Prezentacija

Report
STRENGTHENING OF THE INSTITUTIONAL CAPACITY OF THE COMPETITION
PROTECTION COMMISSION (CPC) IN THE REPUBLIC OF SERBIA
1
ZAŠTITA KONKURENCIJE U TRGOVINI
Subotica, 19.02.2014
Andrej Plahutnik
Project Team Leader / Senior Competition Expert
EU-SCS
A project funded by EU
Implemented by a consortuim lead by
PROGRAM (1)
2
Restriktivni sporazumi:
•
Klasični karteli horizontalnog tipa
•
Atipična ograničenja (vertikalni sporazumi, selektivna i ekskluzivna distribucija)
•
Izuzeća (po grupama, individualna, postupak odobrenja)
•
Zabranjene prakse u vertikalnim odnosima (RPM, engleska klauzula)
Zloupotreba dominantnog položaja:
•
Tržišna dominacija (koncentracija uticaja na tržištu)
•
Klasične zloupotrebe (diskriminacija, predatorstvo, istiskivanje)
•
Predlog budućih obaveza
Koncentracije:
•
Obaveza podnošenja zahteva za odobrenje i praksa KZK i Evropske Komisije
•
Uslovno odobrenje
•
Mere ponašanja i strukturne mere
PROGRAM (2)
3
Konkurencija i javne nabavke
•
Bid-rigging (nameštene ponude), elementi, način
•
Prilagođavanje (konkurencija i korupcija)
•
Načini otkrivanja
•
Analiza slučajeva iz prakse
Negativni uticaji na konkurenciju:
•
Nelojalna konkurencija
•
Damping
Sankcije:
•
Novčane kazne
•
Krivićne sankcije
•
Mogućnost imuniteta
KONKURENCIJA - UTAKMICA NA TRŽIŠTU ZA STRANKE
4
OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE PREDUZEĆA:
•
sporazumi, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija
•
zloupotreba dominantnog položaja
•
koncentracije, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava
konkurencija (pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja
na tržištu)
OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE VLASTI:
•
legalni monopoli
•
ekskluzivna prava (način podele)
•
akta i radnje (opšti i pojedinačni), koji stvaraju diskriminaciju
•
netransparenta politika državnih pomoći
OSNOVNI PRINCIPI
5
Osnovni principi i elementi politike i prava konkurencije
•
zabrana (sa izuzećima) ograničavajučih sporazuma i zloupotreba dominantnog
položaja
•
kontrola koncentracija
Različiti (negativni) efekti na (efikasnu) konkurenciju
•
ograničavanje konkurencije sa strane vlasti (ekskluzivna prava, netransparentna
politika državnih pomoći, ulazne bariere)
•
nelojalna konkurencija
•
dumping
Pravo i politika konkurencije u Evropskoj Uniji (Acquis)
CEFTA (čl. 19-21) – transpozicija odredbi Acquis-a
•
obavezno prilagođavanje nacionalnih monopola komercialnog značaja
•
zabrana restriktivnih sporazuma i zloupotreba dominantnog položaja
•
odredbe o državnim pomoćima
DEFINICIJA PRIVREDNOG SUBJEKTA
(učesnika na tržištu)
6
ŠIROKA PRIMENA:
•
sva pravna i fizička lica, koja neposredno ili posredno učestvuju u prometu roba i
usluga
•
nezavisno od oblika svojine i sedišta
•
za preduzetnike nezavisno od državljanstva i prebivališta
OGRANIČENA PRIMENA:
•
javna preduzeća
•
poljoprivredni proizvodi
TERITORIJALNA PRIMENA:
•
ekskluzivna primena na teritoriji
•
dogovorno i ugovorno ograničen suverinitet u višenacionalnoj zajednici (EU –
članice)
SSP - član 73
Konkurencija i ostale ekonomske odredbe
7
Sledeće nije u skladu sa pravilnim funkcionisanjem Sporazuma u meri u kojoj može
uticati na trgovinu između Zajednice i Srbije:
•
sporazumi između preduzeća, odluke udruženja preduzeća i usaglašena praksa
između preduzeća, čiji je cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje
konkurencije;
•
zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na
teritorijama Zajednice ili Srbije, u celini ili na njihovom značajnom delu;
•
svaka državna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem
prednosti određenim preduzećima ili određenim proizvodima.
Svako postupanje suprotno ovom članu ocenjivaće se na osnovu kriterijuma koji
proističu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Zajednici, naročito iz
članova 81., 82., 86. i 87. Ugovora o EZ i instrumenata tumačenja koje su usvojile
institucije Zajednice.
SSP - član 73 /2/, 74
Konkurencija i ostale ekonomske odredbe
8
Ugovorne strane će obezbediti da se operativno nezavisnoj instituciji povere ovlašćenja
neophodna za potpunu primenu stava 1(1) i 1(2) ovog člana, u odnosu na privatna i
javna preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava.
Ako jedna od ugovornih strana smatra da je određeno postupanje nespojivo sa
uslovima iz stava 1 ovog člana, ona može preduzeti odgovarajuće mere nakon
konsultacija u okviru Saveta za stabilizaciju i pridruživanje ili trideset radnih dana
nakon što se obratila radi takvih konsultacija.
Član 74 Javna preduzeća
Istekom roka od 3 godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, Srbija će primeniti
na javna preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava načela koja su
utvrđena u Ugovoru o EZ, sa posebnim upućivanjem na član 86.
Posebna prava javnih preduzeća tokom prelaznog perioda neće uključivati mogućnost
nametanja kvantitativnih ograničenja ili mera koje imaju isto dejstvo na uvoz iz
Zajednice u Srbiju.
Pojam i zabrana restriktivnog sporazuma
ZZK - član 10.
9
Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu
značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike
Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni
dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima
se naročito:
1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na
tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s
obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom
sporazuma;
5) dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu
sa ovim zakonom.
Uslovi za izuzimanje od zabrane
ZZK - član 11.
10
Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose
unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili
ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod
uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu
neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju
konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.
•
Pojedinačno izuzeće od zabrane
Član 12.
•
Izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma
Član 13.
Dominantan položaj na tržištu
ZZK - član 15. – vremenski ograničena definicija
11
Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema
konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji
položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela,
ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije,
kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.
Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov
tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više.
Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju
ako između njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan
tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija).
Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemaju tržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog
člana, teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja snosi Komisija.
Dominantan položaj na tržištu
novela ZZK (1)
12
Član 1.
U Zakonu o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, broj 51/09), član 15.
menja se i glasi:
„Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage,
može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na
stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače.
Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne
ekonomske i druge pokazatelje, a naročito:
Dominantan položaj na tržištu
novela ZZK (2)
13
1) strukturu relevantnog tržišta;
2) tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje,
naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu;
3) stvarne i potencijalne konkurente;
4) ekonomsku i finansijsku snagu;
5) stepen vertikalne integrisanosti;
6) prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;
7) pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;
8) snagu kupca;
9) tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine.
Dominantan položaj na tržištu
novela ZZK (3)
14
Dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan
položaj ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu
zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik (kolektivna dominacija).
Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je
na Komisiji.”
Zloupotreba dominantnog položaja
ZZK - član 16.
15
Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je.
Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra:
1) neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene
ili drugih nepravičnih uslova poslovanja;
2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja;
3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim
učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u
nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne
obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa
predmetom ugovora.
Karteli
16
NAČIN:
•
ugovor, dogovor, prećutno, odluka, usklađene radnje
•
cene
•
raspodela tržišta
•
ograničavanje funkcija (proizvodnje, razvoja isl.)
BID RIGGING (COLLUSIVE TENDERING)
•
U najviše navrata karteli se iskazuju kroz bid-rigging
•
U nekim jurisdikcijama (Nemačka) isključivo za bid rigging je zaprećena kazna
zatvora
KOMENTAR:
•
Kartel je toliko jak koliko je jaka njegova najslabija karika
•
Otkrivanje kartela nije slučajnost, nego je vetzano na rigorozne sankcije i imunitet
Tržišna dominacija
17
OPREDELJENJE TRŽIŠNE DOMINACIJE:
-
monopoli, oligopoli
-
dominantni položaj
-
kolektivna dominacija
VRSTE MONOPOLA:
-
legalni
-
realni
-
naturalni
SPECIFIČNOST:
-
dominantni položaj (čak i monopol) nije zabranjen
-
nema izuzeća za zloupotrebe (nema efficiency defence)
Posebna pažnja (1)
18
Zaključivanje ugovora između konkurenata o:
• Podeli tržišta;
• Podeli kupaca;
• Prodajnoj/kupovnoj ceni;
• Kvotama;
• Razmeni poverljivih informacija;
Zaključivanje ugovora o:
• Ekskluzivnoj prodaji;
• Ekskluzivnoj kupovini;
• Selektivnoj prodaji;
• Franšizi;
• Zastupanju sa prenesenim trgovinskim rizikom
Posebna pažnja (2)
19
Monopolska cena = monopolski profit
Radnje sa ciljem izbacivanja konkurenata sa tržišta
- predatorska cena;
- povećanje troškova konkurenta;
- izbacivanje maržom;
Bojkot
- odbijanje poslovanja bez ekonomski/pravno opravdanog razloga;
Diskriminacija
- primena nejednakih uslova na iste poslove, u istim uslovima;
Uslovljavanje
- odbijanje saradnje;
- vezivanje proizvoda;
- vezivanje uslova/rabata;
Utvrđivanje cene u daljoj prodaji
- direktno/indirektno (nadzor/sankcije);
Rabatna politika (rabatne skale, ekstrarabati, super rabati, numerički rabati i sl.)
RELEVANTNO TRŽIŠTE - ODREĐIVANJE
20
Značajnost pravilne definicije:
•
pogrešna definicija uvek vodi do pogrešne odluke
•
i najbolja pravna kvalifikacija ne može ispraviti grešku kod definicije relevantnog
tržišta
•
relevantno tržište (uži, veoma jasno definisan i za potrebe postupka jedino
merodavan deo šireg tržišta)
•
pravilna definicija može biti stvar teoretskog pristupa, ali u prvom redu mora
uzimati u obzir praktične posledice
•
ako nema pravog preklapanja, nema supstitutivnosti, nema (unakrsne) elastičnosti
potraživanja, isto tržište (roba i usluga) ne postoji
•
marketinške analize i analize CLP su slične, ali u suštini različite
•
namena
ELEMENTI DEFINICIJE
21
TRŽIŠTE PROIZVODA:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
više proizvoda ili jedan proizvod
industrijski proizvod - standardna industrijska upotreba
potrošački proizvod - namena, zamenljivost
statistička klasifikacija ?
brendirani proizvodi
generički proizvodi
potražnja
zamenljivost ponude
elastičnost potražnje
definicija relevantnog proizvoda (grupe proizvoda)
GEOGRAFSKO TRŽIŠTE:
•
•
•
tržište, gde ponuđaći konkurišu pod istim uslovima konkurencije
može, ali ne mora, se poklapati sa nacionalnim tržištem
ulazne barijere
RELEVANTNO TRŽIŠTE
22
Tržišna moć i koncentracija uticaja na tržištu:
•
definicija tržišne moći
•
definicija relevantnog tržišta
•
tržišna moć i uticaj na vertikalne veze
•
grupna izuzeća u sektoru trgovine
Analiza uticaja na konkurenciju:
•
RPM – Resale Price Maintenance (obavezujuće maloprodajne cene)
•
Engleska klauzula (obaveza saopštavanja)
•
Rabatna politika
•
Različiti (zabranjeni) načini prodaje ispod cene
TRŽIŠNA MOĆ
23
Tržišna moć (market power):
•
Istorijski razvoj
•
Mogućnost neposrednog uticaja na količinu ili cenu
•
Povećanje cene iznad prosečnih troškova
•
Elastičnost potraživanja
•
(Monopol)
•
(Monopson)
•
Dominantna pozicija
•
Prenost tržišne snage kroz istorijski razvoj
•
Proizvodnja, trgovina, potrošnja
SSNIP TEST
24
SSNIP test - Small but Significant and Non-transitory Increase in Price
(Test hipotetičkog monopoliste:
•
po pravilu definicija 5% (DO 10%) porasta cene u najmanje 12 meseci
•
start sa najužom definicijom produkta i test, da li je 5% (10%) povećanje
cene profitabilno
•
ako to nije slučaj, firma nema dovoljnu tržišnu snagu za povećanje cene
proceni (relevantnog tržišta) se dodaje najbliži supstitut i test se ponavlja
•
proces se ponavlja dok se definitivno ne ustanovi, da bi hipotetički
monopolista profitabilno uvećao cenu za 5 % (10%)
•
relevantno tržište je definisano upotrebom SSNIP testa
SSNIP TEST
25
Limiti SSNIP testa:
•
uzima u obzir isključivo konkurenciju u ceni (price competition) i ne uzima u
obzir druge dimenzije konkurencije (npr. kvalitet)
•
nije pogodan za tržišta sa raznovrsnim proizvodima (differentiated
products)
•
test se uvek zasniva na povećanju cene prvog produkta
•
test produkta A i test produkta B mogu biti različiti i dovesti do pogrešnog
zaključka
•
upotreba SSNIP testa može voditi do pogrešnog zaključka; umesto definicije
relevantnog tržišta rezultat se fokusira na unilateralne efekte (posledice
koncentracije)
UČINCI TRŽIŠNE KONCENTRACIJE
26
PRO-COMPETITIVE
(doprinos efikasnosti tržišne utaknice)
•
pojačava pregovaračke pozicije u odnosu na proizvođača
•
povečava pritisak na efikasnost proizvodnje
•
cene se snižavaju, a kvalitet povećava
ANTI-COMPETITIVE
(štetni uticaj na tržišnu utakmicu)
•
povećava tržišnu moć trgovaca
•
povećava marže
•
negativni trend poliike cena (do proizvođača -, do potrošača +)
OTVORENO PITANJE:
•
koji efekt se ostvaruje (?) – zavisi od stepena konkurencije
NEKI IZAZOVI
27
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Uslovi plaćanja – dugi (produženi) rokovi
Sufinansiranje marktinških aktivnosti
Listing fees (naknada za stavljanje na listu)
Naknade za pozicioniranje
Količinski popusti
Klauzule o ekskluzivnosti
Plaćanje transporta, pakovanja, tretmana otpada
HACCP
Trgovačke robne marke
Protekcija određene produktne linije (npr. pekarski proizvodi)
RPM
28
Mogući pozitivni efekti:
•
uvodi (promoviše) kvalitet usluge
•
sprečava destrukciju tržišta (“freeriding”)
•
obezbeđuje ulazak novih konkurenata i brendova zbog garantovanih marži
•
uvodi troškovno efikasnu konkurenciju
Definitivne zloupotrebe:
(1) Collusion (potpuna kontrola) sa strane:
•
proizvođača (identifikacija proizvođača koji se ne pridržava pravila “price fixing”)
•
trgovca (prisiljavanje proizvođača da prodaju po “normalnoj” ceni)
•(2) Isključenje (exclusion) sa strane:
•
trgovca/proizvođača – “zaštita” od trgovca sa boljim sistemom distribucije i nižim
troškovima
•
proizvođača/trgovca – davanje boniteta da se ne prodaje blago manjih proizvođača i/ili
novih konkurenata
Javna preduzeća
29
MOGUĆE ZLOUPOTREBE:
•
netransparentan prenos sredstava iz javnog na tržišno
•
unutrašnje subvencije
•
ponuda na tržišnom delu, koja nije rezultat dobre poslovne prakse, nego drugih
okolina (cross-subsidy isl.)
•
prednost (competitive advantage), koja narušava konkurenciju
•
dugoručno isključivanje konkurencije
•
indirektna zloupotreba tržišne dominacije (transfer monopolske snage na drugo
tržište)
•
(zlo)upotreba javnih sredstava za druge ciljeve (više povreda)
•
zloupotreba instituta
Javne nabavke – posebni izazovi
30
•
(Ne)usposobljenost kadrova zaduženih za javne nabavke
•
Nerazumevanje instituta javnih nabavki (uvođenje konkurencije)
•
Nerazumevanje pojma javnih sredstava
•
Efikasna upotreba javnih sredstava
•
Način uvođenja konkurencije
•
Obezbeđenje konkurentne strukture tržišta
•
Efikasna ekonomija
•
Mario Monti (level playing field)
•
Troškovi
•
Unapred poznati ponuđači
•
Unapred nepoznati elementi
•
Tajnost vs. transparentnost
•
Ograničen broj ponuđača
•
Ponuđači sa značajnom tržišnom moći
Izazovi
31
Prilagođavanje uslova poznatom ponuđaču
•
tehničke specifikacije
•
reference
•
garancije
Javna preduzeća kao ponuđači
•
moguć cross-subsidy
Bid-rigging (collusive tendering)
•
kontrola tržišta (postojećeg i potencialnog)
•
konkurencija na tržištu i za tržište
•
isključivanje konkurecije
•
kreacija tržišnje potražnje
Konzorcijske ponude
BID-RIGGING
32
•
PRICE FIXING
- dogovor o cenama ili elementima za cene
•
RASPODELA TRŽIŠTA
- dogovor o kupcima i/ili dobavljačima, dogovor o podeli nabavki
•
BIDDING FEE
- dogovor o odšteti za predaju nekonkurentne ponude
•
FIKTIVNE PONUDE
- unapred dogovorene nekonkurentne ponude
•
DECK OFFERTA
- dogovorena previsoka ponuda
---------------------------------------------------------------------------------------Rezultat: pogrešno uverenje o tome, ko je u stvari doneo odluku
Koncentracije
33
•
•
•
•
•
•
•
•
odlućivanje o konkurenčnim parametrima drugog preduzeća
jačanje koncentracije uticaja na tržištu
inovacija poslovnog procesa
legitiman oblik preduzetničkog povezivanja
(potencialno) isključivanje konkurencije
zabranjene su samo koncentracije, koje bitno sprečavaju, ograničavaju ili
narušavaju (efikasnu) konkurenciju, pre svega stvaranjem ili jačanjem
dominantnog položaja na tržištu
neopravdano zabranjene koncentracije znače povredu prava slobodne
poduzetničke iniciative, prava osnivanja (freedom of establishment), prava
slobodnog transfera kapitala
neopravdano dozvoljene koncentracije se mogu razumeti kao oblik dozvole za
zloupotrebu dominantnog položaja
Nelojalna konkurencija (zakon o trgovini)
34
Zabrana nepoštene tržišne utakmice
Član 50.
Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca usmerena protiv drugog
trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji,
i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), a naročito:
1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu;
2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su usmereni na
narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca;
3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod
potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe;
4) sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi
otežavanja njegovog položaja na tržištu;
5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim
trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente.
Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena.
Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.
Nelojalna konkurencija (2)
35
Sudska zaštita
Član 50a
Tuţžom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije) može se zahtevati utvrđivanje
radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih
posledica, kao i naknada štete.
Oštećeni trgovac (konkurent) ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete
zbog povrede poslovnog ugleda.
Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to
opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje
tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome sluţi ta naknada, kao i tome da se njome ne
pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku
od tri godine od okončanja radnje.
Sud može narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u „Službenom glasniku
Republike Srbije”, na trošak štetnika.
Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan.
Dumping (1)
36
SSP - član 40 Damping i subvencije
1. Nijedna odredba ovog sporazuma ne sprečava bilo koju od strana da preduzme odbrambene
trgovinske mere u skladu sa stavom 2. ovog člana i članom 41.
2. Ako jedna od strana ustanovi da se u trgovini sa drugom stranom sprovodi damping i/ili
subvencije na osnovu kojih je moguće uvesti kompenzatorne mere, ta strana može da
preduzme odgovarajuće mere protiv ovakve prakse u skladu sa Sporazumom STO o
sprovođenju člana VI GATT 1994. godine ili Sporazumom STO o subvencijama i
kompenzatornim merama, kao i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom.
CEFTA - član 22 Antidamping mere
1. Ako jedna strana utvrdi da postoji damping u trgovini sa drugom stranom u smislu člana VI
GATT, ta strana može da preduzme odgovarajuće mere protiv takve prakse u skladu sa
Sporazumom STO o sprovođenju člana VI GAT, i prema uslovima predviđenim u Zajedniĉkoj
deklaraciji koja se odnosi na ovaj član.
2. Strana će u što kraćem roku obavestiti bilo koju zainteresovanu stranu i Zajedniĉki komitet o
svim preduzetim radnjama i merama i obezbediti neophodne informacije.
Državna pomoć
37
Potencijalni (in)direktni negativni uticaj na konkurenciju
5 zlatnih pravila:
1. Mora biti izuzetak
•
Pravilo je konkurencija, pomoć može biti isključivo u izuzetnim slučajevima
2. Mora biti neophodno potrebna
•
Namena se ne može efikasno obistiniti bez pomoći
3. Mora biti vremenski ograničena
•
Istekom vremena korisnik mora biti u stanju konkurentno nastupati na tržištu
4. Mora biti degresivna (opadajuća)
•
Proporcialno smanjianje u odnosu na povećanje konkurentne sposobnosti
5. Mora biti razvojno usmerena
•
Ne sme biti namenjena zadržanju statusa quo
Karakteristike sistema u regionu
38
Antitrust:
- obaveza preuzimanja standarda EU (posebna odredba SSP)
- otvoreno pitanje političkog konsenza
- nedostatak (nepostojanje) poznavanja
- posle upoznavanja defanzivan odnos
- deklaracija umesto realizacije (ponekad)
- pitanje “amerikanizacije” institucija
- nedovoljni resursi
- pitanje kvaliteta sudske zaštite
- izuzetno nepovoljan Enforcement Record
- institucionalizirani karteli
- stvaranje legalnih monopola
PLUS:
- preuzimanje standarda
MINUS:
- preuzimanje standarda sa nedostatkom političkog konsenza
- pitanje (pravne) kulture
Karakteristike sistema u regionu – ext.
39
Kontrola koncentracija:
- notifikacijski pragovi ponekad nerealni
- svetski promet uz nacionalnu nadležnost (otvoreno pitanje primene)
- visoke takse
- finansijska zavisnost
- prioritet: kontrola koncentracija
- prioritet: finasiranje
- rezultat: loš Enforcement Record
- izostatak klasične podele na “simplified” i “regular” u postupku
- pitanje razumevanja “isključivanja efikasne konkurencije”
- pitanje razumevanja “SIEC”
PLUS:
- kontrola koncentracija daje neka osnovna znanja o konkurenciji
MINUS:
- pogrešni prioriteti
- neefikasna implementacija
- pitanje jednakosti na tržištu (level playing field)
- uticaj na slobodan protok kapitala
SANKCIJE
40
•
Rigorozne kazne (do 10% godišnjeg prometa)
•
Treble damages
•
Skimming
•
Krivična odgovornost u nekim pravnim sistemima
•
Problem funkcionisanja ECN
•
Leniency programi (imunitet, sniženje)
•
Poravnanje
•
Visoki odštetni zahtevi
•
Mogućnost direktne primene
•
Korporativna odgovornost
•
Lična odgovornost
SANKCIJE
41
•
Sankcijski dualizam
•
Ne bis in idem (EU - member state, krivična – novčana kazna)
•
Problem olakšavajućih i otežavajućih okolnosti u vezi sa visinom kazne,
pravom na odbranu
•
Problem Leniency-a kod potencialnih krivičnih sankcija
•
Leniency – priznavanje odgovornosti
•
Direct Settlement – priznavanje odgovornosti
•
Odštetne tužbe
•
Leniency se odnosi samo na postupak pred Komisijom i ne predstavlja
nikakvu ekskulpaciju po bilo kojem drugom osnovu
PROGRAM IMUNITETA (Leniency)
42
•
•
•
•
•
•
Način otkrivanja kartela
Uslov: transparentni uslovi zbog pravne predvidljivosti i pravne
sigurnosti
Ako nema rigoroznih kazni, neće biti potrebe za upotrebu Leniency-a sa
strane učesnika na tržištu (članova kartela)
Upotreba leniency-a, priznanje učešća u kartelu zbog (punog ili
delimićnog) imuniteta predstavlja odličan osnov za odštetne zahtjeve
Isto (priznavanje i osnov za odštetni zahtjev) se odnosi i na dogovor
između učesnika i institucije (Direct Settlement)
Pitanje upotrebe Leniency-a (imuniteta) kod krivične odgovornosti
PREKID POSTUPKA – novela ZZK (1)
43
Član 58. menja se i glasi:
„Komisija može doneti zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede
konkurencije, kojim se određuje mera iz člana 59. ovog zakona, ako stranka, na
osnovu sadržine zaključka o pokretanju postupka, odnosno činjenica utvrđenih u
postupku, podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi
otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i rokovima za izvršenje mere.
Predlog iz stava 1. ovog člana, stranka može da stavi najkasnije pre prijema
obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona.
Obaveštenje o podnošenju predloga stranke iz stava 1. ovog člana, koje
sadrži sažeti opis predloga i bitnih elemenata predmeta, Komisija objavljuje na svojoj
internet stranici, sa pozivom svim zainteresovanim stranama za dostavljanje pisanih
primedaba, stavova i mišljenja u roku od 20 dana od dana objave ovog obaveštenja.
Ako Komisija, na osnovu analize stanja na tržištu, utvrdi da je verovatno da
će se na osnovu predloženih obaveza ostvariti cilj mere iz člana 59. ovog zakona,
zaključkom će odrediti meru na osnovu datog predloga.
PREKID POSTUPKA – novela ZZK (2)
44
Komisija nije u obavezi da prihvati predlog iz stava 1. ovog člana.
Zaključkom o prekidu postupka određuje se rok za izvršenje obaveze stranke
i za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mere.
Postupak će se nastaviti, u roku ne dužem od tri godine od dana donošenja
zaključka iz stava 1. ovog člana, ako:
1) nastupe bitne promene okolnosti na kojima se zasnivao zaključak o
prekidu postupka;
2) stranka ne ispuni obaveze iz mere u roku određenom za ispunjenje,
odnosno ne dostavi odgovarajuće dokaze o tome;
3) Komisija ustanovi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu
netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavila stranka.
O postupanju stranke po zaključku o prekidu postupka, Komisija vodi računa
po službenoj dužnosti.
Zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavku postupka, donosi Savet.”
KRIVIČNE SANKCIJE (1)
45
Zloupotreba monopolističkog položaja
Član 232
Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje
ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom
monopolističkog ili dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem
monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt
dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku
korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima
privrednog
poslovanja,
potrošačima
ili
korisnicima
usluga,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
KRIVIČNE SANKCIJE (2)
46
Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake
robe ili usluga
Član 233
(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim
poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim
žigom ili tuđom drugom posebnom oznakom robe ili usluga ili unese
pojedina obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku
oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi,
prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog
člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili
posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
KRIVIČNE SANKCIJE (3)
47
Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
Član 234a
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima
svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu
zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim
ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na
donošenje odluka naručioca javne nabavke,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne
nabavke koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog
ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim
nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.
(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija
vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na
lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je
preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca
pre nego što on donese odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.
KRIVIČNE SANKCIJE (3)
48
Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
Član 234a
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima
svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu
zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim
ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na
donošenje odluka naručioca javne nabavke,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne
nabavke koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog
ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim
nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.
(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija
vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na
lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je
preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca
pre nego što on donese odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.
DUŽNOST PRIJAVLJIVANJA
49
Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)
Dužnost prijavljivanja povrede konkurencije
Član 27
U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac
će odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.
Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano
kod zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu
konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne
nabavke.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o
radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto
zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u
postupku javne nabavke.
CRNA LISTA
50
Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)
Posebno ovlašćenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije
Član 167
Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može ponuđaču, odnosno
zainteresovanom licu izreći meru zabrane učešća u postupku javne nabavke
ako utvrdi da je ponuđač, odnosno zainteresovano lice povredilo
konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje
zaštita konkurencije.
Mera iz stava 1. ovog člana može trajati do dve godine.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor u roku od
30 dana od dana prijema odluke.
ALTMARK
51
Judgement ECJ Case C-280/00 Altmark Trans – 24.07.2003:
jedan od kriterija (za potrebe procene, da li u određenom slučaju postoji državna
pomoć) Altmark testa je, da su »parametri na osnovu kojih je izračunata
kompenzacija (nadoknada) opredeljeni unapred na objektivan i transparentan način«
POSLEDICE (netransparentno određene pretplate):
- postojanje dominantnog položaja
- potencialno “cross-subsidy”
- prenos javnih sredstava na tržišnu djelatnost
- mogućnost “predatory”-a ili “margin squeeza”
- direktan uticaj državne pomoći na zloupotrebu dominantnog položaja
Hoffmann – LaRoche
zloupotreba i “engleska klavzula”
52
•
•
Obaveze ekskluzivnog snabdevanja ove vrste kojima se podstiče kupac da se
ekskluzivno snabdeva od preduzeća koje se nalazi u dominantom položaju, bez
obzira da li su date u naknadu za rabat ili za dodelu rabata za vernost, nisu u
skladu sa ciljem obezbeđivanja nenarušene konkurencije na zajedničkom tržištu,
pošto nisu zasnovane na ekonomskoj transakciji koja opravdava ovo opterećenje
odnosno beneficiju već su stvorene da bi se kupcu uskratila ili ograničila mogućnost
izbora izvora snabdevanja i onemogućili drugi proizvođači da uđu na tržište.
Posledica rabata za vernost je primenjivanje različitih uslova na iste transakcije sa
drugim trgovinskim partnerima, u smislu da dva kupca plaćaju različitu cenu za istu
količinu istog proizvoda u zavisnosti od toga da li se snabdevaju isključivo od
preduzeća u dominantnom položaju ili imaju nekoliko izvora snabdevanja.
Zloupotreba dominantnog položaja i ograničavanje konkurencije kao atributi takvih
ugovora ne izbegavaju se pomoću tzv. „engleske klauzule“ sadržane u njima. Na
osnovu ove klauzule kupci se obavezuju da obaveste preduzeće u dominantom
položaju o povolnijim ponudama konkurencije i imaju pravo, ukoliko preduzeće ne
uskladi svoje cene sa pomentim ponudama, da se snabdevaju od konkurenata. U
takvim okolnostima klauzula ove vrste omogućava preduzeću koje se nalazi u
dominantnom položaju da ostvari zloupotrebu svog položaja.
Michelin
rabatna politika
53
Jedno preduzeće vrši zloupotrebu dominantnog položaja u smislu člana 86 Ugovora
ukoliko vezuje za sebe distributere sistemom rabata koji se daju u skladu sa
prodatim količinama tokom relativno dugog referentnog perioda tako da vrše na
kupca sve veći pritisak da dostigne iznos nabavki potreban za davanje rabata ili
da izbegne gubitak predviđen za čitav period, pogotovo ako je, s jedne strane, taj
efekat još više pojačan velikom razlikom između tržišnih udela dominantnog
preduzeća i glavnih konkurenata koji moraju da uzmu u obzir apsolutnu vrednost
ciljnog godišnjeg rabata dominantnog preduzeća i odrede svoj rabat u procentu
koji je, kada se uporedi manji iznos nabavki preprodavaca od njih, veoma visok i,
sa druge strane, ako netransparentnost celog sistema rabata dominantnog
preduzeća dovede do toga da se preprodavci nađu u stanju nesigurnosti i da
globalno ne mogu da sa sigurnošću predvide posledice dostizanja ili nedostizanja
svojih ciljeva.
AKZO
Predatory i Margin Squeeze
54
•
•
Cene ispod proseka varijabilnih troškova (to jest, onih koji zavise od proizvedenih
količina) pomoću kojih dominantno preduzeće želi da eliminiše konkurenta moraju se
posmatrati kao zloupotrebne. Dominantno preduzeće nema drugi interes da
određuje takve cene osim da bi istislo konkurente i da bi naknadno podiglo svoje
cene koristeći se svojim monopolskim položajem, pošto svaka prodaja pravi gubitak,
odnosno ukupan iznos fiksnih troškova (to jest onih koji ostaju konstantni bez obzira
na proizvedene količine) i barem deo varijabilnih troškova koji se odnose na
proizvedenu jedinicu.
Štaviše, cene ispod proseka ukupnih troškova, to jest zbira fiksnih i varijabilnih
troškova, ali iznad proseka varijabilnih troškova, moraju se posmatrati kao
zloupotrebne ukoliko se određuju kao deo plana za istiskivanje konkurenta. Takve
cene mogu oterati sa tržišta preduzeća koja su možda jednako efikasna kao i
dominantno preduzeće, ali koja zbog svojih manjih finansijskih resursa nisu u stanju
da izdrže agresivnu konkurenciju koja im je nametnuta.
PREPORUČENA LITERATURA
55
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Competition Law Development (American Bar Association)
Richard Whish: Competition Law, Butherworths Lexis Nexis, London
Jonathan Faull/Ali Nikpay: The EC law of Competition, Oxford University Press, Oxford
C.Bellamy, G.Child, P.M.Roth: Bellamy&Child European Community Law of Competition,
Sweet & Maxwell,
L.Ritter, W.D.Brown, F.Rawlinson: E.C. Competition Law: a practicioner s guide, Kluwer
Law International, Hague,
S.Bishop, M.Walker: Economics of EC Competition Law: Concepts, Application and
Measurement,
M.Motta: Competition Policy, Cambridge University Press
Hirsch, Montag, Saecker, Competition Law: European Community Practice and
Procedure, Sweet & Maxwell, London
http://ec.europa.eu/comm/competition/index_en.html
www. oecd.org
Odluke EC i ECJ

similar documents