дигиталне компетенције

Report
DIGITALNE
KOMPETENCIJE
Mentor:
prof. dr Milorad K. Banjanin
Student:
Ivana Prodanović
Škola: Srednjoškolski centar „Bratunac“ Bratunac
Školska godina 2013/2014
1. ENTITETI PLANIRANJA I ORGANIZACIJA NASTAVE
Ljubiša Danilović
INFORMATIKA
prvi
12.04.2014
1
15
Digitalne kompetencije
IDENTIFIKACIJA CILJEVA NASTAVE I UČENJA
• Aplikacije
( za obradu
sposobnost
pouzdane
i kritičke
teksta,
tablični kalkulator,
upotrebe
informacione
tehnologije
baze podataka,
čuvanje i
za rešavanje
problema
upravljanje
• logičko
i kritičkoinformacija)
razmišljanja o
•• RAZUMEVANJE
osnovnih
Računarski
program
generisanju,
upotrebi,
razmeni i
i funkcionalnosti
ICT
• pojmova
Algoritam
( Euklidov
deljenju
podataka.
• Vreme programiranja
Information
and
rad
sa
• visok(algoritam,
nivo veštine
upravljanja
• Brzina prepoznavanja raspoloživih
elementima
niza,Technology
NZD,
informacijama
i dobro
razvijena )
Communications
informacija
NZS...)
veština
komunikacije
• delotvorna
UPOTREBA
• Aspekt znanja: znanje,
• mašinske
Informacioni
izvori
i
• Razumevanje
računarskih
iglavnih
programske
• Tip učenja: refleksivno
artifakti (prezentacije,
aplikacija
opreme
• Performansni fokus:
grafikoni,
dijagrami)
• Sposobnost
pretraživanja,
• UPOTREBA
APLIKATIVNIH
funkcionalnost – efektivnost
Namenski
prikupljanja
i procesiranja
PROGRAMA
u rešavanju
• Vremenska perspektiva:
elektronskih
problemainformacija, podataka i
kratkoročna
koncepata
• ALGORITAMSKO REŠAVANJE
• Nivo svesti: Svesno - refleksivna
• Sposobnost
korištenja
PROBLEMA
primenomprimerenih
informacionih
izvora i artifakta
programiranja
(prezentacija, grafikona, dijagrama)
da bi se pribavile, predstavile i
razumele složenije i kompleksnije
informacije;
• Mogućnost pristupa i pretraživanja
web stranica i korištenje web usluga
• Sklonost korištenju IRT-a u svrhu
3
samostalnog rada i rada u timovima
•
Objektni
KonačniKOMPETENCIJE
CIL JEVI
Performansni
Za razliku od TRADICIONALNOG
PLANIRANJA I PROGRAMIRANJA
usmerenog
•na NASTAVNE SADRŽAJE
(CBC-content based curriculum),
•na KOGNITIVNE PROCESE koji vode
reproduktivnom ZNANJU,
u KONCEPTU CELOŽIVOTNOG UČENJA polazi se
od utvrđivanja kompetencija učenika (SBCstudent based curriculum ili competence based
curriculum).
U cilju RAZVOJA KOMPETENCIJA planira se CELI
NASTAVNI PROCES.
Da bi se kod učenika razvila određena
kompetencija, potrebno je utvrditi:
• koja su ZNANJA potrebna,
• koje su VEŠTINE za primenu
znanja,
• Koje ORIJENTACIJE i STAVOVI
su vezani za predmetna znanja i
KOMPETENCIJE.
4
Nivo ZNANJA, operativne VEŠTINE,
nivo SVESTI i ORIJENTACIJEperformansni fokus digitalnih
kompetencija učenika srednje škole
5
Digitalna kompetencija podrazumeva sigurnu i kritičku
upotrebu
elektronskih
medija navisok
poslu,
u slobodnom
INDIVIDUALNA
Podrazumeva
nivo
sposobnosti
vremenu
i komunikaciji.
KOMPETENTNOST
za celovitu
integraciju znanja,
Povezana je sa:
veština i orijentacija/stavova koje su
• logičkim i kritičkim
razmišljanjem,
prihvaćene
ili integrizovane kao
• visokim nivoom veštine
nformacijama
vrednostiupravljanja
ponašanja ipo
pravilima i
• dobro razvijenomkoja
veštinom
komunikacije
.
naglašavaju
empatiju,
timski rad,
simetričnu
i
Na najnižem nivou, poštovanje,
IRT( Information
Resources
and
proaktivnu komunikaciju u nastavi.
Technology) uključuje upotrebu multimedijalne
Kompetencija,
istine, lepote i kontaktnih
sočiva,
uvek je u
tehnologije
zapoput
PRONALAŽENJE,
PRIMANJE,
ČUVANJE,
oku posmatrača. L.J.IPeter
PROIZVODNJU, PREDSTAVLJANJE
RAZMENU
informacija, komunikaciju i učestvovanje u mrežnim
interakcijama.
6
Digitalna kompetencija podrazumeva skup znanja,
veština , stavova , strategija i vrednosti
koje se zahtevaju kada se koristi ICT
za obavljanje zadataka, rešavanje problema,
komunikaciju, upravljanje informacijama, kolaboraciju ,
stvaranje i deljenje informacija,i sticanje znanja,
Domen učenja
Alati
Domen znanja
efektivno, efikasno, na odgovarajući način, kritički,
kreativno, autonomno, fleksibilno, etički, zamišljeno,
Način
za rad, slobodno vreme, učenje, druženje, upotrebu i
osnaživanje.
Namena
8
Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni tipovi učenja
Forma –
aspekt znanja
PODATAK
Tip učenja
Performansni
fokus
Instiktivno
Sakupljanje
podataka-feedback
Vremenska
perspektiva
Svest - nivo
Trenutačna
Osećajna
Receptorska –
čulna
Proceduralno
Proceduralnost - efikasnost
Vrlo kratkoročna
ZNANJE
Refleksivno
Funkcionalnost - efektivnost
Kratkoročna
PRIMENJENO
ZNANJE
Sistemskostrukturalno
Svesno refleksivna
Produktivnost - upravljanje
Srednjeročna
Komunalna –
kontekstualna
Optimalna integracija
Dugoročna
Strukturalna
Obnova – integritet veza
Veoma dugoročna
Etična
Vanvremenska
Univerzalna
INFORMACIJA
INTELIGENCIJA
Integrativno
učenje
MUDROST
Generativno –
Kapacitet za
deljenje znanja
ZAJEDNICE
znanja i učenja
otvoreno
interakcijsko
Sinergijsko
Saradnja, kooperacija,
koordinacija, kolaboracija
9
Temeljno poznavanje prirode, uloge i
mogućnosti IRT-a u svakodnevnim
situacijama uključuje:
•
1.
2.
3.
4.
•
•
•
•
Razumevanje glavnih računarskih aplikacija, uključujući:
Nivo
Znanja
obradu teksta,
tablični kalkulator,
baze podataka,
čuvanje i upravljanje podacima;
Kontekstualna svest o mogućnostima koje nudi Internet
u on-line i interaktivnoj elektronskoj komunikaciji (epošta, video konferencije) i razlika između
stvarnog i
virtuelnog sveta;
Razumevanje potencijala IRT-a kao podrške za kreativnost i
inovacije za ličnu realizaciju, uključivanje u društvo i
zapošljavanje;
Osnovno razumevanje POUZDANOSTI dostupnih informacija
ETIČKIH NAČELA kod INTERAKTIVNOG korištenja IRT
10
Budući da IRT ima mnoštvo primena u
svakodnevnom životu kao što su aktivnosti
učenja i slobodne aktivnosti, potrebne
veštine uključuju:
Operativne
Veštine
 Sposobnost PRETRAŽIVANJA, PRIKUPLJANJA I
PROCESIRANJA (stvaranje, organizovanje, razlikovanje
važnog od nevažnog, subjektivno od objektivnog,
stvarno od virtuelnog) elektronskih informacija,
podataka i koncepata i njihovo SISTEMSKO KORIŠTENJE;
 Sposobnost KORIŠTENJA primerenih informacionih
izvora i artifakta (prezentacija, grafikona, dijagrama) da
bi se pribavile, predstavile i razumele složenije i
kompleksnije informacije;
 Mogućnost PRISTUPA i PRETRAŽIVANJA web stranica i
KORIŠTENJE WEB USLUGA kao što su debatni forumi i
e-pošta;
Sposobnost KORIŠTENJA IRT-a kao podrške kritičkom
razmišljanju, kreativnost i inovativnost u raznim
kontekstima kod kuće, u slobodno vreme i na poslu.
11
Orijentacije/Stavovi
uključuju:
Sklonost korištenju IRT-a u svrhu
samostalnog rada i rada u timovima,
kritički i misaoni stav pri ocenjivanju
raspoloživih informacija.
Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i
odgovornu
UPOTREBU
INTERNETA,
uključujući pitanja privatnosti i kulturnih
razlika.
Interes za korištenje IRT-a radi
proširenja horizonta učestvovanjem u
zajednicama i mrežama u kulturne,
društvene i profesionalne svrhe.
12
Rešavanje problema je kreativna delatnost i
ne može se proveravati ispitom.
Međutim, poznavanje algoritama i načini
njihovog prevođenja u računarski program
svode se na PRIMENU znanja i veština koje su
proverljive ispitom.
Ispit, stoga, obuhvata pitanja koja se odnose na
načine
 digitalnog prikazivanja podataka,
 razumevanje jednostavnih algoritama i
 pravila programiranja.
Opšti cilj ispita iz Informatike je provera
 sposobnosti pouzdane i kritičke UPOTREBE
informacione tehnologije za REŠAVANJE
PROBLEMA, te
logičkog i kritičkog RAZMIŠLJANJA o
generisanju, upotrebi,
razmeni i deljenju
13
podataka.
Ključni obrazovni
ishodi, čiji se nivo
znanja treba
proveriti ispitom su:
4
2
1
algoritamsko REŠAVANJE
3 PROBLEMA primenom programiranja
KORIŠTENJE aplikativnih programa u
rešavanju problema
delotvorna UPOTREBA mašinske i programske opreme
RAZUMEVANJE osnovnih pojmova i funkcionalnosti ICT (Information
and Communications Technology)
14
Posebno važan OBRAZOVNI ISHOD je
algoritamski način razmišljanja i
programiranje.
Treba naglasiti da se mnoge aktivnosti u raznim
područjima ljudskoga delovanja svode na izvođenje
programa (kuvanje, upustvo za sastavljanje igračaka,
upustvo za popunjavanje formulara).
Programiranje je konverzija algoritma u računarski
program i svodi se na raščlanjivanje zadatka u niz
koraka.
Svaki korak, koji će se zapisati kao PROGRAMSKA
NAREDBA mora biti jednostavan, jednoznačan i
razumljiv svakom izvršiocu.
15
ORIJENTACIJE U STICANJU KOMPETENCIJA
NA
Osnove upotrebe računara i aplikativnih
programa
Poznavanje arhitekture i principa
funkcionisanja računara
Rešavanje problema programiranjem
16
Osnove upotrebe računara i
aplikativnih programa
Zahtevane
kompetencije
učenika:
17
Poznavanje arhitekture i principa funkcionisanja računara
Zahtevane kompetencije u čenika
razlikovati i povezivati BROJNE SISTEME značajne za opis rada računara,
te argumentovati njihovu primenu
znati prikazati i objasniti NAČIN PRIKAZA BROJEVA I ZNAKOVA U
RAČUNARU
koristiti ZAKONITOSTI LOGIČKE ALGEBRE i primeniti ih na LOGIČKE SKLOPOVE
opisati i razlikovati VRSTE RAČUNARA I NAČIN NJIHOVOGA RADA
imenovati i objasniti SVRHU SKLOPOVA I PROGRAMSKIH
DELOVA RAČUNARA
opisati FUNKCIONALNE CELINE RAČUNARA (ulogu centralne jedinice,
ulogu i vrste memorija, nabrojati i u kratkim crtama prikazati periferne
jedinice računara, nabrojati ostale delove računara)
poznavati osnovne MERE ZA VREDNOVANJE RAČUNARA
18
 objasniti pojam i osnovna
svojstva algoritma
 navesti i primeniti jezike za
zapisivanje algoritama (dijagram
toka i pseudo kôd)
 nabrojati, razlikovati i uporediti
vrste programskih jezika
 identifikovati
faze
izrade
programa i razlikovati vrste
grešaka
 vrednovati strukturu programa
(stil, komentari)
 poznavati i razlikovati varijable i
konstante
 zaključiti kada i osmisliti kako
primeniti naredbu grananja
 raspoznati i primeniti naredbe
ponavljanja
Rešavanje problema
programiranjem
Zahtevane
kompetencije
učenika
19
razlikovati
i
znati
primeniti jednostavne tipove

podataka
 modifikovati i prestrukturirati
matematičke izraze u konkretnom
programskom jeziku
 prepoznati i primeniti naredbu
pridruživanja
 razlikovati i upotrebiti unos i ispis
podataka
 objasniti i primeniti svojstva
složenih tipova podataka
 kreirati i koristiti datoteke
 argumentovati i objasniti svrhu i
vrste potprograma
 kreirati i analizirati potprograme
 prepoznati, raščlaniti, analizirati i
primeniti rekurzivne potprograme
20
•
Poznavati i znati primeniti
standardne algoritme za:
zamenu sadržaja dve varijable
 traženje najmanjeg i najvećeg među učitanim
brojevima
 izračunavanje srednje vrednosti unesenih brojeva
 rad sa prirodnim brojevima (rastavljanje broja na
činioce, pronalaženje NZD i NZS, Euklidov algoritam
za traženje NZD, rastavljanje broja na proste faktore,
proveru da li je učitani broj prost)
 generisanje i upotreba slučajnih brojeva
 rad sa elementima niza ( pretraživanje nizova,
brisanje i ubacivanje elemenata u nizu, sortiranje,
primena i analiza rada sa matricama, pronalaženje niza
znakova, rastavljanje rečenice na reči, zamena dela
21
teksta drugim tekstom, provera da li je reč palindrom)

1. ZADATAK
Dopuniti definiciju
Individualna kompetentnost podrazumeva visok nivo
znanja _______
veština i
sposobnosti za celovitu integraciju ______,
stavova koje su prihvaćene ili
orijentacija/_______
integrizovane kao vrednosti ponašanja po pravilima
timski rad,
koja naglašavaju empatiju, poštovanje, _______
komunikaciju
simetričnu i proaktivnu ______________
u nastavi.
2. ZADATAK
Definisati digitalnu kompetenciju.
Digitalna kompetencija
podrazumeva sigurnu i kritičku
upotrebu elektronskih medija na
poslu, u slobodnom vremenu i
komunikaciji.
3. ZADATAK
Povezati pojmove na levoj strani sa odgovarajućim
pojmovima na desnoj strani
A
B
1
razlikovati i znati primeniti
jednostavne tipove podataka
2
znati postupke instalacije i
deinstalacije programa
3
izabrati odgovarajući program
za obradu zadanih podataka
4
poznavati osnovne mere za
vrednovanje računara
5
zaključiti kada i osmisliti kako
primeniti naredbu grananja
6
opisati i razlikovati vrste
24
računara i način njihovoga rada
C
Primer test-zadataka
za samostalan rad
1
2
3
Izabrati program namenjen slanju i primanju e-poruka?
a) MS Outlook b) MS Word c) MS PowerPoint d) MS Excel
Odrediti lokaciju slova a ako je u ASCII tabeli na 100.
mestu sačuvano slovo d.
a) 65 b) 61 c) 97 d) 16
Identifikovati ŠTA od navedenog nije web browser?
a)Mozilla Firefox b)Internet Explorer c)Thunderbird d)Opera
25
Digitalne kompetencije u
situacionim kontekstima
Današnji cilj je podržati učenike u razvoju konkretnih
sposobnosti.
Nekadašnje enciklopedijsko znanje zamenjuje se
„razvijanjem sposobnosti razumevanja, rešavanja
problema i praktične primene znanja uz sticanje umeća
koja pridonose kvalitetu života učenika u savremenom
svetu“.
Budući da se u školi „često ne procenjuju varijable koje su
važne za snalaženje u radnom procesu i u životu“
preporučene kompetencije nada su za razbijanje
tradicionalne „škole pamćenja“.
26
Smatra se da jednostavne situacije ispunjavaju sledeći uslov:
Za bilo koji početni uslov, može postojati samo jedna putanja koja
vodi do rešenja.
Problem: Instalacija programa
Osnove upotrebe računara i aplikativnih programa – zahtevana
kompetencija: znati postupke instalacije i deinstalacije programa
U zavisnosti od toga da li se instalira opcija
A
3
vrednost može biti
B
4
C
5
Ali kada se instalira jedna opcija, postoji samo jedan tačan
odgovor, dok su svi ostali pogrešni.
27
Bankomat
Bankomat je čest primer u knjigama o
analizi zadataka i interakciji čoveka i
računara (HCI). Daje dobar primer
jednostavne situacije. Ima mali,
nepromenljivi niz
zadataka i svaki se može potpuno
definisati.
Svaki zadatak se može definisati samo
jednom tačnom putanjom.
Mogućnost da se potpuno definiše
svaki zadatak i omogući jedna putanja
daje mu odlike jednostavne situacije.
28
Složene situacije su slične
jednostavnim po tome što se
mogu u potpunosti opisati,
ali zbog velikog broja interakcija
i velikog broja komponenti
posmatramo ih drugačije.
U realnim
situacijama,
najsloženije
situacije brzo
postaju
neodređene i
mogu se tretirati
kao
kompleksne.
Zbog ove neodređenosti,
uglavnom se govori o
jednostavnim
i
kompleksnim
situacijama.
29
Primer: tradicionalni i elektronski rečnik – Uspešno pretraživanje Web-a
Iako jednostavna situacija obično ima
samo jedno rešenje i može se definisati
tačna putanja od početne do završne
tačke, složena situacija ih može imati
nekoliko.
Zapravo, korisnik može da koristi i druge
Tražite po jednu rečelektronske
i
rečnike, kako bi pronašao
očekujete da
dovoljno informacija.
pronađete sve
informacije
u vezi nje
cat
na jednom mestu.
Mana:
Pretraga zahteva
mnogo vremena.
Prednost:
Mačkane zahteva mnogo
Pretraga
vremena.
30
Državne agencije za naplatu napravile su
dosta složen sistem različitih formulara
koji se koristi za prijavu različitih prihoda i
rashoda. Iako postoje više različitih načina
popunjavanja formulara, uključujući i izbor
prijave iste informacije na različitim
formularima, proces se može definisati.
Poreski softver je sistem koji pokušava
da dobije potpuno definisan proces.
31
Kompleksna situacija sadrži previše faktora tako da se ne
može potpuno analizirati, pa je nemoguće pružiti kompletan niz
informacija ili tačno definisati putanje kroz situaciju.
Kompleksna situacija se razlikuje od
jednostavne po tome što nije izolovana
već je konstantno pod uticajem raznih
spoljnih faktora.
Spoljni faktori daju dozu nepredvidljivosti
koja dosta komplikuje analizu.
Ne postoji
samo jedan
odgovor.
Zahtevana
informacija ne
postoji samo na
jednom mestu
kao ni samo
jedan "tačan"
odgovor.
Pošto ne postoji
jedinstven
odgovor, korisnici
nastavljaju dok ne
dobiju "dovoljno
informacija" o
situaciji, sa
objašnjenjem da
dovoljna količina
informacija zavisi
od situacije i
ciljeva korisnika.33
Pr ime r i kompleksn e situac ij e
D izajniranje softverskog sistema
Poznavanje
upotreba
ili zahteva
je usko povezan
sa korištenim
Svaki
dizajner redosleda
treba biti svestan
korisnika
i informacija
za koje oni
smatraju
Pored jednostavnog
poznavanja
koje
su informacije
da informacijama.
su korisne ili beskorisne.
Onaj ko pruža
informacije
treba
znati šta je
korištene,
a koje
ne, dizajner
razumeti
zaštopronašao.
su neke informacije
čitalac
koristio,
i što jetreba
još važnije,
šta nije
korisne ili beskorisne.
Ova ideja
utiče na
interakcijusituacije
izmeđuzahtevaju
korisnikastalno
i onih
koji pružaju
Sistemi
koji dosta
podržavaju
kompleksne
podešavanje
i
informacije.
Samo
uz
razumevanje
šta
je
i
zašto
korišteno,
sistem
može
dati
izmene dizajna, pošto je i sam problem dizajna kompleksna situacija.
pogodnejeinformacije
i razvijati
svojukoja
produktivnost,
umesto
da jednostavno
Neuspeh
ukoliko promena
dizajna
je u toku vodi
ka sistemu
koji ne
izbacuje
podatke
korisniku.
uspeva da ispuni zahteve korisnika.
Nelinearni odgovor
Odgovor kompleksne situacije na
Međutim,što
postoji
interakcije je često nelinearan,
značivelika
između
servera
da je dosta osetljivrazlika
na početne
uslove
i i ljudi.
Ako je promene
prisutna ista
uticaje faktora. I najmanje
u količina
server
će se
početnim uslovimainformacija,
stvaraju velike
razlike
u uvek
isto i može se
razvoju situacije i čestoponašati
je nepredvidivo
predvideti
trenutak prekida
kako će promene uticati
na situaciju.
rada.
Sa gledišta hardvera, server je
pogodan primer. Kada dođe do
protoka određene količine
informacija, dolazi do znatnog
usporavanja rada na serveru.
Za postizanje optimalne
performanse neophodan je
veći server ili efikasniji
operativni sistem.
Iako osoba koja koja stupa
u interakciju sa
informacijama pokazuje
sličan način rada sa
prekidom, trenutak prekida
rada se ne može predvideti.
Prikaz rada dve različite
osobe ili iste osobe u
različitim situacijama
prekinuće se u različitim
trenucima.
Hvala na pažnji!
37

similar documents