8. SR_Exitential and bereavement issues ERNA HARALDSDOTTIR

Report
Egzistencijalna pitanja, tugovanje
i ožalošćenost u palijativnom
zbrinjavanju
Dr Erna Haraldsdottir
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
1
Duhovna podrška – CILJEVI
Do kraja ove sesije, učesnici će biti u stanju da:
•bolje razumeju neophodnost duhovne podrške kao
suštinskog dela palijativnog zbrinjavanja
•bolje razumeju pojam totalnog bola i duševne patnje
•postavljaju odgovarajuća pitanja iz sfere duhovnog
života i bolje procene duhovne potrebe pacijenata
•pruže bolju duhovnu podršku pacijentima
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
2
Duhovna podrška je važan deo
palijativnog zbrinjavanja
• Duhovna osnova zbrinjavanja u hospisima je od ključnog
značaja, a duhovna podrška je suštinski pojam koji je
Sisili Sonders, začetnica hospis pokreta, uvela kada je
razvila novi i bolji način zbrinjavanja umirućih pacijenata
šezdesetih godina prošlog veka
• Od tada se duhovna podrška smatra suštinskim delom
palijativnog zbrinjavanja
• Sisili Sonders je pojam duhovnih potreba posmatrala šire
i naglašavala da se on ne odnosi samo na veru u
religijskom smislu
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
3
Duhovna podrška podrazumeva da Vam
je do nekoga stalo
• Duh se definiše kao životni, odnosno vitalni princip
čoveka.
• Otuda duhovno označava suštinu ličnosti, ono što ona
jeste
Važni ste zato što ste to Vi,
i važni ste do kraja svog života.
Učinićemo sve ne samo da Vam pomognemo da spokojno umrete,
već i da do smrti stvarno živite.
Sisili Sonders (Cicely Saunders)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
4
Duhovna podrška vs. verske potrebe
• Verske potrebe se zadovoljavaju u kontekstu
zajedničkih religijskih uverenja, vrednosti, obreda
(liturgije) i načina života u verskoj zajednici.
• Duhovna podrška se obično pruža kroz lični odnos
dvoje ljudi, potpuno je usmerena na ličnost i ne
pretpostavlja nikakva lična uverenja ili životnu
orijentaciju. Duhovne potrebe i njihovo zadovoljavanje
ne moraju da budu povezani sa verom. Verske potrebe
se u svom najboljem vidu uvek zadovoljavaju
duhovnošću.
(Gordon & Mitchell, 2004)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
5
Duhovna podrška vs. verske potrebe
Duhovna podrška
Zadovoljavanje
verskih potreba
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
6
Duševni bol
• Bolest i skora smrt mogu dovesti do potpunog gubitka
integriteta ličnosti
• Totalni bol, „ništa nije kako treba“.
• Egzistencijalna pitanja, koliko vredi moj život?
• Teška osećanja, krivica, bes, očajanje
• Potraga za oproštajem, pomirenjem, nadom, spokojem
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
7
Duhovna podrška: Voditi računa o
unutrašnjem životu pacijenta
„Pri zbrinjavanju pojedinca koji trpi bol,
pokušavamo da mu zbrinemo i telo, i
porodicu i unutrašnji život”.
Cicely Saunders, 1988.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
8
Nalaženje smisla
• Nalaženje smisla i sagledavanje smisla
sopstvenog života je ključni element za opstanak
ljudi.
Frank V (1994) Zašto se niste ubili – traženje smisla življenja, Žarko Albulj, Beograd.
(naslov originala: Viktor Frankl, Man’s Search for Meaning)
• Nalaženje smisla kroz:
– Religijski okvir
– Nalaženje smisla života, otkrivanje šta je u
ličnom životu važno
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
9
Razmišljanje
Šta Vašem životu daje smisao?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
10
Šta je duhovna podrška?
• Odgovarati na jedinstvene potrebe svakog
pojedinca, prihvatati spektre sumnji, uverenja i
vrednosti, kakvi god da su.
• Biti prisutan i slušati
• Biti svestan da je pacijent ličnost
• Slušati kako pacijent pripoveda o svom životu
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
11
Neka korisna pitanja
• Šta Vam je najvažnije?
• Šta Vam pomaže da prebrodite teške
trenutke?
• Imate li veru koja Vam pomaže da životu
date smisao?
• Da li se ikada molite?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
12
Pitanja koja će pacijenti možda postaviti
• Šta će se desiti kada umrem? Postoji li
zagrobni život?
• Zbog čega sam se razboleo/la? Da li me je
stigla neka božja kazna?
• Kakvu je vrednost imao moj život?
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
13
Duhovna podrška
• Delotvorna duhovna podrška se postiže kroz
brižan odnos, gde pacijent doživljava
zdravstvenog radnika kao nekoga kome može
da poveri svoje potrebe, nadanja, strahove, bol i
patnju.
• Slušati priče pacijenta.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
14
Pružanje duhovne podrške
• Kada pružamo duhovnu podršku pacijentu
manje se oslanjamo na naše stručne
veštine i znanja, a više na ono što znamo
kao ljudi.
• Gradimo odnos poverenja i saosećajnosti
koji oslikava ljudsku povezanost dve
osobe.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
15
Tugovanje i ožalošćenost – CILJEVI
Do kraja ove sesije učesnici će biti u stanju da:
•definišu gubitak voljene osobe, tugovanje i ožalošćenost
•diskutuju o emotivnim reakcijama na gubitak
•opišu običaje povezane sa smrću
•razgovaraju o pružanju podrške ljudima koji su pretrpeli
gubitak
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
16
Palijativno zbrinjavanje
Model palijativnog zbrinjavanja
Aktivno
zbrinjavanje
(lečenje)
Dijagnoza
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
Palijativno
zbrinjavanje
Smrt
Tugovanje
17
Iskustvo tugovanja
•
•
Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno
iskustvo.
Postoje velike razlike u sadržaju,
kvalitetu, intenzitetu i trajanju tugovanja
među pojedincima i među kulturama.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
18
Definicije
• Gubitak: Stanje u kome ste izgubili nekog bliskog
• Tugovanje:
– Mentalno stanje izazvano smrću bliskog prijatelja
ili srodnika, koje olakšava dvostruki zadatak
savladavanja i prihvatanja te činjenice
– Prilagođavanje odnosa prema preminulom
– Potpuno učestvovanje u životu, bez preminule
voljene osobe
• Ožalošćenost: Bihevioralna manifestacija
tugovanja
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
19
Tugovanje je sastavljeno od
mešovitih osećanja
Bolna
Prijatna
• Tuga zbog gubitka
• Anksioznost zbog brige kako
će se snaći
• Krivica što se ne čini dovoljno
i što se ostaje u životu
• Ljutnja na druge što ne čine
dovoljno ili što im nije
dovoljno stalo
• Stid zbog osećaja ranjivosti i
nekontrolisane
emocionalnosti
• Uživanje u prisećanju na
srećna vremena ili vedre
događaje
• Ponos što se poštuje
preminuli
• Toplina u prisećanju na
bliskost
• Olakšanje zbog skinutog
tereta
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
20
„Prolazak kroz bolni proces
tugovanja je put ka prihvatanju
gubitka”
(PC Toolkit)
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
21
Reakcije na tugovanje
•
•
•
•
Šok ili neverica
Bol i teška patnja
Ljutnja
Traganje za
izgubljenom osobom
• Depresija, zamor,
gubitak interesovanja
za život
• Prihvatanje i
planiranje budućnosti
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
22
Teorije tugovanja
Lindermann
Parkes
Bowlby
Worden
1944.
1975.
1981.
1991.
Šok
Utrnulost
Utrnulost
Prihvatanje gubitka
Akutna
ožalošćenost
Traženje/ žudnja
Traženje
Prolazak kroz period
tugovanja i bola zbog
gubitka
Rešavanje
Depresija
Dezorganizacija i
očaj
Privikavanje na život
bez preminulog
Oporavak
Prilagođavanje
Reinvestiranje u novi
život
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
23
Razmišljajte o jednoj osobi iz scenarija u
nastavku, zamislite kako se oseća i
razgovarajte o tome
Ana ima 32 godine i troje dece uzrasta između 5
i 15 godina. Udata je i ima mlađu neudatu sestru
sa kojom je jako bliska. Pre nekoliko nedelja Ani
je dijagnostikovan tumor na mozgu i rečeno je
da je u odmakloj fazi i da nema leka. Lekar je
Anu otpustio iz bolnice da umre kod kuće.
• Grupa 1 razmišlja o Ani
• Grupa 2 razmišlja o njenoj sestri
• Grupa 3 razmišlja o njenoj petnaestogodišnjoj kćeri
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
24
Normalno tugovanje zbog
gubitka voljene osobe
• 80–90% ljudi ima normalno iskustvo
• Patnja s vremenom slabi
• Ožalošćeni:
– Postepeno prihvata gubitak
– Ponovo uspostavlja vezu sa sopstvenim životom u
odsustvu preminulog
– Održava samopoštovanje i osećaj svrhe
– Nastavlja da bude produktivan
– I dalje oseća talase tuge – posebno oko godišnjica i
drugih prilika koje ga podsećaju na preminulog
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
25
Istraživanja tugovanja zbog
gubitka
• Nema jasno odvojenih stadijuma
• Osoba koja je pretrpela gubitak doživljava
intenzivnu patnju na različite načine (žal i
čežnja, neverica, bes, depresivno raspoloženje)
• Ova patnja vremenom slabi
• Ljudi se mnogo razlikuju u načinu na koji
osećaju i ispoljavaju intenzivna osećanja posle
smrti voljene osobe.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
26
Nenormalno tugovanje zbog
gubitka voljene osobe
• Nemogućnost prilagođavanja na gubitak
• Nemogućnost uspostavljanja ponovne
veze sa sopstvenim životom
• Povećani rizik od pojave složenog
tugovanja, teške depresije, suicidalnih
misli i zdravstvenih problema.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
27
Faktori rizika za abnormalno
tugovanje
•
•
•
•
•
•
•
•
Loša socijalna podrška
Istorijat psihičkih problema
Istorijat anksioznosti usled odvajanja
Jaka patnja u trenutku smrti voljene osobe
Neočekivana smrt – odsustvo pripreme
Drugi veći stresogeni faktori
Osoba je bila zapostavljana u detinjstvu
Smrt deteta
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
28
Podrška pre smrti
• Proceniti raspoložive resurse za
savladavanje situacije i ranjivost bližnjih
• Dobra komunikacija između pacijenta,
porodice i medicinskog osoblja je veoma
važna
• Okolnosti smrti pacijenta utiču na osećanja
porodice – „lepa smrt” za različite porodice
ima različito značenje.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
29
Podrška posle smrti
• Uraditi ono što je primereno u datoj kulturi i za
konkretnu porodicu
• Oni koji najviše tuguju ne žele profesionalnu
pomoć ili im nije potrebna jer se okreću
prijateljima, porodici ili verskim institucijama
• Neke simptome treba lečiti ako utiču na normalno
funkcionisanje, npr. kratkotrajno lečenje
poremećaja spavanja i simptoma anksioznosti
• Grupe za podršku mogu da pomognu nekim
ožalošćenim pojedincima – posebno one grupe
koje se fokusiraju na određene vrste smrti
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
30
SAŽETAK
•
•
•
•
•
Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno iskustvo.
Postoje velike razlike u sadržaju, kvalitetu, intenzitetu i trajanju
iskustva tugovanja odnosno bola, među pojedincima i među
kulturama.
Najčešće se patnja zbog gubitka voljene osobe može ispoljiti u
vidu intenzivnih simptoma koji se polako povlače i po isteku 6
meseci ostanu na sasvim niskom nivou.
Abnormalna patnja zbog gubitka može da dovede do teške
depresije i komplikovanog tugovanja.
Zdravstveni radnici treba da prepoznaju faktore rizika i znake
abnormalnog tugovanja bližnjih tokom bolesti i nakon smrti
pacijenta i da, u slučaju potrebe, intervenišu.
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
31
HVALA!
Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji
Projekat finansira Evropska unija
32

similar documents