Novine Zakona o radu

Report
IZMENE I DOPUNE
ZAKONA O RADU
JPM Janković Popović Mitić
Avgust 2014. godine
1
Šta donose izmene i dopune
Zakona o radu?
 Dana 29.07.2014. godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09,
32/13 i 75/14)
 Neke od najznačajnijih izmena odnose se na:
•
•
•
•
•
promenu dužine trajanja rada na određeno vreme;
izmenu načina obračuna otpremnine i naknade zarade;
detaljnije uređenje prestanka radnog odnosa i drugih mera za
povredu radnih obaveza i kršenja radne discipline;
mogućnost fleksibilinijeg uređenja odnosa između zaposlenog i
poslodavca;
efikasniju zaštitu zaposlenih zbog pojačanog inspekcijskog nadzora;
2
Teme
 I UGOVOR O RADU I ANEKS UGOVORA O RADU
 II RADNO VREME
 III ODMORI I ODSUSTVA
 IV OTKAZ UGOVORA O RADU
 V GRANSKI KOLEKTIVNI UGOVOR I OPŠTI AKTI POSLODAVCA
 VI RAD VAN RADNOG ODNOSA
 VII INSPEKCIJSKI NADZOR I KAZNENE ODREDBE
3
I Ugovor o radu i aneks ugovora o
radu
 Ugovor o radu se smatra zaključenim kada ga zaključe zaposleni i
poslodavac. Novim zakonskim rešenjem šire je definisano ko može
potpisati ugovor o radu u ime poslodavca.
 Uvedena je obaveza zaključivanja ugovora o radu u 3 (tri) primerka, od
kojih se 1 (jedan) predaje zaposlenom, dok 2 (dva) zadržava poslodavac.
4
Sadržina ugovora o radu
 Obavezni elementi ugovora o radu:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov
za obavlјanje poslova za koje se zaklјučuje ugovor o radu;
4. naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlјa;
5. mesto rada;
6. vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog
odnosa na određeno vreme;
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. novčani iznos osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu;
11. elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13. trajanje dnevnog i nedelјnog radnog vremena.
5
Šta ugovor o radu ne mora da sadrži
 Ukoliko su sledeći elementi utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom,
pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom,
ugovor o radu ne mora da sadrži:
a)
b)
c)
elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade
zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima
pravo;
trajanje dnevnog i nedelјnog radnog vremena.
 Ukoliko navedeni elementi nisu sadržani u ugovoru o radu, u ugovoru o
radu će se naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena, u momentu
zaključenja ugovora o radu.
6
Obaveza držanja ugovora u
prostorijama poslodavca
 Uvedena je obaveza poslodavca da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u
skladu sa Zakonom o radu ili njihovu kopiju, drži u sedištu ili drugoj
poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga
gde zaposleni, tj. radno angažovano lice radi.
 Ukida se obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na
obavezno socijalno osiguranje.
7
Ugovor o probnom radu
 Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavlјanje jednog ili
više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.
 Poslodavac može otkazati zaposlenom ugovor o radu i pre isteka vremena
za koji je ugovoren probni rad, a pod sledećim uslovima:
a)
otkazni rok, kao i do sada, ne može biti kraći od 5 (pet) radnih dana;
b)
poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu za vreme
trajanja probnog rada. Ova obaveza poslodavca je sada eksplicitno
uvedena.
8
Rad na određeno vreme
 Ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti za zasnivanje radnog
odnosa čije je trajanje unapred određeno:
a)
b)
c)
objektivnim razlozima koji su opravdani rokom;
izvršenjem određenog posla;
nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
 Rad na određeno vreme sa jednim zaposlenim sa prekidima ili bez prekida
ne može trajati duže od 24 (dvadeset i četiri) meseca. Prekidom perioda ne
smatra se period koji je kraći od 30 dana.
9
Izuzeci kada je dozvoljeno da se ugovor o
radu na određeno vreme zaključi na
period duži od 24 meseca
a)
ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do
njegovog povratka;
b) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka
projekta;
c) sa stranim državlјaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom,
najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
d) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod
nadležnog organa u momentu zaklјučenja ugovora o radu nije stariji od
jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
e) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje
prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja
uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
10
Zaključenje novog ugovora o radu na
određeno vreme sa istim zaposlenim
 Poslodavac može sa zaposlenima da zaključi novi ugovor o radu na
određeno vreme po istom ili drugom osnovu u sledećim slučajevima:
a)
ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog
zaposlenog, do njegovog povratka;
b)
za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do
završetka projekta;
c)
sa stranim državlјaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa
zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola
 Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaklјučen suprotno odredbama
ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet
radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaklјučen, smatra se da je
radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
11
Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim
osobljem
 Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem ne može da se zaključi sa
supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji
bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena
srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.
 Ukida se obaveza registrovanja u opštini ugovora o radu sa kućnim
pomoćnim osobljem.
12
Rad van prostorija poslodavca
 Rad van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
 Ugovor o radu koji se zaključuje za rad van prostorija poslodavca pored
obaveznih elemenata ugovor o radu mora da sadrži i sledeće elemente:
1)
trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2)
način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavlјanja poslova
zaposlenog;
3)
sredstva za rad za obavlјanje poslova koje je poslodavac dužan da
nabavi, instalira i održava;
4)
korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu
troškova za njihovu upotrebu;
5)
naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
6)
druga prava i obaveze.
13
 Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može
biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na
istim poslovima u prostorijama poslodavca.
 Raspored radnog vremena, prekovremeni rad, preraspodela radnog
vremena, noćni rad, odmori i odsustva mogu da se odrede na drugačiji
način u opštem aktu ili ugovoru o radu.
 Količina i rokovi za izvršenje poslova van prostorija poslodavca ne mogu da
budu takvi da zaposleni ne može da koristi pravo na odmor.
 Ukinuta je mogućnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van
prostorija poslodavca sa članovima uže porodice.
 Ukida se obaveza registrovanja u opštini ugovora o radu van prostorija
poslodavca.
14
Ugovor o pravima i obavezama
direktora
 Ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora može da se
zaključi sa direktorom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom
poslodavca.
 Ukoliko se sa direktorom zaključi ugovor o pravima i obavezama, njegova
naknada više nema karakter zarade.
 Iako je u pitanju ugovorni odnos, iako je relevantna sloboda ugovaranja,
direktor se ne može odreći prava na naknadu, i naknada mu se mora
isplaćivati. Sve jedno ne postoji minimalni iznos koji je Poslodavac dužan
da isplati na ime naknade.
15
Aneks ugovora o radu
 Poslodavac može zaposlenom da da aneks ugovora o radu, radi promene
elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, a ne postoji više obaveza
poslodavca da ponudi aneks ugovora o radu i u slučaju promene novčanog
iznosa osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu i rokova za isplatu
zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo.
 Poslodavac sada dostavlja zaposlenom obaveštenje o zaključenju aneksa
ugovora o radu, a ne ponudu.
 Definisana je mogućnost da zaposleni bude privremeno premešten na druge
odgovarajuće poslove na osnovu rešenja poslodavca, bez ponude aneksa,
najduže 45 (četrdeset i pet) radnih dana u periodu od 12 (dvanaest) meseci.
Zaposlenom se u tom slučaju isplaćuje zarada koja je za njega povoljnija.
 U slučaju da se aneks zaključuje na inicijativu zaposlenog, kao i kada se radi o
izmeni ličnih podataka zaposlenog ili poslodavca kojima se ne menjaju uslovi
rada, nije potrebno sprovoditi proceduru dostave obaveštenja.
16
Upućivanje zaposlenog na rad kod
drugog poslodavca
 UKIDA SE ZABRANA UTVRĐIVANJA MANJIH PRAVA OD PRAVA KOJE JE
ZAPOSLENI IMAO KOD POSLODAVCA KOJI GA JE UPUTIO NA RAD.
17
II Radno vreme
 Uvedena je nova definicija radnog vremena:
•
Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan,
odnosno raspoloživ da obavlјa poslove prema nalozima poslodavca,
na mestu gde se poslovi obavlјaju, u skladu sa zakonom.
 Uveden je termin „pripravnosti“ pod kojim se podrazumeva period u kome je
zaposleni u obavezi da ostane pripravan kako bi se odazvao na poziv
poslodavca, ukoliko se za njegovim radom ukaže potreba.
 Vreme koje zaposleni provede u pripravnosti ne smatra se radnim vremenom,
ali vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po
pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
 Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom
ili ugovorom o radu.
18
Rad sa nepunim radnim vremenom
 Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu,
druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu
provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom
i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
 Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim
vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim
vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima.
 Poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti
poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, na način i u rokovima
utvrđenim opštim aktom.
 Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim
vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim
radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme.
 Kolektivnim ugovorom uređuje se saradnja i informisanje sindikata o
poslovima sa nepunim radnim vremenom.
19
Prekovremeni rad
 Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 (osam) časova nedeljno. Novim
izmenama i dopunama ukinuta je maksimalna dnevna dužina trajanja
prekovremenog rada od 4 (četiri) časa dnevno.
 Ograničenje prekovremenog rada je drugačije formulisano - Dnevni rad ne
može trajati duže od 12 (dvanaest) časova dnevno uključujući redovno radno
vreme.
 Zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom ne mogu da
rade prekovremeno, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
 Uvedena je apsolutna zabrana rada noću i prekovremeno tokom cele
trudnoće i dojenja, pod uslovom da bi takav rad bio štetan za zdravlje majke i
deteta na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
 Utvrđeno je pravo zaposlene na plaćeno odsustvo za vreme trudnoće radi
obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane
izabranog lekara, kao i obaveza zaposlene da o ovom odsustvu blagovremeno
obavesti poslodavca.
20
Radna nedelja
 Radna nedelja je drugačije definisana:
Radna nedelja traje po pravilu pet radnih dana.
 Poslodavac kod koga se rad obavlјa u smenama, noću ili kad priroda posla
i organizacija rada to zahteva – radnu nedelјu i raspored radnog vremena
može da organizuje na drugi način.
 Uvedena je mogućnost utvrđivanja, odnosno ugovaranja kliznog radnog
vremena. Ukoliko priroda posla i organizacija rada to dozvolјavaju, početak
i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u
određenom vremenskom intervalu.
21
Raspored radnog vremena
 Skraćen je rok u kojem je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o
promeni rasporeda radnog vremena sa 7 (sedam) dana na 5 (pet) dana
unapred.
 Poslodavac može obavestiti zaposlene o promeni rasporeda radnog
vremena u roku kraćem od 5 (pet) dana, ali ne kraćem od 48 (četrdeset i
osam) sati, u slučaju potrebe posla, a usled nastupanja nepredviđenih
okolnosti.
 Radno vreme zaposlenog ne mora biti jednako raspoređeno po radnim
nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na
mesečnom nivou, u kom slučaju, zaposleni može raditi najduže 12 časova
dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uklјučujući i prekovremeni rad.
22
Preraspodela radnog vremena
 Kolektivnim ugovorom može se utvrditi da se preraspodela radnog
vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati duže
od 6 (šest) meseci, a najduže 9 (devet) meseci.
 Zaposlenom koji se saglasio da u okviru preraspodele radnog vremena radi
duže od ugovorenog radnog vremena, u periodu koji ne može biti duži od 9
(devet) meseci, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena
obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
 Izuzetak: Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za
koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada
duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog
vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa
obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove
rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.
23
Rad u smenama
 Uvedena je definicija rada u smenama:
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se
zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu,
pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima
tokom određenog perioda dana ili nedelјa.
 Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad
organizovan u smenama u toku meseca posao obavlјa u različitim smenama
najmanje trećinu svog radnog vremena.
 Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je
dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više
od jedne radne nedelje noću.
24
III ODMORI I ODSUSTVA
Godišnji odmor
 Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj
godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog
odnosa kod poslodavca.
 Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to
pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju
prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
 Poslodavac više nema obavezu da u slučaju prestanka radnog odnosa izda
zaposlenom potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.
 Zaposleni više nema pravo na pun godišnji odmor za kalendarsku godinu u
kojoj mu prestaje radni odnos, već samo na njegov srazmerni deo za
svakih mesec dana rada u toj kalendarskoj godini.
25
 Uvedena je mogućnost korišćenja godišnjeg odmora jednokratno ili u dva,
odnosno uz saglasnost poslodavca, na više delova.
 Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju
od najmanje dve radne nedelјe neprekidno u toku kalendarske godine, a
ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
 Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa
poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
 Ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje mu može biti
dostavljeno neposredno pred korišćenje godišnjeg odmora.
 U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora nije neophodna lična
dostava rešenja, već se rešenje može objaviti na oglasnoj tabli najmanje 15
dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
 Uvedena je mogućnost elektronskog dostavljanja rešenja.
26
Naknada štete za neiskorišćeni
godišnji odmor
 Poslodavac je dužan da nadoknadi zaposlenom štetu za neiskorišćeni
godišnji odmor, ali samo u slučaju prestanka radnog odnosa.
 Visina naknade obračunava se u visini prosečne zarade u prethodnih 12
(dvanaest) meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg
odmora.
 Novčana naknada koja se isplaćuje zaposlenom na ime štete za
neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter naknade štete.
27
Plaćeno odsustvo
 Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom
trajanju do 5 (pet) radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim
slučajevima:
a) sklapanja braka;
b) porođaja supruge;
c) teže bolesti člana uže porodice;
d) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
 U skladu sa novim izmenama i dopunama, članovima uže porodice smatraju
se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj, ali
ne i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa
zaposlenim.
 Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo 2 (dva) uzastopna dana u slučaju
dobrovoljnog davanja krvi.
 Poslodavac ima pravo da odobri zaposlenom plaćeno odsustvo i kada ga
zaposleni zahteva zbog lica koja po definiciji nisu članovi uže porodice, ali na to
više nije obavezan.
28
 Uvedeno je plaćeno odsustvo za zaposlenu za vreme trudnoće i zaposlenu
koja doji dete ukoliko ne može da radi na poslovima koji su po nalazu
nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a
poslodavac ne može da joj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih
poslova.
 Uvodi se pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku rada za zaposlenu za
vreme trudnoće radi obavlјanja zdravstvenih pregleda u vezi sa
trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o
čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
29
Odmor u toku rada
 Zaposleni koji radi duže od 4 (četiri) - kraće od 6 (šest) časova
dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od
najmanje 15 (petnaest) minuta.
 Zaposleni koji radi najmanje 6 (šest) časova dnevno ima pravo
na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30
(trideset) minuta.
 Zaposleni koji radi duže od 10 (deset) časova dnevno, ima
pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45
(četrdeset i pet) minuta.
30
Dnevni i nedeljni odmor
 Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12
(dvanaest) časova neprekidno u okviru 24 (dvadeset i četiri) časa ako
Zakonom o radu nije drukčije određeno.
 Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24
(dvadeset i četiri) časa neprekidno kojem se dodaje minimalno vreme
odmora između dva radna dana.
 Zaposleni koji zbog obavlјanja posla u različitim smenama ili u
preraspodeli radnog vremena ne može da koristi nedeljni odmor na
napred opisan način, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje
24 (dvadeset i četiri) časa neprekidno.
31
IV Otkaz ugovora o radu
 Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog:
•
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu u roku koji
ne sme biti kraći od 15 (petnaest) dana od dana koji je zaposleni
naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
•
Uvedeno je ograničenje dužine otkaznog roka u slučaju otkaza od
strane zaposlenog od 30 (trideset) dana.
32
 Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca:
- Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko:
1)
za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost
zaposlenog i njegovo ponašanje;
2)
zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze;
3)
zaposleni ne poštuje radnu disciplinu;
4)
za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe
poslodavca.
33
1. Opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost
zaposlenog i njegovo ponašanje:
1)
ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja
i sposobnosti za obavlјanje poslova na kojima radi;
2)
ako je zaposleni pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili
u vezi sa radom;
3)
ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana
od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog
odsustva.
34
2. Povrede radne obaveze koje je zaposleni učinio svojom
krivicom:
a)
ako zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
b)
ako zaposleni zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
c)
ako zaposleni necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
d)
ako zaposleni ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena
sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
e)
ako zaposleni učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu.
35
3. Nepoštovanje radne discipline
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
ako zaposleni neopravdano odbije da obavlјa poslove i izvršava naloge
poslodavca u skladu sa zakonom;
ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;
ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti
za rad;
zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava,
odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog
vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavlјanje posla;
ako ponašanje zaposlenog predstavlјa radnju izvršenja krivičnog dela
učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv
zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
ako je zaposleni dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje
radnog odnosa;
ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je
kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost,
odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca,
odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod
poslodavca.
36
4. Opravdani razlozi za otkaz koji se odnose na potrebe poslodavca:
a) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena
prestane potreba za obavlјanjem određenog posla ili dođe do
smanjenja obima posla (zabrana zapošljavanja novih zaposlenih na
poslovima na kojima su zaposleni proglašeni viškom, skraćena je sa 6
(šest) meseci na 3 (tri) meseca.;
b) ako zaposleni odbije zaklјučenje aneksa ugovora u smislu člana
171. stav 1. tač. 1 – 5) ovog zakona (Poslodavac može zaposlenom da
ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora o
radu radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog
učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja
zaposlenog)
37
Testiranje zaposlenog u zdravstvenoj
ustanovi
 Eksplicitno je uvedeno pravo poslodavca da uputi zaposlenog u
zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, radi utvrđivanja:
a)
dejstva alkohola ili drugih opojnih sredstava koja imaju ili mogu
imati uticaj na obavljanje posla;
b)
zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za
rad.
 Eksplicitno je uvedeno da se odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv
poslodavca da izvrši analize, smatra povredom radne discipline i
predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.
38
Mere za nepoštovanje radne
discipline i povredu radnih obaveza
 Proširen je broj mera koje poslodavac može preduzeti prema zaposlenom
u slučaju nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze:
a)
b)
c)
privremeno udalјenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od
jednog do 15 radnih dana (do izmena maksimalno 3 radna dana);
novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec
u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se
izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o
izrečenoj meri;
opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac
zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz
člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini
istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
39
Postupak pre otkaza ugovora o radu
ili izricanja druge mere
 Povećan je rok za izjašnjenje zaposlenog na upozorenje o postojanju
razloga za otkaz ugovora o radu sa 5 (pet) radnih dana na 8 (osam) dana.
 Precizirano je da u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili
nema potrebna znanja i sposobnosti za obavlјanje poslova na kojima radi
poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu ili izricanja disciplinskih
mera prethodno zaposlenom dostavi pisano obaveštenje u vezi sa
nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za
pobolјšanje rada (otkazni rok je skraćen i sada ne može biti kraći od 8
(osam), niti duži od 30 (trideset) dana.
 Ukinuta je obaveza poslodavca da upozorenje o postojanju razloga za otkaz
ugovora o radu dostavlja sindikatu čiji je zaposleni član. Zaposleni u skladu
sa novim izmenama i dopuna može uz svoje izjašnjenje na upozorenje da
dostavi i mišljenje sindikata čiji je član.
40
Udaljenje sa rada
 Zaposleni može biti udaljen sa rada:
•
•
•
ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog
krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom;
ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze
ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne
discipline takva, ili je ponašanje zaposlenog takvo, da ne može da nastavi rad kod
poslodavca.
 Uvedena je mogućnost da poslodavac može zaposlenom po isteku udaljenja sa rada da
izrekne drugu meru u skladu sa zakonom, pored vraćanja na rad ili otkaza ugovora o
radu.
 Udaljenje u slučaju krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa
radom može da traje do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
 Pravo na isplatu razlike u zaradi za vreme privremenog udaljenja zavisi od odgovornosti
zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, a ne više od
prestanka radnog odnosa.
41
Rokovi zastarelosti
 Povećani su rokovi zastarelost u kojima se može pokrenuti postupak otkaza
ugovor o radu zbog toga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema
potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, kao i
zbog povrede radne obaveze i radne discipline:
1. Subjektivni rok je povećan sa 3 (tri) meseca na 6 (šest) meseci;
2. Objektivni rok je povećan sa 6 (šest) meseci na godinu dana.
42
Potvrda o podacima o radnom
odnosu
 Uvedena je obaveza poslodavca da na zahtev zaposlenog izda potvrdu koja
sadrži sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno
opis poslova na kojima je zaposleni radio.
 Na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu ponašanja i rezultata
rada zaposlenog.
43
Posledice nezakonitog otkaza
 Izmenama i dopunama Zakona o radu uvedena je razlika između dve situacije:
1.
Ukoliko nadležni sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez
pravnog osnova, odlučiće da:
a)
b)
c)
2.
Vrati zaposlenog na rad;
Utvrdi obavezu poslodavca da zaposlenom nadoknadi štetu (u visini
izgubljenih zarada u koju ne ulazi topli obrok, regres za godišnji odmor,
bonusi i nagrade);
Utvrdi obavezu poslodavca da uplati pripadajuće doprinose za period u
kojem nije radio.
Ukoliko postoji pravni osnov za otkaz ugovora o radu, ali poslodavac nije
ispoštovao postupak otkaza, nadležni sud će odlučiti da:
a)
b)
Zaposleni nema pravo da se vrati na rad;
Zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini do 6 (šest) zarada.
44
 Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni
odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na
rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da
zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18
(osamnaest) zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena
provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života
zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
 Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni
odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže
da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog
odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu,
nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i
dosudiće mu naknadu štete u iznos od najviše 36 (trideset i šest)
zarada zaposlenog.
45
Rok za pokretanje radnog spora
 Rok za pokretanje radnog spora skraćen je sa 90 (devedeset)
dana na 60 (šezdeset) dana od dana donošenja rešenja o
otkazu.
 Brisana je odredba po kojoj rok u kojem radni spor mora biti
okončan iznosi 6 (šest) meseci.
46
APSOLUTNA ZAŠTITA OD OTKAZA
ZAŠTITA OSOBA SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOG SA ZDRAVSTVENIM
SMETNJAMA
 Proširena je obaveza poslodavca da obezbedi obavljanje poslova prema
preostaloj radnoj sposobnosti ne samo za zaposlene sa invaliditetom, već i
za zaposlene sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog
zdravstvenog organa.
 Ukinuta je obaveza poslodavca da obezbedi obavljanje drugog
odgovarajućeg posla zaposlenom za koga je u skladu sa propisima
utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim
poslovima.
 Poslodavac sada ima mogućnost da ukoliko ne može zaposlenom da
obezbedi odgovarajući posao, zaposlenog proglasi viškom.
47
Posebna zaštita od otkaza
 Odredbe kojima se uređuje zaštita sindikalnih predstavnika su
promenjene. Nije zabranjeno otkazati ugovor o radu ili
ponuditi nepovoljnije uslove rada, ako ovakvi postupci
poslodavca nisu uzrokovani statusom ili aktivnostima
zaposlenog u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstvom u
sindikatu ili učešćem u sindikalnim aktivnostima.
 Precizirano je da je teret dokazivanja na poslodavcu – te
poslodavac dokazuje da otkaz ugovora o radu nije posledica
statusa ili aktivnosti sindikalnog predstavnika, te njegovog
stavljanja u nepovoljniji položaj kao zaposlenog
48
V Granski kolektivni ugovor i opšti
akti Poslodavca
 O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa
odlučuje:
•
u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca,
odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom
poslodavca ili lice koje oni ovlaste;
•
kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica –
preduzetnik ili lice koje on ovlasti
49
Granski Kolektivni ugovor
 Utvrđeno je da Vlada, a ne više ministar, može da odluči da se
kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na
poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika
kolektivnog ugovora, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se
dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošlјavaju više
od 50% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti.
50
Pravilnik o radu
 Poslodavac je dužan da pravilnik o radu dostavi
reprezentativnom sindikatu u roku od 7 (sedam) dana od dana
njegovog stupanja na snagu ukoliko učesnici kolektivnog
ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog
ugovora;
 Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog
sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje
kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o radu da uredi
prava i obaveze iz radnog odnosa;
 Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca,
utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim
aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo
pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom.
51
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji
poslova
 Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se:
a)
organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i
stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja;
b)
drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i
broj izvršilaca.
 Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva
uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa
zakonom.
 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova nije dužan da donese
poslodavac koji ima 10 i manje zaposlenih, dok prethodnim Zakonom o
radu ta obaveza nije postojala za poslodavce koji imaju 5 i manje
zaposlenih.
 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi nadležni organ kod
poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca
52
Usaglašavanje akata
 Obaveza je poslodavca da pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji poslova usaglasi sa odredbama Zakona o radu u roku od 60
dana od dana stupanja na snagu Zakona o radu.
 Poslodavac može sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana
stupanja na snagu Zakona o radu da zaklјuči ugovor o radu ili aneks
ugovora u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona o radu, a
ukoliko to ne učini ugovori o radu zaklјučeni do dana stupanja na snagu
ovog zakona ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa Zakonom
o radu.
 Obaveza je da se odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu
usaglase sa odredbama Zakona o radu u roku od 6 meseci od dana
stupanja na snagu Zakona o radu. Usaglašavanje ovih odredbi se ipak
odnosi na formalno usaglašavanje, jer je poslodavac od dana stupanja na
snagu ovog zakona dužan da primenjuje prava koja su novim zakonom
utvrđena u većem obimu, dok prava koja nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom ostaju na snazi do donošenja novog akta odnosno najduže šest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
53
VI Rad van radnog odnosa
PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI
 Poslodavac može za obavljanje privremenih ili povremenih poslova da
zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u
skladu sa propisima o zadrugama (u trajanju, kao i do sad, do 120 radnih
dana).
 Izmenjena ranija odredba po kojoj je Poslodavac mogao da zaključi ugovor
o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa licem koje nije starije od
30 (trideset) godina.
 Ugovor se može zaključiti sa bilo kojim licem koje ispunjava uslove za
sticanje članstva u omladinskoj ili studentskoj zadruzi.
54
UGOVOR O STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU I USAVRŠAVANJU
 Ugovor o stručnom osposoblјavanju može da se zaklјuči, radi obavlјanja
pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je taj uslov
zakonom, odnosno pravilnikom nadležnog ministarstva predviđen kao
poseban uslov za samostalan rad u struci.
 Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaklјuči, radi stručnog
usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci,
odnosno obavlјanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom
usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
 Poslodavac može licu na stručnom osposoblјavanju ili usavršavanju da
obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim
aktom ili ugovorom o stručnom osposoblјavanju i usavršavanju koja se ne
smatra zaradom.
55
UGOVOR O ZASTUPANJU I POSREDOVANJU
 Zakon više ne poznaje Ugovor o zastupanju i posredovanju, i ovu vrstu
ugovora ne kategorizuje kao ugovor kojim bi bio regulisan rad van radnog
odnosa;
 Ugovori zaključeni do dana stupanja na sangu izmena i dopuna Zakona o
radu – do 29.07.2014. godine, primenjivaće se u skladu sa ugovorenim
trajanjem, predviđenim u okviru samog Ugovora.
 Regulisanje prava i obaveza između 2 strane, ovim ugovorom i dalje je
moguće, jer navedeni institut i dalje ostaje u obligaciono pravnom režimu
(ZOO).
 Ugovor o delu – nepromenjen režim
56
VII Inspekcijski nadzor i kaznene
odredbe
 Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni dužni su da
inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan
rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora,
u skladu sa zakonom.
 Eksplicitno je navedeno ovlašćenje inspektora rada da naloži poslodavcu
da zaključi ugovor o radu u pisanom obliku sa licem koje je zasnovalo radni
odnos bez zaključenja pisanog ugovora o radu.
 Skraćen je rok u kojem zaposleni može podneti zahtev za odlaganje
izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu do donošenja pravnosnažne
odluke suda inspektoru rada sa 30 (trideset) dana na 15 (petnaest) dana.
 Produžen je rok u kojem je ministar dužan da odluči po zahtevu i po žalbi
na prvostepeno rešenje zaposlenog sa 15 (petnaest) dana na 30 (trideset)
dana.
57
Inspekcijski nadzor
 Preciznije su definisana ovlašćenja inspektora rada pri vršenju inspekcijskog
nadzora.
 Inspektor:
vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju
radi utvrđivanja relevantnih činjenica;
1)
utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica,
zaposlenih i drugih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca;
2)
vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno
osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog
socijalnog osiguranja;
3)
pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i
drugo;
4)
nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je
ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.
58
Kaznene odredbe
• Povećani su najviši iznosi novčanih kazni za prekršaje, pa je tako npr. Iznos
propisan za najteži prekršaj povećan sa RSD 1 milion na RSD 2 miliona.
• Kazne variraju u zavisnosti od tipa delatnosti.
• Povećani su najviši iznosi novčanih kazni za preršaje za odgovorna lica u
pravnom licu sa RSD 50.000,00 na RSD 150.000,00.
• Ukinuta je mera zabrane vršenja delatnosti.
• Ukinuta je mogućnost da inspektor rada naplati prekršajne kazne na licu
mesta.
59
Kaznene odredbe
 Uvodi se kazna za poslodavca – pravno lice, u fiksnom iznosu od 100.000
RSD, odnosno 10.000 RSD za odgovorno lice u pravnom licu u slučaju
postojanja sledećih propusta:
•
ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora o radu na mestu
rada zaposlenog;
•
ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i
nedelјni odmor;
•
ako zaposlenom ne odobri korišćenje plaćenog odsustva;
•
ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade;
•
ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu;
•
ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu
zarade;
•
ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu.
60
VAŠA PITANJA?
HVALA NA PAŽNJI!

similar documents