POZNATE *KOLE U RAZVOJU EKONOMSKE MISLI

Report
POZNATE ŠKOLE U
RAZVOJU
EKONOMSKE MISLI
1
Prof. dr ZORAN MILENKOVIĆ
EKONOMSKA MISAO ANTIKE
Menczi (372-289 god. pre n.e.) –
kineski
mislilac
bavio
se
ekonomskim
problemima.
Interesovao se za probleme društva,
podele rada, i odnose zasnovane na
prevazi “visoko rodnih ljudi” nad
prostim narodom.
2
Smatrao je da se to može podeliti na
one koji se bave umnim radom i one
koji se bave fizičkim radom.
Kritikovao
je
despotski
način
upravljanja koji podstiče ustanke jer
se narodu ne obezbeđuju sredstva za
opstanak.
3
Stvorio je utopijski agrarni sisten
Czintjan, tzv kvadratnih ili
kružnih
polja.
Prvi
je
sistematizovao doktrinu Mendata
neba. Menicije je bio sledbenik
Konfučija.
4
Homer (1150 i 685 pre n.e. Verovatno
u VIII v.pre n.e.)– pesnik Ilijade i
Odiseje u kojima se nalaze i
problemi vezani za to doba.
Rodovsko uređenja društva, u kome
vlada Aristokratski sloj, zasniva se
na naturalnoj proizvodnji uz privatno
posedovanje stoke, robova, zemlje,
zlata i drugih dobara.
5
Zlato se već upotrebljava u trgovini,
koja ne predstavlja područja
aktivnost slobodnog Grka, ali
vladajućoj klasi ipak služi za
povećanje bogastva sporadičnim
prodajama u ratu nagomilanog
plena.
6
Ksenefon (430-354 pre
n.e.) – grčki filozof i
ekonomista,
učenik
Sokratov i izraziti predstavnik
njegove filozofije. Svoje glavne
ekonomske ideje je napisao u svoj
delu Ekonomikos.
7
Zastupao je naturalnu privredu, a
posebno robovlasničku poljoprivredu
koju stavlja nasuprot trgovini i
gradskoj novčanoj privredi uopšte. A
znači da svako društvo proizvodi sve
što mu je potrebno, a trgovinu i
novčanu razmenu treba svesti na
najmenju meru.
8
EKONOMSKA MISAO STARE
GRČKE
Platon (427-347 pre n.e.) – veliki grčki
filozof, učenik Sokratov, i učitelj
Aristotelov. Njegove filozofske misli
su protkane ekonomskim idejama.
9
Jedna od njegovih misli je podela rada:
radnici treba da rade, vojnici da čuvaju,
vladari da vladaju.
Bio je protivnik bogatstva i trgovine,
kao i Ksenofon i bio je pristalica
naturalne privrede. Smetrao je da su
vrlina i bogatstvo nespojivi.
10
Trgovinom bi trebalo da se bave samo
stranci, jer ona nije dostojna Atinjana.
Njegova važna dela su Republika i
Zakoni.
11
Aristotel (384-322 pre. n.e.) – grčki
filozof i učenik Platonov. Bio je
pristalica robne proizvodnje u čijim
okvorima je i definisao pojam robe,
vrednosti i novca.
12
Svoje ekonomske ideje je napisao u
spisima
Politika,
Etika
i
Ekonomika.
Utemeljivač
je
modernog shvatanja o vrednosti robe,
razmeni, novcu, i bogatstvu.
13
Razlikovao je Ekonmiju i Krematistiku.
Ekonomija je naturalno bogaćenje
unutar domaćina, a krematistika je
robno bogaćenje izvan domaćina.
14
Krematistika ima za cilj pribavljanje
bogatstva za njenog vlasnika. Veština
sticanja bogatstva je dvojaka. Atistotel
je
bio
učitelj
Aleksandra
Makedonskog, i pristalica robne
proizvodnje, i trgovine.
15
EKONOMSKA MISAO STAROG
RIMA
U središtu rimskih pisaca nisu više
filozofski problemi ekonomije, već
kontretna
pitanja
poljoprivredne
proizvodnje,
posebno
korišćenje
opštinskog zemljišta i režim privatne
svojine.
16
U to vreme vodile su se diskusije oko
javne zemlje, koja je dobijena na
osnovu osvajanja. Zemlja se prodavala
na aukcijama, dodeljivala kolonistima
ili raspodeljivala građanima.
17
Marko Porcije Katon (234-149.pre n.e.)
– rimski pisac, veleposednik i
krupan robovlasnik. Pisao je o
načinu što boljeg iskorišćavanja
robova.
18
Po njemu, robove je trebalo nabavljati
mlade, kako bi se lakše vaspitali za rad,
i treba ih držati odvojeno, kako bi se
sprečile zavere, treba ih hraniti i
oblačiti posebno.
Katon je preteča Merkantilističkih
ideja.
19
Braća Tiberije (163-132 pr. n.e..) i
Gaj (154-122 pr. n.e.) Grasi
(Grachus). Poznati reformatori i
narodni tribuni. Braća Grasi su tražili
provođenje agrarne reforme.
20
Predlagali su da se tzv. ager publicus tj. da se državna zemlja podeli
siromašnim građanima. Predlagali su
agrarni maksimum.
21
Nisu razmišljali o ukidanju ropstva.
Bili su narodni tribuni u starom Rimu.
Zahtevali su reforme i pričali da se
zemlja podeli građanima i bez
zemljašima. Predlagali su uvođenje
zemljišnog maksimuma tj. 500
jutara po vlasniku (katastarsko
jutro iznosi 5754,64 m²). Doživeli
su neuspeh i ubijenu su.
22
Ciceron Marko Tulije (106-43 pr.
n.e.) – filozof i političar bio
je
predstavnik
krupnih
zemljoposednika tzv. optimata.
23
Osuđivao je sitnu, a odobravao je
krupnu
trgovinu,
smatrajući
je
društveno-korisnim zanimanjem. Bio
je protivnik zanatlijskog rada, misleći
da to čoveka pretvara u roba.
24
Tit Lukrecije Kar (99-55 pr. n.e.) pesnik
i filozof. Bio je pristalica Epikura i
Demokrita. Po njemu razvitak društva
je neprekidan proces, po kojem
pojama novih oruđa je dobra. Jer će
time čovek lakše savlađivati prirodu.
25
Lucije Moderat Kolumela (sredina 1.
veka. pr. n.e.) – rimski pisac. Napisao
je 12 knjiga o poljoprivredi, u kojima
se obrađuje organizacija rada na
krupnim zemljištima u vreme kada je
robovske snage bilo gotovo nestalo.
26
Podelu je izvršio na dva dela. Deo
gazdinstva je vodio sam vlasnik i
obrađivao zemlju s robovima (villa), a
drugi je podeljen na delove koje su
obrađivali koloni.
27
Columella se zalagao za podelu
latifundija kolonima zbog povećanja
zanimanja kolona za proizvodnju u
odnosu na robove. Vidljive su ideje
raspadanja robovlasništva, i njegovog
prerastanja u feudalizam.
28
SREDNJI VEK
PREDSTAVNICI I IDEJE
Poznato je da je katolička crkva imala
oštrije stavove prema trgovini i robnoj
privredi nego grčko-pravoslavna, koja
je dopuštala trgovnu. Carigrad je bio
centar svetske trgovine. Vizantija
jedna od najrazvijenih zemalja pred
kraj XIII veka.
29
Islamska crkva je stimulisala trgovce,
sem u slučaju nepravednog bogaćenja.
Toma Akvinski i katolička crkva su
imali rezerve u odnosu na trgovači
zanat, koje se smatralo nečasnim, a
trgovci su varalice i lopovi.
30
Toma Akvinski (1225-1274), građanin
Francuske,
rodom
Italijan
–
predstavnik kanonista. Poreklom
plemić, školovao se u mnogim
Evropskim gradovima i dobio najvišu
titulu svih doktora nauka.
31
Od ekonomskih kategorija raspravljao
je o bogatstvu, pravednoj ceni, podeli
rada. Njegovo učenje i pogledi važili su
kao zvanićna filozofija katoločke crkve.
32
Kanonisti su gledali na zemljoradnju i
zanatstvo kao pozitivno, jer su
namenjeni zadovoljavanju ljudski
potreba što je u skladu sa božijom
voljom.
33
Dok trgovinu shvataju negativno, jer je
to cilj bogaćenja što je suprotno
božijoj volji. Toma Akvinski ne
odbacuje trgovinu kao delatnost, ali ne
prihvata da se cene na tržištu
formiraju od ponude i tražnje.
34
Toma Akvinski kaže da je “prodavati
skuplje ili kupovati jeftinije nego što
stvar vrijedi samo po sebi nepravedno
i nezakonito” što je negativna pojava.
35
Martin Luter (1483-1546)– osnivač
protestantizma u Nemačkoj, sin
rudara, koji je studirao u Erfurtu.
36
Kao ekonimista zalagao se za naturalnu
privredu i prostu robnu proizvodnju, i
borio se protv zelenaškog i trgovačkog
kapitala. Isticao je autoritet kneževa i
vlasti da upravljaju ekonimskim
stvarima i da svako ima dužnost da radi
i da bude poslušan.
37
Svojim učenjem o radu uticao je na
stvaranje ideoloških pretopstavki za
formiranje klasičnih koncepcija o
vrednosti.
Time
je
prethodio
Merkantilističkim učanjima o razvoju
manufakture.
38
Nikolo Makijaveli - (ita. Niccolò
Machiavelli; 3. maj 1469. — 21. jun
1527) bio je italijanski politički filozof
tokom renesanse.
39
Kao upravni službenik u Firenci,
Makijaveli je postao ključna figura u
realnoj političkoj teoriji, ključnoj za
kasnije studije u političkim naukama.
Njegova najpoznatija knjiga, The
Princip (Vladalac), čija je namena bila
da bude priručnik za vladare.
40
Izdata nakon njegove smrti, knjiga je
zagovarala teoriju da sve što je bilo
potrebno bilo je neophodno — rani
primer utilitarizma i realpolitike.
Makijavelijeve teorije su razrađene u
dvadesetom veku.
41
Makijaveli je takođe autor "Rasprava"
u vezi političkog života u Vatikanu,
Firenci i ostalim državama, u kojim
demonstrira
superiornost
svojih
zapažanja.
42
Ipak, pridev "makijavelistički" se
smatra od većine eksperata kao
nepravilan u vezi njega i njegovih
stavova. Izraz opisuje usko, samointeresno
ponašanje
od
strane
zainteresovanih grupa.
43
Zajedno sa Leonardom da Vinčijem,
Nikolo Makijaveli se smatra idealnim
prototipom čoveka renesanse. Mada
ovaj epitet može biti pogodniji nego
opisivati
Makijavelija
kao
"makijavelističkog", pošteno bi bilo
istaći
da
je
posedovao
"makijavelističku inteligenciju".
44
MERKANTILIZAM
Izraz je nastao od latinske reči
mercatura - trgovina, i to je
ekonomska filozofija trgovaca i
državnih službenika u 16. i 17.veku.
Smatra se da je trgovina jedini
izvor narodnog bogatstva i
blagostanja.
45
Bogatstvo se izražava u količini
plemenitih metala, koje će steći kao
višak pribavljenog zlata od prodaje
svojih proizvoda u inostranstvu. Država
uvodi jedinstvenu monetu, opšti porez,
protekcionističke mere i posebno
knjigovodstvo.
46
Antonio Sera je smatrao da se to može
postići prodajom gotovih proizvoda u
inostranstvu, što je objasnio u svom
delu “Kratka rasprava o uzrocima koji
mogu izazvati obilje zlata i srebra u
kraljevinama u kojima nema rudnika, s
primenom na kraljevinu Napulj”.
47
Merkantilizam je postavio temelje
državnoj intervenciji u privredi.
Najpoznatiji
merkantilisti
su
Monkretjen, Sera i Mun.
48
Thomas Mun
ŽORŽ-PJER SERA
Antoan de Mokretjen
Merkantilizam se deli na dve faze:
a) Rani merkantilizam je trajao tokom
15. i 16. veka. Ideja ranih merkantilista
jeste da se ostvari suficit novčanog
bilansa, zalažući se za veći izvoz roba
(čime bi se povećalo bogatstvo države),
a što manji uvoz (jer on utiče na odliv
novca iz zemlje). Po njihovom
mišljenju, država treba čak i da zabrani
uvoz robe.(uvođenje protekcionizma)
49
b) Razvijeni merkantilizam je trajao tokom
17.veka. Njegovi protagonisti se zalažu za
pozitivan
trgovinski
bilans
u
spoljnotrgovinskoj razmeni jedne zemlje. Oni
nisu protiv uvoza.
Predstavnik merkantilizma Žan Batist Kolber
se zalagao za osvajanje novih kolonija, Antoan
de Mokretjen je u svom delu “Traktat
političke ekonomije posvećen kralju i majci
kraljici” (1615. godine) prvi put definisao
političku ekonomiju, dok se Tomas Man
zalagao za razvoj spoljne trgovine.
50
Žan Batist Kolber
Antoan de Mokretjen
51
2) Fiziokratizam
Fiziokratizam nastaje u Francuskoj
sredinom 18.veka, kao reakcija protiv
merkantilizma. Naziv fiziokratizam
potiče od reči fiziokratija, što znači
vladavina prirode.
52
Ekonomska politika koju su vodili
merkantilisti dovela je poljoprivredu u
izuzetno težak položaj jer je uvoz
poljoprivrednih
proizvoda
bio
dozvoljen, a njihov izvoz zabranjen.
Zbog ovakve teške situacije, sledbenici
fiziokratizma su u prvi plan stavili baš
poljoprivredu.
53
Marsije de la Rivijera je zastupao
ideju ekonomske slobode, po kojoj
privreda treba da bude prepuštena
samoj sebi po tzv. principu laisser faire
- laisser passer (“neka stvari idu svojim
tokom“).
54
Glavni predstavnik fiziokratizma je
Fransoa Kene, koji je u svom delu
“Ekonomske tablice“ (1758. godine)
prvi put prikazao društvenu proizvodnju
kao celinu.
55
Fransoa Kene
Keneov model proste društvene reprodukcije
56
OBJAŠNJENJE:
U društvenoj zajednici postoje tri klase
ljudi :
1. Proizvodna klasa (stvara novu
vrednost)
2. Vlasnička klasa (prisvaja višak
proizvoda)
3. “Sterilna“ klasa (proizvodi
industrijske proizvode, ali ne stvara
novu vrednost)
57
- Vlasnička klasa raspolaže sa 2
milijarde novca godišnje, prikupljene
od zemljišne rente.
- Proizvodna klasa raspolaže sa
ukupno 5 milijardi, od čega 3 milijarde
čine hrana i 2 milijarde sirovine.
- Sterilna klasa proizvodi 2 milijarde
industrijskih proizvoda.
58
I čin: Vlasnička klasa kupuje od
proizvodne klase hranu za jednu
milijardu novca
II čin: Vlasnička klasa kupuje od
sterilne klase industrijske proizvode za
drugu milijardu novca
III čin: Proizvodna klasa za jednu
milijardu novca (dobijenih od vlasničke
klase) kupuje industrijske proizvode od
sterilne klase
59
IV i V čin: Sterilna klasa za 2 milijarde
novca (od vlasničke i proizvodne klase)
kupuje za sebe hranu i sirovine od
proizvodne klase, čime stvara sebi
uslove za dalju proizvodnju.
VI čin: Proizvodna klasa svoje 2
milijarde novca (od sterilne klase) daje
vlasničkoj klasi kao rentu za zemljište.
Time je čitav proces završen, koji se
kasnije ciklično ponavlja.
60
3) KLASIČNA LIBERALNA
(BRITANSKA) POLITIČKA
EKONOMIJA
Razvila se u Engleskoj i Francuskoj u
18. veku kao kritika merkantilizma.
61
Uglavnom
se
bavila
rastom,
razvojem i istraživanjem prirode i
uzroka bogatstva naroda, raspodele
nacionalnog
proizvoda
između
faktora proizvodnje u uslovima
rastućeg stanovništva, ograničenih
resursa i slobodne konkurencije u
ekonomiji u kojoj dominiraju
privatne kompanije.
62
Predstavnici su: Viliam Peti,
Adam Smit (1723-1790),
David Rikardo (1772-1823),
Žan Baptist Sej (1767-1832),
Džon Stjuart Mil (1806-1873) i
Tomas Maltus (1766-1834)
63
Adam Smit je svojom knjigom
“Bogatstvo naroda” objavljenom 1776.
godine označio prekretnicu u razvoju
ekonomske misli. Podržavao je princip
laisser faire - laisser passer (“neka
stvari idu svojim tokom“).
64
On ističe rad uopšte, bez obzira u kojoj se
grani primenjuje.
U okviru teorije vrednosti, Smit razvija
svoju teoriju troškova proizvodnje po
kojoj se cena robe formira kao zbir cena
pojedinačnih činilaca proizvodnje te robe, a
to su:
1. Najamnina (za plaćanje radnika)
2. Profit (na uloženi kapital)
3.Renta (naknada za korišćeno
zemljište)
65
Njegov najveći doprinos je na polju
podele rada (specijalizacija), za koju on
smatra da povećava produktivnost rada,
a samim tim i društveno bogatstvo.
Primer podele rada je razrađivao na
manufakturnoj proizvodnji čioda.
66
David Rikardo je poznat po
Zakonu o zemljišnoj renti, kojim
objašnjava da je renta rezultat
delovanja zakona radne vrednosti.
67
Takođe,bavio se i podelom rada, ali sa
međunarodnog
aspekta.
Njegova
teorija komparativnih troškova je
potvrdila princip slobodne trgovine.
68
Tomas Robert Maltus (1776 – 1834)
je poznat po svojoj teoriji stanovništva
objavljenoj
u
delu
“Esej
o
stanovništvu”.
69
Prema njoj, beda i siromaštvo u
društvu nisu posledica društvenog
uređenja, već zato što se ljudi
razmnožavaju u većem obimu nego
što je raspoloživi obim namirnica za
ishranu.
70
Za rešenje tog problema, on predlaže
dve vrste mera:
1. Preventivne (odlaganje rađanja
dece)
2. Represivne (beda, glad, ratovi,
epidemije itd.)
71
Žan Batist Sej je poznat po
svom tzv. Sejovom zakonu
tržišta iz 1803. godine koji
govori o odnosu ponude i tražnje, po
kome ne može doći do krize
hiperprodukcije (kada je ponuda veća
od tražnje) jer se prodavac jedne robe
javlja kao kupac druge robe, pa nema
pojave viškova.
72
Dž.M. Kejnz je oštro
kritikovao Sejov zakon
tržišta jer smatra da su
krize hiperprodukcije normalna pojava
u kapitalizmu i da se one mogu
regulisati
samo
državnom
intervencijom koja je neophodna za
stvaranje uslova pune zaposlenosti.
73
Škola klasične ekonomije označila je
veliki iskorak u razvoju političke
ekonomije, prvenstveno u razvoju i
primeni naučnog metoda apstrakcije,
đto je omogućilo da se privreda sagleda
celovito.
74
Utemeljila je teoriju radne vrednosti,
utvrdila da proizvodni rad predstavlja
pravi izvor društvenog bogatstva, i
zasnovala
teoriju
slobodne
konkurencije.
75
4) UTOPIJSKI SOCIJALIZAM
Nastaje u 18. i 19. veku kao kritika
klasične ekonomije i industrijskog
kapitalizma. Najvažniji prestavnici
su Sen Simon, Furije i Robert
Oven.
76
5) MARKSISTIČKA POLITIČKA
EKONOMIJA
Analizira
način
i
zakonitosti
funkcionisanja, odnosno društveni i
ekonomski
razvoj
kapitalističkog
sistema.
77
Socijalistička škola se javlja kao
suprostavljena reakcija klasičnoj školi.
Najznačajniji predstavnik socijalističke
škole je Karl Marks, koji se smatra
osnivačem
naučnog
socijalizma.
Njegovo
najznačajnije
delo
je
“Kapital”.
78
U značajne mislioce socijalizma spada i
Fridrih Engels. Njegovo delo “Položaj
radničke klase u Engleskoj” socijalizam
je razvio od utopije do nauke.
Marks i Engels su izgradili nov naučni
metod koji se sastoji iz,
- dijalektičkog i
- istorijskog materijalizma.
79
- Dijalektički materijalizam je
potpuno novi pogled na svet koji daje
rešenja filozofskih problema kao i novi
način postavljanja problema.
- Istorijski materijalizam je teorija o
razvoju ljudskog društva.
Prema njima društveni odnosi su
sačinjeni od proizvodnih odnosa i
svojinskih odnosa (vlasništva nad
sredstvima za proizvodnju).
80
6) ISTORIJSKA ŠKOLA
POLITIČKE EKONOMIJE
Nastala je 40-ih godina 19.veka, i bila
je jedna od najuticajnijih škola
ekonomske
misli
u
nemačkim
zemljama. Poseban značaj pridaje se
istoriji privrednog razvoja određene
zemlje, i do naučnih zaključaka dolazi
se klasifikacijom istorijskih podataka iz
njenog privrednog razvoja.
81
Ne ispituje povezanost i međuzavisnost
ekonomskih pojava i procesa izvan
okvira jedne nacionalne zajednice,
negira
postojanje
objektivnih
ekonomskih zakona, ne zastupa
nesputano delovanje tržišta…
82
7) NEOKLASIČNAMARGINALISTIČKA
EKONOMIJA
Novi pravac političke ekonomije koji se
jos naziva i Subjektivna škola
ekonomije, pojavio se 70-ih godina
19.veka. Nastaje kao reakcija na pojavu
marksizma 1871.
83
Kao osnovni predmet ekonomije
ističe subjektivni odnos čoveka kao
pojedinca prema stvarima koje služe
da zadovolje njegove potrebe.
84
Predstavnici marginalizma su Stenli
Dževons, Karl Menger, Leon Valras,
Vilfredo Pareto i Alfred Maršal.
Ovi ekonomisti su koristili marginalnu
analizu,
tj.koncepte
marginalne
korisnosti i marginalne produktivnosti
za analiziranje formiranja cena
proizvoda, usluga i faktora proizvodnje
na konkurentskim tržistima.
85
William Stanley Jevons,
1835 –1882)
Carl Menger
Léon Walras (1834 –1910)
86
Vilfredo Pareto.
Alfred Marshall (1842 –1924)
Njihovo osnovno stanovište je da je
slobodna konkurencija jednom zauvek
stvoren i neprolazan sistem.
Dalji razvoj ovog pravca vodio je
napuštanju
pojma
korisnosti
i
usmeravanju istraživanja na ponašanje
ljudi, kao odnosa između ciljeva i
sredstava.
87
Teorija vrednosti:
pojam, vrste i razvoj teorije radne
vrednosti; Teorija granične (marginalne)
korisnosti.
Prelaskom sa naturalne na robnonovčanu privredu počelo je formiranje
cena. Daljim proučavanjem, došlo se do
zaključka da je glavni faktor koji
determiniše cenu u stvari vrednost.
Prema tome, cenu možemo definisati kao
vrednost robe izražene u novcu.
88
Najveći uticaj u ekonomskoj teoriji imale
su dve vrste teorija vrednosti:
1) Teorija troškova proizvodnje tvrdi
da se vrednost robe formira kao zbir cena
pojedinačnih činilaca proizvodnje te robe,a
to su:
1. Najamnina (za plaćanje radnika)
2. Profit (na uloženi kapital)
3.Renta (naknada za korišćeno
zemljište)
89
Ova teorija ne polazi od proizvodnje,
već od raspodele, što znači da se ništa
ne može raspodeliti ako se prethodno
ne proizvede.
2) Teorija radne vrednosti tvrdi da
vrednost robe predstavlja ukupna
utrošena količina rada za proizvodnju te
robe.
90
Problem ove teorije javlja se
prilikom kvantifikovanja veličine
vrednosti robe. On se može rešiti
poređenjem dohodaka sa dohodcima
drugih učesnika u proizvodnji iste
robe.
Međutim, dokazano je da cena ne
zavisi samo od vrednosti robe, već i od
ponude i tražnje.
91
Vilijem Peti se smatra začetnikom
ove teorije. On je razlikovao dve vrste
cena:
1. Političku cenu - koja zavisi od
ponude i tražnje
2. Prirodnu cenu - koja zavisi od
količine rada utrošene za proizvodnju
robe
92
Teoriju je dalje razvio Adam Smit koji
tvrdi da roba ima dve vrste vrednosti:
1. Upotrebna vrednost - osobina
robe da može da zadovolji svaku
čovekovu potrebu
2. Prometna vrednost - osobina
robe da se može razmeniti na tržištu za
druge robe
On takođe tvrdi, da samo rad može biti
merilo vrednosti roba.
93
David Rikardo smatra da se
vrednost robe sastoji od dve
komponente, a to su:
1. Vrednost utrošenih sredstava za
proizvodnju,
2. Vrednost radne snage
Prema
njegovim
shvatanjima,
kapitalisti i radnici ulažu svoj kapital i
radnu snagu u proizvodnju, nastojeći da
posle prisvoje što veći deo vrednosti.
94
Povećanjem najamnine (za plaćanje
radnika), smanjuje se profit kapitaliste,
i obratno. Međutim, Rikardo nije uspeo
da objasni poreklo profita.
95
Na to je odgovorio Karl Marks koji
u svom Zakonu vrednosti radne
snage objašnjava da je radnik u
kapitalizmu plaćen po vrednosti, a da
stvara veću vrednost nego što je
vrednost njegove radne snage, koja tek
u kapitalizmu postaje roba.
96
Da bi se to dogodilo, potrebno je
ispoštovati dva uslova:
1. da radnik postane vlasnik svoje
radne snage kako bi je mogao prodavati
2. da su radnici lišeni sredstava za
proizvodnju, kako bi bili primorani da
prodaju jedinu robu kojom raspolažu radnu snagu.
97
Radna snaga ima dva bitna svojstva:
1. Upotrebnu vrednost - da može
da stvori veću vrednost nego što je
njena sopstvena
2. Vrednost - koju određuje radno
vreme potrebno za proizvodnju
98
Vrednost radne snage se stalno menja
u zavisnosti od tri grupe faktora:
a) Istorijskih - menja se u
zavisnosti od stepena razvijenosti
društva
b) Geografskih - klima, mesto
življenja, nadmorska visina itd.
c) Stepen stručnosti - što je veći
nivo stručnosti, to je sve veća količina
potrebna za sticanje tog zvanja
99
Teorija
granične
(marginalne)
korisnosti vrednost robe određuje
prema korisnosti, jer svaka roba u
različitim okolnostima ima različitu
korisnost (na primer, hleb za gladnog ili
za sitog čoveka)
Osnivačem ove teorije se smatra
Vilijem Stenli Dževons. Pristalice ove
teorije ne polaze od proizvodnje, već od
potrošnje.
100
U okviru ove teorije poznata su dva
zakona:
1. I Gosenov zakon - sa svakom
dodatnom jedinicom proizvoda opada
korisnost dobara.
Zbog toga se vrednost robe definiše
prema onoj koja je poslednja
upotrebljena, a ne prema prosečnoj.
101
2. II Gosenov zakon - kod dobara sa
višestrukom upotrebom prvo se
zadovoljavaju
potrebe
najvećeg
intenziteta, ali ne do kraja, već se
prelazi na sledeće sve dok se ne
izjednači nivo korisnosti različitih
dobara.
102
103
8) NEOKLASIČNA EKONOMIJA
•KEMBRIDŽSKA MARŠALIJANSKA
SKOLA
Alfred Maršal se smatra osnivačem
neoklasične škole ekonomske misli i
najznačajnijim
predstavnikom
mikroekonomije. On je povezao
teoriju subjektivne vrednosti sa
klasičnom
teorijom
objektivne
vrednosti.
104
Napravio je sintezu faktora koji
zajednički određuju vrednost robe, i na
strani tražnje i na strani ponude.
Istražujući koji od dva faktorakorisnosti/tražnje ili troškova/ponudeimaju veći uticaj na formiranje cena, on
je to vezao za treći faktor- vreme.
105
•TEORIJA NESAVRŠENE
KONKURENCIJE
Ova teorija ukazuje na fenomene
savršenog kapitalizma, u čijoj tržišnoj
strukturi dominiraju monopoli, gde
tržišnu cenu proizvoda ne određuju
spontane tržišne snage, već jedan ili
samo nekoliko prodavaca.
106
Ukazuje i na poremećaje u
raspolaganju resursima koji nastaju
kao izraz delovanja monopolističke
konkurencije.
107
•TEORIJA EKONOMIJE
BLAGOSTANJA
To je izraz normativnog aspekta
ekonomije. Osnovna ideja ove teorije je
da se obezbede uslovi društvene
racionalnosti ljudskih aktivnosti, pri
čemu se kao kriterijum uzima
maksimiranje društvenog dohotka.
108
Savremeno društvo treba da teži
modelu “države blagostanja”, u kojoj
će se sputavati procesi ekonomske i
socijalne podele i podstaći stvaranje
društvene harmonije.
109
9) KEJNZIJANIZAM(EKONOMIKA TRAŽNJE)
Kejns je osporio Sejov “zakon tržista”.
Uočava se negativna uloga prekomerne
štednje,
i
otkriva
nevoljna
nezaposlenost i neracionalno korišćenje
kapaciteta kao posledica nedovoljne
efektivne tražnje.
110
Neokenzijanci, sledbenici Kejnsa,
nastavljaju tradiciju i prihvataju
najbitnije Kejnsove stavove zastupajući
stanovište da se savremena država mora
brinuti, ne samo o rešavanju problema
nezaposlenosti, nego i o obuzdavanju
inflacije, a naročito stagflacije.
111
MONETARIZAM/ČIKAŠKA ŠKOLA
EKONOMIJE-(EKONOMIKA
PONUDE)
Ovaj pravac se suprotstavlja ekonomskom
intervencionizmu države i zahteva da se
ekonomska politika pridržava čvrstih
pravila dugoročnog rasta novčane mase u
skladu sa potrebama privrede. Zalaže se za
podsticaje na strani ponude oslobađanjem
proizvođača od visokih poreza i drugih
dažbina.
112
Aleksandr Fridman
Fridman negira argumente
o neophodnosti državnog
intervencionizma u cilju
postizanja pune zaposlenosti
i željene stope privrednog
rasta.
113
VELIKA EKONOMSKA
SINTEZA
Savremena ekonomska nauka se
razvijala u dva pravca. Jedan
predstavljaju sledbenici Adama
Smita koji se zalažu za slobodno
tržište uz minimalnu ulogu države u
privredi - neoklasična ekonomska
nauka.
114
Drugi pravac, čine neokejnsijanci,
koji nastavljaju tradiciju Kejnsa i
njegovog učenja o ulozi države u
privredi.
Polovinom 20.veka nastaje tzv. velika
ekonomska sinteza, čiji su glavni
predstavnici Semjuelson, Robinson,
Šumpeter, Hansen, Solou, Galbrajt.
115
Pol Semjelson
Glen O. Robinson
Džona Keneta Galbrajta
116
Joseph Schumpeter
Robert Solou
Savremena ekonomska misao
U modernoj ekonomiji dominiraju
četiri pristupa:
1. Kejnzijaska teorija
2. Monetarizam
3.Nova škola klasične makroekonomije
4. Ekonomija ponude
117
1) Kejnzijaska teorija
Osnivač je Džon Mejnard Kejnz koji
se smatra i osnivačem međunarodnog
monetarnog fonda. Razlog njegovog
osnivanja
su
duboke
krize
hiperprodukcije koje su uzdrmale
Ameriku i Zapadnu Evropu.
118
Na osnovu njegovog učenja je uvedne
mere pod nazivom NEW DEAL (novo
poslovanje) kojima su vlade SAD,
Italije, Nemačke i Japana uspele da
smanje nezaposlenost i obezbede porast
potrošnje.
119
Glavno Kejnzovo delo je “Opšta teorija
zaposlenosti, kamate i novca”(1936.
godine).
Osnovna ideja jeste da se jedino
državnom intervencijom u skoro svim
oblastima može očuvati postojeći
poredak.
120
Takođe,javila se i ideja o mešovitoj
privredi u kojoj postoje i državna i
privatna svojina.
Njegova
teorija
zaposlenosti
naglašava opštu nezaposlenost, jer
smanjena tražnja utiče na smanjenje
obima proizvodnje. Nivo zaposlenosti
zavisi i od investicija, a čiji je glavni
izvor štednja.
121
2) Monetarizam
Javlja se 60-ih i 70-ih godina 20.veka
kao antiteza Kejnzijanskoj teoriji.
Osnivač monetarizma je Milton
Fridman, i u osnovi njihovog učenja je
delovanje novca na ekonomske tokove.
122
Osnovni stav jeste da je tržište
samoregulišuće i uvek u ravnoteži, pa
su zbog toga protivnici državne
intervencije.
Takođe, monetaristi se zalažu za
stabilnu ponudu novca koja obezbeđuje
stabilnost privrede.
123
Na osnovu toga, po Fridmanovom
monetarnom pravilu ponuda novca
treba da raste stabilno po 4%, kao i rast
outputa, da bi se izbegla pojava
inflacije.
124
3) Nova škola klasične
makroekonomije
Se razvija iz monetarizma tokom 70-ih
i 80-ih godina 20.veka. Predvođena je
Robertom
Lukasom,
Tomasom
Sardžentom i Eduardom Preskotom.
I oni kao i monetaristi smatraju da je
tržište samoregulišuće i protive se
državnoj intervenciji.
125
Na osnovu toga, njihova teorija
racionalnih očekivanja tvrdi da se
pojedinci i firme uvek ponašaju
ekonomski racionalno, te državna
intervencija nije ni potrebna.
Takođe, oni smatraju da je privreda
uvek na nivou pune zaposlenosti.
126
4) Ekonomija ponude
U centru svoje analize stavlja ponudu.
Posebno se naglašava podsticanje
ponude čime se postižu antiinflacioni
efekti.
Dakle, u uslovima inflacije, kada su
novčani fondovi veći od robnih, rešenje
se nalazi u povećanju ponude (a ne u
smanjenju tražnje).
127
To povećanje ponude se postiže
prevashodno smanjenjem poreza, što
govori i teorija ponude koja se
objašnjava pomoću Laferove krive:
128
OBJAŠNJENJE:
Laferova kriva pokazuje odnos:
1. Poreskih stopa
2. Poreskih prihoda
Kada je poreska stopa jednaka nuli,ona
državi ne obezbeđuje nikakve poreske
prihode.
129
Povećanjem poreske stope povećavaju
se i poreski prihodi, ali samo do tačke
A.
Nakon toga, svako povećanje poreskih
stopa dovodi do smanjenja poreskih
prihoda.
Kada poreska stopa iznosi 100%,
poreski prihodi će tada biti jednaki nuli.
130
Arthur Laffer
131
Među značajnijim pravcima savremene
ekonomske misli treba pomenuti
neorikardijansku školu, koja je od
samog početka bila pod velikim
uticajem
Jozefa
Šumpetera.
Neorikardijanci
svojim
učenjem
zagovaraju povratak klasičnim uzorima
i postulatima ekonomske analize.
132
Prema Šumpeteru, privredni razvoj nije
harmoničan i postepen proces, i zbog
toga privredni razvoj podrazumeva
rizik i nesigurnost, i zahteva poseban
tip ljudi koji ce svesno ulaziti u rizike
novih kombinacija.
133
Jedna od teorija koje u osnovi kritikuju
neoliberalizam,
je
poznata
kao
bihevioristička ekonomija. Njen tvorac
je Metju Rabin, koji osporava ključnu
premisu klasične škole o racionalnom
ponšanaju pojedinaca u procesu
donošenja odluka.
134
Drugi pravac se naziva teorija
asimetričnih informacija, čiji su tvorci
Džordž Akerlof, Majkl Spens i Jozef
Štiglic.
Jozef Štiglic.
Džordž Akerlof
Majkl Spens
135
Sledbenici ovog pravca ukazuju na
ograničenja neoklasične ekonomije. U
svojim modelima polazila je od
pretpostavke da su kupci i prodavci
savršeno informisani o kvalitetu faktora
koji se prodaje na tržištu.
136
Genetička škola je zastupala ideju o
objektivnom delovanju ekonomskih
zakona i u socijalističkoj privredi,
uključujući
i
delovanje
zakona
vrednosti.
137
Teološka škola prekida ekonomsku
tradiciju sa delovanjem ekonomskih
zakona u tržišno-robnoj privredi.
138
Radikalna ekonomska misao se razvila
60-ih godina 20.veka. Osnivac je Pol
Svizi, i ovaj pravac odbacuje
tradicionalne građanske ekonomske
teorije i svoje učenje temelji na kritici
kapitalističkog načina proizvodnje.
139
Nakon
višedecenijske
dominacije
neoklasike
i
kejnsijanstva,
institucionalni pravac se ponovo
afirmiše 1970-ih godina.
140
Osnivači “starog” institucionalizma,
koji se javlja u Americi krajem 19. i
pocetkom 20.veka – Veblen, Komons i
Mičel, bili su pobornici novog pristupa
i izučavanju ekonomskih procesa,
kojim se priznaje važna uloga
društvenih normi i mehanizma njihovih
promena.
141
Kao posledica praktičnih problema koji
su
se
pojavili
u
procesu
institucionalnog prilagođavanja, krajem
20.veka
razvija
se
“novi”
institucionalizam.
142
Efikasne institucije su jedan od
najvažnijih
faktora
ekonomskog
napretka
društva,
a
proces
pravovremenog
i
sveobuhvatnog
institucionalnog
prilagođavanja
njavažniji segment ukupne razvojne
politike društva.
143
Institucionalisti
smatraju
da
se
celokupna tržisna razmena odvija u
određenim okvirima, odnosno da tržište
nije ništa drugo do organizovana i
institucionalizovana razmena.
144
HVALA NA PAŽNJI!
145

similar documents