IzKruga

Report
ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU PRAVA I PODRŠKU
OSOBAMA SA INVALIDITETOM, REPUBLIKA SRBIJA
Okrugli sto
“Umrežavanje u cilju suzbijanja nasilja i diskriminacije
nad osobama sa invaliditetom”
Beograd, 29. april 2010.
dipl pr Lepojka Čarević Mitanovski
OSNOVANA JE 1997. KAO JEDINA ŽENSKA
ORGANIZACIJA U EVROPI SA CILJEM DA:
osnaži osobe sa invaliditetom da izađu iz situacije
nasilja i diskriminacije,
 ukaže na položaj i ljudska prava posebno žena sa
invaliditetom,
 radi na izmeni i donošenju zakonske regulative koja
će doprineti unapređenju položaju žena sa
invaliditetom i ostvarivanju njihovih prava.

AKTIVNOSTI
SOS – telefon
 Psiho – socijalna podrška

Individualno savetovanje
 grupe samo – pomoći
Psihološke radionice

Besplatna pravna pomoć
pravni saveti
 pisanje podnesaka
 zastupanje

Zdravstveni program
Edukacija zdravstvenih radnika u Domovima zdravlja o pitanjima iz oblasti invalidnosti,
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa telesnim invaliditetom,
Podizanje nivoa svesti društva o pravu osoba sa invaliditetom na odgovarajuću zdravstvenu
zaštitu, naročito na ginekološko zdravlje žena sa invaliditetom.

Edukacija
Podizanje kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom
Procenjuje se da u Srbiji
živi oko osamsto hiljada
osoba sa invaliditetom, a
svaki četvrti stanovnik
Srbije direktno je, ili
indirektno, pogođen ovim
problemom.
Više od polovine čine žene
sa invaliditetom
Za osobe sa invaliditetom se pre svega
misli da ne mogu da ispune tradicionalne
društvene uloge, posebno kada žena
ima invaliditet.
STEREOTIPNO MIŠLJENJE DA ONA ZBOG
SVOJE INVALIDNOSTI NE MOŽE BITI
SEKSUALNO POŽELJNA, DOBRA MAJKA,
DOMAĆICA, ILI NEKO KO BRINE O DRUGOM,
STAVLJA JE U POZICIJU DA KAO ŽENA UOPŠTE
NE POSTOJI.
ŽENE SA INVALIDITETOM SU DVOSTRUKO
DISKRIMINISANE: NA OSNOVU
INVALIDNOSTI I NA OSNOVU POLA.
ČEST JE SLUČAJ DA AKO SE OSOBA PO
SVOM IZGLEDU NE UKLAPA U
«STANDARDE» I STEREOTIPE, SKORO UVEK
BUDE ODBAČENA I SMATRANA MANJE
VREDNOM.
ISKUSTVO ...IZ KRUGA
ukupan broj poziva
5.552
broj novih poziva
broj ponovljenih poziva
2.225
3.327
Žena
89,54%
Muškaraca
10,46%
VRSTA INVALIDITETA
Osobe sa cerebralnom paralizom
Majke dece sa invaliditetom
38,13%
16,25%
Osobe sa kombinovanim smetnjama
Osobe sa distrofijom
Osobe sa oštećenjem vida
15,15%
7,32%
5,30%
Osobe sa MS-om
Osobe sa paraplegijom/kvadriplegijom
Osobe sa hemiplegijom
Osobe sa paraparezom/kvadriparezom
4,46%
3,87%
3,03%
2,10%
Osobe sa reumatičnim artritisom
Osobe patuljastog rasta
1,94%
1,26%
Osobe sa oštećenjem sluha i govora
1,18%
NASILJE SE
DESAVA:






U porodici,
U RH-a Centru,
U Domovima za trajni
smeštaj osoba sa
invaliditetom,
U specijalnim školama,
U Dnevnim boravcima za
osobe ometene u
mentalnom razvoju,
U bolnicama...
NASILNICI SU:







Bračni i vanbračni
partneri/partnerke,
Roditelji,
Braća i sestre,
Komšije,
Porodični prijatelji,
Zaposleni u institucijama,
Muškarci sa invaliditetom
(kolege, stanari doma...)
OBLASTI DISKRIMINACIJA
Upotrebom politički nekorektnog jezika kada se govori o
invalidnosti i invaliditetima,
 Bez adekvatnog servisa podrške nema uključivanja u život
zajednice,
 Arhitektonskim, komunikacijskim i drugim barijerama ne stvaramo
iste mogućnosti školovanja u redovnim školama,
 Bez redovnog obrazovanje, nema mogućnosti za ravnopravni
status tržištu rada sa osobama bez invaliditeta,
 Zbog nepristupačnog javnog prevoza, ograničeno je pravo
kretanja,
 Nepristupačne su im zdravstvene, kulturne i sportske zgrade,
 Četiri puta više izloženi su nasilju,
 Socijalna prava su neujednačena, čak i kada se radi o istoj vrsti
invaliditeta.

VRSTE NASILJA I DISKRIMINACIJE
 Institucionalno
Barijere (pristup institucijama sistema –
CSR, sudovi, policija...)
 Ostvarivanje prava (socijalna i
zdravstvena zaštita)
 Zakonski okvir (silovanje žene sa
invaliditetom = “obljuba nad nemoćnim
licem”, optužni predlog

ISKUSTVO ...IZ KRUGA
•Starateljstvo nad decom posle razvoda braka se dodeljuje
mužu nasilniku koji nema invaliditet, a ne ženi sa
invaliditetom, jer “ona ne može da se fizički brine o njima”,
•JAT nije hteo da preveze ženu sa invaliditetom, insistirajući
da kupi kartu i za pratioca, iako je htela da putuje sama,
•Pojedini taksisti ne dolaze na poziv osobi koja koristi kolica
jer “im točkovi prljaju gepek”,
•U jednom gradiću u unutrašnjosti, u poslastičarnici,
konobar nije hteo da usluži gosta sa invaliditetom...
•Vozač GSB –a izvređao je ženu sa oštećenjem vida,
pominjući negativno njen invaliditet.
VRSTA NASILJA
Porodično
Verbalno
28,06%
Ekonomsko
24,12%
Izolacija
22,74%
Fizičko
10,55%
Pretnja samoubistvom
8,59%
Seksualno
5,49%
Pretnja ubistvom
0,45%
ISKUSTVO ...IZ KRUGA
Žena sa amnputacijom dela noge i oštećenjem vida trpi phihičko i
fizičko nasilje od strane sina i svekrve sa kojima živi u istom
domaćinstvu, na taj način što je vređaju, ponižavaju, nazivaju pogrdnim
imenima i fizički zlostavljaju. Sinje majku napao u porodičnoj kući,
uhvatio za vrat i počeo da davi, govoreći joj „da će je obesiti da visi na
trešnji, da je kiseli kupus koji se raspada“, gađao je majku stolicom, pa
saksijom cveća. Kada je pozvala policiju, dok je telefonirala, on je
skinuo pantalone i seksualno je uznemiravao. Kada je došla policija, po
nagovoru babe, uzima sekiru i napada službeno lice (zbog ovoga se vodi
poseban postupak koje je pokrenulo tužilaštvo-krivično delo napad na
službeno lice). S.S. živi zaključana u sobi kada suprug i ćerka nisu sa
njom. Po izlasku iz pritvora (2 puta je bio) sin se ne smiruje, preti da će
ubiti i majku i oca, u čemu ga baba podržava, odlazi kod rođaka, po
komšiluku priča da će ih ubiti, (ima pištolj od pok. dede) a kad ih pobije
da će da slavi i da dovede trubače. I svekrva je fižički napala u kupatilu,
kada je zajedno sa svojim, sada pok. suprugom udarala i tukla, zbog
čega je S.S. imala operaciju bubrega
Žena sa veštačkim kukom i teškim oblikom osteoporozom, trpi
fizičko i psihičko nasilja od strane pastorke. Suprug joj umire i tada
se nasilje pogoršava jer je ona testamentom supruga dobila pravo
doživotnog uživanja u kući, a ćerki nije ostavio ništa sem nužnog
dela jer je po tvrdnjama P.Ž. i prema njemu ona je bila nasilna
godinama. U nekoliko navrata je obaveštavala i nadležni SUP i CSR,
bez efekta. Javila se prvi put u aprilu 2009 ali tad nije htela da
pokreće tužbu. Sada je odlučila da podnese tužbu protiv pastorka za
nasilje u porodici i traži mere zaštite.
Pastorka je pretila da će je ubiti, uzela je pištolj iz kuće, za koji je
dozvolu imao njen pok. otac. Govori joj da će dovesti mafijaše, da
će da je pojede tama, da nema pravo da živi u toj kući, da će je
izbaciti, jer je to ona pravila. Počupala je kablove od struje, skinula i
bacila zvono, uzela joj televizor, šporet, telefon..( P.Ž. živi sama i
zaključana u sobi )
ŽENE SA INVALIDITEOM KOJE
SU PREŽIVELE NASILJE:
 Ne
prepoznaju nasilje,
 Ako ga i prepoznaju vezuju ga za svoju
invalidnost,
 Retko kad prijave policiji,
 Ako i prijave niko im ne veruje, a nasilje se
drastično pojačava,
 Ostale institucije su arhitektonski i
komunikacijski nedostupne,
 Osobe sa invaliditetom ne poznaju svoja prava.

similar documents