Просторни размештај становништва света

Report
Проф. Мирослав Маркићевић
• Екумена – све насељене области на Земљи
• Анекумена – све ненасељене области на Земљи
•
•
•
•
Поларне области
Пустиње
Високе планине
Џунгле (прашуме)
• Субекумена – део копна сезонски или повремено
настањен номадима, ловцима, рударима, истраживачима
• Параекумена – оазе насељености у анекумени
(истраживачки кампови, војне базе у поларним областима)
Површина
Земље
510x106 km2
Површина
Светског океана
361x106 km2
Површина копна
Екумена
Анекумена
Субекумена
90x106 km2
50x106 km2
9x106 km2
149x106 km2
Површина у милионима km2
Светско море
Екумена
Анекумена
Субекумена
http://kolumnista.com/gu-053-ca/
• Граница хладноће (78-82⁰N – Земља Фрање Јосифа)
• Граница суше – ограничавају пустињске области (области
око повратника)
• Висинска граница
• Горња – врх Денки на Хималајима (5486 m н.в.)
• Доња – у депресијама (на обали Мртвог мора)
• Општа густина насељености - количник броја становника и
површине територије коју то становништво настањује
(бр.ст./км2).
• Урбана густина насељености - количник број становника
града и изграђене површине
• Аграрна густина насељености - количник броја
пољопривредног (?) и пољопривредних површина
• Аграрна пренасељеност - Да би нормално живео, површина
потребна једном Ескиму у субарктичким пределима износи 200-300
км2, Абориџину у степско-полупустињским областима Аустралије 30
км2, Пигмеју у прашуми централне Африке 8 км2, док је
Европљанину који се бави интензивним ратарством потребно 0,004
км2, а повртару 0,0015 км2
Густина насељености зависи од следећих фактора:
• географских – земљиште, рељеф, природни ресурси, клима,
хидрографија, биљни и животињски свет;
• економских – степен економске развијености, однос производних
и непроизводних делатности, густина саобраћајне мреже;
• биолошко-медицинских – опште здравствено стање популације,
заступљеност карактеристичних болести, појава смртоносних
епидемија;
• историјско-геополитичких – масовна истребљења једног и
колонизације другог становништва, учесталост ратова,
привлачност простора за велике силе;
• демографских – наталитет, морталитет, миграције, полно-старосна
и етно-верска структура становништва.
ретко насељене
(до 15 ст./км2)
средње насељене
(16-75 ст./км2)
• Сибир, Аљаска, север Канаде, Сахара, Намиб,
Аустралија, Арабијско полуострво, Амазонија, Тибет,
басен Конга
• Индокина; висоравни Централне Азије, Бразила,
Централне Америке; Језерска висија у Африци
густо насељене
(76-150 ст./км2)
• већи део Европе, континентални делови Кине и
Индије, Кавказ, југоисточни Бразил, североисточни
део САД
пренасељене
(преко 150 ст./км2)
• Западна Европа, долине Инда, Гагнга, Брамапутре,
Нила, Месопотамија, острва Индонезије и
Филипина, Гвинејско приморје, градске регије
1
Кина
2
Индија
1.225,4
3.287.263
373
17,5
3
САД
314,4
9.826.675
32
4,5
4
Индонезија
237,4
1.904.569
125
3,4
5
Бразил
197,2
8.514.877
23
2,8
6
Пакистан
177,1
796.095
222
2,5
7
Нигерија
166,7
923.768
180
2,4
8
Бангладеш
152,5
147.570
1.034
2,2
9
Русија
143,2
17.098.246
8
2,0
10
Јапан
127,6
377.589
338
1,8
11
90
Мексико
Србија
113,9
8,9
1.972.550
88.361
58
101
1,6
0,13
Држава
Површина
(км2)
9.596.960
Густина
насељености
(ст./км2)
141
Удео у светском
становништву
(%)
Брoj
становника
(милиона)
1.354,1
19,3
• Старе области велике густине насељености су долине
великих река, које су због своје плодности, погодне климе
и повољног географског положаја, постале средишта
пољопривреде, занатства, трговине и старих цивилизација
(долине Хоангхоа, Јангцекјанга, Ганга, Тигра и Еуфрата,
Нила, Дунава...
• Нове области велике густине насељености почеле су да се
појављују пре 200-250 година и резултат су
индустријализације, урбанизације и концентрације
становништва у морским приобаљима.
• Државе са густином насељености преко 300 ст./км2 су
Индија, Холандија, Белгија, Јапан...
• Неке мале острвске земље су веома густо насељене –
Барбадос у Карипском архипелагу и Маурицијус у
западном делу Индијског окена имају више од 600 ст./км2.
• Пренасељеност је одлика тзв. патуљастих држава и
држава-градова – најгушће насељена држава у свету је
Монако (18.000 ст./км2), а Сингапур на југоистоку Азије
има више од 7.000 ст./км2.
• Због већег копненог пространства, насељенија је северна
од јужне и источна од западне хемисфере.
• Умерени климатски појас је простор где се налази више од
3/4 светске популације.
• У тзв. Старом свету (Евроазија и Африка) живи 86%
светског становништва (на 58% светског копна).
• У низији (0-500 м.н.в.) сконцентрисано је 80% човечанства.
Са порастом географске ширине и надморске висине
опада број становника, а насеља постају све ређа и
демографски мања.
• Појава инверсне насељености – веће густине насељености
на сувљим и пространијим висоравнима него у влажним и
нездравим прашумским низијама или клисурастим речним
долинама (на Језерској висоравни у Африци, на Андима у
Јужној Америци, на Дробњачкој површи у Црној Гори...).
• Друштвено-географске промене учиниле су да
становништво почне да се помера према приморским
пределима, где су се концентрисали индустрија, трговина,
саобраћајни коридори, градови, луке... Тај процес
глобалних размера назива се литорализација. Више од
1/2 становништва света данас живи у појасу мање од 200
км удаљеном од мора
• Објасните зашто су у далекој прошлости најнасељеније
области биле оне са плодним земљиштем, после чега
расте значај руда и минерала (угља, гвоздене руде,
нафте) као фактора густине наељености, а данас су
најнесељеније области око саобраћајних чворишта, лука.
• Објасните ово у светлу развоја привреде и друштвене поделе
рада.
• Развијенији део света популационо стагнира и настоји да за
милијарду својих становника задржи привилегован економски
положај („златна милијарда“), док број становника
неразвијених земаља представља изразиту већину, и даље
убрзано расте и бори се за равноправан статус.
Крај предавања. Хвала на пажњи!

similar documents