Prezentacija o izvorima finansiranja lokalne - SLAP

Report
Šesti sastanak SLAP koordinatora
Izvori finansiranja za opštinsku
infrastrukturu
Ognjen Mirić
oktobar 2014. godine
Sadržaj prezentacije
• Opšte o međunarodnoj razvojnoj pomoći
• Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA)
• Preporuke
• Ostali izvori međunarodne razvojne pomoći
• Preporuke
Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama
EU u sektoru životne sredine
• Voda: €5.552 miliona
• Otpad: €2.796 miliona
• Industrijsko zagađenje i buka: €1.540 miliona
• Zaštita prirode: €139 miliona
• Kvalitet vazduha i klimatske promene: €452 miliona
• Hemikalije i GMO: €105 miliona
• Ukupno: €10.584 miliona
Šta možemo da dobijemo kroz međunarodnu
razvojnu pomoć
• Bespovratna sredstva i krediti
• Humanitarna i razvojna pomoć
• Tehnička pomoć: izrada zakona, podzakonskih akata i strategija,
obuka, priprema projektne dokumentacije itd.
• Investicioni projekti: nabavka opreme i izvođenje radova
• Grant šeme: posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnim
samoupravama itd. za sprovođenje njihovih projekata
• Budžetska pomoć: sredstva čija namena je unapred (ne)definisana i
koja se dobija nakon ispunjena određenih uslova.
IPA trenutno stanje
• U periodu 2007-2013 Srbiji je namenjeno 1.4 milijarde evra
• Završeno programiranje IPA 2007-2013. U toku je realizacija programa
IPA 2010-2012 i počinje se sa sprovođenjem IPA 2013.
• Visok nivo iskorišćenosti sredstava (oko 98%)
• Uspostavljen je decentralizovani sistem za upravljanje IPA sredstvima
(izuzev za IPARD)
• Produbljena saradnja sa susedima kroz programe prekogranične
saradnje
• Počelo je programiranje IPA 2014-2020
Teškoće u upravljanju projektima
Maksimialno korišćenje, minimalan povraćaj i maksimalan efekat
Teškoće
Rešenje
Nedovoljan administrativni kapacitet
Adekvatan broj zaposlenih (u skladu sa WLA) koji su
prošli odgovarajuću obuku
Nepostojanje jasno definisanih prioriteta
Prioritizacija (nije sve podjednako bitno)
Nedostatak spremnih projekata
Blagovremena priprema urbanističke i projektne
dokumentacije, eksproprijacija ...
Kofinansiranje i predfinansiranje
Višegodišnje planiranje, sistemska rešenja za
kofinansiranje i predfinansiranje
Nepotrebno kompleksan strateški i institucionalni
okvir
Jednostavan strateški i institucionalni okvir
Nedostatak ‘’kulture’’ praćenja i ocenjivanja
Uvođenje praćenja, ex-ante, mid term i ex-post
evaluacije kao osnove za donošenje odluka
Nedovoljna koordinacija između institucija
Redovna međuresorna saradnja (MoU) i bolja
saradnja sa civilnim sektorom i lok. samoupravama
IPA 2014-2020 (IPA II) novine
Ključne novine
Objašnjenje
Nema više komponenti. Uvode se prioritetne
oblasti.
Umesto 5 komponenti postojaće 5 prioritetnih oblasti: a)
tranzicioni proces ka članstvu u EU i izgradnja kapaciteta, b)
regionalni razvoj, c) zapošljavanje, socijalna politika i razvoj
ljudskih resursa, d) poljoprivreda i ruralni razvoj, e) regionalna i
teritorijalna saradnja.
Nema više podele na države kandidate i
potencijalne kandidate.
Države imaju pristup svim oblicima pomoći, ali za sredstva u
poljoprivredi uslov ostaje decentralizovani sistem upravljanja
sredstvima.
Sektorski pristup kao pravilo.
Uvode se sektori. U slučaju Srbije 9 sektora. Podržavaće se
projekti koji doprinose rešavanju pitanja srodnih za više resora.
Postoje i horizontalne teme.
Višegodišnje programiranje.
Osnova za programiranje su Country Strategy Paper 2014-2020
i Sector Documents 2014-2017
IPA 2014-2020 (IPA II) novine
Ključne novine
Objašnjenje
Dodatna sredstva u vidu nagrade.
2017. godine biće izvršena srednjoročna ocena i države koje
brže napreduju u procesu evro integracija i uspešno koriste IPA
sredstva mogu da dobiju dodatna sredstva.
Korišćenje sektorske budžetske pomoći.
Dok je u prethodnom periodu budžetska pomoć bila izuzetak,
sada postaje redovan oblik korišćenja sredstava.
Veća komplementarnost sa zajmovima.
Fokus na jedinstvenu listu infrastrukturnih projekata i bolja
saradnja u planiranju i sprovođenju projekata.
Promene u institucionalnom okviru.
Nema više strateškog koordinatora za IPA komponente III i IV.
Nema više CAO. DG REGIO i DG EMPL nisu uključeni kao ranije.
Promene terminologije
MIPD → CSP; decentralised management → indirect
management; project fiche → action document
IPA II ključne nedoumice
• Višegodišnje ili godišnje planiranje
• Nejasan institucionalni okvir na nivou operativnih struktura
• Nejasni kriterijumi za dodelu dodatnih sredstava u vidu nagrade
• Ukoliko bude budžetske pomoći kako će se države pripremiti za
fondove EU nakon prijema u članstvo EU koji ne prepoznaju
budžetsku pomoć
Kako do IPA sredstava?
• Višegodišnje planiranje projekata
• Poznavanje strateških dokumenata i pravila
• Prioritizacija
• Priprema kompleksne projektne dokumentacije
• Obavezno sufinansiranje projekata, u slučaju prekogranične saradnje i
predfinansiranje
• Međuopštinska saradnja i partnerstvo sa zainteresovanim stranama
• Obavezna upotreba engleskog jezika
10
Uloga lokalne samouprave
• Partnerstvo sa državnim organima i donatorima
• Sektorske radne grupe u čijem radu učestvuje SKGO
• Planiranje (izrada višegodišnjih Sektorskih dokumenata)
• Sugestije u definisanju prioriteta preko SKGO
• Programiranje (izrada godišnjih Akcionih dokumenata)
• Preko SKGO sugestije za neophodnu tehničku pomoć, uključujući i grant šeme
• Konstantna izrada urbanističke i projektno tehničke dokumentacije i
registracija projekata u SLAP-u
IPA višegodišnje planiranje (okvirni kalendar)
Od januara god
X
1.
Aktivnosti
tokom
projektnog
ciklusa
13.
2.
3.
IDENTIFIKACIJA
PRIORITETA I PROJEKATA
NA OSNOVU NAD, CSP I
SEKTORSKIH DOKUMENATA
14.
15.
ODOBRAVANJE PROJEKATA OD
STRANE EK
30-38.
16.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
IZRADA PREDLOGA PROJEKATA/ACTION DOCUMENT, NJIHOVA OCENA I
KONSULTACIJE SA DELEGACIJOM EK, DONATORIMA I CIVILNIM DRUŠTVOM
(NAPOMENA: INFRASTRUKTURNI PROJEKTI MORAJU DA BUDU SPREMNI U FAZI
IDENTIFIKACIJE.
17.
USVAJANJE I
POTPISIVANJE
FINANSIJSKOG
SPORAZUMA
18-19
20-21
22-23
24-25
26-27
28-29
TENDERSKA PROCEDURA I UGOVARANJE
(DO 12 MESECI U ZAVISNOSTI OD VRSTE UGOVORA I VISINE BUDŽETA)
PROJEKTI MORAJU DA SE UGOVORE U ROKU OD 2/3 GODINE OD POTPISIVANJA
FINANSIJSKOG SPORAZUMA
39-47
48-56
57-65
REALIZACIJA PROJEKATA
(DO 3 GODINE U ZAVISNOSTI OD PROJEKTA. MOGUĆE JE OGRANIČENO PRODUIŽITI PERIOD SPROVOĐENJA)
Projekti tehničke pomoći i grant šeme
• Osnova za identifikaciju projekata su Nacionalni prioriteti za
međunarodnu pomoć 2014-2017, sa projekcijama do 2020. godine,
Strateški dokument za Srbiju 2014-2020 i Izveštaj o napretku
• Pravac pojedinačnih projekata detaljnije je utvrđen u Sektorskim
dokumentima 2014-2017, Nacionalnom planu za usklađivanje sa
pravnim tekovinama EU 2014-2018 (NPAA), pregovaračkim Akcionim
planovima i postojećim projektima
• Sektorski pristup podrazumeva podršku projektima koji imaju efekte
na više sektora/resora
• Projekti ne mogu da počnu sa realizacijom preko noći
Infrastrukturni projekti
• Napušta se pristup da se unapred opredeljuju IPA sredstva za
infrastrukturne projekte, a da se unapred ne zna za koje („MISP pristup“)
• Usvojena je Metodologija za prioritizaciju i selekciju infrastruktunih
projekata kao korak koji prethodi odobrenu projekata za finansiranje
• Nakon primene Metodologije projekti se klasifikuju u 4 kategorije:
• Projekat spreman za pripremu tenderske dokumentacije
• Projekat spreman za pripremu projektno tehničke dokumentacije
• Potrebno je otkloniti manje nedostatke pre pripreme projektno tehničke
dokumentacije
• Potrebno je otkloniti veće nedostatke pre pripreme projektno tehničke
dokumentacije
Metodologija za infrastrukturne projekte
1. Identifikacija potencijalnih projekata (SLAP, ministarstva, strategije)
2. Identifikacija šire liste projekata koji se pripremaju u formatu za
identifikaciju projekata tzv. Project Identification Forms (PIFs) i registruju u
ISDACON bazi podataka
3.
Procena strateške relevantnosti projekata
4.
Identifikacija uže liste strateški relevantnih projekata
5.





Analiza nedostataka:
Obuhvat projekta (ciljevi, tip investicije, opcije)
Tehnički elementi (urbanistički uslovi i projektna dokumentacija)
Institucionalna spremnost (institucionalni okvir i kapacitet)
Finansijski/ekonomski elementi (pokrivenost troškova/dostupnost)
Elementi životne sredine i socijalne politike (procena uticaja na životnu
sredinu i socijalnu politiku)
6. Finalna lista projekata
Priprema projektno tehničke dokumentacija u skladu sa
Zakonom o planiranju i izgradnj i EU procedurama
2. Format za
identifikaciju
projekata (PIF)
3. Kriterijumi za
procenu strateške
relevantnosti
5. Upitnik za procenu
nedostataka/Izveštaj o
nedostacima +
projektna
dokumentacija daju
podatke za korak 5
Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti
infrastrukturnih projekata (korak 3)
• Vode/otpadne vode
• Izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i
proširenje sistema za prikupljanje otpadnih voda
• Izgradnja postrojenja za preradu vode i sistema za vodosnabdevanje
• Unapređenje adekvatnih nivoa zaštite od poplava
• Komunalni otpad
•
•
•
•
Integrisano upravljanje otpadom
Smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi
Uticaj na lokalni razvoj
Uticaj na životnu sredinu i stanovništvo
Programi prekogranične saradnje
• Programi sa državama članicama: Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska
• Programi sa IPA državama: BiH i Crna Gora
• Transnacionalni programi: Dunavski (u vezi sa Dunavskom strategijom) i Kapija
Jugoistočne Evrope (u vezi sa Jadransko-jonskom strategijom)
• Principi:
• ciljevi i pravila definisana u Operativnim programima bliže se razrađuju u uputstvu za
aplikante
• sufinansiranje i predfinansiranje
• primena finansijskih pravila EK;
• neprofitni projekti i aplikanti;
• teritorijalni princip.
• U toku je programiranje za period 2014-2020
Strateški bitne preporuke
• Sektorski pristup će doprineti da se broj „area based“ projekata smanji
(npr. EU Progres)
• Nepostojanje Strategije decentralizacije ograničava planiranje
međunarodne razvojne pomoći
• SKGO učestvuje u radu sektorskih radnih grupa za programiranje i praćenje
međunarodne razvojne pomoći. Da li se glas lokalnih samouprava dovoljno
čuje?
• Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine
su ogromni. Ne možemo da nastavimo po principu business as usual (npr.
da li je PPP rešenje za projekte izgradnji regionalnih deponija?!).
• U narednom periodu možemo da očekujemo da će sredstva biti usmerena
na najskuplje oblasti (otpadne vode i otpad)
Preporuke za projekte tehničke pomoći
• Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i pre svega sprovođenje
zakona zahteva i odgovarajući kapacitet lokalnih samouprava
• Pratite odgovarajuća pregovaračka poglavlja (npr. 27, 22), Akcione
planove za otvaranje i zatvaranje pregovora, predviđene aktivnosti i
indikatore
• Unapred planirajte potrebnu podršku. Aktivno učestvujte u
programiranju IPA preko SKGO.
Preporuke za infrastrukturne projekte
• Pripremiti i usvojiti urbanističku i plansku dokumentaciju i rešavati imovinsko
pravna pitanja
• Konstantna priprema projektno tehničke dokumentacije
• Da li znamo ko se bavi poslovima pripreme projektno tehničke dokumentacije na
nivou lokalnih samouprava?
• Konstantna saradnja sa resornim ministarstvima (npr. sa ministarstvom
zaduženim za poslove urbanizma i građevinarstva tokom svih faza izrade
projektno tehničke dokumentacije)
• Izdvojiti više sredstava za urbanističku, plansku i projektno tehničku
dokumentaciju
• U sektoru životne sredine ne postoji adekvatan institucionalni okvir za upravljanje
infrastrukturnim projektima
• Neophodna je međuopštinska saradnja kako bi se smanjili troškovi
Preporuke za grant šeme
• Nemojte čekati da se poziv raspiše, pa onda krenuti u pripremu
projekta
• Problem i njegove uzroke nećete rešiti ukoliko se planiranje i projekti
zasnivaju na prilagođavanju ciljevima poziva
• Utvrdite nedostatke u ranim fazama pripreme projekta i utvrdite
način kako da se izborite sa njima (npr. da li imate dovoljno resursa da
se posvetite sprovođenju projekta (javne nabavke, izveštavanje itd.))
• Očekivani rezultati se moraju ostvariti
• Pravila sprovođenja su stroga i zahtevna. Pripremite se ili ...
• Uspostavite održiva partnerstva.
(Ne)aktivni donatori
• Neki donatori više nisu aktivni u Srbiji (npr. Austrija, Velika Britanija)
• Očekuje se postepeno povlačenje bilateralnih donatora (npr. USAID se
povlači 2017. godine). Što je država bliža članstvu u EU pretpostavlja
se da joj treba manje donatorske pomoći. Države članice EU ne mogu
da primaju donatorsku pomoć.
• Kao najvažniji donatori aktivni u Srbiji u narednom periodu ostaju: EU,
Nemačka, Norveška, Švajcarska i Švedska, kao i međunarodne
razvojne institucije (EIB, EBRD, KfW, Razvojna banka Saveta Evrope,
Svetska banka).
• Nakon pristupanja EU fondovi EU su pet do 10 puta veći od
pretpristupnih fondova
Međunarodne razvojne banke
Sektori
Uslovi
Specifičnosti
EIB
Transport, energetika,
zdravstvo, obrazovanje,
vodoprivreda i MSP
Kamatna stopa je fiksna ili
varijabilna. Period otplate do
20. godina, uz grejs period
od 5. godina.
Pojedinačni i posredovani zajmovi (manji od 25 miliona
evra i sprovode se preko komercijalnih banki).
Finansira do 50% troškova projekta. Uključeni su i javni
i privatni sektor. Aplikacija u vidu biznis plana.
EBRD
Privatizacija, MSP,
infrastruktura,
finansijski sektor,
obnovljivi izvori energije
Kamatna stopa je fiksna ili
Pojedinačni i posredovani zajmovi. Finansira do 50%
varijabilna. Period otplate do troškova projekta. Najmanji iznos je 5 miliona evra.
15. godina, uz grejs period
Aplikacija u vidu biznis plana.
od 5. godina.
Razvojna
banka Saveta
Evrope
Socijalna integracija,
životna sredina, javna
infrastruktura u vezi sa
socijalnom integracijom.
Kamatna stopa je fiksna
(1,84-3,62%) ili varijabilna.
Period otplate do 20. godina
uz grejs period do 5. godina.
Finansira do 50% troškova projekta, u određenim
okolnostima 100%. Prijava u vidu kratkog opisa
projekta.
Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi
Međunarodne razvojne banke
KfW
Sektori
Uslovi
Specifičnosti
Energetika,
vodosnabdevanje,
kanalizacija, ekonomski
razvoj i zapošljavanje i
državna uprava.
Kamatne stope su obično
fiksne, ali moguće su i
varijabilne. Period dospeća
12-15. godina i grejs period
3-5. godina.
Nakon što se dogovori načelna podrška određenoj
oblasti pripremaju se detaljne studije za pojedinačne
projekte.
Svetska banka Privatni sektor, učešće u Kamatna stopa je fiksna
rastu, životna sredina i
nepogode.
(5,44 do 5,81%) ili
varijabilna. Dospeće za 20.
godina, uz grejs period od 710. godina.
Investicioni zajmovi i zajmovi za razvojnu politiku.
Finansira između 80-90% ukupnih troškova. Detaljna
projektna aplikacija.
Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)
• Poseban donatorski fond namenjen za podršku sprovođenju zajmova
• Osnivači i donatori su EU i većina država članica EU i Norveška
• Bespovratna sredstva se odobravaju za izradu projektne dokumentacije,
podršku u radu PIU, nadzor ili u izuzetnim okolnostima kao investicioni
grant
• Prioritetni sektori za WBIF: saobraćaj, energetika, životna sredina i socijalna
infrastruktura
• Predlozi projekata se dostavljaju dva puta godišnje preko Kancelarije za
evropske integracije koja daje prethodnu saglasnost za projekat.
• Trenutno se razmatra kako će WBIF funkcionisati u novom budžetskom
periodu 2014-2020
Nemačka
• Godišnja pomoć do 200 miliona evra (80% meki krediti, 20% grantovi).
• Nemačka daje i 25% ukupnog IPA budžeta.
• Sektori podrške: energetika, životna sredina, reforma javne uprave i ekonomski
razvoj (privatni sektor, obrazovanje, mladi).
• Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. projekat IMPACT) i investicioni projekti (KfW
programi u oblasti voda)
• Planiranje: godišnje u dve faze. U prvoj polovini kalendarske godine organizuju se
zvanične konsultacije sa Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj, a u drugoj
polovini kalendarske godine i zvanični pregovori. Ne postoji konkurs za
dostavljanje projekata. Projekti su višegodišnji i uglavnom nastavak postojećih.
• Sprovođenje: GIZ grant sredstava i KfW meke kredite
• Trenutno se priprema nova strategija za Srbiju.
Norveška
• Godišnja pomoć oko 10 miliona evra.
• Sredstva se realizuju kroz podršku državnim organima i program namenjen
civilnom društvu
• Sektori podrške: vladavina prava, reforma javne uprave, konkurentnost,
energetska efikasnost, životna sredina i klimatske promene
• Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška Agenciji za ZŽS u monitoringu
tokova otpada), ali su mogući i investicioni projekti i grant šeme
• Planiranje: godišnji poziv Kancelarije za evropske integracije nadležnim
ministarstvima (i drugim državnim organima) da dostave predloge
projekata. Konsultacije i odluka uz saglasnost sa Ministarstvo spoljnih
poslova Norveške
• Sprovođenje: ministarstva i drugi državni organi u skladu sa Zakonom o
javnim nabavkama RS
Švajcarska
• Usvojena nova strategija za Srbiju za period 2014-2017
• Godišnja pomoć: oko 20 miliona švajcarskih franaka
• Sektori podrške: javna uprava, ekonomski razvoj, energetska
efikasnost i obnovljivi izvori energije
• Vrste podrške:tehnička pomoć, ali su mogući i investicioni projekti
(npr. EU Progres)
• Planiranje: razvojne agencije SDC i SECO u saradnji sa resornim
ministarstvima i drugim državnim organima
• Sprovođenje projekata: razvojne agencije SDC i SECO u skladu sa
sopstvenim procedurama
Švedska
• Sektori podrške: ekonomske reforme, reforma državne uprave i
reforma pravosuđa, zaštita životne sredine i klimatske promene
• Godišnja pomoć oko 12 miliona evra
• Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška u pregovorima u vezi sa
poglavljem 27), ali su mogući i investicioni projekti (npr. regionalna
deponija Duboko)
• Planiranje: SIDA u konsultacijama sa Kancelarijom za evropske
integracije i resornim ministarstvima i drugim državnim organima
• Sprovođenje: SIDA
Japan
• Sektori podrške: ekonomske reforme, zdravstvo, obrazovanje i zaštita
životne sredine
• Godišnja pomoć: 2 miliona evra bespovratnih sredstava
• Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. pojedinačni eksperti) i investicioni
projekti, bespovratna sredstva (npr. nabavka opreme japanske proizvodnje)
ili meki krediti (izvođenje radova)
• Planiranje: Vlada Japana obaveštava MSP da Srbija može da se prijavi za
određenu vrstu pomoći. MSP obaveštava Kancelariju za evropske
integracije. Kancelarija pokreće proces programiranja. Projekti se
dostavljaju Kancelariji koja ih preko MSP dostavlja ambasadi Japana.
• Sprovođenje: ambasada ili razvojna agencija JICA
Preporuke
• Međunarodne finansijske institucije (MFI) i bilateralni donatori imaju svoje
strategije i procedure koje se međusobno razlikuju.
• Programiranje i sprovođenje razvojne pomoći bilateralnih donatora i MFI
nije jednoobrazno regulisano kao programiranje IPA zbog različitih
procedura koje se primenjuju.
• MFI i bilateralni donatori „vole“ komplementarnost sa IPA projektima.
• Na opštinama je da definišu jasne (prioritizovane) potrebe i uvek imaju
spremne predloge projekata, tehničke specifikacije za nabavku opreme,
projektno tehničku dokumentaciju za infrastrukturne projekte.
• U fazi programiranja glavni partneri su Kancelarija za evropske integracije,
Ministarstvo finansija i resorna ministarstva.
HVALA NA PAŽNJI

similar documents