Неравномеран развој

Report
Проф. Мирослав Маркићевић
Узроци неравномерног развоја у
свету
Економска подела
света
•
Граница између богатог
Севера и сиромашног Југа
иде дуж 30°N – предложена
од Вилија Бранта 80-тих
година ХХ века (Брантова
линија).
•
Просечан доходак per capita у
свету: 4250 долара.
Богати Север – преко 10000
долара,
Средње развијене земље –
500 до 10000 долара,
сиромашни Југ – мање од 500
долара по глави становника.
•
•
•
Сиромашни
Југ
Богати
Север
Укупан БДП света у порасту, али је он много бржи у развијеним земљама. Поларизација се увећава и
сиромашне земље не могу да изађу из сиромаштва. Међутим, у оквиру глобалног Југа почеле су да се
издвајају државе које убрзано просперирају (Бразил, Аргентина, Јужноафричка Република, Турска,
неке земље Персијског залива). У оквиру географског ареала глобалног Севера бројне земље суочавају
се са финансијско-економском кризом, порастом незапослености и опадањем свог утицаја на светском
нивоу.
Модел Центар –
периферија
Промене које су се појавиле на размеђу
20. и 21. века указују на пирамидалну
шему у глобалном размештају
економске развијености.
Прва група – економски развијене
земље – њих 23. „Економски центар“
или „први свет“ – водеће земље Г7 –
САД, Канада, Немачка, Француска,
Велика Британија, Италија и Јапан.
12% светског становништва и 65%
светског дохотка.
Друга група (750-9000 долара per
capita) – „економска
полупериферија“ – већина земаља
Латинске Америке, Источне и ЈИ
Европе и бившег СССР-а (30 земаља).
На Далеком Истоку – „мали тигрови“
(Сингапур, Хонг Конг, Јужна Кореја,
Тајван). Ресурсима богате земље –
„велики тигрови“ – Бразил, Мексико,
Нигерија.
Трећа група – земље у развоју – „земље
периферије“ – 140 земаља света.
Европска Унија, део богатог
Севера
 ЕУ (посматрана у целини) је водећа светска
економија и најразвијенији регион света.
Међутим, њено учешће у светском БДП-у опало је
са 30% 2005. године на 25% 2011. године, што још
увек далеко превазилази учешће становништва ЕУ
у становништву света (7%). БДП по становнику у ЕУ
је троструко је већи од светског просека.
Индекс хуманог развоја /ИХР/ (Human
Development Index /HDI/)
HDI се добија на основу:
 1) просечног трајања живота становништва,
 2) степена образовања (писмености одраслих и процента уписаних
ученика) и
 3) животног стандарда (БДП/стан.).
Теоријски, распон индекса је од 0,001 за најнеразвијеније до 1,000 за
најразвијеније. Највиши ИХР имају земље Европе (Норвешка је прва у свету,
са готово 0,950), Англоамерике и Аустралија, а најнижи већина афричких
земаља (ДР Конго је последњи, са мање од 0,300).
 Међу балканским државама, највиши индекс хуманог развоја 2011. године
имала је Словенија (21. место у свету), а за њом су следиле Грчка (29.),
Хрватска (46.), Румунија (50.), Црна Гора (54.), Бугарска (55.), Србија (59.),
Албанија (70.), Босна и Херцеговина (74.) и Македонија (78.).
Степен развоја држава света према
индексу хуманог развоја 2011. године
Мултинационалне компаније
 Уместо држава, све већом економском моћи располажу мултинационалне
компаније. Њихова седишта налазе се у најразвијенијим земљама (већином у
САД), али су им послови разгранати широм света.
 Мултинационалне компаније експлоатишу природне ресурсе у земљама широм
света, у њима запошљавају велики број јефтине радне снаге, контролишу тржиште
и финансирају технолошки развој, али искључиво ради остваривања већег
профита. Често имају и пресудан политички утицај, захваљујући коме обезбеђују
сопствене економске интересе и неразвијене земље доводе у још већи степен
зависности.
 Вредност најмоћнијих светских мултинационалних компанија је и по више стотина
милијарди долара, а њихови годишњи профити су надмашују БДП већине држава
света.
 Тако је годишњи профит Ексон мобила из САД или Гаспрома из Русије сличан БДП-у
Етиопије, афричке државе која има површину 1,1 милиона км2 (12 пута већа од Србије)
и готово 90 милиона становника (10 пута више од Србије). Стога мултинационалне
компаније све више диктирају услове и темпо глобалног развоја.
Првих десет мултинационалних компанија по
укупном приходу (2011.)
Ранг
1.
Компанија
Wal-Mart Stores
2.
Royal Dutch Shell
3.
Exxon Mobil
4.
British Petroleum
5.
Sinopec Group
6.
China National Petroleum
7.
State Grid
8.
Toyota Motors
9.
Japan Post Holdings
10.
Chevron
Првих десет мултинационалних компанија по
профиту (2011.)
Ранг
Компанија
1.
Nestlé
2.
Gazprom
3.
Exxon Mobil
4.
Royal Dutch Shell
5.
AT&T
6.
Petrobras
7.
Chevron
8.
J.P. Morgan Chase & Co.
9.
Wal-Mart Stores
10.
China National Petroleum
Трансформација пејзажа –
глобалне еколошке последице
Ригорозна правила
Концентрација
заштите животне средине становништва, индустрије
у богатим земљама
и саобраћаја у градовима,
велика потрошња
енергије; сељење
„прљавих технологија“ из
земаља „центра“ ка
државама
„полупериферије“ и
„периферије“
Крај предавања
Хвала на пажњи!

similar documents