Savremeni pristup liderstvu u digitalnoj ekonomiji

Report

Kada je originalni konceptualni temelj Interneta
postavljen još u 50-im godinama prošlog veka, niko
nije imao ni najmanju ideju koliko daleko će ovaj
projekat ići.



Liderstvo se, kao društveni fenomen, vezuje
za sam nastanak ljudske civilizacije.
Postojanje liderstva u prošlosti odnosi se na
vođe narodnih pokreta, nacionalnih
pokreta, religijskih sekti, vezuje se za
vojskovođe, državnike, filozofe, mislioce,
umetnike i proroke.
Koreni pojma liderstvo mogu se naći u
staropersijskom jeziku, u kome je reč
liderstvo značila ići, putovati.
Model osnove lidera




Osnovni elementi koji određuju pojam liderstva
(Stoner, Friman, Gilbert, 1997):
Liderstvo podrazumeva druge ljude – radnike ili
sledbenike koji su spremni da prihvate smernice i
upustva lidera.
Liderstvo znači raspodelu moći između lidera i
sledbenika pri čemu lider ima veću moć.
Liderstvo je sposobnost da se na različite načine
koriste različiti oblici moći kako bi se uticalo na
ponašanje sledbenika





Prema Northaus-u, liderstvo se determiniše kroz
sledeće komponente
Liderstvo je proces,
Liderstvom se ostvaruje uticaj,
Liderstvo se javlja u kontekstu grupe,
U liderstvu se pretpostavlja ostvarivanje cilja.
Glavni činioci liderstva su:



lične karakteristike lidera,
karakteristike sledbenika i
karakteristika sredine






-
Percepcija lidera (način na koji vidi, razume i tumači stvarnost) je
različita od drugih zaposlenih u organizaciji. Veoma je bitno da lider vidi stvari
na pravi način, da je nepristrasan i bez predrasude. Percepcija se uči i na nju
utiče vrednosni sistem lidera.
Vrednosni sistem lidera je njegovo lično poimanje dobrog i lošeg za
organizaciju.
Sklonost ka riziku lidera, jer oni vide i veruju u preduzimljivost, više
nego u sudbinu.
Poreklo lidera – na karakter lidera utiču porodica, vaspitanje i
nacionalna kultura.
Veština lidera je sposobnost uticaja na druge da ga slede. Lider mora
imati interpersonalne veštine kako bi znao kako da utiče na ponašanje drugih u
datoj situaciji.
Način odlučivanja –„odozgo na dole“ (favorizuje se brzina i
efektivnosti) i „odozdo na gore“ (favorizuje se informisanost zaposlenih i
efikasnost).
Tabela 1. Osobine lidera
OSOBINE LIDERA
OPIS
Motivacija
Visoka želja za uspehom, ambicija, inicijativa,
energija
Čast i moralni integritet
Pouzdanost, poverenje
Samopoštovanje
Verovanje u sopstvene vrednosti
Kognitivne sposobnosti
Sposobnost da se prihvati, preradi i interpretira velika
količina informacija
Kreativnost
Originalnost
Želja za vođstvom
Volja da se postane lider
Fleksibilnost
Izvor: (Ivancevich, Konopaske, Matteson, 2008)
Sposobnost adaptiranja različitim pratiocima i situaciji
Tabela 2. Stilovi liderstva po Hotorn i Ajova studiji
STILOVI LIDERSTVA
OBELEŽJA
NAČIN
MOTIVISANJA
AUTOKRATSKI
DEMOKRATSKI
LIBERALNI
prinuda
podsticaji
satisfakcija
NAČIN DONOŠENJA
ODLUKA
bez uključivanja
podređenih
participativno
timski
pozicija,
referntnost,
ekspertnost,
informisanost
FLEKSIBILAN
ekspertnost,
referentnost,
informisanost
IZVORI MOĆI
autoritet pozicije
FLEKSIBILNOST
NEFLEKSIBILAN
VEOMA FLEKSIBILAN
1.Fiedler model (liderski stil i radna situacija)
-ljudi ne postaju lideri samo zato što poseduju
odgovarajuće osobine, već i jer se suočavaju sa
različitim situacijama i različitim odnosima sa
sledbenicima. Upravo te okolnosti stvaraju od njih
lidere.
2.House-Mitchel model (put – cilj)
Lidersko ponašanje zavisi od većeg broja situacionih
faktora, koji utiču na odabir liderskog stila. Stilovi
mogu biti direktivni, podržavajući, participativni i
orijentisani ka ostvarenjima.
Zadatak lidera se sastoji u utvrđivanju ciljeva i puteva
za njihovo ostvarivanje, a da bi se došlo do željene
nagrade.
3.Vroom-Yetton-Jago model odluka (uključenje
potčinjenih)
Model definiše vrlo logičan pristup usvajanja
određenog stila i koristan je za lidere koji pokušavaju da
balansiraju između prednosti participativnog upravljanja i
potrebe za efikasnim donošenjem odluka
4.
Hersey-Blanchard model (situacioni model).
-Model sugeriše fleksibilan i dinamičan tip liderstva, jer
se neprestano mora vršiti evaluacija motivisanosti,
sposobnosti i iskustva sledbenika u cilju utvrđivanja
adekvatne kombinacije stilova u liberalnim i
promenjivim uslovima
Nove društvene strukture stvaraju nove stilove liderstva
 Transformacioni pristup - posmatra se kao proces
koji menja i transfomiše preduzeće

Transakcioni pristup - stoji nasuprot
transformacionog, a karakteriše ga lider koji postavlja
razumne ciljeve i precizno određuje šta je potrebno da
sledbenici urade da bi te ciljeve postigli

Harizmatski pristup - osnovna karakteristika je lična
harizma lidera kao dar, sposobnost i veština lidera, koji na
taj način može privući veliki broj sledbenika, inspirisati ih i
dati im snagu da ostvare uspeh i u najtežim situacijama.

Virtuelno liderstvo - znači globalno razmišljanje i
fleksibilnost u organizaciji, što vodi konkurentskoj
superiornosti na globalnom tržištu. Ono treba da poveže
ljude i resurse preko svih granica korištenjem
informaciono-komunikacioih tehnologija sa ciljem
ostvarivanja rastućih profita na globalnom tržištu

Pod pojmom digitalnog liderstva se podrazumeva
korišćenje novih tehnika i veština u vođenju
sledbenika
NEKADAŠNJE STANJE
SADAŠNJE STANJE
Nekolicina top lidera, mnoštvo menadžera
Lideri se nalaze na svakom nivou u organizaciji
Vođenje putem postavljanja ciljeva
Vođenje vizijom, novim direktivama
Downsizing, benchmarking, kvalitet
Kreiranje dinstiktivne konkurentske prednosti
Reaktivno ponašanje, adaptiranje na promene
Proaktivno ponašanje, predviđanje promena
Izdavanje direktiva i aktivnosti supervizije
Osposobljavanje i inspirisanje zaposlenih
Dizajniranje hijerarhijski uređenih organizacija
Kolegijalne organizacije sa plitkim strukturama
Informacije poseduje samo nekolicina ljudi
Informacije se dele na svim nivoima
Lider sve kontroliše
Lider je trener koji kreira organizaciju koja uči u
kontinuitetu
Lider ima ulogu sprečavanja konflikata
Lider razvija dobre menadžere
Lider je agent promene, balansira rizike
Lider razvija buduće lidere
Najvažnije karakteristike virtuelnog
liderstva su:

1.Virtuelni lider mora da ima viziju. Mora da razume
globalizaciju i uvažava rapidnost tehnološkog
razvoja.

2.Virtuelni lider mora biti u stanju povezati različite
ljude i organizacije. Osnov oko kojih bi trebalo da ih
okuplja su zajednički interesi rešavanje problema

3.Mora da formira i vodi tim, ali njegovi timovi su
uglavnom virtuelni.

4. On upravlja virtuelnom organizacijama, resurse
obezbeđuje i alocira ,,on-line“

5.Otkriva nove načine rada

6.Prenosi svoje znanje, on stvara nove lidere i
podržava njihov razvoj bez bojazni od
konkurencije.

7.Shvatanje i sprovođenje u delo ideje o
distinktivnosti. Ideja vodilja lidera je: nije dovoljno
biti bolji, potrebno je biti drugačiji




Virtuelni timovi su sve popularniji koncept, ali se ne
koriste i ne vode uvek ispravno. U procesu digitalnog
liderstva postoje tri glavna izazova:
komunikacija,
menadžment učinka i
poverenje







Pored glavnih, možemo istaknuti i sledeće izazove
digitalnih lidera :
nedostatak ili redak kontakt licem-u-lice,
nedostatak resursa (tehnologije),
teškoće u izgradnji kolaborativne atmosfere,
nedostatak vremena za fokusiranje na vođenje tima,
menjanje timova i prioriteti organizacije, i
teškoće u upravljanju nedovoljno efikasnih članova
tima

Autoritarni stil se koristi kada lideri govore svojim

Participativni stil podrazumeva lidera i druge članove tima u

Stil delegiranja, gde lider omogućava članovima tima da
zaposlenima šta žele da se uradi i kako oni to žele da se
postigne
procesu donošenja odluka o tome šta da se radi i kako da se
uradi. Prednost ovog stila je u tome što omogućava svim
članovima tima da daju svoj doprinos što opet, angažuje
svakog člana tima
donesu odluku o delegiranim zadacima.

Digitalizacija informacija fundamentalno menja način
rada i stvara vrednost. Sada je značajan deo ljudske
interakcije posredovan putem informacionih
tehnologija

Virtuelna organizacija se temelji na poverenju.
Zadatak virtuelnog lidera je da kod ljudi koji rade na
određenom poslu razvije osećaj pripadanja i
privrženosti organizaciji, nezavisno od mesta i
vremena u kojem se posao obavlja:
Tabela 4. Klasifikacija virtuelnih organizacija
OBLAST UTICAJA
BROJNOST,
KARAKTERISTIKE
ČLANOVA
MISIJA
DUŽINA
PROJEKTA
UPOTREBA IT
VIRTUELNI
TIMOVI
VIRTUELNI
PROJEKTI
Kroz razne funkcije
u organizaciji
PRIVREMENE
VIRTUELNE
ORGANIZACIJE
Kroz čitavu
organizaciju
TRAJNE
VIRTUELNE
ORGANIZACIJE
Kroz čitavu
organizaciju
Unutar organizacije
ili organizacione
jedinice
Mala, lokalnog
karaktera
Srednje veličine
Obično velika
Timovi na
specifičnim
trenutnim zadacima
Rad predstavnika
više organizacija na
specifičnim
projektima
Više funkcija reaguje
na tržišnu priliku
Trajno
Privremeno
Privremeno
Obično manja,
mogućnost
prilagođavanja
Sve funkcije i
potpuna
funkcionalnost kao
kod klasične radne
organizacije
Trajno
Povezanost, deljenje
primenjenog znanja
(e-mail, groupware)
Skladišta podataka
(baze podataka,
groupware)
Deljena
infrastruktura (WAN,
groupware)
Marketing i
distribucioni kanali,
zamena fizičke
infrastrukture (web,
intranet)


1.Poverenje nije slepo. Teško je da bilo ko može
poznavati dobro više od pedeset ljudi. Nerazumno je
verovati ljudima koje dobro ne poznajemo, koje
nikada nismo videli u akciji i koje ne povezuju isti
ciljevi.
2.Poverenje zahteva učenje. Neophodan uslov
svake organizacije je sposobnost za promene. Grupe
u okviru organizacija moraju biti fleksibilne,
prilagodljive vremenu i okruženju.

3.Poverenje zahteva jedinstvo. Vizija i misija
organizacije su okvir ponašanja svih njenih delova

4.Poverenje zahteva granice. Svako neograničeno poverenje
prevazilazi granice realnosti. Poverenje u organizaciji
podrazumeva pouzdanost u pogledu kompetentnosti i
privrženosti cilju kojem organizacija teži.

5.Poverenje zahteva čvrstinu. Poverenje mora biti
strogo poštovano.

6.Poverenje zahteva kontakte. Za podržavanje virtuelnosti
potrebno je i poznavanje ljudi. Intenzivno učenje mora biti
balansirano intenzivnim kontaktom, da bi se izgradili visoko
poverljiva organizacija

7.Poverenje zahteva podeljeno liderstvo. U dobro
postavljenoj organizaciji potrebni su lideri sa
različitim sposobnostima. Potreban je lider koji kreira
viziju, zatim lider koji kreira grupe i timove za
određene aktivnosti, operativni menadžer ili lider koji
vrši uticaj na članove grupe, njihovu privrženost cilju
i predanost poslu.

Prema svetskom ekonomskom forumu, do 2016,
digitalna ekonomija će verovatno da dostigne 4.2
triliona USD u G20 ekonomijama, što je više od 5%
BDP-a. Ova projekcija, međutim, zavisi i od
raspoloživosti brzih fiksnih i mobilnih priključaka,
sigurnih cloud usluga, pristupačnih uređaja,
inovativnih aplikacija i dostupnog sadržaja. Ono što
je bitno napomenuti je značaj digitalne ekonomije za
razvoj inovacija, rasta zaposlenosti i stvaranja
nacionalnog bogatstva.
HVALA NA PAŽNJI

similar documents