Prezentacija (get PPTX document)

Report
Kalmar Zvezdan
Kordinator za energetiku CEKOR
Beograd 05.05.2014
Doradjeno 28.5.2014.
.
Klimatske promene najveći izazov
razvoju srpske ekonomije
 Preko 70% struje u srbiji se dobija iz fosilnih goriva (dobijalo se)
 Preko 40% ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih




fosilnih goriva (https://www.iea.org/stats/balancetable.asp?COUNTRY_CODE=RS)
Srbija je medju najintenzivnijim državama u svetu po
karbonskom intenzitetu po glavi stanovnika
Preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći-oko 25
milijardi je odvojeno za davanja deci i pordici, oko 57milijardi za
ukupna socijalna davanja
Preko 60% stanovnika je energetski siromašno, realno
100%stanovnika (uz minimalnu statističku grešku)
Ogromna državna pomoć za fosilni energetski sektor protivna
obavezama priključenja EU, DAVI SRPSKU EKONOMIJU I
DRUŠTVO
Eksterni troškovi-tajna i tajac
 www.cekor.org/documents/pages/530_3.pdf
 Eksterni troškovi se niti u jednoj državi energetske zajednice ne uračunavaju u cenu
 Održavanje nemoguće cene struje u Srbiji po cenu ne podnošljivih budžetskih
izdataka
 Ovi troškovi su promenjiva veličina, odnosno imaju značajnu kontekstualnu
vrednost
 a)Ekološki, b)zdravstveni, c)socijalni, d)adaptivni, e)EKONOMSKI
Smatra se da su samo eksterni troškovi proizvodnje struje u Srbiji preko 13 cEUR/kwh
 http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2652179.PDF, page9
 A) smatra se da će za ispunjenje ekoloških standarda energetske zajenice biti
potrebno od 640 do 710 miliona, odnosno oko 2,776 milijardi u scenariju zamene
nekih termo centrala i ispunjenja IEDirektive
a1) ali CAPEX mora da uzme u obzir istiskivanje drugih neophodnih investicija tu
uzimamo u obzir situaciju sa državnim budžetom, osim toga CAPEX mora da uzme u
obzir enormno duge rokove promene odnono otplate što trenutnu strukturu čini
nemogućom
Eksterni troškovi i
nacionalni budžet
-EE u budžetu samo u 4 stavke
ispod 100 miliona EUR i to ako se
uzmu u obzir javni objekti i krediti
SME
-Lignit, spaljivanje lignita
planirano u budžetu sa preko
milijardu, ali ukupni dugovi nisu
izraženi (već sada su daleko preko
3 milijarde)
-Dug za struju gradjanstva i
privrede, obaveze prema
kreditorima i rezervisana sredstva
-Ukupno je planirano oko 9
milijardi za kopove, nove termo
objekte, i rekonstrukciju
postojećih

Zdravstveni eksterni troškovi
 Prema dobro utemeljenim medjunarodnim procenama
preko 6 milijardi EUR godišnje Srbija gubi kroz
zagadjenje od energetskog sektora
 Kroz spaljivanje uglja u Termo centralama procenjeno
da umire preko 2000 gradjana Srbije
 Kolike su zdravstvene štete ako uzmemo u obzir
rudarstvo, zagadjenja u gradovima zbog loše zimske
energetske strukture
 Preko 800000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš
i ne efikasaqn način u domačinstvima
Socijalno ekološki eksterni troškovi
 Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i




trajne promene
Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i
infrastruktura su neotporne na klimatske promene
Ne postoji obaveza strateške analize prilagodjenosti na
klimatske promene sektora, programa i projekata
Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i
kumulativno o osetljivosti na klimatse ekscese i trajne
promene
Nedostaje detaljna i multi sektorna strategija sa
akcionim planovima
Uticaj klimatskih promena na
ekonomiju i društvo Srbije
 Procenjuje se da je godišnja direkna šteta od POPLAVA oko






100 miliona EUR- indirektne nisu ni procenjivane
Kolika je direktna šteta ovogodišnjih pojava i KOLIKA je
indirektna šteta (odnosno kolika će se šteta akumulirati na
osnovu ove štete?)
15000 bujičnih tokova i oko 1500 stalna pretnja
Poplave u Vojvodini su takodje stalna iminenta opasnost
Preko 3.5 miliona hektara je ugroženo erozijom
Jedna od najogoljenijih područja u čitavoj Evropi su
Vojvodjanske plodne njive
Ne postoji detaljno i „sveže“ merenje zakišeljenosti
zemljišta u Srbiji (ne adaptiranost srpske poljoprivrede)
Uticaj klimatskih promena na
ekonomiju i društvo Srbije
 Struktura srpske poljoprivrede još više pogoduje eroziji
 U isto vreme poljoprivreda je jedan od najvećih
emitera u vodotokove- podzemne vode i GHG
 Štete od šumskih požara od 2000-2009 oko 330miliona
EUR, oko 16500ha uništeno
Infrastrukturna ne prilagođenost
 Većina velikih gradova i naselja na rekama je izuzetno




osetljiva na poplave
Veoma teška situacija oko regulacije podzemnih voda u
Vojvodini
Ne postojanje opsežnih mera pošumljavanja
Energetska proizvodnja u srbiji doživljava svake godine
izuzetno teške udarce zbog stalnog pritiska da se obaraju
rekordi- gotovo svake godine imamo višemilionske štete (u
EURima) od rušenja velikih bagera- glodara- rotirajućih
kopača- plaćaju ih gradjani i budžet
Srpski saobraćajni koridori u mnogim delovima zemlje
nisu prilagodjeni odnosno procenjeni na klimatske
promene
Kontradiktorne politike
 Energetska politika centralizovana, bazirana na fosilnim





gorivima- uvozno ovisna
Bazirana na državnim garancijama za lignitske termo centrale
(http://www.nama-database.org/index.php/Serbia)
Poljoprivredna politika- intenzivna, smanjenje zapošljavanja,
velike emisije, erozija, goleti
Vodni tokovi zagadjenja, uništenje bio diverziteta, ne korištenje
potencijala usluge bio diverziteta
Saobraćajna infrastruktura- većinom drumski saobraćaj, osetljiva
na klimatske uticaje, ogromna zaduženja bez stvarne ekonomske
isplativosti
Industrijska politika ne promoviše zelenu tranziciju odnosno
razvoj u pravcu resursne- i energetske efikasnosti
Preporuke
 Integrisana socijalna politika
 zelena industrijska tranzicija, Energetski efikasni stambeni







objekti (masivni program energetske efikasnosti)
Osnaživanje sektora energetske efikasnosti,
Decentralizacija i de karbonizacija energetike
Ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska
postrojenja (prilagodjavanje IED nije izgovor)
Prelazak na organsku poljoprivredu,
Revizija menadžmenta voda (bio diverzitetne usluge,
obnavljanje vlažnih staništa, de kolonizacija rećnih obala)
Pošumljavanje je jedini realan odogovor na problem
Uspostavljanje održive saobraćajne politike

similar documents