spoljasnje sile zeml..

Report
RELJEF ZEMLJE ČINE SVE NERAVNINE NA
NJENOJ POVRŠINI.
OBLICI RELJEFA NA ZEMLJINOJ POVRŠINI
NASTAJU NEPREKIDNIM I UZAJAMNIM
DELOVANJEM UNUTRAŠNJIH I SPOLJAŠNJIH
SILA.
UNUTRAŠNJE SILE SU ZEMLJINA TEŽA
(GRAVITACIJA) I TOPLOTA ZEMLJINE
UNUTRAŠNJOSTI. NJIH POKREĆE SAMA ZEMLJA.
UNUTRAŠNJE SILE STVARAJU RELJEF.
TAKO FORMIRAN RELJEF DALJE MENJAJU
SPOLJAŠNJE SILE.
Đerdapska klisura Dunava
GLAVNA POKRETAČKA SNAGA SPOLJAŠNJIH SILA JE SUNCE.
SUNCE POKREĆE VODU U REKAMA, MORIMA, NA KOPNU,
LEDNIKE I VETAR.
Rečno ostrvo - ada
Lavina
VODA I VETAR UNIŠTAVAJU POSTOJEĆE OBLIKE RELJEFA I
STVARAJU NOVE.
Veliki kanjon reke Kolorado, SAD
PROCES UNIŠTAVANJA I ODNOŠENJA STENOVITE
PODLOGE NAZIVA SE EROZIJA A PROCES TALOŽENJA
ERODIRANOG MATERIJALA AKUMULACIJA.
EROZIVNI I AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA NASTAJU
DELOVANJEM
KRAŠKE
EOLSKE
Oblici reljefa nastali delovanjem eolske erozije
FLUVIJALNE
I
GLACIJALNE
EROZIJE TALASA
KRAŠKA EROZIJA I AKUMULACIJA
VODA HEMIJSKIM PUTEM RASTVARA STENE MAHOM
IZGRAĐENE OD KREČNJAKA STVARAJUĆI RAZLIČITE
POVRŠINSKE I PODZEMNE KRAŠKE OBLIKE RELJEFA.
POVRŠINSKI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU ŠKRAPE,
VRTAČE, UVALE I KRAŠKA POLJA.
PODZEMNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU JAME I PEĆINE.
Vrtače na Kučaju u istočnoj Srbiji
AKUMULATIVNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE STALAGMITI, STALAKTITI, SIGE I
BIGRENE KADE.SVI OVI OBLICI SE NALAZE U BROJNIM PEĆINAMA
ISTOČNE I ZAPADNE SRBIJE.
Ulaz u pećinu
Pećinski nakit u Rajkovoj pećini – istočna Srbija
Jama
ABRAZIJA
MORSKI I JEZERSKI TALASI SVOM SNAGOM UDARAJU U
OBALE RAZARAJUĆI IH.
TAKO NASTAJU EROZIVNI OBLICI ABRAZIJE: KLIF (STRMI
OBALSKI ODSEK) I TALASNA POTKAPINA.
AKUMULATIVNI OBLICI ABRAZIJE SU TOMBOLO, LAGUNA,
LIMANI A ZAVRŠNI OBLIK ABRAZIJE JE ŽALO, DIVNA
PESKOVITA PLAŽA.
Tombolo ili prevlaka Svetog Stefana u blizini Budve
Ostrvce kao
zaostali deo
abrazije. U
pozadini je žalo
Liman
Klifovi su strmi odseci obala iznad mora ili jezera
REČNA (FLUVIJALNA) EROZIJA
REČNA VODA SVOJOM SNAGOM RAZARA I ODNOSI OBALU
MENJAJUĆI IZGLED KORITA U GORNJEM DELU SVOG TOKA.
TU SE STVARAJU EROZIVNI OBLICI KAO ŠTO SU REČNE DOLINE (KLISURE
I KANJONI).
Kanjon reke Tare, dubine oko 1 300 m
Kanjon reke Kolorado, SAD
TAMO GDE U REČNOM KORITU POSTOJE STEPENASTE
PREČAGE I VERTIKALNI ODSECI REKA STVARA BRZAKE,
SLAPOVE I VODOPADE.
Nijagarini vodopadi. Kanadska strana
Viktorijini vodopadi na reci Zambezi, Afrika
Anđeoski vodopad – Venecuela, najviši vodopad na svetu
U DONJEM DELU TOKA REKA TALOŽI ERODIRANI MATERIJAL STVARAJUĆI
AKUMULATIVNE OBLIKE REČNE EROZIJE.
TO SU ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA (ADE)
NIZIJSKE REKE ČESTO MEANDRIRAJU (KRIVUDAJU). PO NEKAD VODA SVOJOM
SNAGOM PRESECA MEANDAR OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE MRTVAJU (SA VODOM)
ILI STARAČU (BEZ VODE).
Delta reke Dunav
Meandar nizijske reke
Satelitski snimak delte reke Nil, Afrika
EOLSKA EROZIJA ( EROZIJA VETRA)
VETAR JE OSNOVNA SPOLJAŠNJA SILA U PUSTINJAMA.
SVOJOM SNAGOM VETAR MENJA RELJEF. NA JEDNOJ STRANI
IZDUVAVA PESAK DOK GA NA DRUGOJ STRANI TALOŽI.
EROZIVNIM DEJSTVOM STVARA EOLSKE POTKAPINE.
AKUMULACIJOM STVARA DINE ILI BARHANE.
Oaza je plodno mesto u pustinji gde podzemna voda izbija na
površinu
Sahara, najveća pustinja na svetu, Afrika
Dine i barhani pustinje Sahare mogu biti visoki i do 200 m i imati površinu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara
LEDNIČKA (GLACIJALNA) EROZIJA
CIRK – MESTO NA KOME
NASTAJE LEDNIK.
NA VISOKIM PLANINAMA IZNAD SNEŽNE GRANICE DOLAZI DO
FORMIRANJA STALNOG SNEGA I LEDA.
VALOV – LEDNIČKA
DOLINA KOJOM SE LEDNIK
SPUŠTA. IMA OBLIK
LATINIČNOG SLOVA U.
POD DEJSTVOM GRAVITACIJE I SOPSTVENE TEŽINE LEDNICI SE
POČINJU SPUŠTATI NA NIŽE UNIŠTAVAJUĆI POSTOJEĆI I
STVARAJUĆI NOVI RELJEF.
TERMINALI BASEN –
MESTO OTAPANJA
LEDNIKA ISPOD SNEŽNE
GRANICE.
LEDNICI SA SOBOM NOSE OGROMNE KOLIČINE MORENSKOG
MATERIJALA – ŠLJUNKA, SITNOG ILI KRUPNOG KAMENJA.
MORENE MOGU BITI
ČEONE, PODINSKE,
BOČNE . . .
Morene
SNEŽNA GRANICA JE OBLAST IZNAD KOJE VIŠE
SNEGA PADNE NEGO ŠTO SE ISTOPI U TOKU JEDNE
GODINE.
Lednik u Alpima, Evropa
DA PONOVIMO
- Reljef nastaje
neprekidnim i uzajamnim delovanjem unutrašnjih i spoljašnjih sila.
- Unutrašnje sile pokreće
sama Zemlja
- Tako stvoren reljef dalje oblikuju
i one stvaraju
spoljašnje sile.
- Glavna pokretačka snaga spoljašnjih sila je
- Sunce pokreće
različite oblike reljefa.
Sunce.
vetar, vodu u rekama, jezerima, morima i led.
- Proces uništavanja i odnošenja stenovite podloge naziva se
- Proces taloženja erodiranog materijala naziva se
erozija.
akumulacija.
- Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastaju delovanjem:
- Kraške erozije i akumulacije.
- Abrazije.
Ona predstavlja hemijsko rastvaranje stena.
Erozivni i akumulativni oblici nastali udarnim dejstvom talasa.
- Rečne erozije i akumulacije.
Čini je erozivno dejstvo vode u rekama.
- Eolske erozije i akumulacije.
Vetar je glavni erozivni i akumulativni faktor.
- Ledničke erozije i akumulacije.
Lednici u visokim planinama grade razne erozivne i
akumulativne oblike.
DOMAĆI ZADATAK:
1. Šta rade spoljašnje sile postojećim oblicima reljefa?
2. Objasni pojmove erozija i akumulacija.
3. Po čemu se kraška erozija razlikuje od ostalih vrsta erozija?
4. Poveži erozivne i akumulativne oblike sa erozijom koja ih pravi:
__ cirk, valov, morene
__ dine, eolske potkapine
1. rečna erozija i akumulacija
2. kraška erozija i akumulacija
__ delte, ade, klisure
3. lednička erozija i akumulacija
__ klif, žalo, tombolo
4. abrazija
__ vrtače, škrape, jame
5. eolska erozija i akumulacija
5. Zadatak plus. Napravi svoju rečnu eroziju (na času tehničkog obrazovanja)
Potreban materijal:
Uputstvo za izradu:
- veća, plića kutija ,
Dno kutije prekriti plastičnom folijom pa preko nje
poređati pesak, šljunak, kamenje i zemlju.
- plastična folija,
- pesak, šljunak, kamenje i zemlja,
- flaša vode,
- kanta
Kutiju postaviti u nagnuti položaj i sa vrha izliti flašu
vode.Višak vode skupljati u kanti. Pratiti i objasniti
promene.

similar documents