TROVANJE ANTIPSIHOTICIMA

Report
Toksikološka hemija – seminarski rad
Milica Gušić, Vanja Jandrić, Kristina Marjanović, Nada
Velisavljević, Branka Stanojević, Nataša Bajić, Sonja Đurić,
Jelena Igić, Sanja Radić
,,neuroleptički sindrom’’: psihomotorna
zakočenost + afektivna indiferentnost
Antipsihotici su preokrenuli terapiju teških
psihijatrijskih oboljenja od skoro isključivo
institucionalne do terapije u krugu porodice i
radnoj sredini.
Shizofrenija:
najsloženije i najznačajnije psihijatrijsko oboljenje
0,5 – 1% stanovništva
prvi simptomi najčešće između 16-30. godine
akutna, hronična
Kliničko ispoljavanje:
•pozitivni simptomi: deluzije, halucinacije, poremećaji
mišljenja, promene rasploženja
•negativni simptomi: emocionalno osiromašenjeapatija, otupelost, povlačenje iz društva
Patogeneza:
još nerazjašnjena
nasleđe + spoljašnji faktori
Neurohemijske teorije:
•dopaminska teorija
•glutamatska teorija
•5-HT, NA
Podela antipsihotika:
Tipični, klasični:
•Derivati fenotiazina:
oalifatični bočni niz: hlorpromazin,levomepromazin
opiperidinski: tioridazin
opiperazinski: flufenazin
•Derivati tioksantena: klopentiksol, zuklopentiksol
•Derivati butirofenona: haloperidol, droperidol
Atipični:
sulpirid, pimozid, molindon, loksapin, klozapin,
olanzapin, risperidon, kvetiapin, sertindol,
ziprazidon
Mehanizam delovanja:
Verovatno je ciljno mesto delovanja limbički sistem,
gde se formiraju mišljenje i emocije.
•blokada dopaminske transmisije
ključna je blokada D2 receptora- selektivno klasični
antipsihotici, D4 u odnosu na D2 više blokiraju
atipični
•deluju i na holinergičke, adrenergičke,
histaminske i 5-HT receptore (5-HT2 blokiraju
atipični)
Potrebno je nekoliko nedelje da počnu da ispoljavaju dejstvo.
Terapija se počinje sa malim dozama, koje se postepeno povećavaju ako
postoji potreba.
Terapija se ne sme prekidati naglo i bez nadzora lekara– mogu se naglo
razviti recidivi i simptomi zavisnosti.
Neželjena dejstva:
zbog neselektivnog delovanja lekova
•psihička: sedacija
•neurološka: ekstrapiramidalni sindrom- parkinsonizam,
distonija, ataksija, tardivna diskinezija
•neurovegetativna: ortostatska hipotenzija, tahikardija,
suvoća usta, ileus, opstipacija, smetnje u mokrenju,
poremećaji akomodacije oka
•hipotermija
•povećanje telesne mase
•endokrinološka: hiperprolaktinemija- ginekomastija i
impotencija kod muškaraca, galaktoreja kod žena
•alergijske reakcije: fotosenzibilizacija, urtikarija
•idiosinkrazija: hepatitis, leukopenija, agranulocitoza,
maligni neuroleptički sindrom
Interakcije:
•sa benzodiazepinima, barbituratima, opijatima i
alkoholom potenciraju depresiju CNS
•povećavaju rizik od nastanka aritmija sa lekovima koji
produžavaju QT interval
•pojačavaju delovanje β-blokatora i antiholinergika
•slabe dejstvo antiparkinsonika
•tioridazin potencira hinidinsku reakciju
Kontraindikacije:
supresija koštane srži, insuficijencija jetre,
oboljenje pluća, feohromocitom, epilepsija, koma
usled depresora CNS, Parkinsonova bolest
Oprez kod starijih, trudnoće i laktacije,
alkoholičara.
Za vreme primene lekova ne sme se upravljati
vozilom ili raditi za mašinama.
Odabir lekova?
•neželjena dejstva
koja treba umanjiti ili izbeći
•individualni efekti
doza, dužina trajanja
•proba-greška metod
Toksičnost antipsihotika:
Najznačajnije toksično delovanje ispoljavaju na
KVS i CNS.
Posledica je farmakodinamskih karakteristika leka:
•antiholinergički efekat
•periferna alfa-adrenergička blokada
•efekat na miokard
•efekat na retikularni aktivirajući sistem
•blokada dopaminskog sistema- ekstrapiramidalni
sindrom
•maligni neuroleptički sindrom
KVS:
poremećaj ritma miokarda
periferna vazodilatacija, hipotenzija
prolazna hipertenzija
CNS:
sedacija
poremećaj svesti
konvulzije
Trovanja antipsihoticima:
•nenamerna, slučajna
neadekvatno doziranje (ponavljanje doze)
interakcije sa drugim lekovima (polifarmacija)
deca
•namerna, suicidalna
Pokušaji samoubistva su česti
među populacijom
shizofreničara, 20-40%
pacijenata pokuša, a 5-10% i
uspeju u tome; lekovi sami ili
u kombinaciji sa drugim
načinima su često sredstvo.
Simptomi akutnog trovanja:
1-2h nakon unosa toksične doze dolazi do
sedacije i poremećaja svesti. Zbog depresivnog
delovanja na CNS dolazi do letargije,
dizartrije i ataksije. Retko dolazi do depresije
disanja, osim ako antipsihotik nije
kombinovan sa drugim psihofarmaceuticima.
Zenice su miotične.
Hipotenzija, naročito dijastolna je
dominantan znak kardiotoksičnosti. Dolazi
do poremećaja srčanog rada: sinusna i/ili
ventrikularna tahikardija, produženje QT i
PQ intervala, AV blok i blokovi grana.
Ekstrapiramidalni simptomi: tremor,
spastične grimase mišića lica, usana i jezika.
Hlorpromazin: A, E, H, QT
Flufenazin: E, A
Tioridazin: A, H, QT
Haloperidol: E, QT
Sulpirid: A, H
Klozapin: A, H
Olanzapin: A, E, H
Kvetiapin: A, E, H, QT
Risperidon: E, H, QT
Ziprazidon: A, E, H, QT
A- antiholinergički simptomi
E- ekstrapiramidalni simptomi
H- hipotenzija
QT- produženje QT intervala
Toksikokinetika:
•veliki volumen distribucije
•dugo poluvreme eliminacije
Za eliminaciju je najznačajniji deo metabolizam u jetri.
Fatalni ishodi trovanja antipsihoticima su retki, ako je
trovanje samo njima.
Posledica je:
•hepatotoksičnosti
•mijelotoksičnosti (agranulocitoza)
•aritmija
•maligni neuroleptički sindrom (rabdomioliza, akutna
bubrežna insuficijencija)
Lečenje trovanja:
Terapija je simptomatska.
Korekcija acido-baznog statusa i elektrolitskog
disbalansa
Kao i kod svih peroralnih trovanja- isprati želudac
i dati medicinski ugalj
Tretman antiholinergičkog efekta- fizostigmin
Kod pacijenata sa ugroženim
vitalnim funkcijama (respiratorna
insuficijencija i poremećaji srčanog
ritma)- adekvatna ventilacija i
EKG monitoring.
Hipotenzija, koja je najčešći znak
toksičnog efekta na miokard, može
se korigovati postavljanjem
pacijenta u Trendel-Burgov položaj
i infuzijama Ringer laktata.
Vazopresni amini sa mešanim alfa i beta
adrenergičkim delovanjem( dopamin) nisu
preporučljivi jer mogu pogoršati već
postojeću hipotenziju.
Zato su alfa adrenergički agonisti
(noradrenalin) lekovi izbora.
Ventrikularne poremećaje srčanog ritma
treba tretirati lidokainom i infuzijama
bikarbonata.
Ako ova terapija ostaje bez efekta plasira se
privremeni pejsmejker i koriguje eventualna
hipokalemija ili hipoksija.
Otrovanog posle lečenja treba da pregleda
psihijatar da razmotri mogućnost pokušaja
samoubistva prilikom trovanja.
S obzirom na osetljivu grupu kojoj pacijenti
koji se leče antipsihoticima pripadaju, poželjno
je da njihova terapija bude pod nadzorom zbog
moguće zloupotrebe lekova.
HVALA NA PAŽNJI!

similar documents