poslovni ambijent i problematika finansijskog optere*enja

Report
POSLOVNI AMBIJENT I
PROBLEMATIKA FINANSIJSKOG OPTEREĆENJA
Goran Aleksić master ing. saobraćaja
•
Po popisu u Republici Srbiji u 2010. Godini
ima
7.120.666 stanovnika i
2.497.187 domaćinstava.
•
U svih 4.586 (5,6% ) poslovnih subjekata koji
obavljaju delatnost saobraćaja
zaposleno je ukupno 100.887 radnika (9,5%),
sa prometom od 332.117.000.000 dinara (6,1%).
U Republici Srbiji ima 27.739 km savremenih
puteva :
• Magistralni : 4.908 km (18%)
• Regionalni : 9.148 km (33%)
• Lokalni : 13.683 km (49%)
• I još 15.934 km raznih puteva
nezadovoljavajućeg kvaliteta (tucanik, zemljani
i neprosečan kolovoz)
Devizni prihodi poslovnih subjekata drumskog saobtraćaja (2010.) 145.840.000 $
Indeks fizičkog obima usluga drumskog saobraćaja (2005= 100)
Drumski putnički međumesni saobraćaj 2010 = 96,5
Gradski prevoz putnika
2010 = 110,8
Drumski teretni saobraćaj 2010 = 248,3
Registrovano je
• Autobusa : 8.034 i to 7.206 je kod
pravnih lica a čak 828 su registrovala
fizička lica.
• U Gradskom saobraćaju 49 gradova radi
3.401 autobus sa 367.038 mesta koji
prelaze 200.000.000 km i prevezu
750.000.000 putnika.
• U Međumesnom saobraćaju radi ukupno
2.511 autobusa koji prelaze 187.000.000
km i prevezu 79.845.000 putnika, koji se
voze prosečno 63,3 km uz 61,4 %
iskorišćenosti kapaciteta ili 31 putnik po
vozilu na liniji.
•
•
•
•
•
Teretnih vozila : 162.877; Kod pravnih lica
je 79.590 (49%) i kod fizičkih lica je
83.287 (51%)
Priključna vozila : 98.963 Kod pravnih lica
je 18.504 (19%) i kod fizičkih lica je
80.459 (81%)
Izvoz u inostranstvo u drumskom
saobraćaju je 10.343.000 tona od čega
najviše poljoprivredni proizvodi i
prehrambeni proizvodi
Uzvoz iz inostranstva u drumskom
saobraćaju je 14.319.000 tona od čega
najviše sirova nafta, koks, rafinisani
naftni proizvodi, ugalj, rude metala i
ostale rude.
U unutrašnjem saobraćaju je prevezeno
6.180.000 tona i 1.689.000.000 TKm
Svedena analiza optimalnih troškova poslovanja poslovne celine drumskog gradskog i prigradskog saobraćaju
na projektovanu godišnju ostvarenu kilometražu od milion kilometara
1
2
3
4
4
5
6
7
Gorivo i mazivo
Tehničko održavanje
Kancelarijski materijal
Zaštitna odeća i sitan inv
Autogume
Amortizacija
Kamate
Troškovi platnog prometa
39.10%
9.33%
0.24%
0.55%
3.84%
8.72%
1.60%
0.27%
Ukupan trošak za obim
poslovanja od
1.000.000km
50,368,735
12,021,879
310,512
707,587
4,944,103
11,228,001
2,059,953
348,866
8
Energenti i komun usluge
2.01%
2,590,921
2.59
9
Peron, provizija i karte
0.75%
964,418
0.96
10
Osiguranja i registracije
1.49%
1,923,296
1.92
11
Zakupi i dnevnice
0.42%
539,566
0.54
12
Reklama i reprezentacija
0.45%
584,782
0.58
25,001,686
585,880
5,103,544
119,283,729
25.00
0.59
5.10
119.28
9,542,698
9.54
128,826,427
128.83
Naziv troška
13
14
15
Učešće grupa u
projektovanom prihodu
Zarade i lična primanja
19.41%
Porezi takse i naknade
0.45%
Usluge - razne
3.96%
Ukupni troškovi poslovanja bez profita
92.59%
Iznos PDV ( 8% u gradsko-prigradskom
7.41%
saobraćaju)
Minimalni prihod sa PDV za 1 mil. Km
100.00%
Minimalni godišnji prihod po vozilu koje radi u gradskom i prigradskom
saobraćaju
11,594,378
Trošak dinara po km
50.37
12.02
0.31
0.71
4.94
11.23
2.06
0.35
dinara
Svedena analiza optimalnih troškova poslovanja poslovne celine u drumskog međumesnom saobraćaju na
projektovanu godišnju ostvarenu kilometražu od milion kilometara
Naziv troška
Učešće grupa u
projektovanom prihodu
Ukupan trošak za obim
poslovanja od 1.000.000km
Trošak dinara po
km
1
Gorivo i mazivo
26.99%
33,497,784
33.50
2
Tehničko održavanje
8.93%
11,079,652
11.08
3
Kancelarijski materijal
0.25%
310,512
0.31
4
Zaštitna odeća i sitan inv
0.57%
707,587
0.71
4
Autogume
3.40%
4,225,729
4.23
5
Amortizacija
10.66%
13,230,656
13.23
6
Kamate
1.52%
1,888,291
1.89
7
Troškovi platnog prometa
0.28%
348,866
0.35
8
Energenti i komun usluge
2.09%
2,590,921
2.59
9
Peron, provizija i karte
3.86%
4,786,473
4.79
10
Osiguranja i registracije
1.64%
2,030,966
2.03
11
Zakupi i dnevnice
2.94%
3,654,832
3.65
12
Reklama i reprezentacija
0.87%
1,079,990
1.08
13
Zarade i lična primanja
16.17%
20,069,535
20.07
14
Porezi takse i naknade
0.47%
585,880
0.59
15
Usluge - razne
4.11%
5,103,544
5.10
Ukupni troškovi poslovanja bez profita
84.75%
105,191,218
105.19
Iznos PDV (18% u međumesnom saobraćaju)
15.25%
18,934,419
18.93
Minimalni prihod sa PDV za 1 mil. Km
100.00%
124,125,638
124.13
Minimalni godišnji prihod po autobusu koje radi u međumesnom
saobraćaju i ostvari 88.000 km
11,171,307
dinara
Struktura troškova u drumskom teretnom saobraćaju za vozila preko 20t
Vrste troškova u drumskom teretnom transportu
Učešće grupa u ukupnim
troškovima bez PDV
Finansijski iznos troškova
po kilometru u dinarima
1
Gorivo i mazivo
33.52%
34.70
2
Održavanje , Materijal i delovi
11.72%
12.13
3
Kanc. Materijal i sitan inventar
0.99%
1.02
4
Autogume
5.77%
5.97
5
Amortizacija
12.00%
12.42
6
Platni promet i Kamate za poslovanje
2.27%
2.35
8
Komunalne usluge, PTT usluge i energenti
2.39%
2.47
9
Putarine, parkinzi i provizije
5.04%
5.22
10
18 Osiguranje i registracvija vozila
2.01%
2.08
11
Dnevnice i prenoćišta
3.95%
4.09
12
Reklama, propaganda i reprezentacija
1.05%
1.08
13
Zarade zaposlenih
15.96%
16.52
14
Porez na imovinu, takse na firmu i naknede
0.78%
0.81
15
Ostale usluge:
2.55%
2.64
100.00%
103,51
Zdravstvene usluge
Advokatske usluge
Ostale neproizv. usluge
Ostale sudske obustave-kazne, advokati
Sudske i druge takse
Ostali interni troškovi
Struč. literatura i usavršavanje
Ugovori o delu
•
•
Prevoznici u drumskom saobraćaju ukupno, za gorivo i za zarade troše čak i do 70% ukupnih troškova
poslovanja gde država svojim zahvatanjem participira u istom preko 27%.
Minimalni troškovi poslovanja prevoznika u drumskom saobraćaju iznose preko 1euro po kilometru što znači da se
državi plaća više od 30% za svaki pređeni kilometar a porez na dodatu vrednost iznosi preko 18 dinara po svakom
kilometru.
•
Plaćanje PDVa , Poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, goriva i ostalih dažbina prema državi, nemaju vezu sa
naplatom potraživanja. U takvom poslovnom ambijentu dolazi do problema likvidnosti. Kao rešenje nude se
BANKE koje imaju neprimereno velike kamatne stope i svojom poslovnom politikom klijentima kratkoročno
pomažu a dugoročno nanose
•
Kaznenu politiku je neophodno promeniti i prilagoditi realnosti. Zakonom o bezbednosti saobraćaja i
Zakonom o drumskom saobraćaju propisane su nerealno visoke kazne za pravna lica po osnovu propusta i
postupanja pojedinaca (vozača).
Drumski putnički saobraćaj
•
•
•
•
Siva ekonomija je prema svim procenama preko 40%. Siva ekonomija stvara neregularan poslovni ambijent i direktno
urušava privredne subjekte koji se bave prevozom.
Oni ne plaćaju PDV, neosiguravaju putnike, nemaju periodične tehničke preglede propisane zakonom, ne ispunjavaju
standarde zaštite životne sredine, vozači nemaju redovne zdravstvene preglede, ne plaćaju za socijalnu i zdravstvenu
zaštitu i rade na crno.. Oni obavljaju prevoz i u domaćem i međunarodnom linijskom saobraćaju bez voznog reda, što je
nedopustivo.
Republika Srbija po osnovu Sive ekonomije, selektivne primene zakona i korupcije u drumskom putničkom
saobraćaju godišnje gubi preko 60.000.000 eura
Pokrenuta je inicijativa da Vlada Republike Srbije formira radno telo od predstavnika više ministarstava za borbu protiv
sive ekonomije i korupcije u drumskom saobraćaju.
•
Na tržištu međumesnog linijskog saobraćaju je neracionalan i neefikasan poslovni ambijent. U poslednje 2 godine vrši
se registrovanje linija i polazaka po novim opštim uslovima prevoza putnika bez daljinara. Za posledicu imamo
neodržive redove vožnje, previše polazaka a premalo putnika u autobusima.
•
Veliki su problemi u gradskom i prigradskom saobraćaju. Lokalne samouprave ne odvajaju dovoljno sredstava u
budžetu za gradski prevoz. Pored toga njihova dugovanja su izuzetno velika, a cena 1 km u gradskom saobraćaju iznosi
1,30 EUR.
Pojedine lokalne samouprave ograničavaju cene prevoza u gradskom i prigradskom saobraćaju, nameću konkretne
popuste i bonitete za putnike a ne vrše nikakvu subvenciju lokalnog prevoza.
•
•
•
Srbija nije potpisnik sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika (Interbus sporazum) koji Važi na
području zemalja EU, Bugarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija,
Slovenija, Turska, Estonija, Letonija, Litvanija i Moldavija.
MORAMO SE UKLJUČIVATI U MEĐUNARODNE SPORAZUME.
Kao primere kvalitetnog i stručnog organizovanja gradskog i prigradskog saobraćaja
navodimo grad Beograd, ali i gradove Novi Sad, Subotica, Smederevo i Kragujevac.
Postoje opštine sa malom gustinom naseljenosti koje nisu u sklopu gradova a između njih postoje
putovanja đaka i učenika, kao socijalna kategorija, pri čemu oni nemaju organizovan gradski ili prigradski
prevoz. Takav prevoz đaka, kao i prevoz zaposlenih na posao između susednih lokalnih samouprava
neophodno je proglasiti kao komunalna delatnost, tj da ima nižu poresku stopu od 8%
Drumski teretni saobraćaj
•
•
•
•
•
U 2011 je bilo 5.000 dozvola. Bili su veliki problemi baš u trenutku kada je trebalo da se vozi sveže voće,
a i sada. Ruski prevoznici nisu zainteresovani za prevoz robe iz Srbije i iskoriste jedva 7% dozvola. Zadnja
dva meseca hladnjače stoje, prevoznici nemaju dozvole, a ruske dozvole se prodaju za 600 do 700 eura.
Na osnovu trgovinskih ugovora sa partnerima iz Rusije očekuje se da će za 2012 godinu trebati 10.000
dozvola.
Sa Ruskom federacijom je postignut dogovor o slobodnoj trgovini i bescarinski pristup ruskom tržištu.
Prevoz tereta funkcioniše po principu dozvola. Zahtevamo da se pod hitno pokrene inicijativa za
uspostavljanje liberalnog prevoza tereta sa Rusijom a dok se to ne dogodi instiramo da Ministarstvo
trgovine obezbedi dozvole za prevoz robe koja se izvozi u Rusiju i da dozvole budu vezane za robu, kako
bi mogli za prevoz da konkurišu svi prevoznici.
U svakom smislu ćemo podržati portale kao što je berza tereta špediter.com ( i slične), gde se bez
posrednika, na transparentan način usposatavnja direktan kontakt transportera i vlasnika robe za
transport, po definisanim tržišnim cenama “Srbijatransporta”. Portal Špediter.com je namenjen
prevoznicima koji rade u spoljnotrgovinskom prometu ali i domaćem saobraćaju.
Doneta je regulativa u prevozu živih životinja i organoleptičkih proizvoda koja stupa na snagu od 2012.
Godine. Njome se vrši bolja zaštita prevoznika koji se bave prevozom tih proizvoda i daje se veći kvalitet
zaštiti robe u transportu.
Ministarstvu finansija je upućen zahtev da se prevoz robe i putnika u međunarodnom drumskom
saobraćaju okarakteriše kao “PRETEŽNO IZVOZNI POSAO”.
•
RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA I PROJEKATA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE SU INTERNZIVNI, A STRUČNO USAVRŠAVANJE NEOPHODNO.
•
SAOBRAĆAJ JE STRATEŠKA PRIVREDNA GRANA, A POSEBNO TO TREBA DA BUDE U REPUBLICI SRBIJI, S OBZIROM NA NAŠ GEOGRAFSKI
POLOŽAJ.
•
TEHNOLOGIJE, ORGANIZACIJA I PRINCIPI POSLOVANJA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SVAKOGA DANA INTENZIVNO SE UNAPREĐUJU. U
TOM SMISLU JE NEOPHODNO MINISTARSTVO TRANSPORTA KOJE ĆE SE TRANSPORTOM BAVITI KAO PRIVREDNOM GARANOM.
•
PREVOZNICIMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJA SRBIJE JE POTREBNO MINISTARSTVO TRANSPORTA KAO SISTEMSKA INSTITUCIJA RAZVOJA,
MODERNIZACIJE I EFIKASNOSTI SAOBRAĆAJA I PREVOZNIKA REPUBLIKE SRBIJE.
•
U OVOM TRENUTKU, SIVA EKONOMIJA JE PRIORITET SVIH PRIORITETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU. STROŽA KONTROLA NELEGALNIH I
STRANIH PREVOZNIKA.
•
NEOPHODNO JE DA SE RAD LOKALNIH SAOBRAĆAJNIH I KOMUNALNIH INSPEKTORA PODIGNE NA VIŠI NIVO I EFIKASNOSTI I USPOSTAVI
STRUČNA I FUNKCIONALNA SARADNJA SA REPUBLIČKOM INSPEKCIJOM SA JASNO KOORDINISANIM CILJEVIMA I ODGOVORNOSTIMA.
•
VLADA REPUBLIKE SRBIJE MORA OBEZBEDITI REGULARAN POSLOVNI AMBIJENT I OMOGUĆITI PRIVREDNICIMA DA MOGU POSLOVATI
U OVAKO TEŠKIM USLOVIMA EKONONOMSKE KRIZE I VEOMA VISOKIM CENAMA ENERGENATA. PRONAĆI MODEL ZA UKLJUČIVANJE
DELATNOSTI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU U PAKET MERA ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA EKONOMSKE KRIZE.
•
HITNO PODIĆI EFIKASNOST RADA SUDOVA ZA PREKRŠAJE.
•
POZIV PREVOZNICIMA DA BUDU DEO JEDINSTVENOG GRANSKOG UDRUŽENJA POSLODAVACA DRUMSKOG SAOBRAĆAJA SRBIJE.
DIJALOG SA SINDIKATIMA JE OD VELIKE VAŽNOSTI I ZA POSLODAVCE I ZA ZAPOSLENE.
DOK MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU IZGRADI PUTEVE,
I OBNOVI SAOBRAĆAJNU INFRASTRUKTURU,
AKO NE BUDE MINISTARSTVA TRANSPORTA, POSTOJI
VELIKA OPASNOST DA PO NJIMA NEĆE VOZITI VOZILA
PREVOZNIKA IZ SRBIJE,
JER IH TADA NEĆE BITI !!!

similar documents