Tekst i hipertekst

Report
Didaktički dizajn nastavne jedinice
Tekst i hipertekst
Mentor :
Prof. dr Milorad K. Banjanin
Student :
Gorjana Tošić
1. Entiteti planiranja i organizacije nastave
√
Tmin
mimin
√
10
√
15
√
10
√
5
Oznake
NASTAVNI
PREDMET
RAZRED
Datum
Odeljenje / broj učenika
OG
Sadržajno – metodička obrada novog gradiva
IpN
Intezivna projektna nastava
PG
Sistematizacija i koleracija sadržaja, ponavljanja gradiva – integrisanje pojmova
PP
Pismeni oblici ispitivnaja – učenje ocenjivanja
UI
Usmeno ispitivanje - pojedinačno i interaktivno
BN
Blok nastava i učenje timskog rešavanja problema
PN
Praktična nastava – vežbe u nastavnoj bazi
KT
Kombinovani tip časa iinteraktivno učenje
TmN
Timska nastava u multimedijalnoj učionici
IrU
I nteraktivno učenje u INTERNET LABORATORIJI – laboratorijske vežbe
IkR
I nstruktivno – konsultativni rad
O
Ostalo
5
Σ
1.1. Naziv nastavne jedinice / teme :
Tekst i hipertekst
45
Ključne reči, termini i pojmovi!
Tekst
 Navigator
Hiper-veze
(Hyperlink)
 Slike
 Hipertekst
Jezik HTML
 Liste
 Mapa slike
 Boje i pozadine
2. IDENTIFIKACIJA CILJEVA NASTAVE I UČENJA
OBJEKTNI
Fizički entiteti:
Knjige, radne sveske,
olovke, internet;
Računar, proekciono
Simbolički
entiteti:
platno;
Tekst, tagovi (etikete),
hiperlinkovi, čvorovi –
simbolički predstavljeni
Semantički
krugovima,tabele,
slike.
entiteti:
Definicija teksta,
definicija hiperteksta,
logička i fizička
struktura dokumenta,
navigator, definicija
Bihevioralni
hiper-veza,
jezik HTML,
strukturiranje
entiteti:teksta,
obeležavanje
Proaktivnost,
elemenata
teksta,
interaktivnost,
uključivanje
slika u
objektivnost,
ekspresija,
tekst. .
racionalnost
NAMJENSKI
PERFORMANSNI
Kognitivna
produkcija:
Memorijska
Spoznavanje
teksta kao
smisaone
celine, realizacija
produkcija:
Regeneracija i
integracija prethodnih
znanja o tekstu, fizičkom
stilu karaktera i
uključivanju slika u tekst.
logičke i fizičke
strukture
Pamćenje
definicije
teksta i
podataka,
realizacija
jezika
hiperteksta,
spoznaja
osnovnih HTML.
tagova u jeziku
HTML, sticanje sposobnosti
zaKonvergentna
uporedjivanje teksta i
hiperteksta,
pamćenje
produkcija:
kodova
dijakritičkih
Analiza strukturiranja
teksta,karaktera
realizacija,. hiperlinkova, analiza
Divergentna
strukuriranja HTML
dokumenta,
analiza
produkcija:
obeležavanja
elemenata
Jezik HTML i program za
Interpersonalna
teksta
i fizičkog
stila
konverziju
teksta
iz
karaktera.
.
komunikacija
nastavnikodredjenog formata
u
HTMLkojom
format. se
učenik,
ostvaruje pretraživanje,
integrisanje i
primenjivanje znanja i
veština.
Brzina pretraživanja i
sakupljanja podataka.
KONAČNI
PERCEPTIVNO INFORMACIONI:
Spoznaja funkcionisanja
hiper-veza, uspostavljanje
hipertekstualne strukture
dokumenta zapisanog u
HTML-u;
KOGNITIVNO INFORMACIONI:
Razumevanje pojmova
tekst, hipertekst, navigator,
hiperlink, jezik HTML
Kratkoročna refleksija
učenja, integracija
znanja i veština,
efikasna saradnja
nastavnik učenik kao i
saradnja medju
učenicima.
MOTORNO INFORMACIONI:
Osposobljenost učenika za
artikulaciju obrade teksta i
hiperteksta, osposobljenost
učenika za uključivanje
sika u tekst.
Tekst je smisaona celina sastavljena od više
rečeničnih iskaza povezanih različitim
vrstama semantičkih i sintaksičkih veza.
T
e
x
t
... ili dokument je "informacija namenjena
ljudskom sporazumevanju koja može biti
prikazana u dvodimenzionalnom obliku.
U svakom tekstu se razlikuju dve osnovne
formalne strukture:
Logička struktura
Ili logički izgled (engl. logical layout)
opisuje organizaciju sadržaja teksta.
Tipični elementi logičke strukture su
jedinice kao što su naslovi ili, pak, pasusi.
Fizička struktura
Ili grafički izgled (engl. graphical
layout) opisuje organizaciju teksta u
"štampanom" obliku. Tipični
elementi grafičke strukture su jedinice
kao što su strana ili red.
... ili web-dokument je, pojednostavljeno, tekst
koji sadrži veze ili uputnice (engl. link) ka
drugim dokumentima ili na samog sebe.
Preciznije, hipertekst je skup stranica
(engl. page), u obliku datoteka, međusobno
povezanih uputnicama koje su umetnute u stranice.
Za razliku od običnog teksta,
koji se čita linearno (sleva na
desno, odozgo naniže),
hipertekst se čita prateći
hiper-veze u tekstu, dakle, ne
nužno na linearan način.
... ili razgledač (engl. browser) je
interpretator jezika za prikazivanje
hipertekstuelnih dokumenata: on
omogućava njihov vizuelni prikaz
na ekranu.
Jezik HTML
Jedna od najznačajnijih vrsta jezika
za opisivanje hiperteksta.
 Jezici za opisivanje
Izvorne datoteke
hiperteksta su jezici koji
omogućavaju da se precizno
opiše hipertekstualna struktura
jednog teksta (uputnice na
druge tekstove, itd).
Ovi jezici dopuštaju da se
eksplicitno opiše logička
struktura teksta i različiti
tipovi veza u Unos
tekstu.
i vizuelni prikaz
(vizuelizacija)
pomoću posebnog načina obrade teksta u
uobičajenim editorima teksta ili
Tekst u HTML-u može
se proizvesti i pomoću
programa za konverziju
teksta
iz
određenog
formata
u
HTMLformat.
Na primer, iz RTFformata
u
HTML
(rtf2html), iz LaTeXformata
u
HTML
(latex2html).
Ovakvi programi nas
obično suočavaju sa
pitanjem verzije HTMLa i sa problemima
reprodukcje mogućnosti
jednog jezika u drugom
pomoću posebnog programa za obradu teksta
(npr. kao Netscape Composer ili DreamWeaver).
 Vizuelni prikaz se ostvaruje uz pomoć navigatora (npr. opcija "Open Page" u programu Netscape)
 Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obeležavanju logičke
strukture dokumenta. Obeležavanje se vrši pomoću etiketa (engl. tag)
koje opisuju elemente logičke strukture teksta.
Tagovi
... se navode između uglastih zagrada < i >. U ovim
zagradama se navode opisi pojedinih elemenata
strukture teksta.
Tagovi u HTML-u se
mogu razvrstati na
atributi složenih obeležja
oblika: <X A1=a A2=b ...> y
</X> koji pružaju dodatne
prosti tagovi ili markeri za opisivanje
informacije, obično o
jednostavnih elemenata logičke
grafičkom izgledu, dela
strukture. Oblika su: <X>
teksta y
složeni tagovi ili ograđivači su
zagrade oblika <X> y </X> kojima je
opisan izgled dela teksta y.
Strukturiranje teksta!
Minimalna struktura HTML-dokumenta obuhvata tagove:
<HTML>, </HTML> - zagrade HTML-teksta;
<HEAD>, </HEAD> - zagrade zaglavlja, sadrži meta-definicije
HTML-dokumenta;
<TITLE>, </TITLE> - zagrade za naziv HTML-dokumenta
<BODY>, </BODY> - zagrade teksta obeleženog dokumenta.
Opis grafičkih karaktera.
Zadavanje kodne strane se vrši
pomoću meta-zaglavlja META oblika:
Za dijakritičke karaktere u srpskoj
latinici koriste se sledeći kodovi prema
ISO-8859-2
Karakteri ćiriličnog
pisma se mogu
kodirati prema
standardu ISO 8859-5.
Dijakritički latinični karakteri se mogu
uneti i kao sekvence UNICODE-u
Prikaz grafičkih karaktera se u HTML-u
definiše na više nivoa. U odeljku
zaglavlja (<HEAD>) se definiše kodna
strana koja se koristi za prikaz grafičkih
karaktera (npr. ISO-8859-1 za zapadnoevropsku
latinicu, ISO-8859-2
za
istočno-evropske latinice).
kod
8859-2
Malo
slovo
kod
8859-2
Č
&#268
200
č
&#269
232
Ć
&#262
198
ć
&#263
230
Đ
&#272
208
đ
&#273
248
Š
&#352
169
š
&#353
185
Ž
&#381
174
ž
&#382
190
Veliko slovo
Fizički stil karaktera!
Karakteri mogu dobiti i atribute "vida
pisma" (prema Pravopisu MS) ili,
popularnije, biti prikazani u različitim
fontovima:
(engl. boldface) se navodi među
zagradama <B> i </B> .
(engl. italics) se navodi među
zagradama <I> i </I> : kurziv
(engl. underline) se dobijaju
ograđivanjem teksta zagradama <U>
(engl. strike) se dobijaju
i </U> : podcrtano
ograđivanjem teksta zagradama
<STRIKE> i </STRIKE> : precrtano(engl. teletype) se dobijaju
ograđivanjem teksta zagradama
<TT> i </TT>
se dobijaju ograđivanjem teksta
zagradama <BLINK> i </BLINK> :
treperavo
se dobijaju ograđivanjem teksta
zagradama <BIG> i </BIG> se dobijaju ograđivanjem teksta
zagradama <SMALL> i </SMALL>
se dobija ograđivanjem teksta
zagradama <SUP> i </SUP>
se dobija ograđivanjem teksta
zagradama <SUB> i </SUB>
Liste
 Liste u jeziku HTML su
navođenje, popisivanje onih delova
teksta, koji se ne mogu svesti na
prethodno opisane elemente logičke
strukture (pasus, odeljak, i sl).
Razlikuju se tri vrste lista (ili popisa):
opisuju logičku strukturu koja odgovara listi pojmova koji se
definišu. Otuda se opisne liste nazivaju i definicione liste.
Ovakva lista se opisuje
sledećim etiketama:
Hiper - veza
(Hyperlink)
Hiper-veza (engl. hyperlink) uspostavlja hipertekstuelnu
strukturu dokumenta zapisanog u HTML-u tako što
omogućava da se poveže neki fragment tekućeg teksta sa
nekim drugim delom tog ili, pak, nekog drugog teksta.
Hiper-veza se
možeuzamisliti
Označava
tekstu onu poziciju
kao
luk
kojina neki drugi
sa koje se prelazi
povezuje
neka
tekst
i kodira
se pomoću
dva
čvora.
atributa HREF:
Ovakva hiper-veza se enkodira pomoću
<A HREF=
adresaanchor)
čvora 2>
pozicija
u čvoru
sidra (engl.
koje
povezuje
fragment
1 sa koje se prelazi na čvor 2 </A>
teksta u čvoru 1 sa adresom čvora 2.
Adresiranje
1
Dolazno sidro je ili adresa neke
datoteke
2 ili etiketa koja
obeležava deo teksta. Enkodira
se pomoću atributa NAME:
Hiper-veza predstavlja mogućnost da
se čitanje teksta iz čvora 1 nastavi u
čvoru 2.
<A NAME= pozicija u čvoru 2> tekst u čvoru
2 na koji se prelazi iz čvora 1 </A>
fizička pozicija na lokaciji u tom
sidrona tekst u
čvoru saPolazno
koje se prelazi
čvoru 2
Enkodiranje
Adresiranje
se temeljiovakve
na pojmu uniformnog lokatora resursa (skr. URL, od engl. Uniform
informacije
podrazumeva
Resource
Locator),
koji omogućava da se precizno imenuje adresa čvora 2, ma gde on bio
da se u čvoru 1 opišu:
fizički lociran. U opisivanju adrese koja upućuje na čvor 2 razlikujemo
više
slučajeva
fizička
lokacija
nau kojoj se nalazi
Dolazno
sidro
tekst
u
čvoru
2.
zavisnosti od toga koliki je deo URL-a poznat u tom trenutku.
Slike
Slike (fotografije, crteži, skice,...) ... u
digitalizovanom obliku, sačuvane u nekoj
datoteci, često su sastavni deo teksta. Za
čuvanje slika koristi se više konvencija. Od
značaja je da navigator može protumačiti
format u kome je slika sačuvana. Najčešće se
koriste formati JPEG i GIF.
Uključivanje slika u tekst.
<img src="URL datoteke u kojoj je slika">
Slike se u tekstu navode koristeći tag
IMG (skr. od image) koja ima obavezni
atribut SRC (skr. od source). Oblik u
kome se navodi ova etiketa je:
Mapa slike
Koordinatni početak
mape je gornji levi
ugao slike, a
koordinate se
izražavaju u broju
piksela od
koordinatnog
početka.
Na primer, donji
desni ugao crvenog
kvadrata na slici ima
koordinate
(120,100). Zone se
određuju pomoću
atributa USEMAP
taga IMG:
Mapa se opisuje pomoću
složenog taga MAP.
Unutar taga MAP, za opis
pojedinačnih zona koristi se prosto
obeležje AREA, čiji su atributi
SHAPE, HREF i COORDS:
<MAP NAME="ime mape">
<AREA SHAPE="oblik zone1" HREF="URL koji
se poziva" COORDS="x1,y1,x2,y2,...">
<AREA SHAPE="oblik zone2" HREF="URL koji
se poziva" COORDS="x1,y1,x2,y2,...">
..............................................
</MAP>
Boje i pozadine
Upotreba boja je prvenstveno vezana
za atribute taga BODY. Prilikom
navođenja ovog taga mogu se definisati
boje sledećih elemenata u tekstu:
 Boja neposećene hipertekstuelne
veze (pre nego što se na nju "klikne")
je određena atributom LINK;
 Boja već posećene hipertekstuelne
veze (posle povratka u dokument iz
koga se "kliknulo") je određena
atributom VLINK;
se određuje na
osnovu donja
tri atributa
prema statusu
veze:
Osnovna boja slova
upotrebljenih u
dokumentu opisuje se
vrednostima atributa
TEXT. Tokom
sastavljanja dokumenta
osnovna boja slova,
opisana atributom
TEXT se može
promeniti pomoću
atributa COLOR taga
<FONT>.
 Boja hipertekstuelne veze u
trenutku kada se na nju "klikne" je
određena atributom ALINK.
Boja pozadine (engl.
background), koja predstavlja
boju "papira".
Boju pozadine određuje
vrednost atributa BGCOLOR
<BODY BGCOLOR
="#RRGGBB">
Pozadina dokumenta se definiše atributima
background ili bgcolor. Pozadina može biti:
● slika (npr. <BODY BACKGROUND="URL
slike">)
● boja (npr. <BGCOLOR= predefinisan naziv
boje> ili
<BGCOLOR= #heksadecimalna RGB vrednost
boje>)
RRGGBB predstavlja
heksadecimalni triplet kôda boje:
• cifre RR (R=0..9A..F) određuju količinu crvene boje,
• cifre GG (G=0..9A..F) određuju količinu zelene boje,
• cifre BB (B=0..9A..F) određuju količinu plave boje.
Konvencija!
Konvencija je
sporazum ili dogovor
o modalitetima
i pravilima
ponašanja.
Semantika
Semantika se odnosi na
aspekte značenja koji
su izraženi u jeziku,
kodu ili nekom
drugom obliku
predstavljanja.
Semantika takođe može
označavati teoretsko
proučavanje značenja u
sistemima ili znakovima.
Sintaksa
Sintaksa proučava pravila
koja određuju kako se
reči kombinuju u
rečenice u datom jeziku.

similar documents