PRINCIPI EKONOMIJE1 - Visoka tehnološka škola strukovnih

Report
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
SEMINARSKI RAD
TEMA: PRINCIPI EKONOMIJE – DESET PRINCIPA EKONOMIJE
PROFESOR:
Miroslava Petrevska
Šabac, april 2013.
STUDENT:
Goran Krstić, 2-25/2012.
Ana Kujundžić, 5-55/2012.
PRINCIPI EKONOMIJE
10 PRINCIPA EKONOMIJE
POJAM EKONOMIJE
Reč ekonomija potiče od grčke reči
(olKOVOµlKO� = oikonomikos)
koja znači ,,onaj koji upravlja
domaćinstvom“.
ODLUČIVANJE
DOMAĆINSTVO
mora da donese mnoge odluke. Mora da odluči: ko
obavlja određene zadatke i šta zauzvrat dobija? Ko
kuva ručak? Ko pere veš? Ko dobija kolač više posle
ručka? Ko bira šta će se gledati na TV? Ukratko,
domaćinstvo mora da alocira svoje oskudne resurse
na svoje članove, uzimajući u obzir sposobnosti,
trud i želje svakog člana.
DRUŠTVO
mora da odluči koji će se poslovi obavljati i ko će ih
obavljati. Potrebni su mu ljudi koji će proizvoditi
hranu, koji će praviti odeću, koji će kreirati
kompjuterski softver. Kad društvo jednom alocira
ljude (kao i zemljište, zgrade i mašine) na različite
poslove, mora da alocira i autput dobara i usluga
koje ti ljudi proizvode.
POJAM EKONOMIJE
RESURSI
Upravljanje resursima društva je važno jer su
resursi retki. Retkost znači da društvo ima
ograničene resurse i da nije u stanju da proizvede
sva dobra i usluge koja ljudi žele da imaju. Baš kao
što domaćinstvo nije u stanju da svakom svom
članu da sve što on ili ona poželi, tako ni društvo
ne može svakom pojedincu pružiti najviši životni
standard kome on ili ona teži.
TRŽIŠTE
U većini društava, resurse ne
alocira jedan centralni planer, već
se alokacija obavlja kroz združene
postupke miliona domaćinstava i
preduzeća.
EKONOMIJA
proučava kako društvo upravlja svojim
retkim resursima.
PRINCIPI EKONOMIJE
KAKO LJUDI DONOSE
ODLUKE
P
R
I
N
C
I
P
I
KAKO LJUDI REAGUJU
MEĐUSOBNO JEDNI NA
DRUGE
KAKO FUNKCIONIŠE
PRIVREDA KAO CELINA
PRINCIPI EKONOMIJE
Princip 1: Ljudi
se suočavaju sa
izborom
Princip 2: Trošak
nečega jeste ono
čega se odričete
da biste to dobili
Princip 10: Društvo se na
kratak rok suočava s
izborom između inflacije i
nezaposlenosti
Princip 9: Cene rastu kad
država štampa previše
novca
Princip 3: Racionalni ljudi
ramišljaju o „graničnim
slučajevima“
10
PRINCIPA
Princip 8: Životni
standard zemlje zavisi od
njene sposobnosti da
proizvede
Princip 4: Ljudi reaguju
na podsticaje
Princip 5: Trgovina može
svakog dovesti u bolji
položaj
Princip 7: Vlade
su ponekad u
stanju da
poboljšaju
tržišne ishode
Princip 6:
Tržišta su obično
dobar način da
se organizuju
ekonomske
aktivnosti
PRINCIP 1: LJUDI SE SUOČAVAJU SA IZBOROM
I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE
Da bismo dobili nešto što nam se dopada, obično moramo
da se odreknemo nečeg drugog što nam se, takođe,
dopada. Odlučivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog
cilja u odnosu na drugi.
1. Klasičan izbor je izbor između „pušaka i butera“.
2. Izbor između: efikasnosti i pravičnosti.
Efikasnost znači da društvo dobija maksimum od svojih
oskudnih resursa. Pravičnost znači da se koristi od tih
resursa pravdeno raspodeljuju na sve članove društva.
Politike za postizanje veće pravičnosti imaju troškove u vidu
smanjene efikasnosti. Kada vlada raspodeli dohodak od
bogatih ka siromašnima, ona smanjuje nagradu za veće
zalaganje na poslu, kao rezultat toga, ljudi rade manje i
proizvode manje dobara i usluga.
„Ne postoji besplatan ručak!“
PRINCIP 2: TROŠAK NEČEGA JESTE ONO ČEGA SE ODRIČETE DA BISTE TO DOBILI
I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE
Odlučivanje podrazumeva da se vrši poređenje između
troškova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U
mnogim slučajevima trošak neke aktivnosti nije tako
očigledan kao što to na prvi pogled izgleda.
Odlazak na fakultet?
Kobi Brajant
Umesto odlaska na koledž potpisao
milionski ugovor u NBA.
Oportunitetni trošak neke stvari jeste ono čega se odričete
da biste tu stvar dobili. Prilikom donošenja bilo koje odluke,
recimo, da li da se upišu na fakultet, donosioci treba da budu
svesni oportunitetnih troškova koji prate svaki mogući
postupak
PRINCIP 3: RACIONALNI LJUDI RAMIŠLJAJU O „GRANIČNIM SLUČAJEVIMA“
I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE
Odluke u životu retko su isključivo crnobele, uključuju i nijanse sive.
Granične (marginalne) promene - stalna
sitna prilagođavanja postojećeg plana
delovanja.
Pojedinci i preduzeća mogu da donose
bolje odluke ukoliko razmišljaju o
graničnim slučajevima. Racionalni
donosilac odluke stupa u akciju ako, i
samo ako, marginalna korist akcije
premašuje marginlni trošak.
Last-minute aranžmani
PRINCIP 4: LJUDI REAGUJU NA PODSTICAJE
I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE
Ljudi donose odluke poređenjem troškova i
koristi pa njihovo ponašanje može da se
promeni kada se promene troškovi i koristi.
Primer: Jabuke i kruške
Uticaj cene na ponašanje kupaca i prodavaca
na tržištu ključan je za razumevanje
funkcionisanja privrede.
Kreatori javne politike nikad ne bi trebalo da
zaborave na podsticaje. Mnoge politike
menjaju troškove ili koristi sa kojima se ljudi
suočavaju, a time menjaju i ponašanje.
Primer: porez na benzin podstiče ljude da
voze manja kola koja troše manje benzina.
CENE BENZINA U REGIONU
PRINCIP 5: TRGOVINA MOŽE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOŽAJ
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
Primer: konkurencija Japana i SAD u svetskoj ekonomiji. Na neki način to jeste istina, jer
američka i japanska preduzeća zaista proizvode mnogo istih dobara (Ford i Tojota, Kompak i
Tošiba).
Lako je doći do pogrešnog zaključka kad se razmišlja o konkurenciji među zemljama. Trgovina
između SAD i Japana nije poput sportskog takmičenja, u kojem jedna strana dobija, a druga
gubi. Tačno jesuprotno: trgovina između dve zemlje dovodi obe zemlje u bolji položaj.
Primer: porodice - međusobni konkurenti kada traže posao, kad idu u kupovinu, jer svaka
porodica želi da kupi najbolju robu po najnižim cenama.
Uprkos ovoj konkurenciji, vaša porodica neće biti u boljem položaju ako se izoluje od drugih
porodica. U tom sl bi morala da proizvodi hranu i odeću sama za sebe, izgradi sama svoj dom.
Trgovina omogućuje svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja
Baš kao i porodice, i države imaju korist od sposobnosti da međusobno trguju. Trgovina
omogućava državama da se specijalizuju za ono što najbolje rade i da koriste raznovrsnija
dobra i usluge.
PRINCIP 5: TRGOVINA MOŽE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOŽAJ
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
ROBNA RAZMENA SRBIJA-NEMAČKA
Godina
Izvoz
Uvoz
Ukupno
Saldo
1990.
1111,62
1500,33
2611,66
-388,71
1991.
1111,30
1135,61
2251,91
-29,31
1996.
146,42
523,87
670,29
-77,45
1997.
218,01
644,54
862,55
-426,53
1998.
335,53
588,50
924,03
-252,97
1999.
165,25
384,39
549,64
-219,14
2000.
175,42
456,22
631,64
-280,80
2001.
230,05
549,95
780,00
-319,90
2002.
241,83
762,12
1003,95
-520,29
2003.
287,96
1020,65
1308,61
-732,69
2004.
372,70
1501,20
1873,90
-1128,50
2005.
445,80
1092,20
1538,00
-646,40
2006.
637,00
1251,10
1888,10
-614,10
2007.
937,50
2169,70
3107,20
-1232,20
2008.
1142,00
2704,40
3846,40
-1562,40
2009.
871,55
1944,34
2819,89
-1072,79
2010./jun
484,61
846,53
1331,14
-361,92
PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
CENTRALNO UPRAVLJANJE
TRŽIŠNA EKONOMIJA
Pad komunizma u SSSR-u i istočnoj
Evropi predstavlja najznačajniju
promenu u svetu tokom poslednjih
pedeset godina.
Odluke donose milioni preduzeća i
domaćinstava.
Komunističke zemlje funkcionisale
su na polaznoj pretpostavci da su
centralni planeri u vladi u najboljoj
poziciji da upravljaju ekonomskom
aktivnošću. Ovi planeri odlučivali su
koja će se dobra i usluge proizvoditi,
koliko će se proizvoditi i trošiti.
Teorija na kojoj je počivalo centralno
upravljanje glasila je da je samo
vlada u stanju da organizuje
ekonomsku aktivnost na način koji
će unaprediti ekonomsku doborbit
za zemlju u celini.
Preduzeća odlučuju koga će zaposliti
i šta će proizvoditi. Domaćinstva
odlučuju za koja preduzeća će da
rade i šta će kupiti za svoje dohotke.
Ova preduzeća i domaćinstva
zajednički deluju na tržištu.
Uspeh tržišnih ekonomija deluje
zbunjujuće. U tržišnoj ekonomiji
niko ne teži ekonomskoj dobrobiti za
društvo u celini i svi su prvenstveno
zainteresovani za ličnu dobrobit.
Uprkos decentralizovanom
odlučivanju i donosiocima odluka
koji su okrenuti ličnim interesima,
tržišne ekonomije su se pokazale
kao izuzetno uspešne .
PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
Cene su instrument pomoću kog nevidljiva ruka usmerava ekonomsku
aktivnost.
U svojoj knjizi „Istraživanje
prirode i uzroka bogatstva
naroda“ objavljenoj 1776.
godine, ekonomista Adam
Smit izneo je najčuvenije
zapažanje u oblasti ekonomije:
domaćinstva i preduzeća
međusobno deluju na
tržištima kao da su vođena
„nevidljivom rukom“ koja ih
dovodi do željenih tržišnih
ishoda.
Cene oslikavaju i vrednost nekog dobra za društvo i trošak koji društvo
snosi da bi to dobro proizvelo.
Domaćinstva i preduzeća na osnovu cena odlučuju šta da kupe i prodaju.
Tako, nesvesno uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih
postupaka. Kao rezultat cene vode pojedinačne donosioce odluka ka
ishodima koji, u mnogim slučajevima, maksimiziraju blagostanje društva
u celini.
Važna posledica umešnosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom
aktivnošću jeste da: kad vlada sprečava cene da se prirodno usklađuju sa
ponudom i tražnjom, ona ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira
milionima domaćinstava i preduzeća koji čine privredu. Ovo pokazuje
zašto porezi negativno utiču na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene,
a posledično i odluke domaćinstava i preduzeća.
Ona objašnjava i još veću štetu koju nanose politike koje direktno vrše
kontrolu nad cenama Na kraju, ona objašnjava i pad komunizma. U
komunističkim zemljama cene nisu određivane na tržištu već su ih
diktirali centralni planeri. Njima su nedostajale informacije koje se
reflektuju kroz cene kad cene slobodno reaguju na dejstvo tržišnih snaga.
Centralni planeri pretrpeli su neuspeh jer su pokušavali da vode
ekonomiju držeći jednu ruku vezanu iza leđa – nevidljivu ruku tržišta.
PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
Sledeći lični interes, pojedinac često
unapređuje interes društva uspešnije
nego kada to zaista namerava da čini.
Smit kaže da učesnike u ekonomiji motiviše
lični interes i da „nevidljiva ruka“
ekonomije usmerava njihov lični interes ka
podsticanju opšte ekonomske dobrobiti.
Adam Smit je rođen u Škotskoj 5. juna
1723. godine, a umro je 17. jula 1790-e.
Izvršio je sistematizaciju svih ekonomskih
znanja do tada. 1776. Godine je napisao
delo ,,Istraživanje o prirodi i bogatstvu
naroda“. Objasnio je princip rada
manufakturnih radionica. Tvrdio je da je
radna snaga jedini činilac proizvodnje.
Jedini element tržišta koji je poznavao bila
je ponuda. Dao je teoriju apsolutnih
prednosti ili vrednosti.
Statua Adama Smita u
Edinburgu
PRINCIP 7: VLADE SU PONEKAD U STANJU DA POBOLJŠAJU TRŽIŠNE ISHODE
II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE
Ako je nevidljiva ruka tržišta
toliko moćna, zašto nam je
potrebna vlada? Jedan
odgovor glasi da je nevidljivoj
ruci potrebna vlada da je štiti.
Nevidljiva ruka ponekad ne
uspeva da obezbedi da se
ekonomski prosperitet
raspodeli pravično.
Postoji još jedan - unapređenje
efikasnosti i pravičnosti.
Nevidljiva ruka ne obezbeđuje
da svako ima dovoljno hrane,
pristojnu odeću i odgovarajuću
zdravstvenu negu. Mnoge javne
politike (porez na dohodak i
sistem socijalne zaštite) imaju
za cilj postizanje pravičnije
raspodele ekonomske
dobrobiti.
Većina politika ima za cilj da
uveća ekonomski kolač ili da
promeni način na koji se kolač
deli.
Reći da vlada u nekim
slučajevima može da poboljša
tržišne ishode ne znači da će
ona uvek to i uraditi.
Jedan od mogućih uzroka
tržišnog neuspeha jesu
eksternalije. Primer: zagađenje.
Jedan od ciljeva studija
ekonomije jeste da nam
pomogne da procenimo kada
je vladina politika opravdana
jer poboljšava efikasnost ili
pravičnost, a kada nije.
Tržišta funkcionišu samo ako su
zakonom zaštićena vlasnička
prava.
PRINCIP 8: ŽIVOTNI STANDARD ZEMLJE ZAVISI OD NJENE SPOSOBNOSTI DA PROIZVEDE
DOBRA I USLUGE
III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA
Pozicija
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
PROSEČNA ZARADA STANOVNIKA
Zemlja
Ukupno u USD$
SAD
54,450
Irska
50,764
Luksemburg
52,847
Švajcarska
50,242
Australija
44,983
Velika Britanija
44,743
Kanada
42,253
Norveška
46,153
Južna Koreja
35,406
Holandija
47,056
Austrija
43,555
Švedska
37,734
Danska
45,560
Japan
35,143
Francuska
38,128
Španija
34,387
Finska
36,676
Belgija
44,364
Izrael
28,804
Nemačka
40,223
Italija
33,517
Grčka
26,295
Portugalija
22,742
Republika Češka
19,630
Slovačka
19,068
Poljska
20,069
Estonija
17,323
Mađarska
19,437
Razlike u životnom standardu u različitim delovima
sveta sve su izraženije. Prosečni Amerikanac je
2000. godine imao dohodak u iznosu od 34.100
dolara. Iste godine, prosečni Meksikanac zarađivao
je 8.790 dolara, a prosečni Nigerijac 800. Nije
iznenađenje da ove velike razlike između prosečnih
dohodaka oslikavaju razlike u kvalitetu života.
Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju više
televizora, više automobila, bolju ishranu, bolju
zdravstvenu zaštitu i duži životni vek nego
stanovnici zemalja sa niskim dohotkom.
Šta objašnjava ove velike razlike u životnom
standardu između zemalja i tokom vremena?
Produktivnosti – količina dobara i usluga koju
radnik proizvede za sat vremena.
PRINCIP 9: CENE RASTU KAD DRŽAVA ŠTAMPA PREVIŠE NOVCA
III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA
Januara 1921. godine u Nemačkoj dnevne novine su
koštale 0,30 maraka. Manje od dve godine kasnije,
novembra 1922. iste novine su koštale 70.000.000 maraka.
Sve ostale cene u toj privredi porasle su za sličan iznos. Ova
epizoda predstavlja jedan od najspektakularnijih istorijskih
primera inflacije, porasta opšteg nivoa cena u ekonomiji.
Šta je uzrok inflacije? U skoro svim slučajevima visoke ili
trajne inflacije, krivac je, izgleda, isti – porast količine
novca. Kada vlada emituje velike količine novca u zemlji,
njegova vrednost opada.
Tokom 1993 SR Jugoslavija je bila pogođena
hiperinflatornom krizom. To je najveća inflacija koja je
zabeležena u Srbiji, a i u istoriji čovečanstva. Cene
proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo
nekolika sati i često je dinar postajao samo parče papira.
Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se
štampalo i nove novčanice su imale sve više nula.
Novčanica - 500 milijardi dinara
PRINCIP 10: DRUŠTVO SE NA KRATAK ROK SUOČAVA SA IZBOROM IZMEĐU INFLACIJE I
NEZAPOSLENOSTI
III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA
Kad vlada poveća količinu novca u ekonomiji,
jedan od rezultata je inflacija. Drugi rezultat, barem
na kratak rok, jeste niži nivo zaposlenosti. Kriva koja
ilustruje ovaj kratkoročni izbor između inflacije i
nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva.
Kreatori politike mogu da iskoriste izbor između
inflacije i nezaposlenosti primenom različitih
instrumenata politike:
-
menjanjem obima troškova vlade,
-
iznosa koji ona oporezuje,
-
i količine novca koji se štampa,
kreatori politike mogu da utiču na kombinaciju
inflacije i nezaposlenosti koja će se ostvariti u
privredi. Pošto su ovi instrumenti monetarne i
fiskalne politike potencijalno toliko moćni, pitanje
kako kreatori politike treba da ih koriste da bi
kontrolisali ekonomiju i da li uopšte treba da ih
koriste, predmet je stalne rasprave.
Filipsova kriva
PRINCIPI EKONOMIJE
ZAKLJUČAK
Poslovanje preduzeća
može biti rentabilno,
a da istovremeno nije
ekonomično
Poslovanje preduzeća
može biti ekonomično, a
da nije rentabilno (niske
prodajne cene proizvoda,
slaba potražnja za
proizvodima na tržištu,
visoki troškovi
reprodukcije).
Svaki ekonomski princip
analizira proces reprodukcije,
razmatra rezultate i troškove
reprodukcije preduzeća, a tek
uzeti ukupno određuju ukupan
rezultat kvaliteta ekonomije
preduzeća.
Produktivnost, ekonomičnost
i rentabilnost
ako se povećava količina
proizvoda po jednom radniku
smanjuje se veličina troškova
po jedinici proizvoda, a
povećava se dobitak po
jedinici angažovanih sredstava.
HVALA VAM NA PAŽNJI!

similar documents