementiraju ova opšta pravila u cilju unapređenja
nacionalne, regionalne i opšte javno zdravstvene
sigurnosti.
•Osnovni
zadatak za zemlje potpisnice predstavljaju
procena kapaciteta za odgovor i razvoj i implementacija
akcionih planova kojim bi se osiguralo da ovi osnovni
kapaciteti počnu da funkcionišu do 2012
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
MZP postavlja tri osnovna zahteva zemljama potpisnicama:
1.
2.
3.
Zemlja potpisnica, pre svega, mora da osnuje aktivan
“Nacionalni komunikacioni centar za MZP”Ova
institucija treba da bude imenovana od strane države i treba da
bude “dostupna u svakom trenutku za komunikacije za
Kontaktni centar SZO”.
Od država se zahteva da pokažu da su njihovi sistemi
javnog zdravstva usaglašeni sa zahtevima izveštavanja
javno-zdravstvenih slučajeva i zahtevima njihove
verifikacije.
I, najzad, države treba da procene i ojačaju odgovarajuće
nacionalne kapacitete za okrivanje, ustanovljavanje,
obaveštavanje i izveštavanje o događajima, u skladu sa MZP.
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
-Zakon
o zaštiti od zaraznih bolesti i Pravilnik o prijavljavanju
zaraznih bolesti i drugih slučajeva utvrdjenih Zakonom o
zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uredjuju
konvencionalni nadzor nad zaraznih bolestima, koji
proizilazi iz strukturisanih podataka
-Proces
epidemijskog izveštavanja se, medjutim, uglavnom
oslanja na nadzor, praćenje i otkrivanje još
nestrukturisanih informacija koje ukazuju na pojavu
zaraznih bolesti i bolesti nepoznatog uzroka, a koje mogu
biti potencijalna pretnja javnom zdravlju – neformalna
komunikacija
Primena Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika i
komunikacija u epidemijskom obaveštavanju
U svrhu unapredjivanja komunikacije kada se radi o zaraznim bolestima, na
nacionalnom i medjunarodnom nivou, u praksi, bez zakonskog
obavezivanja, osnovan je Nacionalni komunikacioni centar, kao
podjedinica Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u
IZJZS-Batut
-Osnovne
aktivnosti Komunikacionog centra u procesu epidemijskog
izveštavanja su: a) prikupljanje podataka, b) procena i verifikacija pretnji, c)
arhiviranje i diseminacija informacija, d) podrška regionalnim institutima za
javno zdravlje širom Srbije, e) izveštavanje o zaraznim bolestima koje mogu
biti potencijalna pretnja, f) komunikacija i saradnja sa svim relevantnim
institucijama (ministarstvima, zdravstvenim institucijama, NVO, medijima,
itd.), g) podrška u implementaciji Medjunarodnog zdravstvenog pravilnika.
-Na
nivou Republike Srbije, formirana mreža koordinatora, za
potrebe brze i efikasne komunikacije
Zbrinjavanje medicinskog/farmaceutskog otpada
•Godine
otpadom
2009, sa izmenama 2010. donet je Zakon o upravljanju
•Član
56 zakona uredjuje upravljanje otpadom iz objekata u kojima
se obavlja zdravstvena zaštita i farmaceutskim otpadom
i zdravstvene ustanove dužne su da neupotrebljive
lekove (lekovi sa isteklim rokom trajanja, rasuti lekovi,
neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrate proizvođaču,
uvozniku ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je
to moguće, naročito citostatike i narkotike. U slučaju da to
nije moguće, ovaj otpad se dostavlja apotekama koje
su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od
građana”.
•“Apoteke
Zbrinjavanje medicinskog/farmaceutskog otpada
•Godine
2010. donet je Pravilnik o upravljanju
medicinskim otpadom
•2010-2012
donete: Uredba o proizvodima koji
sposle upotrebe postaju posebni tokovi otpada i
Pravilnik o uskladjenim iznosima naknade za
upravljanje posebnim tokovima otpada, ali u njih
nije uključen farmaceutski otpad
MEĐUSEKTORSKA SARADNJA
•Palijativa
– zdravstvo, socijala, NVO
•Upravljanje
•Romska
otpadom – zdravstvo i ekologija
populacija
unustrasnjih poslova
•I
–
zdravstvo
i
ministarstvo
u svemu tome obavezno prisustvo predstavnika,
naravno Ministarstva zdravlja, a obavezno RFZO, kao
kanala za finansiranje i Ministarstva finansija (kada se radi
o uspostavljanju posebne budžetske linije)
HVALA NA PAŽNJI
[email protected]
[email protected]

similar documents