Novine Zakona o radu_Zarada

Report
IZMENE I DOPUNE
ZAKONA O RADU
- ZARADA JPM Janković Popović Mitić
Avgust 2014. godine
1
Obračun i isplata zarada
 Relevantni propisi:
 Zakon o radu
 Posebni zakoni (Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon
o platama u državnim organima i javnim službama i dr.)
 Opšti akt (Kolektivni ugovor / Pravilnik o radu)
 Ugovor o radu
Zarada = Plata
2
Ugovor o radu
 Obavezni elementi ugovora o radu koji se tiču zarade i drugih novčanih
davanja su:
1) Novčani iznos osnovne zarade (bruto zarada) na dan zaključenja ugovora
o radu;
2) Elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i
druga primanja zaposlenog;
3) Rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
 Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente navedene pod tačkom 2) i 3)
ukoliko su oni utvrđeni zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom,
pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u
kom slučaju u ugovoru o radu mora biti naznačen akt kojim su ta prava
utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
3
Rad jednake vrednosti
 Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa
zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
 Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji
ostvaruju kod poslodavca.
 Drugačije je definisan rad jednake vrednosti:
„POD RADOM JEDNAKE VREDNOSTI PODRAZUMEVA SE RAD ZA KOJI SE ZAHTEVA ISTI STEPEN
STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANJA, ZNANJA I SPOSOBNOSTI, U KOME JE OSTVAREN
JEDNAK RADNI DOPRINOS UZ JEDNAKU ODGOVORNOST.“
 Odluka poslodavca, ili čak i sporazum sa zaposlenim, koji nisu u skladu sa
stavom 2. ovog člana – ništavi su.
 U slučaju povrede prava zaposlenog da se njegov rad jednake vrednosti
jednako vrednuje kao i rad drugog zaposlenog, zaposleni ima pravo na
naknadu štete.
4
Šta smatra zaradom
 Zarada iz člana 104. stav 1. sastoji se od :
 Zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu
doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i
sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu.
 Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži
porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
5
Šta se ne smatra zaradom
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada;
Dnevnice za službeni put u inostranstvo;
Naknada troškova i prevoza na službeni put u zemlji i inostranstvu;
Smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ukoliko zaposlenom nisu obezbeđeni smeštaj i
ishrana;
Naknada za korišćenje službenog automobila u službene svrhe;
Otpremnina pri odlasku u penziju ili u slučaju tehnološkog viška;
Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice
zaposlenog;
Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalanog oboljenja;
Poklon deci zaposlenog do 15 godina života za Božić i Novu Godinu, do neoporezivog iznosa;
Premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje;
Kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i
hirurških intervencija;
Jubilarna nagrada;
Solidarna pomoć;
Učešće zaposlenog u dobiti;
Naknada troškova za upotrebu sredstava za rad i drugih troškova rada.
6
Uvećana zarada
 Smenski rad više ne predstavlja osnov za uvećanje zarade.
 Minuli rad obračunava se samo za godine staža provedene na radu kod
poslodavca, odnosno poslodavca prethodnika, te sa poslodavcem
povezanih lica.
7
Minimalna zarada
 18.07.2014 - utvrđena minimalna cena rada po satu
(„Sl. Glasnik RS“ , br. 74/2014)
 Važiće za period od 29.07.2014. - 31.12.2014. godine
 Minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za
period jul - decembar 2014. godine, iznosi RSD 115,00 („neto“) po radnom
času
 Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za
kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje
se od 1. januara naredne godine.
 Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene
rada utvrđene za prethodnu godinu.
8
Minimalna zarada
 Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno
na radu.
 Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu
sa Zakonom o radu, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se
plaćaju iz zarade.
 Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke
o uvođenju minimalne zarade.
 Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade
poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak
isplate minimalne zarade.
 Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se
određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se
vrši isplata.
 Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, na naknadu
troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
 Osnovica za obračun uvećane zarade je zarada zaposlenog.
9
Minimalna cena rada
 Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta
osnovanog za teritoriju Republike Srbije .
 Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 (petnaest) dana
od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada
Republike Srbije u narednih 15 (petnaest) dana.
 Čl. 112 ZOR – nudi novo rešenje za utvrđivanje minimalne cene rada – i
propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od:
• egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih
kroz vrednost minimalne potrošačke korpe,
• kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada,
• stope rasta bdp,
• kretanje potrošačkih cena,
• kretanje produktivnosti i
• kretanje prosečne zarade u RS.
10
Naknada zarade
 Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sledećim slučajevima:
1.
2.
3.
4.
Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;
Godišnjeg odmora;
Plaćenog odsustva;
Vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa; (Poslodavac – p. na
refundaciju)
5. Privremene sprečenosti za rad do 30 (trideset) dana;
6. Prekid rada bez krivice zaposlenog;
7. U drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom.
 Naknada zarade se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12
(dvanaest) meseci (ranije rešenje - 3 (tri) meseca).
11
Naknada troškova
 Dolazak i odlazak sa rada: Postoji mogućnost da poslodavac naknadu za prevoz
obezbedi tako što će zaposlenima obezbediti prevoz.
 Ishrana tokom rada (topli obrok): Ostavljena je mogućnost poslodavcu da ishranu u
toku rada uredi i na drugi način osim novčanim davanjima (npr.organizovanje cattering-a
za zaposlene), ali visina troškova svejedno mora biti adekvatno izražena u novcu.
 Naknada za službena putovanja u inostranstvo: Ukinuta je obaveza poštovanja odredbi
Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika za službena
putovanja u inostranstvo.
 Uvedena je odredba da se promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja
ugovora o radu neće smatrati relevantnom za uvećanje prava zaposlenog po osnovu
naknade na ime naknade troškova prevoza zaposlenom.
NIJE IZMENJENA NAKNADA TROŠKOVA ZA:
 Vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
 Regres za korišćenje godišnjeg odmora
12
Obračun zarade
 Uvedena je mogućnost da se obračun zarade i naknade zarade
zaposlenom dostavi u elektronskoj formi.
 Obračun zarade i naknade zarade predstavlja izvršnu ispravu, a zaposleni
ima mogućnost da osporava zakonitosti navedenog obračuna pred
nadležnim sudom.
 Sadržaj obračuna zarade propisuje nadležni ministar u formi Pravilnika o
sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade, za čije donošenje je
predviđen rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Izmena i dopuna
Zakona o radu – danas - 29.08.2014. godine.
13
Otpremnina
 Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da ne
može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu
rada u radnom odnosu kod poslodavca (+ poslodavčevih prethodnika ili sa
poslodavcem povezanih lica) kod koga zaposleni ostvaruje pravo na
otpremninu.
 Visina otpremnine računa se za:
1. Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca;
2. Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju
statusne promene i promene poslodavca;
3. Vreme provedeno kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom
(ZPD).
 Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u
smislu ostvarivanja prava na otpremninu.
14
 Opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac ne može da utvrdi duži period
za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog Zakonom o radu –
- takva odredba smatrala bi se direktno suprotnom Zakonu o radu;
 Zašto? – Jer Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period
za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
 Poslodavac je dužan da u slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška isplati
zaposlenom otpremninu u minimalnoj visini u skladu sa Zakonom o radu.
Otpremnina prilikom odlaska u penziju
 Poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati najmanje 2
(dve) prosečne zarade (do izmena je postojala obaveza isplate 3 (tri) prosečne
zarade).
15
VAŠA PITANJA?
Hvala na pažnji!

similar documents