UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA U PROJEKTU

Report
KOMUNICIRANJE
 Jedan od najčešćih uzroka grešaka, na projektu, je loša
komunikacija između ključnih učesnika.
 Komuniciranje uključuje razmenu informacija.
 Pošiljalac informacija je odgovaran za njihovu jasnost,
nedvosmislenost, i kompletnost, tako da ih primalac može
primiti u ispravnom stanju.
 Primalac je odgovoran za proveravanje da su informacije
primljene u kompletnom i razumljivom obliku.
KOMUNICIRANJE
 Komuniciranje se javlja u više oblika:
 a) pismenom, usmenom, slušajućem i govornom;
 b) internom (unutar projekta) i eksternom (sa kupcima,
medijima, javnošću);
 c) formalnom (izveštaji, brifinzi) i neformalnom (ad hoc
konverzacija) i
 d) vertikalnom (kroz organizaciju) i horizontalnom (sa
jednakima po ovlašćenjima).
PROCES KOMUNICIRANJA
 Proces komuniciranja obuhvata sledeće elemente:
 Komunikator – osoba koja pokreće proces
komuniciranja i saopštava poruke
 Poruka – element procesa komuniciranja koji se može
sastojati od misli, osećaja ili ideja.
 Medij – sredstvo ili metod kojim se prenose poruke.
 Primalac – osoba koja učestvuje u procesu
komuniciranja tako što prima poruku.
PROCES KOMUNICIRANJA
 Dva osnovn modela procesa komuniciranja:
 Prosti i složeni
 Proces komunicianja obuhvata sledeće faze:
 Slanje poruke
 Filtriranje poruke
 Primanje poruke
 Tumačenje i razumevanje poruke
SLANJE PORUKE
 Slanje poruke se može obaviti na više načina:
 Usmeno
 Pismeno
 Neverbalnim – vizuelnim načinom
 Taktilno (pomoću čula dodira)
 Olefaktorski (pomoću čula mirisa)
 Involuntarno (povezivanje načina slanja poruka sa
refleksnim reakcijama čoveka)
 Ekstrasenzorski (posebni načini slanja poruka)
FILTRIRANJE PORUKE
 Faza u kojoj se vrši prečišćavanje poruke
 Poruku svako shvata na način na koji mu odgovara
 Filtriranje je potrebno zbog brojnih nejasnoća i
nesaglasnosti izmedju pošiljaoca i primaoca.
PRIMANJE I TUMAČENJE PORUKE
 Primanje poruke zavisi od načina i kvaliteta slanja
poruke.
 Tumačenje poruke predstavlja proces u kojem primalac
poruke razmatra dobijenu poruku i pokušava da shvati
i razume osnovni sadržaj poruke i osnovne informacije
koje su porukom poslate.
UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA U
PROJEKTU
 Upravljanje komunikacijama obuhvata sledeće
elemente:
 Učesnici
 Proces
 Veštine
 Okruženje
 Primena
UČESNICI U PROCESU
KOMUNICIRANJA
 Učesnici u procesu komuniciranja su:
 RUKOVODILAC PROJEKTA – je glavni komunikator u
procesu komuniciranja. Od njega polaze i njemu se vraćaju
sve osnovne informacije od značaja za realizaciju projekta
 PROJEKTNI TIM – komunikacija izmedju članova i
komunikacija sa rukovodiocem projekta
 KLIJENT – je značajan primalac a delimično i pošiljalac
poruka i naročito je komunikaciono povezan sa
rukovodiocem projekta.
 VRHOVNI MENADŽMENT – odlučuju o osnovnim ciljevima
projekata pa je potrebno stalno komuniciranje sa
rukovodiocem projekta i članovima projektnog tima.
NAČINI KOMUNICIRANJA U
PROJEKTU
 LIČNI KONTAKTI – najbolji način za neposredno i
direktno prenošenje poruka i dobijanje i razmenu
informacija o projektu
 SASTANCI – komuniciranje izmedju dve strane koje
spontano ili sa prethodnom pripremom obavljaju razgovore
o odredjenoj temi
 KORESPONDENCIJA – pismena prepiska u kojoj dve
strane razmenjuju pismenu dokumentaciju (pisma,
telegrami…)
 ELEKTRONSKA POŠTA – podrazumeva korišćenje
računara i interneta. Za razliku od klasičnih vidova
komunikacije ima odredjene prednosti kao što su brzina i
smanjenje troškova
UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA
 Proces koji obuhvata četiri osnovna podprocesa:
 Planiranje komunikacija – utvrdjivanje informacionih i
komunikacionih potreba različitih učesnika projekta
 Distribucija informacija – informacije se stavljaju na
raspolaganje učesnicima u traženom vremenskom
periodu
 Izveštavanje o izvodjenju projekta – obuhvata
prikupljanje i diseminaciju informacija o izvodjenju
projekta
 Administrativno zaključenje – prikupljanje, sredjivanje i
arhiviranje informacija i različite dokumentacije o
projektu

similar documents