Predavanja

Report
V.
Dijagrami objekata
Pokazuju vezu medu objektima radi opisa statickih karakteristika modela
1
Dijagrami objekata
uprava : Organizacija
racunovodstvo : Organizacija
Pero : Osoba
nastavici : Organizacija
Marko : Osoba
2
KONKRETAN PRIMER DIJAGRAMA OBJEKATA
3
VI.
Dijagrami komponenti
Skup komponenti i njihovih relacija (biblioteke fajlova, funkcije izvrsnih fajlova
ili koncepti u softverskim paketima
4
Dijagrami komponenti
Upotreba:
Modeliranje koda programa,
Modeliranje izvrsnih verzija softvera,
Modeliranje baza podataka
Modeliranje prilagodljivih (adaptivnih) sistema
5
6
7
VII.
Dijagrami razmestaja komponenti
Prikazuje topologiju sistema, raspored komponenti po cvorovima mreze
8
primer
KLIJENT
SERVER
KLIJENT
MREŽA
KLIJENT
9
DIJAGRAM RAZMESTAJA KOMPONENTI
server:S am op os.
:u p iti
< < b aza > >
:P r o d a ja
:tr a n s a k c .
K lije n t: P O S te r m in a l
:P O S - G U I
10
Zadatak 1.
• Dijagramom
razmeštaja
predstaviti
konfiguraciju mreze, pod pretpostavkom da se
studenti mogu prijavljivati za neke kurseve iz
biblioteke, studentskog doma ili sa bilo kog
racunara iz glavne zgrade. Sve to treba da se
odrazi na stanje u bazi podataka koja se nalazi
na serveru.
11
Zadatak 1. (rešenje)
<<PC>>
Server
<<Intranet>>
<<LAN>>
<<Internet>>
<<PC>>
Biblioteka
<<PC>>
Studentski dom
<<PC>>
Glavna zgrada
12
II.
Dijagrami interakcija (dijagram
sekvenci (redosleda)+dijagram
kolaboracije(saradnje))
Pokazuju saradnju, vezu i komunikaciju grupe objekata u sistemu cije se
ponasanje opisuje
13
Opsti elementi kod dijagrama sekvenci
(redosleda)
Objekat :Razred
Objekat :Razred
Objekat :Razred
Poruka
Zivotna crta objekta
Aktivacija
Poruka
14
UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SEKVENCI (redosleda)
Objekat :Razred 1
Objekat :Razred 2
Objekat :Razred 3
Akter
Poruka 1
Poruka 2
Tekstualni opis
“koreografije”
komunikacije aktera sa
sistemom
Poruka 3
Poruka 4
Poruka 5
Poruka 6
Poruka 7
15
Zadatak 2.
• Dijagramom sekvenci opisati scenario za
štampanje zapisnika za ispit.
: ZapisnikForma
: Racunar
: Server
: Stampac
StampajZapisnik(z: Zapisnik)
Stampaj(d: Dokument)
Stampaj(d: Dokument)
16
UOPSTENI PRIMER DIJAGRAMA SARADNJE (KOLABORACIJE)
:Objekt :Razred
:Objekat
:Razred 11
1: Poruka 1
:Akter
1.7: Poruka 8
1.1: Poruka 2
:Objekat :Razred 4
1.5: Poruka 6
1.4: Poruka 5
1.6: Poruka 7
:Objekt :Razred
:Objekat
: Razred 22
1.2: Poruka 3
:Objekt :Razred
:Objekat
: Razred 33
1.3: Poruka 4
17
Zadatak 3.
• Dijagramom saradnje (kolaboracije) opisati
scenario za formiranje zapisnika za polaganje
ispita.
18
Zadatak 4. (rešenje)
3: PreuzmiPredmete()
1: FormiranjeZapisnika()
2: PrikaziPredmete()
: ZapisnikForma
4: SelektrujPredmet()
: ListaPredmetaForma
5: Selektruj()
: Sluzbenik
studentske sluzbe
6: VratiSelekciju()
8: DodajPodatkeOPrijavi(prijava: Prijava) until ImaPrijava()
7: PodaciOPredmetu(predmet: String, rok: String)
: Predmet
19
Dijagrami interakcije
Sekvencijalni
Komunikacioni
Instance
(objekti)
Kada se salju
poruke ?
Ko kome salje poruke ?
20
UML Modeli i dijagrami

State
State
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
klasa
Use Case
Use
Case
Dijagrami
Diagrams
Diagrams
slučajeva
korišćenja
Use Case
Use Case
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
sekvenci
Scenario
Scenario
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
kolaboracije
Modeli
Dijagrami
aktivnosti
State
State
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
objekata
State
State
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
komponenti

Scenario
Scenario
Diagrams
Dijagrami
Diagrams
stanja


Component
Component
Dijagrami
Diagrams
Diagrams
rasporeda
(razmestaja)

21
Statički pogledi
Modeli, pogledi i dijagrami
Use Case
Use Case
Diagrams
Sequence
Diagrams
Diagrams
Scenario
Scenario
Diagrams
Collaboration
Diagrams
Diagrams
Scenario
Scenario
Diagrams
Statechart
Diagrams
Diagrams
Dijagrami
interakcija
Use Case
Use Case
Diagrams
Use Case
Diagrams
Diagrams
State
State
Diagrams
Class
Diagrams
Diagrams
State
State
Diagrams
Object
Diagrams
Diagrams
State
State
Diagrams
Component
Diagrams
Diagrams
Models
Component
Component
Diagrams
Deployment
Diagrams
Activity
Diagrams
Diagrams
Dinamički pogledi
22
Sta se UMl-u zamera?
•
•
•
•
Cesto ima komplikovanu notaciju
Pojedini dijagrami, sam za sebe, nekada
sadrzi neprecizne elemente
Staticki dijagrami
Notacija je cesto problematicna da bi bila
intuitivna i user-frendly
23
24
Uloga sistem analiticara
Upravni odbor
Korisnik 1
Prodavci
informacione
tehnologije
Korisnik
2
Sistem
analitičar
Programeri
aplikacija
Korisnik N
Administrator mreže
Menadžment ili
vlasnik sistema
Administrator baze
podataka
Ekspert za
projektovanje
interfejsa
25
Izveštaj o izvodljivosti projekta sačinjavaju
sledeće analize:
• organizaciono – operativna-kadrovska
izvodljivost,
• tehničko - tehnološka izvodljivost,
• vremenska izvodljivost,
• ekonomska izvodljivost.
Vlastiti razvoj IS ili kupovina IS
26
Od cega zavisi uspeh IS
• Planiranja i pripreme aktivnosti u vezi sa
uvodjenjem IS (aktivnosti sistem analiticara)
• Rad ostalih clanova tima koji dalje razvijaju IS
• Korisnici-Otpor prema promenama –efekat
“kuvane zabe”
• Podrske nadredjenih
27
Nije se dobilo ono sto se ocekivalo
 Uspeh projekta može izostati zbog različitih
razloga i u različitim stepenima - nekada je
neuspeh vidljivo katastrofalan, a nekada samo
delimičan.
 U jednom izveštaju navedeno je da u SAD
vrednost neuspelih projekata iznosi 81 mlrd
dolara godišnje.
 U Velikoj Britaniji je na samo jednom neuspelom
projektu (London Stok Market Taurus system)
izgubljeno 480 miliona funti.
28
Zašto informatički projekti ne uspevaju?
• Pomanjkanje resursa 24,7%
• U projekt nisu bili uključeni odgovarajući korisnici 18%
• Pomanjkanje potpore menedžmenta 12,4%
• Otpori od strane korisnika 10,1%
• Loša analiza organizacije 7,9%
• Neusklađenost s promenama u okolini 6,7%
• Neusklađenost projekta s poslovnim planovima 6,7%
• Nejasna odgovornost za sprovodjenje projekta 6,7%
• Loš odabir IT alata 3,3%
29
Prosečno koštanje projekta prema The CHAOS Report [Standish Group, iznosi: velike kompanije
2,32 miliona $, srednje kompanije 1,33 miliona $ i male kompanije 434 hiljade $.
Prosečno prekoračenje troškova je 189%, a prosečno prekoračenje rokova 222%.
Prekinutih projekata je 31,1%.
30
Zašto Informacioni sistemi propadaju 1?
London Ambulance Service’s Computer Aided Dispatch (1991)
Zadatak: Sistem koji je nakon poziva na broj telefona hitne pomoći (999)
trebao da locira mesto s koga je poziv upućen, pronadje i obavestiti najbliža 3
vozila Hitne pomoći u Londonu, proceni vreme dolaska na cilj i formira
nalog za odlazak sa svim potrebnim podacima (konačnu odluku donosi
dispečer)
Cijena: 1,1 milion funti
Sistem aktiviran u septembru 1992.
26-27.10. 1992 – 2900 poziva za jedan sat, zagušenje, netačne lokacije vozila, ponavljanje
poziva, pad sistema = 20-30 nespasenih
Problemi: 1h nakon početka rada novog sistema, sistem je ‘pao’ i nastao
je informacioni haos. Hitna pomoć se vratila na stari, ‘ručni’ način rada s
karticama…
Sistem je pao zbog preopterećenosti, jer se testirao na 50-ak poziva, a samo
u prvom satu ‘žive’ upotrabe pristiglo je blizu 3000 poziva na 999
31
Zašto Informacioni sistemi propadaju 2?
Avio kompanija – ComAir
Otkazao transakcioni IS Avio kompanije za vreme božićnih praznika
Inf. sistem se sastojao od prastarih IBM-ovih AIX servera.
Sistem nije otkazao zbog starosti servera nego zbog SBSova softvera koji nije bio predviđen
za od 32.000 odlaganja letova, koliko ih je bilo tog meseca zbog brojnih oluja.
Problemi: Hiljade Amerikanaca je božićne praznike provelo čekajući u holovimma, štete,
tužbe, narušen ugled….
32
Zašto Informacioni sistemi propadaju 3?
Adidas – novi sistem distribucije i logistike, 1999
Bar-kodiranje svakog proizvoda, upotraba bežičnih uređaja u kamionima, viljuškarima, itd..
trebala je da omogući brži protok informacija i veliku uštedu u procesu logistike
Softver koji je upravljao sistemom nije radio kako treba (softver je isporucivala outsourcing
kompanija – partner u projektu)
Neprimerena dokumentacija sprečavala je Adidasove IT stručnjake da poprave programe. Adidas
je krenuo u primenu novog sistema pre nego što je projekt bio gotov
Problemi: prekid distribucije proizvoda na par mjeseci na svetskom nivou, velika kašnjenja u
isporukama, veliki pad prodaje(kod nekih distributera i za 90%), …
33
''Šta može da krene loše?''
•
•
•
•
Od tri grupe ljudi puno zavisi krajnji ishod:
 krajnji korisnici,
 grupa menadžera
 projektanti
’Razumni ljudi se prilagodjavaju svetu oko sebe. Nerazumni ljudi pokušavaju da svet
prilagode sebi. Dakle, sav progres zavisi od nerazumnih ljudi’’
Bernard Shaw
34
Nezadovoljstvo - sa aspekta
krajnjeg korisnika:
•  ''Koji sistem? Ja ne vidim novi sistem?'‘
•  ''Možda radi, ali je užasan za upotrebu!'‘
• (radi sporo, nepuzdano, oskudne poruke o
greškama, ...)
•  ''Sve je lepo, ali da li radi nešto korisno?'‘
35
Nezadovoljstvo - sa aspekta
menadzera:
•
' ''Da sam znao konačnu cenu, nikad se ne bih složio!'‘
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
(Kašnjenjem se, npr, cena drastično povećava)
 ''Nema koristi ako nam ga sad isporučite – bio nam je
potreban prošlog aprila!'‘
(Kašnjenjem projekta, sistem se može učiniti beskorisnim.)
 ''U redu, to radi –ali instalacija je bila tako loša da joj moje
osoblje više nikad neće verovati!'‘
(Jedna teška havarija sistema može da uništi poverenje.)
 ''Kao prvo, ja ga nisam želeo!'‘
(Apatija i opstrukcija mogu da budu rezutat upotrebe neželjenog
sistema.)
 ''Sad se sve promenilo – potreban nam je potpuno novi
sistem!'‘
(Kašnjenjem projekta može se doći do promenjenih zahteva.)
36
“Ja sam oduvek bio za progres! Samo
sam protiv promena.”
Mark Twain
37
Nezadovoljstvo - sa aspekta projektanta:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
 ''Napravili smo ono što su oni rekli da žele!'‘
(Korisnik ne sme da menja zahteve u toku izrade projekta.)
 ''Nije bilo dovoljno vremena da se uradi nešto bolje!'‘
(Vreme i budžet mogu da ograniče kvalitet proizvoda projekta.)
 ''Ne krivite me -nikada ranije nisam radio funkcionalnu ni objektno
orijentisanu analizu!'‘
(Svaki posao unutar projekta mora da radi ekspert.)
 ''Rekli smo da je to nemoguće, ali niko nije slušao!'‘
(Nezadovoljstvo projektanata usvojenim rešenjem projekta može da
rezultuje u lošem proizvodu.)
 ''Sistem je dobar - korisnici su problem!'‘
(Projektanti mogu biti pristrasni pri vrednovanju sistema.)
38
R A Z V O J IN F O R M A C IO N O G S IS T E M A ?
(Z A B L U D E I P O G R E Š N I P R IS T U P I)
INFORMACIONI
SISTEM
JE
KOMPJUTERIZOVAN. (POGRESNO)
INFORMACIONI
(POGRESNO)
SISTEM
OBAVEZNO
JE
SAM
SEBI
CILJ.
LOŠ JE INFORMACIONI SISTEM ALI JE ZATO DOBAR
SISTEM UPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA. (APSOLUTNO
POGRESNO)
INFORMACIONI SISTEM SE RAZVIJA ODJEDNOM I ZA
SVA VREMENA. (NEMOGUCE)
RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA SE MORA U
POTPUNOSTI
POVERITI
SPECIJALIZOVANOJ
AGENCIJI I FIRMI SA STRANE / UGLAVNOM
FIRMAMA KOJE SE BAVE PRODAJOM RAČUNARA/ (POTPUNI PROMASAJ ).
PRI RAZVOJU INFORMACINOG SISTEMA TREBA POCI
OD PROSTE KUPOVINE RACUNARA I PRATECE
OPREME (SKUPA ZABLUDA)
39
Trendovi razvoja IS:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
stalno povećanje odnosa performanse/cena, a posebno u odnosu na trend cene
rada,
razvoj informacione infrastrukture primenom bežične i tehnologije optičkih
vlakana,
mrežni računarski koncept sa dominantnom klijent/server arhitekturom,
grafički i korisniku prilagodjen pristup računaru i njegovim resursima,
značajno povećanje kapaciteta memorije,
porast značaja multimedija i korišćenja INTERNETA,
porast značaja novih sistema baziranih na neuronskim mrežama i ekspertnim
sistemima,
porast značaja objektno orijentisanog pristupa,
dalje povećanje kompaktnosti računara,
distribuirane baze podataka će postati integralni deo korporacijske klijent/server
baze podataka.
40
DSS-IS za podrsku odlucivanju
• DSS su kompleksni kompjuterski programi koji na
osnovu ulaznih podataka iz baze podataka,
primenom različitih matematičkih modela, mogu da
predvide ponašanje realnog sistema u nekim
budućim okolnostima.
Osnovni ciljevi DSS-a su:
• Pomaže izvršiocima u procesu odlučivanja,
• Podržava ali ne zamenjuje odlučivanje
menadžmenta, i
• Poboljšava efikasnost logističkih odluka.
41
DSS
ne razumeju
Ne
razumeju
42
DSS-vrste
Vrste odlucivanja
Individualno
Grupno
Uslovi izvesnosti
Uslovi neizvesnosti
Uslovi rizika
Programirano
Neprogramirano
Terminalno
Istrazivacko
43
STRUKTURA DSS-A
• Komponente današnjih DSS-a su:
• Podsistem za podatke i za upravljanje
podacima
• Podsistem za modele I za upravljanje
modelima
• Podsistem dijaloga– korisnički interface
44
Arhitektura DSS-a
Drugi računarski zasnovani sistemi
Podaci: unutrašnji i
spoljašnji
Upravljanje
podacima
Upravljanje
modelima
Upravljanje znanjem
Korisnički interface
Korisnik
45
Podsistem podataka i upravljanja podacima
• Podsistem za upravljanje podacima se sastoji
iz:
• Baze podataka
• Sistema za upravljanje podacima
• Recnika podataka
• Upita
46
Podsistem modela i upravljanja modelima
• Podsistem za upravljanje modelima se sastoji
iz:
• Baze modela
• Sistema za upravljanje bazom modela
• Recnika modela
• Komandnog procesora za izvrsenje modela.
47
Podsistem dijaloga i upravljanja dijalozima
• Podsistem-korisnicki interfejs pokriva sve
aspekte komunikacije izmedju korisnika i
sitema za podrsku odlucivanju. Dakle ne
odnosi se samo na hardver i softver vec na
faktore koji se ticu lakoce koriscenja sistema ,
pristupacnost sistema i faktore vezane za
covek-masina interakciju.
48
DSS
• Primeri različitih DSS-a
• − DSS za upravljanje saobraćajem u gradovima
− DSS za projektovanje ruta vozila
− DSS za projektovanje reda vožnje
− DSS za poremećaje reda letenja
− DSS za rasporedjivanje pretovarnih operacija
− DSS za planiranje i upravljanje proizvodnjom
− DSS u računovodstvu
− DSS za procenu troškova
− i drugi.
49
Prednosti DSS
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Povecan broj mogucih alternativa
Bolje razumevanje problema
Brz odgovor na nepredvidljive situacije
Sposobnost sprovodjenja Ad hoc analiza
Bolja komunikacija
Efikasan timski rad
Usteda u vremenu
Efikasnija upotreba informacija
Bolja kontrola…
50
DSS
Ograničenja sistema za podrsku odlučivanju su: neke urođene
ljudske veštine i talenti se ne mogu ugraditi u današnje DSS
(misli se na fazu projektovanja DSS), DSS je ograničen na
znanje koje poseduje (ograničene su sposobnosti DSS da
stekne nova znanja), DSS je ograničen vrstama obrade znanja
koju njegov softver može da izvrši, mogucnosti DSS su
ograničene mogucnostima kompjutera (hardvera i
operativnog sistema) koji se koriste, jezik kojim korisnici treba
da saopste svoje zahteva ograničava broj korisnika na one koji
prihvataju ovakav nacin izražavanja (način prezentacije takođe
ograničava broj korisnika), DSS mogu biti napravljani za
prilično usku i specifičnu oblast primene.
51

similar documents