INTERNET

Report
INTERNET
•Osnovni pojmovi, arhitektura
•Istorijat
•Organizacija Interneta – protokoli i adrese
ŠTA JE INTERNET
•Internet je najveća svetska računarska mreža.
•To je mreža koja je sastavljena od drugih računarskih mreža
i na nju su povezani računari iz celog sveta. Zato se za
Internet kaže da je to "mreža svih mreža".
• Suština Interneta je da omogućuje svima ravnopravno pristup
izvorima informacija, bez obzira na to u kom delu sveta se
informacija ili korisnik nalaze.
•Broj korisnika Interneta je veliki i svakoga dana se sve više
povećava
•Internet nema vlasnika
Arhitektura Interneta
Arhitekturu Interneta je teško
sagledati u celini, ali njegova struktura
se danas može grubo podeliti na tri
nivoa:
Ø
korisnički nivo - obuhvata mreže
krajnjih korisnika koje mogu biti
povezane sa jednim ili više provajdera.
Ø pristupni nivo - obuhvata mreže
Internet provajdera, preko kojih
korisnici pristupaju Internetu.
Ø nivo jezgra - čine medjusobno
povezane mreže velikih provajdera.
Ovo predstavlja neku vrstu jezgra
Interneta.
Provajder (ISP) – firma specijalizovana
za pružanje Internet usluga.
Neki provajder: Eunet, SezamPro, PTT,
NeoBee, Nspoint...
Izbor provajdera
Mesta na kojima se mreže velikih
provajdera sučeljavaju radi
medjusobne razmene mrežnog
saobraćaja se nazivaju čvorišta.
Zbog razvoja Interneta, mnogi
provajderi su formirali sopstvena
čvorišta za razmenu saobraćaja sa
drugim provajderima.
Kako je nastao Internet
U doba hladnog rata se počelo sa izgradnjom mreže računara za potrebe američke
vojske.
Agencija za istraživanja i razvoj ministarstva odbrane SAD-a (skraćenica ARPA)
tokom šezdesetih godina dvadesetog veka započinje razvoj mreže koja bi povezala
centralne računare odredjenih institucija američke armije u jedinstvenu mrežu
ARPAnet.
1975. godine ARPAnet je preuzelo ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju
Defense Data Network - DDN.
Najvažniji rezultat razvoja ARPAnet i DDN mreža jeste Transmission Control
Protocol / Internet Protocol - TCP/IP. Ovaj protokol je konačno definisan 1983.
godine i predstavlja način za razmenu informacija medju raznovrsnim računarima i
mrežama.
1980. godine NFS (Nacional Science Fondation) je osnovala mrežu na istim principima.
Ova mreža je 1986. godine povezana sa ARPAnet/DDN. Tako je nastao NSFnet. Ova
mreža je u početku uglavnom okupljala akademske institucije, kasnije se pridružila i
NASA i druge vladine organizacije.
Širom Amerike , Evrope i u drugim razvijenim krajevima sveta se formiraju slične
računarske mreže
1990. godine NFS je predstavila projekat umrežavanja raznih mreža na globalnom
nivou. Tako je formirana “mreža svih mreža” - Internet
Pored promena i stalnog rasta brzine, poslednjih nekoliko godina su donele i razvoj
velikog broja komercijalnih servisa sa različitim namenama.
Danas Internet predstavlja mrežu koja spaja na milione računara, ne samo u SAD, već
i u Evropi, kao i ostalim kontinentima.
Organizacija Interneta
Kao što smo ranije rekli, Internet je mreža koja u
sebi sadrži mnogo lokalnih računarskih mreža.
Svaka od ovih mreža se sastoji od različitih
računara, koji mogu biti međusobno povezani na
različite načine (telefonske linije, razni kablovi,
bežičnim putem)
Da bi se omogućilo da ovi računari uspešno
komuniciraju i razmenjuju podatke, potrebno je:
• da se uvedu pravila koje nazivamo PROTOKOLI
•ADRESE koje su jedinstvene za svaki računar u
mreži.
Dakle, protokoli i adrese su osnova organizacije
Interneta. Zahvaljujući ovakvoj organizaciji
Interneta svaki računar može razmenjivati poruke
sa svim ostalim računarima u mreži.
TCP/IP protokol
Protokoli su skup pravila koja se primenjuju za komunikaciju računara u
mreži. Skraćenica TCP/IP znači Transmission Control Protocol /
Internet Protocol. TCP/IP protokoli obezbedjuju funkcionisanje
Interneta.
TCP/IP protokoli služe za komutaciju paketa. Komutacija paketa je
metod prenosa podataka u kojem se podaci prilikom prenosa razbijaju u
"pakete". Svaki od paketa sadrži adresu računara u koji se šalje. Paketi
mogu putovati različitim putevima, ali zahvaljujući adresi na paketu,
uvek stižu na željeno odredište. Kada svi paketi pristignu u željeni
računar, oni se ponovo spajaju u celinu.
TCP/IP je skup protokola, od kojih svaki ima specifičnu ulogu. Dva
najvažnija protokola iz ovog skupa su:
Ø TCP - transportni protokol
Ø IP - mrežni protokol
TCP protokol je namenjen za kontrolu ispravnosti i redosleda paketa
informacija koji se razmenjuju. On odredjuje količinu podataka koja će
se razmeniti u odredjenom vremenu i zadužen je za uspostavljanje i
raskidanje veze izmedju računara.
IP protokol vrši usmeravanje paketa informacija u mreži. IP ne vodi
računa o ispravnosti paketa, niti o redosledu pristizanja paketa.
Ova dva protokola se medjusobno nadovezuju, odnosno jedan drugom
prosledjuju podatke.
Adrese računara na Internetu
Svaki računar koji je priključen na Internet mora da ima jedinstvenu adresu. To znači da svaki
računar ima svoje jedinstveno "ime", po kojem se razlikuje od svih drugih računara u mreži.
Adresiranje se može vršiti na 2 načina:
Ø numerička adresa (brojni naziv)
Ø simbolička adresa (tekstualni naziv)
Numerička adresa je 32-bitni broj koji se naziva IP adresa. Po ovom pravilu adresiranja, na
Internet može biti priključeno 232 (4 294 967 296)računara. Svaki računar ima jedinstvenu IP
adresu. Zbog lakšeg rada sa IP adresama ovaj broj se predstavlja pomoću četiri grupe cifara
međusobno razdvojenih tačkom, na primer: 117.85.130.21, gde je svaka cifra osmobitni broj preveden
u dekadni sistem. (teoretski u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255) Svaki paket podataka koji se
šalje kroz mrežu sadrži IP adresu primaoca i pošiljaoca. Znači, da bi poslali podatke nekom računaru
putem Interneta moramo znati njegovu jedinstvenu IP adresu.
IP adresa može biti:
•statička: fiksna, dodeljuje se trajno. Neophodna je ako se hostuju WEB lokacije
•dinamička: dodeljuje se svaki put kada se računar poveže na Internet i važi onoliko dugo koliko smo
na Internetu
Pamćenje ovakvih adresa je jako komplikovano korisnicima računara pa su uvedene simboličke adrese.
Pošto IP protokol omogućava konačan broj računara priključenih na Internet, a mreža se svakim
danom uvećava, uskoro neće biti dovoljno adresa za svaku mrežu i računar. Zato se počelo sa
razvojem nove verzije protokola IPv6 kod kojeg je adresa predstavljena pomoću 128 bita (umesto 32
bita sadašnji IP protokol)
Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova)
odvojenih dvotačkama.
Simboličke adrese računara, domen
Simbolička (mnemonička) adresa je "ime" računara i ona se mnogo češće koristi u praksi. Sastoji se
od niza imena razdvojenih tačkama. U toku komunikacije sa drugim računarima ona će se preslikati u
IP adresu pomoću DNS servera (Domain Name Server).
DNS server ne mora biti deo mreže, može se nalaziti na lokaciji ISP kompanije. Pr. IP adresa
207.46.245.214 će se pomoću DNS prebaciti u simboličku adresu microsoft.com.
Ukoliko dođe do promene IP adrese, simbolička adresa se ne menja
Simboličke adrese imaju hijerarhijsku strukturu i sastoji se od domena, poddomena i imena
računara.
Domen: grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i
održavanjem. Najčešće je domen identifikator zemlje: uk, yu (rs), fr...
Domen može biti i: edu (obrazovne institucije), com (komercijalne institucije,kompanije), org
(neprofitne organizacije), net (dobavljači internet usluga), gov (vlada ), mil (vojska)
Poddomen: podcelina nekog domena, npr. ustanova u okviru države.
Osnovni domen je označen krajnjim desnim imenom u simboličkoj adresi (naziva se TLD-Top Level
Domain). Idući zdesna na levo identifikuju se poddomeni. Krajnje levo ime predstavlja simboličko ime
računara.
Na primer, adresa Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu glasi tf.zr.ac.rs. To znači da računar nosi naziv
"tf", nalazi se u Zrenjaninu i priključen je na akademsku mrežu Srbije.
•
•
•
•
•
•
•
com –za komercijalne prezentacije
.edu – za prezentacije obrazovnih institucija
.gov – za prezentaciju država
.org – za prezentacije neprofitnih organizacija
.mil – za przentacije vojnih institucija
.info – domen namijenjen za informativne sadržaje
.net – za prezentacije organizacija koje se bave mrežnim
tehnologijama (ISProvajderi,mrežni operateri)
• .mobi – domen za mobilne uređaje
• .biz – biznis prezentacije, alternativa .com domenu
• .int – za prezentacije međunarodnih organizacija
•
domen
•
•
•
•
•
•
PRAVILA ZA REGISTRACIJU NAZIVA DOMENA
Akademske ustanove (univerziteti, instituti), registruju se unutar "akademskog" domena
(AC.RS).
Institucije koje se bave obrazovanjem (osnovne, srednje, stručne škole), privatne škole, kao i
preduzeća čija je primarna delatnost edukacija ili obuka bilo kakve vrste mogu se registrovati
unutar "obrazovnog" domena (EDU.RS).
Preduzeća (privatna, društvena, mešovita, javna), registruju se unutar "korporativnog" domena
(COM.RS), bez obzira na vrstu delatnosti koju obavljaju.
Organizacije i udruženja građana, kulturne ustanove (muzeji, pozorišta) i druga neprofitabilna
pravna lica registruju se unutar namenskog domena (ORG.RS).
Nazivi domena mogu biti znakovni nizovi duzine 1-30 znakova. Nazivi koriste podskup Latin-1
(USA) skupa znakova, i to: slova (A-Z), brojeve (0-9) i crticu (-). Naziv domena ne sme da počne
niti da se završi crticom. Mala i velika slova su, prema standardima, potpuno ravnopravna (drugim
rečima, domeni dIgIt i DiGiT su isti).

similar documents