2 - data.sfb.rs

Report
HEMIJA
5. Osnovni tipovi neorganskih
jedinjenja
 Oksidi
 Baze
 Kiseline
 Soli
OKSIDI
Dobijanje oksida - OKSIDACIJA
Oksidacija je sjedinjavanje kiseonika sa drugim
supstancama
 Gvožđe i rđa
 Fe + O2
Fe2O3
 Magnezijum i magnezijum oksid
( sagorevanje Mg)
 Mg +O2
MgO
 Sagorevanje sumpora
 S+O2
SO2

oksidacija
Element
+
O2
Oksid metala
Oksid nemetala
VALENCA KISEONIKA

U OKSIDIMA KISEONIK JE DVOVALENTAN
Valenca
elementa
I
II
III
IV
V
VI
VII
Opšta formula
oksida
E2O
EO
E2O3
EO2
E2O5
EO3
E2O7
Naziv
Oksida
E(I)oksid
E(II)oksid
E(III)oksid
E(IV)oksid
E(V)oksid
E(VI)oksid
E(VII)oksid
Formula
Oksida
H2O
MgO
Fe2O3
SO2
N2O5
SO3
Mn2O7
PODELA OKSIDA

Oksidi se dele na:
1.
Kisele okside
Bazne okside
Amfoterne okside
Neutralne okside
2.
3.
4.
PODELA OKSIDA
Kiseli oksidi sa vodom daju kiseline
SO2 + H2O
H2SO3
 Bazni oksidi sa vodom daju baze
MgO + H2O Mg(OH)2


Amfoterni oksid su i kiseli i bazni (Al2O3, ZnO)

Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom(N2O,CO, NO)
OKSIDI - ANHIDRIDI KISELINA I BAZA
Kiseli oksidi (oksidi nemetala) su anhidridi
kiselina jer sa vodom daju kiseline
SO2 + H2O
H2SO3
 Bazni oksidi (oksidi metala) su anhidridi baza
jer sa vodom daju baze
MgO + H2O Mg(OH)2

ANHIDRIDI KISELINA
nemetal
Anhidrid kiseline
Naziv kiseline
Formula kiseline
Ugljenik C
CO2
Ugljena
H2CO3
Azot N
N2O3
N2O5
Azotasta
Azotna
HNO2
HNO3
Sumpor S
SO2
SO3
Fosfor P
P2O5
Sumporasta
Sumporna
Fosforna
H2SO3
H2SO4
H3PO4
ANHIDRIDI BAZA
Metal
Formula oksida
anhidrida
Formula
hidroksida
(baze)
Natrijum
Na
Na2O
NaOH
Kalcijum
Ca
CaO
Ca(OH)2
Magnezijum
Mg
MgO
Mg(OH)2
Gvožđe
Fe
FeO
Fe2O3
Fe(OH)2
Fe(OH)3
KISELINE i BAZE
NEMETAL
O2
METAL
H2
O2
OKSID
OKSID
H2O
H2O
KISELINA
BAZA
SVOJSTVA KISELINA i BAZA
KISELINE
Tečnog agregatnog stanja
Kiselog ukusa (ne probati)
Menjaju boju plave
lakmus hartije u crvenu
Metiloranž crvene boje u
rastvoru kiselina
Mogu biti organskog i
neorganskog porekla
BAZE
Mogu se rastvarati u vodi,
delimično i ne rastvarati
u vodi
Ljigavog dodira a ukusa
na sapun (ne probati)
Menjaju boju crvene
lakmus hartije u plavu
Metiloranž žute boje u
rastvoru baza
Neke kiseline se nalaze u našoj kući, hrani, i u nama !!!
Šta su slabe kiseline?
Bezbedno je da ih koristimo, čak i da ih probamo !!!!
Neke kiseline, kao one iz laboratorije ili akumulatora su opasne !!!
Šta su jake kiseline?
One su KOROZIVNE i mogu
oštetiti druge materijale.
Koncentrovane kiseline mogu potpuno razoriti kožu i kosti.
1940. Englez John Haigh je ubio šestoro ljudi i njihova tela je uništio
rastvaranjem u sumpornoj kiselini u toku 2 dana.
Ali, patolozi su našli ostatke ljudske masti, deliće
kosti i zuba koji su bili otporni na kiselinu.
John Haigh osuđen je i obešen 1949.
Šta su baze?
Slabe baze se nalaze u sapunima i u sredstvima za
čišćenje. Nalaze se i u lekovima koji se zovu antacidi
protiv kiseline u želucu.
Ovo su slabe baze
Šta su jake baze
U aboratoriji ili sredstvima za
čišćenje.
Zovu se kaustične jer mogu opeći
kožu i oštetiti druge materijale.
Ovo su jake baze.
Kakav efekat imaju baze na kožu?
Sapuni ili kreme ponekad prouzrokuju
alergijske reakcije.
Šta su neutralne supstance?
 Čista voda
 Slana voda, mleko, pljuvačka i krv mogu
biti slabo kisele ili alkalne, ali su skoro
neutalne.
Kiseline i baze
u laboratoriji
Kiseline prouzrokuju…
Da limun bude kiseo
Kiseline
prouzrokuju
Šupljine u zubima
Kisele kiše
Kiseline
 Boje
plavi lakmus
crveno
vodonične jone
+
(H ) u vodi
Stvaraju
Okruženi smo kiselinama
Korozivne
Izjedaju
druge materijale
Baze
 Sapunast
 Ljigave
ukus
Baze boje
crveni lakmus
u plavo
Baze
Stvaraju
hidroksidne jone
OH- u vodi
Baze oko nas
Indikatori
 Jedinjenja
koja menjaju boju u
kontaktu sa bazom ili kiselinom
 Lakmus papir
 Fenol ftalein
 Metil oranž
Šta je pH skala?
Meri se jačina kiselina i baza.
Univerzalnim indikatorom se meri pH rastvora.
1
2
3
Jaka kiselina
4
5
6
7
8
neutralna
9
10
11
12
13
14
Jaka baza
u kiselom rastvoru
metiloranž
bromtimolplavo
fenolftalein
u baznom rastvoru
metiloranž
bromtimolplavo
fenolftalein
pH zemljišta
Različito zemljište ima različit pH jer je izgrađeno od različitih stena,
odnosno jedinjenja.
pH zemljišta utiče na dostupnost
hranljivih sastojaka i biljke rastu na
zemljištu sa određenim pH.
Jagode najbolje rastu na kiselom
zemljištu, a šljive na alkalnom.
Promena pH zemljišta
Ako je zemljište previše kiselo, dodaje se kreč (kalcijum-oksid)
hortenzija cveta plavim cvetovima na kiselim tlima (što je tlo kiselije,
cvetovi su plavlji
u neutralnim tlima hortenzija cvjeta ružičastim cvetovima
Žaoka pčele je kisela
Koristi se soda bikarbona
(pH 9) za tretiranje ujeda
pčele?
Žaoka ose je bazna
Koristi se sirće (pH 3) za
tretiranje ujeda ose.
KISELINE I BAZE
ARENIJUSOVA
TEORIJA
KISELINE - definicija




Kiseline su neorganska jedinjenja koja u
vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone
+
vodonika ( H ) i negativne kiselinske ostatke.
+
Na pr.: HNO3
H + NO3
+
H2SO4
2H + SO4 2Kiselinski ostatak onoliko negativan koliko
ima H u molekulu kiseline
KISELINE - podela
Prema broju H atoma u kiselini dele se na :
 Jednobazne(HNO3, HCl)
 Dvobazne(H2SO4, H2CO3)
 Trobazne (H3PO4)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane
BAZE - definicija




Baze su neorganska jedinjenja koja u
vodenim rastvorima disosuju na katjone
metala i negativne hidroksilne grupe( OH )
+
Na pr.: NaOH
Na + OH
2+
Mg(OH)2
Mg + 2OH
Katjon metala onoliko pozitivan koliko ima
OH grupa u molekulu baze
BAZE - podela
Prema broju OH grupa dele se na:
 Jednokisele (NaOH)
 Dvokisele (Mg(OH)2, Ca(OH)2)
 Trokisele (Al(OH)3, Fe(OH)3)
Prema jačini dele se na slabe i jake:
 Jake su potpuno disosovane
 Slabe su delimično disosovane
KISELINE - osobine



Kiselog ukusa
Menjaju boju lakmus papira iz plave u crvenu
Rastvor metil oranža je u prisustvu kiselina
crven
BAZE - osobine



Ljigavog dodira
Menjaju boju lakmus papira iz crvene u
plavu
U prisustvu baza metiloranž je žut
JAČINA KISELINA I BAZA








JAKE KISELINE:
HClO4
H2SO4
HNO3
HCl
HBr
HJ
Sve ostale slabe








JAKE BAZE:
LiOH
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Ca(OH)2
Ba(OH)2
Sve ostale slabe
SOLI


Soli su neorganska jedinjenja sastavljena od
jona metala i kiselinskog ostatka
To su jonska jedinjenja kristalne strukture
Većina soli u prirodi se nalayi u obliku minerala:
karbonati, sulfati, hloridi, silikati...

soli
соли
Vrste soli:
 Neutralne Na3PO4
 Кisele
NaH2PO4
 Bazne
MgOHCl
NEUTRALIZACIJA

Neutralizacija је reakcija između kiselinа i
baza pri čemu nastaju soli i voda
H+ +
OH-
H2O
киселина + база
HCl + NaOH
NaCl + H2O
Kiselo
+
bazno
neutralno
Neutralizacija
Киселине и њихове соли
Назив киселине
Јон киселинског остатка
Хлоридна киселина
Cl–
Сулфитна киселина
SO32Сулфатна киселина
SO42Нитритна киселина
NO2–
Нитратна киселина
NO3–
Карбонатна киселина
CO32Фосфатна киселина
PO43-
Назив соли
ХЛОРИД
СУЛФИТ
СУЛФАТ
НИТРИТ
НИТРАТ
КАРБОНAТ
ФОСФАТ
Valenca kiselinskog ostatka
I I I II
I III
HCl H2SO4 H3PO4
Valenca kiselinskog ostatka jednaka je broju vodonikovih atoma u
kiselini !!!
Valence i pisanje formula soli
Natrijum fosfat


Aluminijum sulfat
III
I
VI
III
Na 3PO4
III
II
Al ( SO4)
2
3
BAZE
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Fe(OH)3
Zn(OH)2
NaOH
KISELINE
SOLI
H2SO4
H2CO3
HNO3
HCl
H2SO4
H3PO4
Na2SO4
K2CO3
Mg(NO3)2
FeCl3
ZnSO4
Na3PO4
Nazivi soli






Na3PO4 natrijum fosfat
Na2HPO4 dinatrijum hidrogenfosfat
NaH2PO4 natrijum dihidrogenfosfat
MgOHCl magnezijumhidroksi hlorid
FeCl2 gvožđe (II) hlorid
FeCl3 gvožđe (III) hlorid
Kristalohidrati





Soli koje u sebi sadrže i određeni broj
molekula vode u kristalnoj rešetki
CuSO4 · 5H2O – plavi kamen
ZnSO4 · 7H2O – beli kamen
FeSO4 · 7H2O – zeleni kamen
MgSO4 · 7H2O – gorka so
Elektrolitička disocijacija
Rastvori provode električnu struju
ELEKTROLITI
SUPSTANCE
Rastvori ne provode električnu struju
NEELEKTROLITI
Elektrolitička disocijacija
NEELEKTROLITI
ELEKTROLITI
JONI
Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija je proces spontanog razlaganja
molekula elektrolita na JONE u vodenom rastvoru.
Teoriju elektrolitičke disocijacije postavio je švedski fizičar Svante Arenijus 1887.
godine.
On je došao do zaključka, da vodeni
rastvori kiselina, baza i soli provode
električnu struju, zato ih je nazvao
elektrolitima.
Razlika u rastvoru elektrolita i
neelektrolita
Stepen disocijacije
 
N
N0
U zavisnosti od stepena
disocijacije elektroliti se dele na:



Vrednost α je između 0 i 1, ili
od 0 do 100 ako se izražava
u %.
Jake ( α > 30 % ),
Umereno jake ( 3 < α < 30 % ) i
Slabe elektrolite ( α < 3 % ).
Jaki elektroliti-jake kiseline, jake
baze i rastvorljive soli !!!
HClO4
H2SO4
HNO3
HCl
HBr
HI
LiOH
NaOH
KOH
Mg(OH)2
Ca(OH)2
Ba(OH)2
Disocijacija se piše sa
jednom strelicom
Slabi elektroliti-slabe kiseline, slabe baze,
nerastvorljive soli i H2O
H2CO3
HF
H2SO3
HNO2
NH4OH
Fe(OH)3
Cu(OH)2
Zn(OH)2
Disocijacija se piše
povratnom strelicom
Kiseline su jedinjenja koja u vodi
disosuju na pozitivne jone vodonika
i negativne jone kiselinskog ostatka:
HCl → H+ + Cl-
H2SO4 → H+ + HSO4HSO4-
H+ + SO42-
H2SO4
2H+ + SO42-
H3PO4
H+ + H2PO4-
H2PO4-
H+ + HPO42-
HPO42-
H+ + PO43-
H3PO4
3H+ + PO43-
Hidroksidi (baze) su jedinjenja koja u
vodenom rastvoru disosuju na pozitivne
jone metala i negativne hidroksidne
jone:
NaOH → Na+ + OHCa(OH)2 → CaOH+ + OHCaOH+
Ca(OH)2
Ca 2+ + OHCa2+ + 2OH-
Fe(OH)3
Fe(OH)2+ + OH-
Fe(OH)2+
FeOH2+ + OH-
FeOH2+
Fe3+ + OH-
Fe(OH)3
Fe3+ + 3OH-
Amonijak
NH3 u vodenom rastvoru takođe sadrži hidroksidne jone
NH3 + H2O
NH4OH
NH4+ + OH-
Soli u vodi disosuju na pozitivne jone metala i negativne jone
kiselinskog ostatka
Natrijum sulfat
Na2SO4 → 2Na+ + SO42-
magnezijum nitrat
Mg(NO3)2→ Mg2+ + 2NO3-
amonijum hlorid
NH4Cl → NH4+ + Cl-

similar documents