Диабетес - презентација

Report
Diabetes mellitus – epidemija XXI veka
Svetlana Nikolić,master organizator
zdravstvene nege
Šta je dijabetes????
• Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je
hronični,
neizlečivi
sistemski
poremećaj
metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim
nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen
naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene
sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona
insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj
nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i
belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim
tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na
strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih
vitalnih organa i organskih sistema.
Diabetes mellitus
• Po dostupnim navodima literature diabetes mellitus
ne predstavlja bolest savremenog doba, a prvi
zapisi o ovom oboljenju sreću se još 1500 p.n.e
• Učestalost dijabetesa- po dostupnim podacima u
svetu od dijabetesa boluje preko 170 miliona
ljudi,mada je po nekim navodima taj broj znatno
veći
• EPIDEMIJA XXI VEKA
• Diabetes mellitus Tip I
• Diabetes mellitus Tip II
• 1921.- početak primene insulina
Diabetes mellitus tip I (insulin zavisni
dijabetes)
• Diabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba,
sa pikom u vreme puberteta. Autoimunim
procesom, koji je u osnovi oboljenja, B ćelije
pankreasa su praktično uništene, insulina u
cirkulaciji praktično nema, glukagon je povišen.
Beta ćeilje ne reaguju na stimuluse, i u takvim
uslovima bez insulina, jetra, mišići i masno tkivo ne
samo da ne mogu da absorbuju glikozu (ćelije
galaduju),
već
je
i
oslobađaju.
Diabetes mellitus tip 2 (insulin
nezavisni tip dijabetesa)
• Šećerna bolest tipa 2- (insulin nezavisni
dijabetes (IND) ili adultni dijabetes, je poremećaj
metabolizma koji karakteriše povišeni nivo glukoze
u krvi u kontekstu insulinske rezistencije i relativnog
deficita insulina. Ovo je suprotno od šećerne bolesti
tipa 1, kod koje postoji apsolutni deficit insulina
zbog razaranja ćelija ostrvaca u pankreasu.
Klasični simptomi su pojačana žeđ, učestalo
mokrenje, i stalna glad. Dijabetes tipa 2 čini oko
90% slučajeva dijabetesa dok su drugih 10%
prvenstveno šećerna bolest tipa 1 i gestacijski
dijabetes. Gojaznost se smatra prvenstvenim
uzročnikom dijabetesa tipa 2 kod ljudi koji su
genetski predisponirani za ovu bolest.
Insulinska rezistencija
Unos hrane sa
visokim
glikemijskim
indeksom
Porast nivoa
šećera u krvi
Višak glukoze
se deponuje
• Produkcija insulina
• Vezivanje za insulinske receptore
• Ulazak glukoze u ćelije
• Potrebe ćelija za glukozom zadovoljene
• I dalje visoka glikemija,nastavlja se
produkcija insulina
• Višak glukoze konvertuje se u masti
Insulinska rezistencija
uslovljava
• Dugotrajna hiperglikemija
• Hiperinsulinemiju
Što dovodi
do
• Neprekidne stimulacije insulinskih
receptora
• Odgovor ćelije
???
• Smanjenja broja insulinskih receptora
• Smanjenja osetljivosti ovih receptora
Diabetes mellitus tip II
Simptomi dijabetesa
-pojačano mokrenje (poliurija), noćno mokrenje
-slabost, umor
-osećaj žeđi
-unos velike količine vode (polidipsija)
-povećan apetit (polifagija)
- gubitak telesne težine
-pomućenje vida
Faktori rizika
Diabetes
mellitus
Gojaznost
Fizička
neaktivnost
Nasleđe
Način
ishrane
Komplikacije dijabetesa
Komplikacije dijabetesa
Šta oboleli od dijabetesa moraju znati?
• Značaj ishrane i fizičke aktivnosti u kontroli
dijabetesa
• Fizička aktivnost potencira dejstvo insulina na
periferna tkiva (skeletni mišići), povećava klirens
glikoze u jetri i smanjuje joj produkciju.
• Smanjuju se abdominalni depoi masti i
intramuskularni depoi triglicerida. Uvećanje mišićne
mase povećava prostor za deponovanje glikoze,
čime doprinosi smanjenju insulinske rezistencije.
Ishrana
• Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba
da čine 50-60%, masti 30%, proteini 20%
• Osnovna pravila u ishrani:
• Hranu pripremati što kraćom termičkom obradom,
izuzev gde je neophodno, kako bi se što više
sačuvali vitamini.
• Izbegavati dodavanje masnoća i jakih začina, što
ne znači da ih treba potpuno isključiti, jer je veoma
važno da ukus hrane bude zadovoljavajući.
• Hranu uzimati sveže pripremljenu, bolje kuvanu
nego prženu.
• Broj obroka je obično 5-6, najbolje je da su uvek u
isto vreme.
Ishrana
Kontrola i samokontrola
• Higijensko-dijetetski
režim
•
+
• Redovne kontrole kod
nadležnog lekara
•
+
• Redovne
samokontrole
•
=
• Preveniranje
komplikacija
dijabetesa !!!!!!!
•

similar documents