E-bankarstvo ()

Report
Elektronsko poslovanje
E-bankarstvo
1
E-bankarstvo
• U uslovima vrlo jake konkurencije gde
postepeno nestaju razlike između banaka,
investicionih banaka, brokerskih firmi i
osiguravajućih kompanija, finansijske
organizacije su pod stalnim pritiskom i koriste
tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti.
• E-bankarstvo predstavlja primenu principa i
tehnologija e-poslovanja (pre svega Interneta i
pametnih kartica) u oblasti bankarstva, a šire
posmatrano i u oblasti finansijskih organizacija.
2
E-bankarstvo
• E-bankarstvo omogućava pružanje bankarskih
usluga 24 sata dnevno.
• Najveće tehnološko dostignuće u razvoju
bankarstva je pojava elektronskog novca, a
samim tim i elektronskog bankarstva.
• Elektronski novac se definiše kao monetarna
informacija koja se putem elektronskih impulsa
u realnom vremenu prenosi između
transaktora koji obavljaju plaćanja.
• Elektronski novac omogućava kupovinu roba i
usluga pomoću računara i odgovarajućih
3
računarskih mreža.
E-bankarstvo
• Tipovi računarskih mreža:
- Javne računarske mreže (Internet),
- Poslovne (privatne) računarske mreže (npr.
SWIFT).
4
E-bankarstvo
Primeri primene elektronskog novca:
- Elektronski transfer sredstava (plaćanje) u
tački prodaje pomoću terminala u trgovačkoj i
uslužnoj mreži (ETF/POS terminali),
- Korišćenje bankomata u cilju podizanja
gotovine, polaganja depozita, pregleda stanja
na računu,
- Raspolaganje sredstvima na bankovnim
računima korišćenjem veb aplikacija ili
specijalnih softvera za bankarsko poslovanje
(homebanking, officeBanking)
5
Kućno bankarstvo
• Kućno bankarstvo (homebanking) se definiše
kao sistem za direktno korišćenje bankarskih
usluga od kuće, pošto omogućava neposredan
transfer sredstava, informacija i naloga putem
mreže.
• Cilj ovim sistema je približiti uslugu klijentima
i omogućiti im realizaciju finansijskih
aktivnosti bez odlaska u banku.
• Uključuje on-line i Internet bankarstvo, ali i
korišćenje servisa u obliku digitalnih govornih
tehnologija i sistema telefonskih govornih
6
automata, kao i mobilno bankarstvo.
Kućno bankarstvo
• Ovo je jedna od najčešće korišćenih finansijskih
usluga.
• Iako je bilo pokušaja da se razviju i čisto
virtuelne banke (NetBank, ING Direct,
VirtualBank), većina od njih je propala,
ostavljajući brick-and-click banke kao
najuspešniji model
7
On-line bankarstvo
• On-line bankarstvo predstavlja obavljanje
bankarskih transakcija direktnom vezom
klijenta i banke uz pomoć specijalizovanog
softvera, koji se instalira na računaru klijenta i
sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i
na kome će se nalaziti podaci o izvršenim
promenama.
8
On-line bankarstvo
Osobine:
• Potreban je poseban softver koji se instalira na
računar korisnika,
• Klijent je ograničen na obavljanje transakcija
samo sa sopstvenog računara,
• Klijentovi podaci o bankarskim transakcijama
ostaju na hard disku i nisu otporni na
eventualne napade iz okruženja (mogućnost
pljačke, ubacivanje računarskih virusa, itd.),
9
On-line bankarstvo
• Potreban je novac za kupovinu softvera (mada
se u mnogim situacijama može od banke dobiti
i besplatno),
• Potrebno je vreme za instaliranje softvera, kao
i vreme za ovladavanje njegovim korišćenjem,
• Priprema naloga i pregled predhodnih plaćanja
i priliva se može vršiti i u off-line režimu.
10
On-line bankarstvo
Prednosti on-line bankarstva:
• Pristup stanju na tekućem računu i kreditnim
karticama,
• On-line plaćanje računa,
• Planirano i zakazano plaćanje za određeni
termin koji će se izvršiti automatski,
• Prenos novca sa računa na račun,
• Usluge vođenja finansija, itd.
11
On-line bankarstvo
Nedostaci on-line bankarstva:
• Ograničenje da se obavljanje transakcija može
izvršiti samo sa onog računara na kom je
instaliran softver,
• Potrebno je vreme za obuku za rad,
• Nesigurnost podataka u vidu hardverskih
otkaza ili fizičkog upada i neovlašćenog
korišćenja.
12
Internet bankarstvo
• Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo
(Cyber Banking) predstavlja obavljanje
bankarskog poslovanja iz kuće, posredstvom
Interneta, najčešće na zatvorenom delu veb
sajta banke (INTESA).
• Internet bankarstvo se smatra praktičnijim,
ekonomičnijim i bezbednijim načinom
obavljanja bankarskog poslovanja od kuće u
odnosu na on-line bankarstvo.
13
.
Internet bankarstvo
Osnovne osobine:
• Nije potreban poseban softver (dovoljan je
postojeći veb pretraživač) i ne postoje podaci
uskladišteni na klijentovom hard disku, pa je
veća sigurnost pri obavljanju transakcija,
• Pristup banci i računu moguć je sa bilo kog
mesta u svetu, pod uslovom da na tom mestu
postoji računar priključen na Internet,
• Banka je zadužena za mehanizme sigurnosti tj.
ona brine o održavanju sopstvenog hardverskog
i softverskog sistema zaštite,
14
• Obavljanje on-line transakcija.
Internet bankarstvo
Vrste usluga Internet bankarstva:
- Provera stanja na računima klijenata,
- Plaćanje računa elektronskim putem,
- Korišćenje sistema kreditnih kartica,
- Menjački poslovi,
- Pregled transakcija iz prethodnog perioda,
- Elektronski transferi između računa,
- Evidencija kredita,
- E-mail korespondencija (elektronski izvodi ...),
- Trgovina hartijama od vrednosti, itd.
15
Internet bankarstvo
Prednosti Internet bankarstva:
- Radno vreme – neograničeno 24/7,
- Prostorna neograničenost – moguće je obavljati
transakcije sa bilo kog mesta u svetu, dovoljan
je samo računar sa internet pristupom,
- Brzina obavljanja transakcija – štedi se vreme
(nema odlaska u banku, čekanja u redu,
popunjavanja obrazaca, itd.)
- Cena obavljanja bankarskih transakcija –
znatno niže nego na šalteru (Banca Intesa - 30
din. bez obzira na iznos, na šalterima % od 16
iznosa + fiksni deo)
Internet bankarstvo
Nedostaci Internet bankarstva:
- Sigurnost pri obavljanju transakcija –
neophodni su još bolji sistemi zaštite. Banke u
međusobnoj komunikaciji koriste zatvorene
mreže, koje su bezbednije. U cilju zaštite
podataka na Internetu, poruke i podaci se
šifriraju (kriptuju), čime se obezbeđuju
sigurnost poruke i autorizovani pristup sistemu
(više o aspektima sigurnosti će biti reči
kasnije),
17
Internet bankarstvo
- Nepostojanje zakonske regulative – zakonska
regulativa se razlikuje od zemlje do zemlje.
Postoje dva scenarija za rešenje zakonske
regulative u poslovanju na Internetu:
• Prvi scenario, za koji se zalaže Evropska unija,
je liberalnog tipa i zasniva se na potpunoj
anonimnosti i privatnosti poslovanja
(korišćenjem sistema enkripcije) – mane:
omogućava izbegavanje plaćanja poreza,
carinskih obaveza, „pranje“ novca i
prebacivanje kapitala u druge zemlje.
18
Internet bankarstvo
• Drugi scenario, za koji se zalaže SAD, koji se
zasnovan na kompletnoj kontroli poslovanja,
transakcija i podataka od strane državnih
organa, uz moguće kršenje slobode i privatnosti
pojedinaca, kao i osnovnih pravila bankarskog i
poslovnog ponašanja.
Oba pokazana sistema imaju svoje dobre i loše
strane, treba naći optimalno rešenje
kombinovanjem njihovih najboljih elemenata.
Takođe, nedostatak međudržavne zakonske
regulative omogućava primenu širokog spektra
19
nezakonitih aktivnosti u poslovanju.
Internet bankarstvo
- Odbojnost prema inovacijama – inovacije i nove
proizvode većina ljudi prihvata sa izvesnom
dozom nepoverenja i nezainteresovanosti.
- Zloupotreba Internet bankarstva u kriminalne
svrhe.
20
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
• Razvoj e-poslovanja uslovio je pojavu novih
finansijskih zahteva koji se u nekim
slučajevima ne mogu efikasno ispuniti
tradicionalnim sistemima plaćanja.
• Na primer, nove kupoprodajne relacije, kao što
su on-line aukcije između individualnih
korisnika, uslovile su potrebu za novim
metodama plaćanja koje će omogućiti da
pojedinci jednostavno elektronskim putem vrše
plaćanja drugima.
• Takođe, većina postojećih sistema plaćanja je
21
prilagođena novom on-line okruženju.
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
• U SAD, osnovni oblik on-line plaćanja su i dalje
platne kartice (kreditne kartice 44% i debitne
kartice 28%)
• Najpopularnija alternativa korišćenju platnih
kartica u on-line transakcijama je PayPal.
22
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
Other; 5%
Bill Me Later;
2%
Google
Checkout; 1,5%
Prepaid (Gift)
cards; 7%
PayPal; 12,5%
Credit card;
44%
Debit card; 28%
23
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
Principi sistema plaćanja:
• Poverenje – U osnovi, kupac bi trebalo da
veruje da će mu prodavac zaista isporučiti
robu. Takođe, prodavac bi trebalo da veruje da
će obećanje po pitanju plaćanja biti ispunjeno.
Prilikom plaćanja karticom vrši se on-line
autorizacija tj. provera korisnika.
• Bezbednost – Transakcija mora da se obavlja
na siguran način. Kupac ne želi da detalji o
njegovoj platnoj kartici budu ukradeni.
Prodavac želi da bude siguran da će plaćanje
24
biti izvršeno bez smetnje (kriptografske tehn.)
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
Preduslovi koje sistemi plaćanja moraju da
ispunjavaju za primenu u e-poslovanju:
•
•
•
•
Moraju da budu pogodni za kupovinu na vebu,
Prenosivi kroz mrežu,
Imuni na elektronske smetnje, i
Isplativi za male vrednosti transakcija.
25
Sistemi plaćanja u e-poslovanju
U najvažnije sisteme plaćanja u e-poslovanju
spadaju:
•
•
•
•
Platne kartice
Digitalni novčanici
Digitalna gotovina (keš)
Sistemi plaćanja na bazi uskladištene
vrednosti
• Sistemi na bazi akumulacije troškova
• Sistemi plaćanja na bazi digitalnog čeka
• Mobilni sistemi plaćanja
26
Platne kartice
• Platne kartice danas predstavljaju najčešće
korišćeni oblik elektronskog novca odnosno
elektronskih sistema plaćanja.
• Mogu se koristiti za plaćanje roba i usluga,
podizanje gotovine sa bankomata kao i plaćanje
elektronskim putem.
• Pružaju niz prednosti za sve učesnike u
procesu trgovine: korisnike, primaoce (trgovce)
i banke-izdavaoce kartica.
27
Platne kartice
Prednosti za korisnika:
• Na osnovu kartice plaćanje se obavlja do iznosa
raspoloživih sredstava na računu,
• Jednostavnije rukovanje u odnosu na ček,
• U slučaju gubljenja kartice postoji veća zaštita
nego kod čeka,
• Podizanje novca na bankomatima 24 časa
dnevno, itd.
28
Platne kartice
Prednosti za primaoca kartice:
• Smanjenje rizika poslovanja,
• Povećanje prometa,
• Povećanje sigurnosti naplate, itd.
Prednosti za banku:
• Banka proširuje asortiman usluga,
• Uvećavaju se prihodi banke,
• Smanjuju se troškovi poslovanja,
• Knjigovodstvo je jednostavnije, itd.
29
Platne kartice
Platne kartice se mogu podeliti na više načina:
1. Sa aspekta izmirenja obaveza nastalih
korišćenjem kartice:
• Plaćanje unapred – pre-paid kartice (razmatra
se u okviru Sistema plaćanja na bazi
memorisane vrednosti).
• Plaćanje u trenutku nastajanja zaduženja –
debitne kartice. Vezuju se za tekući račun u
banci, koji se zadužuje u trenutku kupovine.
Moguće je potrošiti samo koliko na računu ima
novca (+ eventualni dozvoljeni minus).
30
Platne kartice
• Odloženo plaćanje – kreditne kartice. Bankaizdavalac kartice odobrava korisniku kredit do
određenog limita. Potrošnja na kartici se
obračunava na mesečnom nivou, a izmirenje se
vrši ili jednokratno (najčešće do 15-tog u
mesecu) ili putem mesečnih rata (nalik na
klasičan kredit).
- Asocijacije kao što su Visa i MasterCard su
neprofitne organizacije koje postavljaju
standarde bankame koje zapravo izdaju
kreditne kartice – obično većina komercijalnih
31
banaka na tržištu – i procesiraju transakcije.
Platne kartice
Procesni centri (klirinške kuće) vrše verifikaciju
računa i stanja, u komunikaciji sa bankamaizdavaocima.
32
Platne kartice
• Procesiranje on-line transakcija platnim
karticama se vrši na isti način kao i pri
kupovini u prodavnici, sa značajnom razlikom
što on-line prodavci ne mogu da vide karticu,
da uzmu njen otisak, niti imaju potpisan isečak
tj. nemaju čvrst dokaz transakcije, pa postoji
rizik od negiranja kupovine i odbijanja
plaćanja, čak i ako je roba poslata.
33
Platne kartice
34
Platne kartice
2. Sa aspekta korišćenja u zemlji/inostranstvu:
• Nacionalne (DINA, YUBA),
• Internacionalne (Visa, MasterCard, Diners,
American Express)
35
Platne kartice
3. Prema tehnologiji izrade:
• Kartice sa magnetnom trakom,
• Kartice sa čipom – pametne kartice (sa čipom,
pouzdanije, čuvaju znatno veću količinu
podataka, imaju procesor i memoriju, koriste se
i za identifikaciju, digitalne sertifikate, lične
karte, itd.).
36
Platne kartice
4. Prema tehnologiji očitavanja:
• Kontaktne,
• Beskontaktne - bazirane na RFID tehnologiji,
u kartici se nalazi antena koja omogućava
beskontaktno očitavanje podataka kada se
kartica prinese na par cm od čitača (PayPass)
37
Platne kartice
Ograničenja primene platnih kartica:
• Sigurnost – ni prodavac ni kupac se ne mogu u
potpunosti i sa sigurnošću identifikovati,
• Rizik prodavca – mogućnost negiranja
kupovine, iako je roba već poslata,
• Troškovi – banke naplaćuju 2-5% od iznosa
plaćanja (na Zapadu je to manje, do 0,5%) + 2030 centi po transakciji,
• Socijalna nejednakost – nemaju svi mogućnosti
da poseduju kreditne kartice (mladi, siromašni,
nezaposleni, itd.)
38
Platne kartice
Prema analizi Banca Intesa, koja je najznačajnija
kada su platne kartice i Internet kupovina u
Srbiji u pitanju, prosečan Internet kupac kod nas
je:
- neoženjen muškarac iz Beograda, fakultetski
obrazovan, između 30-40 godina
-(prezentacija BI)
39
Digitalni novčanici
Digitalni novčanik (digital wallet) treba da
zameni funkcionalnost pravog novčanika koji
nosite sa sobom, u e-poslovanju i sistemima
plaćanja.
Najvažnije funkcije digitalnog novčanika su:
• Autorizacija korisnika, putem digitalnog
sertifikata ili drugih metoda enkripcije,
• Skladištenje i transfer vrednosti,
• Osiguranje procesa plaćanja od korisnika ka
prodavcu.
40
Digitalni novčanici
• Nalog se otvara na veb sajtu kompanije koja
obezbeđuje ovu uslugu i na njega se smeštaju
svi potrebni podaci, koji se zatim čuvaju u bazi
podataka i koriste pri plaćanjima.
• Obično se čuvaju lični podaci korisnika (ime,
prezime, adresa, itd.) kao i podaci o kreditnim i
debitnim karticama i bankovnim računima, a
radi bržeg i sigurnijeg korišćenja na Internetu.
• Na taj način kupac ne mora da unosi osetljive
informacije svaki put kad kupuje.
41
Digitalni novčanici
• Raniji primeri: Microsoft Passport i MSN
Wallet, Google Checkout (uglavnom su
napušteni ili zamenjeni)
• Danas se koncept pomera ka mobilnim
telefonima (više u Mobilnim sistemima
plaćanja)
42
Digitalna gotovina
• Digitalna ili e-gotovina (digital cash, e-cash)
je bila jedna od prvih formi alternativnih
sistema plaćanja, razvijenih za e-poslovanje.
• Osnovna ideja svih sistema digitalne gotovine
je plaćanje putem Interneta korišćenjem
jedistvenih, autorizovanih „žetona“ koji
predstavljaju gotovinsku vrednost (digitalni
novac) od strane kupca ka prodavcu.
• Banke bi izdavale digitalne tokene
(jedinstvene, šifrirane brojeve) u različitim
denominacijama gotovine, a korisnici bi mogli
43
da „troše“ ovaj novac na sajtovima prodavaca
Digitalna gotovina
• Prodavci bi zatim deponovali prikupljene
tokene u svojoj banci i za uzvrat dobijali pravi
novac.
• Raniji primeri: DigiCash, First Virtual,
Milicent – svi su napušteni, zbog toga što su
protokoli i primena u realnoj implementaciji
digitalne gotovine bili previše kompleksni.
• Međutim, poslednjih godina ponovo je oživela
aktivnost na polju digitalne gotovine, pojavom
Bitcoina
44
Digitalna gotovina
• Bitcoin je nova vrsta novca, decentralizovana,
virtuelna digitalna valuta, bazirana na open
source peer-to-peer Internet protokolu, koju ne
izdaje centralna banka.
• Omogućava direktna anonimna plaćanja i prenos
novca drugim licima, bez plaćanja provizije što je
prednost u odnosu na ostale oblike
• Za uvođenje ove valute najzaslužniji je Satoši
Nakamoto, a nastala je kao koncept 2009. godine
i nema podršku bilo koje vlade ili druge velike
državne institucije niti grupe država ili državne
45
zajednice (barem ne vidljivu).
Digitalna gotovina
• Umesto toga, svako ko učestvuje u Bitcoin
mreži – svako ko koristi Bitcoin softver na
svom kompjuteru i komunicira sa mrežom
drugih ljudi koji rade to isto, svi ti ljudi zajedno
obavljaju funkciju koju obično obavlja centralna
banka.
• Stvara se tj. “iskopava” tako što dajete svoju
procesorsku snagu računara ovom sistemu (ali
je ovaj proces sve manje isplativ).
• Njegovu vrednost ne određuje centralna banka,
nego tržište.
46
Digitalna gotovina
• Pri tom, količinu bitcoina ne utvrđuju
institucije, nego računarski procesi u
kompjuterima širom sveta.
• Ne postoji jedan, centralni, server koji može da
prestane sa radom i na kome se nalaze sve
važne informacije i podaci, već verifikaciju svih
transakcija vrši mreža računara.
• Bitkoin je zaštićen od inflacije matematičkom
funkcijom, koja onemogućava da količina
bitkoina naraste iznad 21 miliona (trenutno u
opticaju postoji 12 miliona, i svake godine se
47
smanjuje broj novokreiranih bitcoina).
Digitalna gotovina
• Problem može da nastane ako potražnja stalno
raste.
• Dakle, količina mogućih bitcoina je ograničena i
biće iscrpljena u nekom trenutku, što je
karakteristično i za veliku većinu drugih resursa
na planeti Zemlji. Ovim bi bitcoin, slično zlatu,
nafti i sličnim resursima trebao da drži svoju
cenu stabilnom ili je čak povećava, što nije slučaj
sa klasičnim valutama koje su podložne inflaciji,
kada centralne banke mogu da doštampavaju
novac i povećaju njegovu količinu u opticaju,
48
smanjujući mu tako vrednost.
Digitalna gotovina
• Bitcoin se sastoji od kriptografskog para
ključeva, pri čemu jedan od ključeva
predstavlja valutnu jedinicu, a drugi služi kao
dozvola za raspolaganje njom. Ključevi se
čuvaju u binarnoj datoteci, koja uzgred uz
mogući pad vrednosti može da predstavlja
dodatni rizik zbog mogućnosti krađe.
• Kad vlasnik želi da plati tim virtualnim
novcem, on šalje javnu bitcoin adresu
primaoca, iznos koji plaća i to potpisuje svojim
tajnim ključem.
49
Digitalna gotovina
• Međutim, bitcoin je takođe poput novca tj.
ukoliko posedujete nekoliko bitcoina i držite ih u
svom digitalnom novčaniku, to je kao da držite
pravi novac u vašem pravom novčaniku. Ukoliko
neko ukrade taj novčanik, on ima i vaše bitcoine.
• Dakle, sami korisnici su odgovorni za „privatne
ključeve“ koji im dozvoljavaju da troše bitcoine.
Ukoliko izgubite te ključeve, ako Vas neko
hakuje ili vam se kompjuter pokvari a Vi
nemate bekap „ključa“, onda možete da izgubite
vaše bitcoine (zato se često čuvaju i na papiru).
50
Digitalna gotovina
• Budući da se transakcija beleži na na svim
računarima, smanjena je mogućnost
manipulacije i prevare.
• Uz to što služi kao sredstvo plaćanja na
finansijskom tržištu tj. razmenjuje se za pravi
novac (mtgox.com, bitcoin.de, rocktrading,
kraken.com) (u Sloveniji je nedavno postavljen
i bankomat za bitcoine), bitcoin se sve više
koristi i kao platežno sredstvo za trgovinu
različitim dobrima i uslugama na Internetu
(spendcoins.com).
51
Digitalna gotovina
• Ipak, bitcoin treba posmatrati kao investiciju
sa velikim rizikom
• Nezavisnost ove valute od centralnih banaka
razlog je što ona kod mnogih izaziva skepsu, jer
kao takva nije podložna ni političkim
odlukama.
• Veliko je pitanje da li će monetarne i druge
vlasti raznih država gledati na ovo sa
blagonaklonošću ili će jednog dana doneti
zabrane ili druge mere u odnosu na one koji
koriste bitcoin, kao novu valutu.
52
Digitalna gotovina
• Takođe, često se koristi za nelegalne aktivnosti
(pranje novca, kupoprodaja droge na crnom online tržištu, itd.).
• Skeptici odbacuju Bitcoin kao trenutni mehur
sa objašnjenjem da on nema suštinsku vrednost
i da je to, u osnovi, jedan eksperiment.
• Karakterišu ga i velike oscilacije u ceni, pre
svega zbog brojnih špekulanata. U poslednje
vreme beleži izuzetno veliki rast, ali i pad
(PR1, PR2), pa je pružio i ekstremnu
mogućnost zarade ali i gubitka.
53
Sistemi na bazi usk. vrednosti
Sistemi plaćanja na bazi uskladištene
vrednosti (on-line stored value payment systems)
omogućavaju korisnicima da vrše brza, on-line
plaćanja trgovcima i drugim pojedincima na
osnovu vrednosti uskladištene (memorisane) na
on-line nalogu.
• PayPal (od 2002. god. u vlasništvu eBay-a)
omogućava pojedincima i kompanijama koji
poseduju e-mail naloge da vrše i primaju uplate
do određenog limita.
• PayPal svoj rad zasniva na postojećoj
54
finansijskoj infrastrukturi države u kojoj posluje
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Prvi korak u korišćenju ovog servisa je
otvaranje naloga i davanje detalja o debitnoj ili
kreditnoj kartici ili bankovnom računu sa kojih
će biti vršeno plaćanje ili na koje će biti
prosleđivani prilivi.
• Novac se prilikom plaćanja prenosi preko
računa PayPal-a.
• Prilikom plaćanja, korisnik pristupa servisu
pomoću korisničkog imena i lozinke, a zatim
upiše e-mail osobe/kompanije koja prima novac
i iznos koji želi da pošalje.
55
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Servis zatim pošalje e-mail u kome se nalazi
link ka sajtu PayPal-a onom ko prima novac.
• Kada primalac klikne na link, pristupa usluzi.
Novac se prebacuje na njegov PayPal račun, sa
koga on onda može da ga prebaci na svoju
platnu karticu ili bankovni račun.
• U slučaju kupovine, kupac obično ne plaća
uslugu plaćanja, već prodavac, koji prima novac
• U slučaju slanja novca, uslugu obično plaća
pošiljalac –DEMO
56
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Qvoucher je pripejd sistem Internet plaćanja,
koji omogućava kupovinu roba i usluga putem
Interneta bez potrebe za posedovanjem
kreditnih kartica i bankovnih računa.
• Kao sredstvo za identifikaciju sistemu koristi se
broj mobilnog telefona
• QVoucher dopuna se kupuje tako što prodavcu
kažete broj Vašeg mobilnog telefona i iznos koji
želite da uplatite. Kada prodavac izvrši
transakciju sistem šalje SMS sa potvrdom na
broj Vašeg mobilnog telefona.
57
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• QVoucher dopuna može biti bilo koji iznos
između 200 i 10000 dinara.
• Po kupovini dopune moguće je vršiti plaćanja tj.
kupovinu na svim sajtovima koji prihvataju
QVoucher
58
Sistemi na bazi usk. vrednosti
Prednosti:
• Nema razmene ličnih i podataka o platnoj
kartici između korisnika,
• Uslugu mogu da koriste i pojednici, za
međusobna plaćanja čak i malih iznosa (on-line
aukcije, eBay)
Nedostaci:
• Visoki troškovi,
• Nepostojanje zaštite korisnika ukoliko dođe do
prevare (vrši se samo prenos novca, ne prati se
prenos robe).
59
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Pametne kartice (smart cards) su druga vrsta
platnih sistema baziranih na memorisanoj
vrednosti.
• Imaju čip na kojem se čuvaju lične informacije
koje se mogu koristiti za e-plaćanja.
• Mogu čuvati mnogo više podataka nego kartice
sa magnetnom trakom.
• Takođe, mogu biti kontaktne ili beskontaktne.
• Mogu biti zaštićene tj. zahtevati šifru.
• Primer: poklon kartice
60
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Octopus kartica je dopunjiva beskontaktna
kartica koja se od 1997. godine koristi u Hong
Kongu
• Može se koristiti za plaćanje javnog prevoza, u
manjim prodavnicama i restoranima brze
hrane, za parking, gorivo ili automate sa
različitim proizvodima.
• 95% odraslih građana Hong Konga koristi ovu
karticu (ukupno je izdato 20 miliona kartica,
prosečno 11 miliona transakcija dnevno)
61
Sistemi na bazi usk. vrednosti
• Kartica se može dopunjavati on-line, na
šalterima i na posebnim automatima.
• Budućnost pametnih kartica leži u integraciji sa
pametnim telefonima odnosno u mobilnim
sistemima plaćanja.
62
Sistemi na bazi akumulacije troš.
• Sistemi na bazi akumulacije troškova
(digital accumulating balance systems)
omogućavaju korisnicima mikro-plaćanja (0,0110$) i kupovinu na vebu, akumulirajući sve
troškove tokom jednog meseca na jednom
računu koji se plaća na kraju meseca (kao npr.
računi za telefon ili struju), korišćenjem npr.
platne kartice ili bankovnog računa.
• Idealni su za sva plaćanja za koje nije
ekonomično koristiti platne kartice, kao što su
kupovina muzičkih numera, poglavlja knjiga,
članaka u časopisima (česte kupovine, malih63
vrednosti)
Sistemi na bazi akumulacije troš.
• Bill Me Later (u vlasništvu PayPal-a, novi naziv
je PayPal Credit) omogućava svojim
korisnicima korišćenje naloga sa otvorenim
kreditom; prilikom plaćanja kod kupovine na
Internetu, korisnik izabere opciju „Bill Me
Later“ i unese zatraženi podatak (npr. svoj
datum rođenja i poslednje četiri cifre matičnog
broja); obično na svakih dve nedelje korisnici
dobijaju račune za sve kupovine u prethodnom
periodu.
64
Sistemi na bazi digitalnog čeka
• Sistemi plaćanja na bazi digitalnog ili e-čeka
pokušavaju da prošire funkcionalnost postojećih
čekovnih naloga i na on-line plaćanja.
• Osnovne pogodnosti:
- Uklapa se u postojeću bankarsku praksu,
- Funkcioniše na isti način kao i papirni ček,
samo u elektronskoj formi i sa manje potrebnih
koraka,
- Mogu da ga koriste svi koji imaju otvoren tekući
račun,
- Napravljen da odgovori potrebama banaka i 65
korisnika njihovih usluga, sa većom sigurnošću.
Sistemi na bazi digitalnog čeka
• Ipak, primena ovih sistema do sada nije bila
vrlo uspešna, zbog problema u identifikaciji i
autorizaciji korisnika pri on-line transakcijama.
66
Mobilni sistemi plaćanja
• Procenjuje se da je u upotrebi preko 6 milijardi
mobilnih telefona.
• Korišćenje mobilnih uređaja kao sredstava za
plaćanje se već dobro razvijeno u Japanu i
Evropi, a i u SAD se ubrzano razvija.
• Korišćenjem običnih mobilnih telefona, korisnici
u Japanu mogu da kupuju stvari kao što su
vozne karte, dnevne novine, hrana u restoranu,
knjige, itd. korišćenjem e-novca (sistemi sa
memorisanom vrednošću), mobilnih kreditnih i
debitnih kartica.
67
Mobilni sistemi plaćanja
• Japanski mobilni telefoni se koriste kao
digitalni novčanici, sa velikim izborom načina
plaćanja.
• Plaćanje mobilnim telefonom odnosno razmena
informacija se obično vrši primenom NFC
tehnologija (Near Field Communication, skup
tehnologija za bežični prenos podataka na
kraćim rastojanjima).
• Svi važniji igrači, uključujući Google, Apple,
RIM (BlackBerry), razvijaju sopstvene sisteme
za mobilna NFC plaćanja, bazirane na
sopstvenim platformama
68
Mobilni sistemi plaćanja
• Primeri: Platimo, Google Wallet, PayPal Mobile
Fortumo
• Mobilna plaćanja i transfer novca (YT): Google
Wallet, PayPal Mobile (PPM2)
69
Elektronske berze
• Gotovo sve svetske berze su prešle na
elektronsko trgovanje tj. primenu informacionih
sistema koji omogućavaju pristup elektronskoj
trgovačkoj platformi putem mreže.
• Naime, umesto da se svi brokeri (lica ovlašćena
za trgovanje na berzi) nalaze u isto vreme i u
istoj prostoriji i međusobno trguju, primenjuje
se jedinstveni informacioni sistem za trgovanje
sa centralnim serverom na kome se obrađuju svi
prispeli nalozi za trgovanje i umreženim
računarima na kojima brokeri prate trgovanje i
ispostavljaju naloge (klijent-server arhitektura).
70
Elektronske berze
71
Elektronske berze
• Na ovaj način brokeri mogu da aktivno i
potpuno ravnopravno učestvuju u trgovanju čak
i ako su u drugom gradu/zemlji.
• Elektronski način trgovanja je jeftiniji i
fleksibilniji od tradicionalnog načina trgovanja.
72
Elektronske berze
• Osim samog procesa trgovanja, veoma su važna
još dva aspekta rada berzi, a to su:
- elektronska distribucija informacija (osnovni
preduslov uspešne trgovine hartijama od
vrednosti je aktuelnost informacija), i
- elektronsko dostavljanje naloga klijenata
ovlašćenim brokerima (individualni klijenti ne
mogu da samostalno trguju na berzi, već naloge
ispostavljaju preko brokera).
73
Elektronske berze
• Internet je uneo veliki napredak u izmeni
poslovnog modela trgovanja akcijama posebno u
pristupu informacijama, što je izuzetno važno.
• Ranije su informacije o akcijama bile dostupne
preko javnih medija: novina i televizije i putem
brokerskih kuća.
• Ono što je nekad bilo privilegija samo nekima, a
koji su to skupo plaćali, kao što je na primer
praćenje cena akcija u realnom vremenu i
praćenje ili analiza podataka o kompaniji, sada
je dostupno svima i to gotovo besplatno.
74
Elektronske berze
• Beogradska berza, osim velikog broja
informacija o svim listiranim kompanijama i
prethodnim trgovanjima, pruža servis za
praćenje trgovanja u realnom vremenu BELEXinfo (za prisup putem Interneta, sa
računara ili mobilnog uređaja, 700 din/mesečno)
(SMS servis za dobijanje podataka o trenutnoj
ceni, ponudi i potražnji za željenoj akciji putem
SMS-a, je nedavno ukinut).
• Za on-line praćenje cena akcija na Londonskoj
berzi treba platiti 5 funti mesečno za kašnjenje
od 15 minuta ili 20 funti mesečno za praćenje
75
cena u realnom vremenu.
Elektronske berze
• Osnovni preduslov za ravnopravno učešće u
trgovanju geografski dislociranih klijenata je
pravovremeni prenos podataka o ceni, obimu,
ponudi i potražnji hartija od vrednosti na
tržištu.
• Ova vrsta prenosa podataka se naziva Real
Time Data Feed ili prenos podataka u realnom
vremenu.
76
Elektronske berze
• U svetu su razvijena tri načina za prenos ove
vrste podataka:
1. Putem telefonskih linija (uglavnom u
zemljama sa velikim brojem korisnika; svaki
korisnik je povezan iznajmljenom linijom sa
provajderom informacija; računar korisnika
dobija podatke koje putem posebnog softvera
prezentira korisniku, sa malim kašnjenjem – 3
sec.)
77
Elektronske berze
2. Putem satelita (skupo; retko se koristi; u
zemljama sa malim brojem razuđenih
stanovnika; nešto veće kašnjenje informacija –
10-15 sec.)
3. Putem Interneta (danas najčešći način,
posebno kod privatnih investitora; niska cena;
malo kašnjenje, zavisi od opterećenosti
Internet mreže)
• Osim lokalnih berzi koje pružaju podatke o
svojim trgovanjima, postoje i globalni provajderi
informacija o trgovanjima na svim značajnijim
tržištima HoV kao što su Bloomberg i Reuters.
78
Elektronske berze
• Brokerske kuće i njihovi sajtovi takođe
predstavljaju značajan izvor informacija na
Internetu.
• Klijenti mogu da na svojim nalozima kod
brokera prate stanje svog portfolija (skupa svih
hartija od vrednosti koje poseduju), ali i da
brokerima ispostavljaju naloge za kupovinu i
prodaju akcija.
• Ovi sajtovi su vrlo zahtevni, jer obim poslovanja
na njima može da dostigne i par stotina hiljada
transakcija dnevno.
79
Elektronske berze
• Naravno, ovi sajtovi moraju da budu vrlo
pouzdani, jer svaki zastoj znači i prekid
trgovanja, a to može naneti velike finansijske
gubitke klijentima.
• Iako se u slučaju brokerskih kuća model čisto
virtuelnih brokerskih kuća pokazao kao nešto
uspešniji nego u bankarskom sektoru, i ovde se
dominantno koristi brick-and-click model
• Najpoznatiji primeri: E*Trade (virutelni
broker), Charles Schwab , Fidelity.
80
Elektronske berze
• Danas svako ko poseduje računar sa pristupom
Internetu može da se uključi u trgovanje
hartijama od vrednosti, bez obzira gde se
nalazi.
• Zbog toga je znatno prošireno tržište odnosno
znatno veći broj ljudi se uključuje u trgovanje
(dnevno se na Njujorškoj berzi razmeni 527
miliona akcija, rekord je 1 milijarda akcija u
jednom danu, sa trgovcima iz celog sveta), i to iz
sopstvenog doma.
• On-line trgovanje hartijama od vrednosti
naročito je popularno u SAD.
81
Elektronske berze
• Sve veći broj brokerskih kuća na Internetu
intenzivirao je konkurenciju, a samim tim su i
niže brokerske provizije.
• Takođe, uvođenjem specijalizovanih standarda i
protokola omogućeno je elektronsko
dostavljanje naloga klijenata brokerima, putem
posebnih softvera ili veb sajta, i mreže (uz
naravno obavezno kriptovanje veze i
autorizaciju putem digitalnog sertifikata).
82
Elektronske berze
• Brokeri sada, umesto da sami unose nalog u
trgovački sistem berze, samo proveravaju
ispravnost dostavljenog elektronskog naloga
korisnika i direktno ga prosleđuju berzi, što
značajno ubrzava proces trgovanja.
• Beogradska berza od 2008. godine koristi
BELEXFIX, sistem za trgovanje baziran na FIX
protokolu, čime je omogućeno da i u našoj zemlji
klijenti trguju iz svog doma, šaljući svoje naloge
brokerima elektronskim putem (Kombank DEMO, Sinteza Invest, Vojvođanska banka).
83
Elektronske berze
• Osim same Beogradske berze i brokera, u
proces trgovanja u širem smislu su
elektronskim putem uključene i druge važne
institucije, pre svega Centralni registar hartija
od vrednosti (koji vodi računa o strukturi
vlasništva akcionarskih društava), komercijalne
banke (kod kojih se vode namenski novčani
računi za trgovinu hartijama od vrednosti),
Komisija za hartije od vrednosti, itd.
84
Elektronsko poslovanje
• Dr Zoran Kalinić
• Kabinet: E-216
• E-mail: [email protected]
85

similar documents