Јапан и Кина - економско

Report
Проф. Мирослав Маркићевић
Контрасти Азије уочавају се и у односима
Јапана и Кине
Јапан
Број
становника
Површина
Густина
насељености
Главни град
Број становника
главног града
НР Кина
127.290.000 (10.)
377.873 km2 (63.)
337 ст./km2
Токио
13.185.502
Број
становника
Површина
Густина
насељености
Главни град
Број становника
главног града
1.361,750.000 (1.)
9.671.018 km² (3.)
140 ст./km2
Пекинг
7.817.968
Односи Јапана и НР Кине
 Економски односи Јапана и Кине су веома интензивни,
али су оптерећени историјским сукобима, споровима
око граница на мору и све оштријом конкуренцијом.
 Упркос томе, Кина и Јапан представљају глобални
развојни пол, диктирају брз ритам привредног успона
читавог азијско-пацифичког региона и заједно са
Јужном Корејом чине „тријаду“ која ће убрзо
преузети светски економски примат.
ЈАПАН – природне одлике
ЈАПАН – природне одлике
Јапан је држава-архипелаг са више од 6.500 острва,
 највећа Хоншу, Шикоку, Кјушу и Хокаидо.
 „Ватрени појас Пацифика“, више од 600 вулкана (Фуџи је симбол
државе), стално је угрожен земљотресима и цунамијем.
 Равнице заузимају само 1/4 територије и налазе се у приобалном појасу,
где je сконцентрисано, 90% становништва, већина градова (14
милионских) и готово целокупна привреда.
 Клима: монсунска. У чему се састоје специфичности монсунске климе у
Јапану? Какво време доноси зимски монсун Јапану?
 Природни ресурси су недовољни. Има шума (2/3 територије), малих
лежишта каменог угља (на Хокаиду и Кјушуу), олова и цинка (на Хокаиду).
ЈАПАН – природне одлике
Симболи Јапана – планина Фуџи, трешње у
цвету и карактеристични кровови
Монсуни у Јапану
Пољопривреда Јапана
• Најважнија култура је пиринач и
држава разним мерама штити његову
производњу.
• Гаје се још кромпир, шећерна репа,
соја, чај, воће умерених предела
(трешња је један од симбола Јапана).
Због великих потреба градског
становништва, развило се
живинарство, млечно говедарство и
интензивно свињогојство.
• По морском риболову, рибогојству и
потрошњи рибе по становнику, Јапан
спада у водеће земље света.
Енергетика Јапана
 Енергетика се заснива се на увозу угља (Кина), нафте
и гаса (Персијски залив, Русија).
 Рафинерије и термоелектране лоциране су у
близини увозних лука на источној обали, а
хидроелектране на брзим планинским рекама у
унутрашњости.
 Јапан спада у групу земаља са највећим бројем
нуклеарних електрана, које дају готово 1/3
електричне струје.
Енергетика
Јапана
Гашење нуклеарних електрана у
Јапану након земљотреса, цунамија и
нуклеарног акцидента у Фукушими
2011. године
Индустрија Јапана
 Индустрија Јапана се најснажније развијала у раздобљу 1960-1980. година
(„јапанско привредно чудо“). Због увоза енергената и сировина, скупе
радне снаге и све снажније конкуренције (Кина, Индија...), трошкови
производње су порасли. Упркос томе, захваљујући доброј организацији,
радној дисциплини, иновацијама и ефикасности производње, Јапан је
остао једна од водећих индустријских сила.
 Индустрија је сконцентрисана дуж источне обале, углавном у четири
региона: Токио-Јокохама, Осака-Кобе, Нагоја и северозападни Кјушу.
 Јапан има моћну црну и обојену металургију на бази увоза гвоздене руде
и обојених метала из Аустралије, Индије, Кине и југоисточне Азије.
Захваљујући њој развила се машиноградња, бродоградња и
аутомобилска индустрија. Огромна улагања у науку и технологију
резултирала су експанзијом индустрије лекова, пластичних маса,
полупроводника, електро-уређаја.
Индустрија
Јапана
Светским тржиштем доминирају:
 познати произвођачи
аутомобила и мотоцикала
(Тојота, Хонда, Сузуки,
Мицубиши, Мазда, Јамаха, Нисан,
Кавасаки...),
 електротехничке опреме
(Хитачи, Мацушита, Сони,
Тошиба, Фуџицу, Шарп...),
 прецизне механике, оптике и
фото-опреме (Касио, Ситизен,
Кенон, Сеико, Никон...).
Саобраћај Јапана
 Читава територија је премрежена
модерним аутопутевима и пругама којима
саобраћају брзи возови шинкасен
(модерни симбол Јапана).
 Највеће острво Хоншу повезано је
подморским тунелима са северним
Хокаидом (53,8 км испод мореуза Цугару)
и јужним Кјушу (испод мореуза Канмон).
 Јапан има бројне међународне аеродроме
(1994. године поред Осаке изграђен је
аеродром Кансаи на вештачком острву).
 Трговачка флота и велике луке
омогућују Јапану јефтин транспорт и
трговину са читавим светом.
Међународни аеродром
Кансаи код Осаке
КИНА – опште-географске одлике
 Географски је веома хетерогена држава.
 Простире се од пространих, влажних, густо насељених, изграђених и
индустријализованих равница на истоку и у пацифичком приморју (Унутрашња
или Права Кина), до сувих, степско-пустињских, предела на северозападу и
хладних, високопланинских, области на југозападу, које су слабије насељене и
развијене (Спољна Кина).
 Огромна територија одликује се разноврсним природним богатствима. Водом и
плодним земљиштем располажу приморске равнице и долине Хоангхоа (Жута
река), Јангцекјанга (Плава река) и других водотока, значајних за наводњавање и
електроенергетику.
 Кина спада у светске лидере по богатству и производњи каменог угља, гвоздене
руде, обојених и ретких метала и неметала. Постоји више хиљада рудника и
углавном се налазе у североисточном делу земље. Басени нафте и гаса дисперзно
су распоређени, а има их и у подморју Жутог, Источнокинеског и Јужнокинеског
мора.
Кина –
рударство
Пољопривреда Кине
 Пољопривреда је најразвијенија у Великој кинеској низији
и долинским областима, где се налази 90% свих ораничних
површина и где се, уз наводњавање, добија две жетве
годишње.
 Укупно посматрано, Кина је највећи светски произвођач
хране. Заузима прво место у производњи пиринча и
пшенице, а у врху је по гајењу већине осталих важних
култура. Изузимајући говедарство, Кина је прва у свим
осталим главним гранама сточарства. Прва је по
производњи меса (нарочито свињског) и улову рибе у
свету.
Енергетика Кине
 Енергетика се већином заснива на угљу
(углавном каменом), чија је производња
само у периоду 2000-2010. година
порасла три пута.
 Сада се постепено успорава због
настојања Кине да доминантној
термоенергетици (даје више од 3/4
електричне струје), придружи хидро,
нуклеарне и алтернативне изворе.
 Иако је шести светски произвођач
нафте, због великих потреба она је други
светски увозник и потрошач. Све више
зависи и од увоза гаса из Русије.
На Јангцекјангу је 2012. године завршена
хидроелектрана „Три клисуре“ са највећом
инсталисном снагом на свету од 22.500 MW
(десет пута више од Ђердапа I).
Индустрија Кине
 Јефтина и вредна радна снага, добра организација са државног нивоа и
ниски трошкови производње учинили су кинеску индустрију веома
конкурентном у свету.
 Пресудан корак учињен је 1980-их када је власт одлучила да на истоку
државе установи области и градове отворене за уплив страног и
домаћег капитала. То је био импулс за експанзију индустрије у читавом
источном делу земље – уз стари североисточни индустријски регион
Манџурију, средишта су се формирала у Великој кинеској низији, Сечуану
и долинама великих река.
 Мултифункционални индустријски центри су Шангају, Тјенцину,
Пекингу, Вухану и нарочито око градова Шенџен-Гвангџоу-Хог КонгМакао на југоистоку Кине.
Аутомобилска индустрија у експанзији
Један од булевара у Пекингу
BYD coupé – копија Мерцедеса
СЛК
Индустрија Кине
 Кина традиционално има веома развијену црну и обојену
металургију, машиноградњу, кеармичку, текстилну и хемијску
индустрију, чија је експанзија донела и велике проблеме због
загађења животне средине.
 Касније се развила бродоградња, петрохемија, прехрамбена,
аутомобилска и индустрија пластичних играчака. Савремена
Кина све више добија светски значај у индустрији лекова,
електро-уређаја, оптике и наоружања.
 Велике индустријске области имају потпуно заокружену
производњу и заступљеност готово свих индустријских грана. Ако
је у 19. веку за Велику Британију важила изрека да је „фабрика
света“, данас то важи за Кину.
Саобраћај Кине
 Саобраћај се брзо модернизује градњом ауто-путева,
брзих железница и великих грађевинских
подухвата (мостова, тунела, аеродрома).
 Транскинеским пругама повезано је пацифичко
приобаље са казахстанском границом и Тибетом.
Тонажа трговачке флоте убрзано расте, а Шангај и
Хонг Конг по промету робе спадају међу првих пет
светских лука.
Жухаи мост, дугачак 50 км, инвестиција вредна
10,7 милијарди долара
Крај предавања!

similar documents