Društveni karakter

Report
Društveni karakter

“Suština karakterne strukture koja je
zajednička većini članova iste kulture,
suprotno individualnom karakteru po kome
se ljudi razlikuju jedan od drugog iako
pripadaju istoj kulturi. “


Funkcija društvenog karaktera je da uobliči i
kanališe ljudsku energiju u okviru datog
društva radi neprekidnog funkcionisanja
samog društva.
Geneza društvenog karaktera može se
shvatiti u uzajamnom dejstvu objektivnih,
društvenih faktora i ličnih faktora vezanih za
čovekovu prirodu.

Problem društveno-ekonomskih uslova u
modernom industrijskom društvu, koji
stvaraju ličnost modernog zapadnog čoveka i
koji su odgovorni za poremećaje njegovog
mentalnog zdravlja, zahteva razumevanje
ovih elemenata koji su specifični za
kapitalistički način proizvodnje i poznavanje
“gramzivog društva” u ovo industrijsko doba.

Karakteristike kapitalizma: postojanje
politički i pravno slobodnih ljudi, slobodni
ljudi prodaju svoju radnu snagu vlasnicima
kapitala na tržištu radne snage na osnovu
ugovora, postojanje tržišta kao mehanizma
pomoću koga se regulišu cene, činjenica da
svaka individua radi kako bi ostvarila profit.

Tehnika i indusrija su, za razliku od XIX i XX
veka, bile u svom početnom stadijumu i
tradicija je imala i dalje značajnu ulogu, tj.
srednjovekovne tekovine i hrišćanski principi
su imali i dalje znatan uticaj na ekonomsku
praksu u ovom periodu (primer nižih cena).



Ljudsko biće sa svojim željama i brigama sve
više gubi svoje centralno mesto u ovom
sistemu, a to mesto zauzimaju posao i
proizvodnja.
Sva “ograničenja” ranijih vekova su napuštena
(čovek traži kupca, pokušava da proda
jeftinije od svog konkurenta)
Nemilosrdna konkurentska borba protiv
drugih



Eksploatacija radnika
Tržište se oslobađa svih tradicionalnih
elemenata
Savremeno tržište, kao centralni mehanizam
raspodele društvenih dobara, postaje osnova
za formiranje ljudskih odnosa u
kapitalističkom društvu.




Uživanje u privatnoj svojini, pored konkurencije i
želje za profitom, jedna je od fundamentalnih
osobina karaktera srednjih i viših klasa XIX veka.
Karakterološki gledano, ovo uživanje u sticanju i
svojini opisao je Frojd kroz “analni karakter”,a
Erich From kroz “orijentaciju ka zgrtanju”
Pozitivni aspekti ove orijentacije su: biti
praktičan, ekonomičan, pažljiv, uzdržan,
oprezan, žilav, hlandokrvan, sređen, metodičan i
odan.
Negativni aspekti su: biti bez imaginacije, škrt,
sumnjičav, hladan, tvrdoglav, nehatan, cepidlaka,
opsednut fiks idejama i željom za posedovanjem.

U feudalnom društvu , gospodar je imao
božansko pravo da traži usluge i stvari od
osoba u njihovom vlasništvu ali ga je tradicija
sa druge strane obavezivala na brigu o svojim
podanicima, on je za njih odgovarao, morao
je da ih štiti da im pruži bar minimum
(tradicionalno standard života).


Eksploatacija koja se razvila u XIX veku,
razlikovala se u suštini od prethodne, jer nisu
postojale nikakve obaveze vlasnika kapitala,
osim da plaća nadnice.
Ako stotine hiljada njih gladuje i bez posla je,
to se smatralo njihovom lošom srećom ili
nedostatkom sposobnosti, niko nije bio
odgovoran ni kriv, u pitanju su bili gvozdeni
zakoni društva i tržišta.


Poslodavac kupuje rad za određeni broj
časova na dan, iako ne komanduje nad njim u
srednjovekovnom smislu, sloboda radnika u
XIX veku je bila fiktivna.
Kapitalistička hijerarhija vrednosti: kapital
stoji iznad rada, nagomilane stvari iznad
manifestacija života.




“ Autoritet se odnosi na međuljudske odnose u
kojima jedna osoba gleda na drugu kao na nekog
ko je superiorniji od nje.
Postoje dve vrste autoriteta: racionalni autoritet i
iracionalni ili inhibirajući autoritet.
Racionalni autoritet teži osobi da pomogne, dok
iracionalni teži da je eksploatiše.
Psiholška situacija je u oba slučaja različita, u
prvom su prisutni elementi ljubavi, obožavanja i
zahvalnosti, a u drugom elementi mržnje ili pak
zamea u slepo obožavanje sa ciljem otklanjanja
bolnog osećanja mržnje ili radi ublaživanja
osećanja poniženja.

Društveni karakter XIX veka primer je
mešavine oba autoriteta, sa jedne strane
imamo vlasnike kapitala koji maksimalno
eksploatišu pod pretnjom skapavanja, a sa
druge strane nakon reformacije i renesanse
čovek počinje da se oslanja na svoj razum,
veruje nauci, oslobodivši se okova
srednjovekovnog praznoverja, on je individua
koja sledi zakone razuma.


Osobine društvenog karaktera su
konkurencija, orijentacija ka zgrtanju,
eksploatacija, autoritarnost, agresivnost i
individualizam.
U XIX veku javljaju se dve patogene pojave u
društvenom karakteru koje su prouzrokovale
i brojne psihičke probleme.


Prva patogena pojava koja se odnosi na
orijentaciju ka zgrtanju i eksploataciji ,
prouzrokovala je ljudsku patnju i nedostatak
poštovanja ljudskog dostojanstva.
Druga patogena pojava odnosi se na ulogu
iracionalnog autoriteta i potrebe da mu se
potčini, što dovodi do suzbijanja misli i
osećanja koje je društvo zabranilo.



Sve veće zamenjivanje manuelnog rada
mašinskim, a još više čovekove inteligencije
mašinskom, što dovodi do važnih promena u
procesu proizvodnje.
Prva osnovna promena u kapitalizmu XX veka
jeste odvajanje vlasništva kapitala od
upravljanja.
Druga osnovna promena jeste princip
masovne proizvodnje i masovne potrošnje.


Dok je u XIX veku postojala opšta tendencija da
se štedi i da se ne upušta u troškove koji se ne
mogu odmah isplatiti, u XX veku je potpuno
suprotno, svakoga mame da kupuje što više
može i pre nego što je uštedeo dovoljno novca
da plati kupljenu robu.
Nestaju sva obeležja feudalizma,pre svega
eksploatacija radnika, dolazi do nezapamćenog
povećanja industrijske proizvodnje , razdvajanje
vlasništva od upravljnja neke su od glavnih
karakteristika kapitalizma u ovom periodu.


Druga odlučujuća činjenica koju doživljava
čovek dvadesetog veka je čudesna
proizvodnja.
Čudesna proizvodnja vodi čudesnoj potrošnji,
njemu je potreban samo novac.


Potrebni su ljudi koji lako sarađuju sa velikim
grupama, koji žele da troše sve više i više, čiji
je ukus standardizovan i koji se lako može
kanalisati i predvideti.
Ovom društvu su potrebni ljudi koji se
osećaju slobodnim i nezavisnim, a ipak su
voljni da im se komanduje, da čine ono što se
od njih očekuje , voljni da se uklope u
društvenu mašinu bez suprotstavljanja.



Ovaj pojam zadire u najdublje slojeve
savremene ličnosti.
Ovaj pojam ne može se razumeti bez
objašnjenja dva činioca koja ga čine, a to su:
kvantifikacija i apstrakcionizam (osnovne
ekonomske crte kapitalizma).
Kvantifikacija se odnosi na završne račune i
bilanse. Sve ekonomske pojave moraju biti
striktno kvantifikovane i jedino završni račun
govori menadžeru koliko je posao bio
unosan.

Savremeni čovek radi sa milionima kupaca,
hiljadama akcionara, radnika. Svi ovi ljudi su
deo gigantske mašinerije koja se mora
kontrolisati, čiji se efekti moraju proračunati,
svaki čovek postaje apstrakt, jedinica, brojka
i na toj osnovi se predviđaju ekonomske
pojave, predviđaju se tendencije, donose se
odluke.


Savremena serijska proizvodnja se, bez sumnje ne bi
mogla zamisliti bez kvantifikacije i apstrakcionizma.
Ali u društvu u kome su ekonomske aktivnosti
postale glavna preokupacija čoveka, ovaj proces se
proširio na stav čoveka prema stvarima ljudima i
samom sebi.
Čuveni stih Gertrade Štajn “ruža je ruža, ona je ruža”,
jeste protest protiv ovog apstraktnog doživljavanja,
za većinu ljudi ruža upravo nije ruža već cvet
određene cene, koji se kupuje u izvesnim društvenim
prilikama. Čak i najlepši cvet, ukoliko je divlji cvet i
ne košta ništa, ne doživljava se kao lep, jer on nema
svoju prometnu vrednost.

Ali ovaj izraz apstrakcionizma i kvantifikacije
ide daleko izvan oblasti tržišta i stvari. Ljudi
se takođe doživljavaju kao otelotvorenja
kvantitativne prometne vrednosti. Kad
kažemo čovek “vredi milion dolara”, govorimo
o njemu ne kao o konkretnoj osobi, već kao o
apstrakciji čija se suština može prikazati
brojkama.

Pod otuđenjem se razume način iskustva u
kome ličnost doživljava sebe kao neko strano
biće. Ona ne ne doživljava sebe kao centar
svog sveta, kao stvaraoca sopstvenih dela,
već su njene radnje i posledice postali njeni
gospodari, kojima se pokorava i koje možda
čak i obožava. Otuđena osoba nije u kontaktu
sa samom sobom, kao što nije u kontaktu ni
sa drugim osobama.


Otuđenje je u savremenom društvu potpuno,
ono prožima sve sfere čovekovog bitisanja.
Živimo u periodu najvećeg tehnološkog i
naučnog napretka koji je čovek omogućio,a
on se ipak ne oseća delom te celine, on se ne
oseća kao stvaralac i centar tog sveta , već
kao njegov sluga.


Čovek je opčinjen mogućnošću da kupuje više, a
naročito nove stvari. On je žedan potrošnje. Akt
kupovanja i potrošnje postao je prinudan,
iracionalni cilj, jer je to samo sebi svrha i malo
ima veze sa upotrebom ili uživanjem u stvarima
koje se kupuju i troše.
“Kada bi savremen čovek mogao da izrazi svoj
pojam o nebu, on bi ga opisao kao najveću robnu
kuću na svetu, punu novih stvari i sitnica, a sebe
kao čoveka koji ima mnogo novca da sve to
kupi.On bi raširenih očiju lutao po ovom nebu
punom sitnica i robe, pod uslovom da može da
kupuje sve više i više novih stvari.”



Otuđena ličnost neminovno gubi svako
osećanje svoga “Ja”.
Svest o svome “Ja”, proizilazi iz doživljavanja
sebe kao subjekta svojih doživljaja, misli,
osećanja, svojih odluka, svojih sudova, svojih
akcija.
Stvari nemaju svoje ja, ali nemaju ni ljudi koji
su postali stvari.

similar documents