Stefanovic Stanojevic, Afektivno vezivanje iz transkulturalnog ugla

Report
AFEKTIVNO VEZIVANJE IZ
KROS-KULTURALNOG UGLA
Tatjana Stefanović Stanojević
Filozofski fakultet
Niš
POREKLO TERMINA
John Bowlby (1907-1990)
Prvi istraživač kros kulturnih razlika
u pogledu ispoljavanja afektivne vezanosti
Mary Ainsworth (1913-1999)
SVE JE POČELO U UGANDI..
Prošlo je 40 godina..
Etic ili Emic pristup?
 Etic prilaz utvrđuje
postojanje određenih
fenomena u određenoj
kulturi, a onda proverava
da li u drugim kulturama
takvi fenomeni postoje,
bez analize fenomena koji
u toj kulturi postoje.
 Emic pristup, naprotiv,
identifikuje fenomen
specifičan za određenu
kulturu sa nastojanjem da
razume datu kulturu na
osnovu utvrđenog
fenomena.
Hipoteze Etic pristupa
 Afektivno vezivanje je univerzalni fenomen.
 Sigurno afektivno vezivanje je norma, ostali obrasci
afektivnog vezivanja predstavljaju odstupanje od
norme.
 Senzitivnost staratelja je odlučujući faktor kvaliteta
afektivne veze.
 Kvalitet afektivne vezanosti utiče na sposobnosti dece.
Hipoteze Emic pristupa
 U različitim sredinama neguju se i formalno i
sadržinski različiti odnosi između dece i odraslih.
 Formalno: Npr. različit broj negovatelja (od jednog
dominantnog negovatelja u Evropi do velikog broja
jednako važnih odraslih osoba u Africi).
 Sadržinski: Npr. amae odnos tipičan je za Japan i ne
može se tretirati kao modalitet afektivne vezanosti već
kao posebna vrsta odnosa.
Opredelili smo se za...
Pokušaću da Vam predstavim dostupne
istraživačke rezultate poštujući pravila i jednog i
drugog pristupa. Opredelila sam se za zemlje u
kojima su istraživanja ređe rađena i još ređe
predstavljana:
 Afrika (Kenija, Nigerija, plemena Pigmeja i
Bušmana),
 Azija (Kina, Japan i Izrael) i u
 Naš region (Niš – Banja Luka - Skoplje).
AFRIKA ima svoj način podizanja dece
 U svim opserviranim kulturama Afrike identifikovan je
fenomen tzv. multiplog matriksa ili većeg broja jednako
važnih staratelja o detetu.
 Beba uspostavi 4-5 afektivnih veza sa odraslima do kraja
prve godine.
 U fizičkom kontaktu sa odraslima beba provede 20 časova
dnevno.
 Beba biva dojena svaki put kada to traži, što znači više puta
u toku jednog sata.
 Zahvaljujući velikom broju odraslih beba dobija odgovor na
skoro svaki signal.
 Staratelji su najčešće senzitivni i popustljivi.
Afrika: GUSI pleme iz etic ugla
 Primenjena je modifikovana varijanta instrumenta za
procenu afektivne veze jednogodišnjaka: Situacija sa
strancem (M.Ainsworth,1963.) u kojoj su za svaku
negovateljicu organizovane dve separacije i dva sastajanja
sa detetom. Uzorak je činilo 26. dece sa mrežom
negovatelja (4 ili 5).
 Distribucija obrazaca: 16 beba (61%) je bilo klasifikovano
kao sigurno u odnosu sa majkama, a 14 beba (54%) je bilo
sigurno i u odnosima sa ostalim negovateljima.
 Nisu identifikovane razlike između nesigurnih kategorija,
pa samo možemo reći da manje od 50% dece pripada nekoj
od nesigurnih afektivnih veza!
 Potvrđene hipoteze o univerzalnosti i normativnosti.
Afrika: Gusi pleme iz emic ugla
 Gusi bebe koriste rukovanje kao što deca u Evropi koriste
zagrljaj: sigurna deca reaguju na stisak ruke sa puno vedrine,
izbegavajuća izbegavaju stisak, a ambivalentna deca prvo
pružaju ruku, a onda je brže povlače..
 U pogledu istraživanja sredine, identifikovane su razlike u
smislu preferencije ka vizuelnom, a ne manipulativnom
istraživanju sredine.
 Za kognitivni razvoj dece važniji je kvalitet afektivne veze
sa tzv. ne-majka starateljima.
 Za zdravstveni status dece važniji je kvalitet afektivne veze
sa majkama.
Afrika: Dogon pleme – etic ugao
 Tru i saradnici (True, 1994) su uz primenu SS procedure
opservirali 26 majki i njihovih jednogodišnjih beba.
 Procenti sigurnih majka-dete dijada su bili visoki, (78%),
nađeno je samo par ambivalentnih dijada (8%), dok
izbegavajući obrazac nije identifikovan.
 Dogon studija je iznenadila visokim procentom
dezorganizovane dece (14%) u odnosu na procenat takve
dece u zapadnim kulturama. Otkud?
Afrika: Dogon pleme – za objašnjenje je
možda potreban emic pristup.
 Dogon pleme beleži visok mortalitet dece. Zbog toga se
majke tokom prve godine života deteta bave isključivo
podizanjem dece, držeći ih neprekidno u svojoj fizičkoj
blizini, dojeći ih više puta u toku jednog sata i odgovarajući
na svaki signal uznemirenosti. Tek pošto prestanu sa
dojenjem, deca bivaju uključena u mrežu staratelja.
 Deca ovako negovana, SS proceduru doživljavaju visoko
traumatičnom i to je potencijalno objašnjenje kako
dobijenog visokog procenta dezorganizovanosti, tako i
odsustva izbegavajućeg ponašanja.
Afrika: Lovci i skupljači plodova
emic pristup
 Kontekst u kome je Bolbi nastojao da zamisli i razume
potrebu za afektivnom vezom bio je kontekst u kome je
ljudska vrsta provela ogroman deo svog istorijskog
vremena, kontekst lovaca i skupljača plodova.
 Samo nekoliko društava još uvek funkcioniše u uslovima
koji su nalik na taj kontekst. Studije Bušman plemena u
Botswani (Konners,1977) i plemena Pigmeja u Zambiji
(Morelli & Tronicks,1991) su jedinstveni primeri
istraživanja afektivne vezanosti u opisanom kontekstu.
Karakteriše ih život u malim polunomadskim grupama sa
fluidnom strukturom grupe, odsustvom striktnih socijalnih
pravila i fleksibilnim strategijama za opstanak.
Afrika: Bušmani – senzitivnost reagovanja
odraslih podstiče razvoj nezavisnosti kod dece
 Pravila odgajanja dece u plemenu Bušmana su
popustljivost, stimulacija, odsustvo ikakvih zabrana
(Konner, 1977). U toku noći deca spavaju sa majkama i
bivaju hranjena po potrebi, čak i bez buđenja majke. Stepen
fizičkog kontakta je ogroman u poređenju sa zapadnim
uslovima. Bebe se nose, udobno omotane oko majki, u
položaju iz koga im je omogućen neprekidan kontakt sa
majčinim grudima i ukrasnim figuricama poređanim oko
majčinog vrata. Dakle, svet upoznaju iz perspektive
intenzivne fizičke i kognitivne stimulacije.
 Koner zaključuje na osnovu opservacija da ovo stimulišuće
i visoko senzitivno okruženje dovodi do: bržeg
neuromotornog razvoja, te razvoja sigurnosti i nezavisnosti.
Nema testovnog procenjivanja.
Afrika: Pigmeji – da li je za afektivnu vezu
odlučujuće sa kim beba provodi noć?
 Počev od rođenja, bebe vreme provode na grudima: majke
ili odraslih negovateljica, potpuno ravnopravno. Često
negovateljica doji bebu i u majčinom prisustvu.
 Vreme koje bebe provedu sa drugim odraslim osobama:
procenti rastu sa 39% tokom prve 3 nedelje, na čak 60%
tokom sledećih 18 nedelja. Broj staraoca takođe raste, i u
proseku iznosi 14.2. Ova ekstremno gusta socijalna mreža
vodi ka brzom zadovoljavanju svakog bebinog signala.
 Krajem prve godine bebe ipak pokazuju preferencije ka
majci. Objašnjenje može biti u činjenici da majka noć
provodi sa detetom, često prekidajući spavanje epizodama
igrovne interakcije, dojenja i sl. Budući da noć može biti
naglašenije stresna i da je tada bebi potrebnija zaštita,
možemo pretpostaviti da će osoba koja tu zaštitu obezbedi
postati dominantna figura afektivnog vezivanja.
Šta se može zaključiti na osnovu
opservacija plemena lovaca?
 I u plemenu Bušmana i među Pigmejima
identifikovan je fenomen afektivne vezanosti, čime
je potvrđena hipoteza o univerzalnosti fenomena.
 Nije bilo testovnog procenjivanja na osnovu koga
bi se moglo zaključivati o preostalim etic
hipotezama.
 Emic hipoteza je potvrđena u formalnom aspektu
(14 staratelja!), ali ne i u sadržinskom (nije bilo
drugačijih modaliteta odnosa).
Azija i njene osobenosti u podizanju dece
 Kina: Stroga kontrola rađanja, vaspitanje
zasnovano na “gašenju zavisnosti, ali ne i
favorizovanju nezavisnosti”.
 Japan: Amae ili odnos sa roditeljima u kome je
naglasak na nesamostalnosti, psihološkoj
zavisnosti dece.
 Izrael: Kibuci kao jedinstven eksperiment.
Kina: „SS“ procedura
ili etic pristup
 Pionirska studija afektivnog vezivanja u Kini je
sprovedena na odseku za Psihologiju, Pekinškog
univerziteta u Beijingu (Hu, Meng, 1996).
Primenjena jeSS procedura.
 Uzorak je činila 31 dijada majka-dete (16 dečaka,
15 devojčica). Svako dete je bilo jedino dete u
porodici. Distribucija afektivne vezanosti: procenat
sigurnih dijada iznosi 68%, izbegavajućih 16% i
ambivalentntih 16%.
 Dobijeni rezultati jasno podržavaju hipoteze o
univerzalnosti kao i o normativnosti fenomena
afektivne vezanosti.
JAPAN: Emic pristup
Da li amae odnos još uvek postoji?
 Japanski stručnjaci procenjuju da se afektivni
odnos između majke i deteta u njihovoj zemlji
razlikuje od onoga što uobičajeno nazivamo
afektivnom vezom.
 Amae znači odnos sa roditeljima u kome je
naglasak na nesamostalnosti, psihološkoj zavisnosti
(Doi, 1989).
 Japanske majke međutim, izričito odbacuju
tradicionalnu amae vezu i preferiraju sigurnu
afektivnu vezanost. Šta kažu istraživanja?
Japan i SS procedura- etic pristup
Tokijo studija: 39
beba; Durrett,
Otaki i Richards,
1984
Sigurni obrazac 61%
Sapporo studija:
60 beba; Miyake,
et al. 1985,
Takahashi, 1986)
Sapporo studija
45beba;Nakagava,Lam
b, Miyake, 1992)
68%
75%
Ambivalentni
obrazac
18%
32%
21%
Izbegavajući
obrazac
13%
0%
0%
Dezorganizova
ni obrazac
0%
0%
0%
Neklasifikovani 8%
0%
4%
Kako razumeti odnos
amae i afektivne vezanosti?
 U Japanu ipak postoje “ostaci” (danas nepopularnog), ali
svakako tradicionalnog amae pristupa i doprinose
povećanju broja ambivalentno afektivno vezane dece.
 Latentni amae pristup vaspitanju uslovljava da deca budu
osetljivija na SS proceduru od npr. dece u Evropi ili u
Americi.
 Provera: Modifikacija SS procedure u kojoj je manje
elemenata stresogenosti (jedna separacija manje) dala je i
manji procenat ambivalentnih (Takahashi, 1989).
IZRAEL: KIBUC kao jedinstveni
eksperiment ili emic pristup

Na osnovu opserviranja načina čuvanja dece u čak 183
zemlje istraživači (Barry & Paxton, 1971) zaključuju da
nijedna kultura nema sistem u kome deca spavaju bez
roditelja. Kolektivno čuvanje dece je bilo praksa samo u
Izraelu. Kibuc zato možemo smatrati jedinstvenim
prirodnim eksperimentom neroditeljskog staranja za decu.

Dečji domovi u kibucima su mesta na kojima deca
provode najveći deo vremena. Sastoje se od većeg broja
spavaćih soba (svaku deli troje ili četvoro dece), sobe za
dnevni boravak, kupatila i velikog prostora za igru i učenje.
Vreme za porodicu je popodne i veče, kada roditelji dolaze,
odvode dete svojoj kući, zatim ga vraćaju u kibuc i ostaju sa
njim dok ne dođe osoba zadužena za dete preko noći.
Etic pristup: SS procedura u kibucima
 U prvom istraživanju u kibucima dobijeno je samo 59%
beba sigurno vezanih za majke (Sagi, 1985).
 I u ponovljenom istraživanju, (Sagi, van Ijzendoorn,
Aviezer, Donell & Mazseless, 1994) procenat sigurnog
afektivnog vezivanja se ponovio: 48% dece je bilo sigurno
afektivno vezano, a 31% beba je bilo ambivalentno.
 Institucionalno spavanje povećava procenat nesigurnih beba
samim odsustvom figure afektivnog vezivanja tokom noći
koja je za dete najosetljiviji deo dana. I ovaj nalaz je u
skladu sa već iznetim podatkom da bebe Pigmeja formiraju
afektivnu vezu sa majkom (iako su tokom dana okružene
većim brojem staratelja), pre svega zahvaljujući činjenici da
sa majkom provode noć.
Proširena mreža staratelja i razvoj
sposobnosti za...
 Istraživači (Oppenheim, Sagi, Lamb,1990) su na uzorku
dece iz kibuca starosti 5 godina procenjivali i niz socioemocionalnih veština. Rezultati kažu da afektivna vezanost
sa staraocima koji nisu roditelji predstavlja jači prediktor
razvoja dečjih sposobnosti za: empatiju, dominaciju,
nezavisnost, orijentaciju ka postignuću i odlučnost u
ponašanju.
 Nema statistički značajne povezanosti između ovih socioemocionalnih karakteristika i kvaliteta dečje afektivne
vezanosti sa roditeljima.
SRBIJA 1999: Afektivno vezivanje u Nišu
iz emic ugla
 Istraživanje afektivnog vezivanja u Srbiji, Nišu, 1999.
godine (T.S.Stanojevic, 2000).
 Većina porodica stanuje u stanovima, najčešće dvosobnim i
u njima retko postoji prava dečija soba. Deca spavaju u sobi
sa roditeljima i dan provode u dnevnoj sobi. Najčešće su
porodice sa 1-2 deteta. Zbog nedovoljnog broja
raspoloživih stanova, ove porodice često ne žive same, nego
sa roditeljima jednog bračnog partnera, koji onda učestvuju
u svim porodičnim aktivnostima. U velikoj većini porodica,
bavljenje detetom je prevashodno ženska dužnost, očevi su
retko prisutni. Ako učestvuju u bavljenju detetom, onda je
to u formi koju oni biraju (šetnja, gledanje filmova,
određena vrsta igre ) i samo povremeno. Brigu o detetu
preuzimaju uglavnom bake.
Etic pristup afektivnoj vezanosti: rezultati
istraživanja (AQS Waters, 1987)
Distribucija AQS
Sigurna afektivna
vezanost
52%
Ambivalentna
afektivna vezanost
37%
Izbegavajuća
afektivna vezanost
10%
2001: Još jedno niško istraživanje
 Rane i partnerske afektivne veze
Izbegavajuća partnerska veza
5
3.9
17.2
26.1
Ds
F
24,4
sigurna partnerska veza
18,3
okupirana partnerska veza
bojažljiva partnerska veza
E
52.8
Ud
52,3
Ili postoji i treće objašnjenje
 Procenti sigurne i ambivalentne afektivne vezanosti su
najsličniji procentima dobijenim u Japanu i Izraelu. Ostaje
nam da se pitamo da li smo nešto nalik na amae odnos i mi
negovali ili nam je bliže objašnjenje koje važi za Izrael :
» Kontinuirana pretnja nacionalnoj i ličnoj sigurnosti
svakako određuje roditeljsku preokupaciju dnevnim
dešavanjima. Roditelji postaju prebrižni što može dovesti
do preteranog reagovanja i štićenja deteta od spoljašnjih
opasnosti, te otuda smanjenja adekvatne osetljivosti. U
porastu su nalazi o generalno visokoj emocionalnoj
reaktivnosti izraelskog naroda“(Vaughn et al., 1992).
2006.godina: Srbija po treći put
Istraživanje afektivnih veza trogodišnjaka instrumentom
preuzetim iz Izraela
5,0
4,5
4,0
Mean
3,5
3,0
rq item 1: sigurni a
rq item 3: ambivalen
rq item 2: izbegavaj
rq item 4: dezorgani
O čemu se radi?
 U odnosu na ranije dobijene podatke u našoj sredini,
aktuelni podaci se razlikuju. Došlo je do smanjenja procenta
sigurnih i ambivalentnih veza, a povećanja procenta
izbegavajućih obrazaca! Mogli bi reći da ovo nalikuje
trendu koji je prisutan u svim ekonomski razvijenim
zapadno evropskim zemljama. Međutim, opisanom trendu
ne odgovara povećanje broja dezorganizovanih afektivnih
veza. Otkud tako značajno povećanje ovog obrasca? Možda
jer su oni koji sada odgajaju decu bili adolescenti tokom
devedesetih. Ovo znači da se tranzicija u zemlji poklopila
sa njihovom ličnom adolescentnom tranzicijom i da je neke
od njih to možda odredilo ka ovakvom odnosu sa decom.
 Budući da se slična distribucija ponovila u još par radova
(N. Krstić, 2006, M. Stefanović, 2006, M. Stanković, 2005)
čini se da zaslužuje i pažnju i dalje praćenje.
I na kraju:
Etic, Emic ili nešto između?
Etic hipoteze: H1
 Hipoteza o univerzalnosti je najsnažnije potvrđena
empirijskim rezultatima. U svakom od navedenih
kros kulturalnih istraživanja opserviran je fenomen
afektivnog vezivanja.
Etic hipoteze: H2
 Rezultati potvrđuju i hipotezu o normativnosti
sigurnog afektivnog vezivanja. U svim kros
kulturalnim studijama većina dece je klasifikovana
kao sigurna.
Etic hipoteze: H3
 Hipoteza o senzitivnosti dobila je nešto manje
podrške. U sedam studija je dobijena izvesna
potvrda hipoteze, a preostalih 19 studija je ne
potvrđuju (Konner, 1977; Morelli,Tronic, 1991).
Etic hipoteze: H4
 Hipoteza o sposobnostima je testirana samo u par
istraživanja:
 Gusi studija je utvrdila povezanost kognitivnih sposobnosti
dece sa kvalitetom afektivne veze deteta sa drugim
starateljima.
 Izrael: Sigurna afektivna vezanost sa staraocima koji nisu
roditelji predstavlja jači prediktor razvoja dečjih
sposobnosti za: empatiju, dominaciju, nezavisnost,
orijentaciju ka postignuću i odlučnost u ponašanju.
Emic hipoteze ili zapažanja
 Afektivnu vezanost je potrebno sagledavati kroz mrežu
dijada deteta sa odraslima (Afrika, Izrael).
 Staratelji koji nisu majka u tim dijadama značajnije od
majki su povezani sa razvojem kognitivnih sposobnosti
dece (potvrđeno u Africi, ali i u Izraelu).
 Odnos majka-dete značajno je povezan samo sa zdravljem
deteta.
 Neprekidni fizički kontakt sa detetom i responzivna sredina
obezbeđuju rano osamostaljivanje (Bušmani).
 Popustljivost staratelja nije povezana sa sigurnim
afektivnim vezivanjem (Gusi).
Umesto zaključka..
.. pokušajmo da sumiramo odgovor na pitanje sa početka
teksta: Da li je afektivna vezanost univerzalna ili
kontekstualna kategorija? Čini se da analiza dostupnih
rezultata upućuje na ravnotežu između pomenutih
determinanti. Ili: „Ukoliko bi sva deca koristila iste
fiksirane, rigidne strategije ne bi bilo mogućnosti za
adaptaciju na dinamičke promene okruženja“,
(Hinde&Stevenson Hinde, 1990). Dakle, bez varijacija,
selekcija optimalnih bihevioralnih strategija ne bi ni
postojala, a ona je imperativ opstanka.

similar documents