MENTALNI POREME*AJI I POREME*AJI PONA*ANJA

Report
Doc. dr Olivera Žikić,psihijatar
Klinika za mentalno zdravlje
Klinički centar u Nišu
DEFINICIJA

Grupa poremećaja koja obuhvata različita stanja –
sindrome, koja se javljaju kao posledica upotrebe
psihoaktivnih supstanci

Psihoaktivne supstance (PAS) su one koje menjaju
psihičko funkcionisanje.

Ogroman broj supstanci koje imaju navedeno
svojstvo – ali se neke koriste adekvatno i
kontrolisano, dok druge ne
Najpoznatije PAS-e
 Alkohol
 Opijati
 Kanaboidi
 Sedativi
 Hipnotici
 Kokain
 Drugi stimulusi
 Halucinogeni
 Isparljivi rastvarači
 Duvan
PROBLEMATIČNA PRIMENA

Upotreba psihoaktivnih supstanci
Povremene upotrebe
Štetna upotrebe
Zloupotrebe
Zavisnosti
DIJAGNOSTIČKE SMERNICE
ŠTETNA UPOTREBA (MKB-10)

•
Obrazac upotrebe koji izaziva oštećenje zdravlja.
•
Oštećenje može biti fizičko (kao u slučajevima
oštećenja želuca) ili mentalno (na primer epizode
depresivnog poremećaja sekundarno u odnosu na
teško pijenje).
•
Dijagnoza zahteva da je nastupilo aktuelno oštećenje
mentalnog ili fizičkog zdravlja korisnika.
•
Štetnu upotrebu ne bi trebalo dijagnostikovati ako
postoji sindrom zavisnosti ili druge specifične forme
poremećaja vezane za upotrebu droga i alkohola
DIJAGNOSTIČKE SMERNICE
ZLOUPOTREBA SUPSTANCI (DSM-IV)
Maladaptivni obrazac upotrebe supstance koji dovodi do klinički
značajnih oštećenja ili tegoba, što se manifestuje kroz jedan ili više
sledećih fenomena koji se javljaju u bilo koje vreme u toku istog
dvanaestomesečnog perioda:
1) ponovljena upotreba supstance koja rezultira neuspehom u
ispunjavanju glavnih obaveza uloge na poslu, u školi ili u kući (npr.
učestalo izostajanje ili loše obavljanje posla vezano za upotrebu
supstance, odsustvovanja zbog upotrebe supstance,
suspendovanja ili izbacivanje iz škole, zanemarivanje dece ili
domaćinstva);
2) ponovljena upotreba supstance u situacijama koje su fizički
hazardne (npr. vožnja automobila ili rukovanje mašinama);
DIJAGNOSTIČKE SMERNICE
ZLOUPOTREBA SUPSTANCI (DSM-IV)
3) ponovljeni problemi pravne prirode usled upotrebe
supstance (npr. hapšenje zbog remećenja reda i mira usled
upotrebe supstance);
4) kontinuirana upotreba supstance uprkos perzistentnim ili
ponovljenim socijalnim ili interpersonalnim problemima, koji
su prouzrokovani ili pogoršani efektima supstance (npr.
svađe sa supružnikom, fizički obračun) itd.
Nikad nisu ispunjeni kriterijumi
za zavisnost od supstance ove klase.
DIJAGNOSTIČKE SMERNICE
ZAVISNOST OD SUPSTANCI (DSM-IV)
Maladaptivni obrazac upotrebe supstance koji dovodi do klinički značajnih
tegoba (distress) ili oštećenja, što se manifestuje kroz tri ili više sledećih
fenomena koji se javljaju u bilo koje vreme u istom dvanaestomesečnom
periodu:
1. Tolerancija definisana na bilo koji od niže navedenih načina:
potreba za značajnim povećanjem količina supstance da bi se dostigla
intoksikacija ili željeni efekat značajno smanjenje efekta kod kontinuirane upotrebe
iste količine supstance
2. Apstinencijalni sindrom - skup simptoma koji se javljaju nakon prekida ili
redukcije doze PAS-e, karakteristično za svaku supstancu
3. Nedovoljna komplijansa - ista (ili srodna) supstanca uzima se da bi se
olakšali ili izbegli apstinencijalni simptomi supstanca se često uzima u većim
količinama ili dužem periodu nego što se nameravalo;
DIJAGNOSTIČKE SMERNICE
ZAVISNOST OD SUPSTANCI (DSM-IV)
4. uporna želja ili neuspešni napori da se smanji ili kontroliše upotreba
supstance;
5. veliki deo vremena troši se u aktivnostima potrebnim za nabavljanje
supstance (npr. pušenje cigarete za cigaretom) ili oporavljanje od njenih
posledica;
7. važne socijalne, profesionalne ili rekreativne aktivnosti napuštene su ili
redukovane zbog upotrebe supstance.
8. Kontinuirana upotreba supstance uprkos saznanju da je osoba imala
perzistentni ili ponovljen fizički ili psihički problem koji je verovatno bio
prouzrokovan ili pogoršan supstancom (npr. tekuća upotreba kokaina i
pored prepoznavanja kokainom indukovane depresije ili nastavljeno
pijenje uprkos prepoznavanja da se ulkus pogoršao konzumiranjem
alkohola).
Definicija alkoholizma

Alkolizam je bolest kod koje zbog dugotrajne i
prekomerne upotrebe alkohola osobe postaju psihički i
fizički zavisni, što dovodi do telesnih, duševnih i
drušveno ekonomskih komplikacija. (SZO)

Alkoholizam je HRONIČNA , progresivna bolest,
recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za
pijenjem alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva

U razvijenoj fazi bolesti obavezno dolazi do telesnih i
duševnioh oštećenja i progresivnog propadanja ličnosti
(klinička definicija).
Epidemiologija

Prema učestalosti, rasprostranjenosti i težini
posledica, alkoholizam se u svetskim
epidemiološkim statistikama nalazi na trećem
mestu, odmah iz bolesti srca i krvnih sudova i
malignih oboljenja.

2/3 odraslih povremeno uzima alkoholna pića

20% -30% ima ozbiljnih zdravstvenih i društvenih
problema zbog upotrebe alkohola
SOCIJALNO DOZVOLJENO
RIZIČNO PIJENJE

NHMRC – 29 standardnih pića u mesec
dana za MUŠKARCE i 14 za ŽENE
Etiologija alkoholizma –
medjuigra tri činioca
ČOVEK
SOCIJALNI
ČINIOCI
ALKOHOL
SOCIJALNI ČINIOCI

Stresne životne situacije

Uticaj porodice – otac alkoholičar

Uticaj vršnjaka
ALKOHOL

Alkohol ima brojne karakteristike koje
doprinose lakšem posezanju za ovu PAS-u

Redukuje anksioznost, napetost, opušta,
otklanja “kočnice” u ponašanju, indukuje
sociabilnije ponašanje i sl.

Sa druge strane – karakteristike poput
porasta tolerancije su značajne za razvoj
bolesti
Psihološki efekti alkohola





Alkohol ima
 Anksiolitičko
 Hipnotičko
 Analgetičko
 Anestetičko dejstvo
Manje količine izazivaju euforiju,
Veće količine izazivanju depresivnost i hipnotički efekat
ALKOHOL JE DEPRESOR CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
Može da dovede i do depresije (50% alkoholičara su
depresivni) – nije obrnut uticaj!!!
LIČNOST
Vazna je i ličnost osobe koja pije
 Anksiozne osobe, posebno socijalni
fobičari
 Depresivne osobe
 Asocijalni poremećaj ličnosti, border line,
impulsivni
 Introverti, neurotičari

LIČNOST

Važno je i kada je osoba počela sa pićem
Godine
11-12 g.
13-14 g.
19-20 g.
zloupotreba zavisnost
13,5%
15,9%
13,7%
9%
2%
1%
Ran početak intenzivnog pijenja obično povezan
sa asocijalnim poremećajem ličnosti, kao i sa
BRŽIM razvojem zavisnosti
UTICAJ GENETIKE
Posumljalo se kada je utvrdjeno da se
javlja u porodicama
 Istraživanja su sprovedena i na blizancima
 Utvrdjen značajan uticaj genetike – čak
60% u odnosu na druge uzroke
 Nema specifičnih gena ali su evidentirani
potencijalni geni koji su zaduženi za
metabolizam alkohola
 Nasledjuje se faktički vulnerabilnost i
ličnost

RANI UTICAJI NA RAZVOJ LIČNOSTI
Većina istraživanja ukazuje na to da preko 50%
alkoholičara potiče iz razorenih porodica u kojima je otac
bio alkoholičar!!! – MODELOVANJE / GENETIKA
 Takva deca su hiperaktivna, agresivna, antisocijalna,
imaju slabu kontrolu emocija, slabost u planiranju,
pamćenju, jezičkim procesima.
 Biološki sinovi alkoholičara imaju 4 puta veću šansu da
postanu alkoholičari u odnosu na sinove nealkoholičara.
 Sinovi alkoholičara su ili alkoholičari ili trezvenjaci
 Često imaju i druge bolesti u porodici, bipolarni
poremećaj, poremećaje ličnosti, teža duševna oboljenja.

MODEL STRESS VULNERABILNOST
Dijagnoza
Akutna intoksikacija alkoholom
 Štetna upotreba alkohola
 Sindrom zavisnosti – kao kontinuirana upotreba alkohola
 Sindrom zavisnosti – kao epizodična upotreba alkohola –
dipsomanija
 Patološko pijanstvo

Zavisnost - alkoholizam

ICD-10 – prisustvo 3 ili više od nabrojanih fenomena tokom
prethodnih godinu dana
1.
Jaka i uporna želja za uzimanjem alkohola (kognitivni fenomen)
2.
Otežana kontrola nad uzimanjem alkohola u smislu početka,
završetka i količine (bihejvioralni fenomen)
3.
Apstinencijalni sindrom nakon prestanka ili smanjenja doze
alkohola, te ponovna upotreba alkohola ili druge supstance da
bi se olakale tegobe (fiziološki fenomen)
Zavisnost - alkoholizam
4. Porast tolerancije, a kasnije sa pojavom ireverzibilnih oštećenja
karakteristični pad tolerancije (fiziološki fenomen)
5. Progresivno zanemarivanje interesovanja ili zadovoljstva,
zapostavljanje profesionalnih, rehabilitacionih. Za oporavak od
pianstva potreban je duži period, kao i za nabavku pića
(bihejvioralni fenomen)
6. Nastavlja sa upotrebom alkohola uprko saznanjima o
neposrednim štetnim posledicama (kognitivni fenomen)
Zavisnost - alkoholizam
Gubitak kontrole – ili fenomen prve čaše
2. Porast a zatim i eventualni pad tolerancije
3. Nemogućnost apstinencije – ili pojava apstinencijalnog
sindroma
4. Palisept amnezije
1.
Zavisnost - alkoholizam

Psihološka zavisnost – snažna želja, kompulzivna
potreba za uzimanjem alkohola (“Strast za alkoholom”)

Psihološka zavisnost se odlikuje GUBITKOM KONTROLE
nad uzimanjem alkohola

To su osobe koje nakon prve čaše nisu u stanju da se
zaustave sve do teškog pijanstva, iako mogu da nepiju
danima i mesecima (“FENOMEN PRVE ČAŠE”)
Zavisnost - alkoholizam

Nemogućnost apstinencije - alkohol se uzima u
razmacima od nekoliko sati, na kraju po sistemu
dolivanja, ponekad čak i preko noći

To je iz razloga da bi se sprečila APSTINENCIJALNA
KRIZA
Zavisnost - alkoholizam




Apstinencijalni sindrom se javlja nakon pada alkohola u
krvi
Posebno je jak nakon naglog prekida alkohola
Može biti nekomplikovan i komplikovan
Nekomplikovan –
 12 do 18 h nakon prestanka uzimanja alkohola
 Najizraženiji je od 24 - 48h od uzimanja poslednje
doze
 Može trajati 5-7 dana, ponekad i duže
Zavisnost - alkoholizam

Apstinencijalni sindrom – klinička slika
 Tremor
 Anksioznost
 Mučnina
 Povraćanje
 Taikardija
 Skok krvnog pritiska
 Preznojavanje
Zavisnost - alkoholizam

Tolerancija na alkohol = ona količina supstance (alkohola)
koja je potrebna da se ispolji dejstvo (za alkohol da smo
opušteniji, euforični, nesigurnost u nogama, gubitak
“kočnica”...)

Suština zavisnosti je PORAST TOLERANCIJE – potrebne su
nam sve veće i veće količine alkohola da bi smo osetili
njegovo dejstvo

Nakon dugogodušnjeg pijenja sa visokom tolerancijom (preko
pola litre žestokog dnevno) – dolazi do PADA TOLERANCIJE –
kada se opijemo od malih doza alkohola, recimo dve čašice
Aethylismus (toksikomanska faza)
Visoka tolerancija
Pretoksikomanska
faza
Toksikomanska
faza
Zavisnost - alkoholizam
Alkoholičarske amnezije = PALISEPT AMNEZIJE
 Gubitak pamćenja za periode alkoholisanosti
 Posle MALIH doza alkohola – par čašica


Kada neko ko nema toleranciju popije veće količine
alkohola – takodje se neće sećati zbog akutne
intoksikacije i emcefalopatije – ali to nije alkoholičarska
amnezija
Dijagnostički instrumenti
- skale, upitnici

Postoje skrining testovi, bodovne skale i strukturisani
dijagnostički intervjui, testovi za procenu ponašanja
pod dejstvom alkohola i testovi koji se odnose na
procenu procesa lečenja i evaluaciju lečenja:




CAGE
Michigan Alcoholism Screening Test (Mičigen upitnik o
alkoholizmu - MAST)
Test identifikacije poremećaja izazvanih upotrebom alkohola
(AUDIT)
Skala poremećaja izazvanih upotrebom supstance
(Substance use disorders screen)
CAGE test

1. Da li ste osećali da treba da prekinete sa pijenjem alkoholnih
pića – upotrebom droge? (Cut down)

2. Da li su vas uznemiravale kritike drugih ljudi u vezi sa vašim
pijenjem – drogiranjem? (Annoyed)

3. Da li ste ikada osećali krivicu zbog toga što pijete – drogirate se?
(Guilty)

4. Da li ste ikada pili ujutru odmah po buđenju kako bi izbegli
mamurluk – apstinencijalni sindrom? (Eye-opener)

Tumačenje rezultata: jedan pozitivan odgovor – možda postoji problem zloupotrebe supstanci i
treba nastaviti istraživanje.
Michigan Alcoholism Screening Test (Mičigen upitnik o alkoholizmu - MAST)
Bodovi
•
Da li mislite da normalno pijete (manje ili jednako kao većina drugih ljudi)?
Ne
2
•
Da li ste se ikada probudili ujutru posle noći provedene u piću i otkrili da se ne sećate nekog dela
večeri?
Da
2
•
Da li vaš suprug/supruga, roditelji ili bliski rođaci ikada brinu ili se žale zbog vašeg pića?
Da
2
•
Da li bez problema možete da prestanete da pijete nakon 1-2 čašice?
Ne
2
•
Da li ikad imate grižu savesti zbog toga što pijete?
Da
1
•
Da li prijatelji i rođaci misle da normalno pijete?
Ne
2
•
Da li možete da prestanete da pijete ako poželite?
Ne
2
•
Da li ste ikada prisustvovali sastanku Anonimnih Alkoholičara?
Da
5
•
Da li se tučete kad popijete?
Da
1
•
Da li je piće ikada stvorilo sukobe između vas i supružnika, rođaka ili roditelja?
Da
2
•
Da li su se vaš suprug(a), roditelji ili bliski rođaci ikada nekome obratili za pomoć oko vašeg pića?
Da
2
•
Da li ste ikada izgubili momka ili devojku zbog pića?
Da
2
•
Da li ste ikada zbog pića imali probleme na poslu?
Da
2
•
Da li ste ikada izgubili posao zbog pića?
Da
2
•
Da li ste ikad zanemarili svoje obaveze, porodicu ili posao 2 ili više dana u nizu zbog pijenjai?
Da
2
•
Da li često prijete pre podneva?
Da
2
•
Da li vam je ikada rečeno da imate problema sa jetrom? Cirozu?
Da
1
•
Da li ste se ikada posle pijanstva tresli, imali delirium tremens, čuli glasove ili videli stvari koje nisu
stvarno bile tu?
Da
2
•
Da li ste se ikada nekome obratili za pomoć u vezi sa pićem?
Da li ste ikada bili u bolnici zbog pića?
Da
2
•
Da li je piće ikada bilo deo problema zbog koga ste eventualno bili pacijent na psihijatrijskom
odeljenju ili u psihijatrijskoj bolnici?
Da
5
•
Da
5
•
Da li ste ikada tražili pomoć od psihijatra, na klinici za mentalno zdravlje, socijalnog radnika ili
sveštenika zbog emocionalnih problema a da je alkohol bio deo problema?
Da
2
•
Da li ste ikada hapšeni zbog vožnje pod dejstvom alkohola, u pripitom ili pijanom stanju?
•
Da li ste ikada hapšeni, makar na nekoliko sati, zbog pijanog ponašanja?
Da
2
Da
2
Total:
Bodovanje: 0-4 nije alkoholičar; 5-6 ukazuje na alkoholizam; 7 i više alkoholizam
BIOLOŠKI MARKERI
ALT – hronična upotreba
 AST – hronična upotreba
 GGT – hronična upotreba

mean corpuscular volume (MCV)
 carbohydrate-deficient transferrin (CDT)

Zavisnost od PAS-i

Naziv narkomanija se u poslednje vreme ne
upotrebljava jer nisu sve psihoaktivne supstance
narkotici.

Zavisnost od droga podrazumeva stanje periodične ili
hronične intoksikacije prirodnim i sintetskim drogama

Zavisnost karakteriše:
 Snažna želja i potreba za nabavljanjem i uzimanjem
droge
 Tendenciju povećanja količine uzete droge
 Fizička i psihička zavisnost
 Štetne zdravstvene posledice
 Poremećaji u funkcionisanju
Zavisnost od PAS-i
Psihička zavisnost ili habituacija je intenzivna želja
(nekad nesavladiva potreba) za drogom, bez znakova
fizičke zavisnosti
 Fizička zavisnost ili adikcija podrazumeva
 pojavu apstinencijalnog sindroma i kriza kada se
smanje doze ili prekine unos
 Povećanje tolerancije na drogu

Zavisnost od PAS-i

Depresori CNS
 Opijum i njegovi derivati
○ Prirodni: morfin, kodein
○ Polusintetski: heroin
○ Sintetski: metadon, tramadol, pentazocin,
buprinorfin, meperidan
 Sedativno hipnotičke supstance
○ Benzodiazepini
○ Barbiturati
Zavisnost od PAS-i
Stimulansi
 Primarno deluju na CNS : amfetamin, kokain,
nikotin, kofein
 Primarno deluju na VNS: khat
 Halucinogeni
 LSD
 Fenilciklidin (PCP)
 Antiholinergici (biperidin...)
 Kanabis
 Marihuana
 Hašiš
 Organski rastvarači

Epidemiologija

Od ilegalnih droga najviše se zloupotrebljava marihuana. Njeno
korišćenje je prediktor za kasniju zloupotrebu drugih droga.

Prema Izveštaju UN za 2000, uočljiva su dva glavna problema kokainska i heroinska zloupotreba i zavisnost, koje su na
globalnom nivou najodgovornije za visok broj bolničkih tretmana,
smrtnih ishoda, predoziranja, nasilja i umešanosti u organizovani
kriminal.

Zloupotreba kokaina u SAD opala je za 70% u periodu 1985-1999,
a zloupotreba heroina stabilizovana je u zapadnoj Evropi.

Izvor: WHO: The World Health Report 2001: Mental health new understanding, new hope. WHO
2001.
Kombinovana upotreba supstanci

Prema podacima šestomesečne studije* rađene u
Velikoj Britaniji, 33093 ispitanika od ukupno 62790, ili
64%, koristilo je više droga istovremeno, i to:
- 2 droge 28 %
- 3 droge 15 %
- 4 droge 7 %
- 5 droga 4 %
* Izvor: Missues of Ecstasy, Eve Often Causes Massive Liver Damage. The Brown University
Digest of Addiction Theory and Application. http:// www.yahoo.com (pristup 19.06.2002.)

Zavisnici od supstanci čine 40% svih
hospitalizacija sa stopom smrtnosti od 25% ili
500 hiljada godišnje.

Oko 100.000 smrtnih slučajeva godišnje u
direktnoj je vezi sa upotrebom droge ili
alkohola.

Dve trećine tih smrtnih ishoda javlja se kod
heroinskih i kokainskih zavisnika, a 40% je
starosti između 30 i 39 godina.
INTEGRATIVNI MODEL NASTANKA
KAKO DROGE DELUJU
Deluju preko centra za zadovoljstvo
 Prirodni stimulatori ovog centra su
supstance koje su nam neophodne za
preživljavanje poput hrane, seksa, vode
 Cilj je da izazivanjem zadovoljstva to
bude potkrepljenje da se ta aktivnost
ponavlja
 DOPAMIN najvažniji

KAKO DROGE DELUJU

U mozgu postoji poseban sistem i putevi koji
pripadaju centru za zadovoljstvo

Delovi su
 Ventralni tegmentalni deo VTA
 Nukleus akumbens
 Prefrontalni korteks

VTA sadrži dopamin koji se pod dejstvom prirodnih
stimulusa oslobadja u nukleusu akumbensu i
pefrontalnom korteksu

PAS poput heroina i kokaina takodje pospešuju
transmisiju dopamina i na taj način dovode do
zadovoljstva i želje za ponovnim uzimanjem
Opijum i njegovi derivati

Heroin se upotrebljava intravenski,
ušmrkavanjem, pušenjem ili inhalacijom

Pri venskoj upotrebi stvaraju se ožiljci,
fibroziranje i obliteracija vena – promene na koži
u vidu brojanica ili “sitnog štepa”

Kod onih koji puše i ušmrkavaju – nazalan i
promukao govor i hronična rinoreja
Opijum i njegovi derivati
DEJSTVO
1. prva faza udarnog dejstva – (fleš) –
kratko, nekoliko minuta, toplina,
tahikardija
2. druga faza - smirenost, prijatan umor,
blaga euforija i intenzivni, osećaj
sopstvene vrednosti. Dominira osećaj
bezbrižnosti i blagostanja, meditacija.
Traje oko 3-4 časa
3. Treća faza – hipnotički efekti dominiraju
(pospanost ili san).
Opijum i njegovi derivati
DEJSTVO
Nakon budjenja –disforija, depresija,
anksioznost, bezvoljnost, strah, neodoljiva
želja za ponovnim uzimanjem droge.
Zenice su miotične – uske, javlja se muka,
gadjenje povraćanje, opstipacija,
preznojavanje i hipersalivacija, Lice je
crveno, zajapureno
TOKOM INTOKSIKACIJE – EUFORIJA, NAKON
PRESTANKA DEJSTVA DEPRESIJA –
začarani krug
Opijum i njegovi derivati
Hronična primena – izmena ličnosti –
bezvoljnost, opšta malaksalost,
nezainteresovanost, pad radne sposobnosti,
gube se zadovoljstva pa ni samo uzimanje
druge ne pričinjava zadovoljstvo
 Životna aktivnost se svodi na traženje i
uzimanje droge
 Narkoman postaje nesiguran, nepouzdan, sklon
neistinama i manipulacijama, asocijaln je,
impulsivan, agresivan, slabo pamćenje i pažnja
 Telesni simptomi – smanjenje telesne težine,
stomačne tegobe, opstipacija, smanjena
diureza, gubitak potencije, dis ili amenoreja,
poremećaji srčanog ritma, febrilne krize

Kanabis







Hašiš i marihuana – uglavnom se puše u formi
cigareta (džoint)
Aktivna supstanca tetra hidro kanabiol (THC)
U manjim dozama izaziva euforiju, govorljivost,
osećanje bezbrižnosti, razdražljivosti i ekscitaciju
Hiperemija konjuktiva, tahikardiju, suvoću usta,
napade kašlja
Nakon prestanka dejstva – depresivno-disforično
raspolženje, letargija, bezvoljnost
U visokim dozama mogu nastati i halucinacije
OPASNOST – KANABIS PSIHOZA (klinička slika slična
shizofreniji, duže traje, teže se leči, može preći u Sch
ako se nastavi: PANIČNI NAPADI i PANIČNI
POREMEĆAJ
Kanabis

Hronična upotreba dovodi do
 Apatije
 Abulije
 Uporne nesanice
 Oštećenja rasudjivanja i pamćenja, disforičnog
raspoloženja
 Amotivacioni sindrom: nedoslednost u obavezama
koje zahtevaju pažnju, inertnost
 Agresivno i impulsivno reagovanje




HALUCINOGENI – izazivaju veoma žive halucinacije
(LSD, meskalin)
Ne izaztivaju zavisnost, problem “fleshbeck” i bez
droge
BENZODIAZEPINI – dugotrajna upotreba
benzodiazepina može dovesti do razvoja zavisnosti
od benzodiazepina sa klasičnim simptomima –
pojavom apstinencijalnog sindroma i povećanje
tolerancije
Apstinecijalni sindrom – tremor, znojenje, porast
tenzije, ubrzan sčani rad, pod apetita, poremećaj
sna, “električni šok”, spazam mišoća, fascikulacije,
bolovi, smanjena koncentracija i pamćenje, hladni i
topli talasi, trnjenje, preosetljivost na svetlost i buku,
sindrom nemirnih nogu ...................
Dijagnostički instrumenti
- droga testovi

Metod rane detekcije (zlo)upotrebe supstanci u urinu, salivi,
kosi noktima i dr.


Imunotestovi i hromatografije
Paneli koji istovremeno detektuju upotrebu više droga
U T V R Đ I V A NJ E P R I S U S T V A D R O G A
Uzorak
Droga
URIN
Marihuana i hašiš
Opijati (heroin, opijum-OPI,
morfin, kodein
Kokain / crack
Amfetamin
Analozi amfetamina
Metamfetamin
(Crank, Ice, Speed)
PCP
(Angel dust)
Maksimalni period detekcije
(nakon poslednje uzete doze)
2 dana - 11 nedelja
OPI 1-2 dana
MOR 1-3 dana HEROIN 1-4 dana
2-4 dana
8 sati do 5 dana
1-2 dana
2-4 dana
10 dana
2-8 dana, nekada
i 6 meseci
10 dana
Ekstazi
SALIVA
KOSA
Marihuana i hašiš (THC)
Opijati
Kokain / crack
Metamfetamini (Ice, Speed)
Ekstazi
Marihuana i hašiš (THC)
Opijati
Kokain / crack
Amfetamin i Metamfetamin
PCP (Angel dust)
Ekstazi (MDMA)
8-12 sati
2-3 dana
2-3 dana
2-3 dana
2-3 dana
Do 90 dana
DA LI SU BOLESTI ZAVISNOSTI
ZAISTA OBOLJENJA ILI LOŠA
NAVIKA
Serotonin –
ekstazi desno
– redukcija;
normalni
mozak levo

similar documents