PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJE GLUVIH I NAGLUVIH …

Report
RADNO
OSPOSOBLJAVANJE
VIŠESTRUKO
OMETENIH OSOBA
DEFINICIJE
RADNOG
OSPOSOBLJAVANJA
Definicija koja se čini sveobuhvatnijom
definiše profesionalnu/radnu rehabilitaciju
kao „medicinsku, psihološku, socijalnu i radnu
aktivnost sa ciljem da osoba ponovo uspostavi
radne sposobnosti i preduslove za povratak na
tržište rada“ (Selander, 1999). Međutim, ona
isključuje one osobe koje nisu radile ili nisu
imale minimalno ili sporadično radno iskustvo
(Marnetoft, 2009). Na primer, mnoge mlade
osobe sa ometenošću u nepovoljnim
ekonomskim uslovima veoma teško ulaze na
tržište rada, naročito osobe sa višestrukom
ometenošću (VO).
Profesionalna – RADNA rehabilitacija
ima za cilj da omogući osobama sa
ometenošću postizanje i održavanje
optimalnog funkcionisanja u interakciji
sa okruženjem uz usluge i podršku
zasnovanu na individualnim potrebama
i akomodaciji radnog mesta.
Radna rehabilitacija zahteva
sveobuhvatan multidisciplinarni
pristup, čija je osnovna svrha da se
osobama sa VO pomogne da da budu
fizički, psihički, socijalno i kulturalno
spremni i kompetentni za obavljanje
različitih poslova, odnosno, da steknu
ili povrate nezavisnost kroz
zapošljavanje ili neki oblik
angažovanja koji joj omogućava
integraciju u društvo.
ZADACI RADNE
REHABILITACIJE OSOBA SA VO
1. Procena rehabilitacionih (radnih) potencijala,
A) Procenua opštih funkcionalnih kapaciteta i
socijalno-bihejvioralnih karakteristika, pod
kojima se podrazumevaju medicinski faktori,
psihološki faktori, edukativno iskustvo, socijalno
ponašanje, stavovi, vrednosti, radne sposobnosti i
veštine.
B) Procena specifičnih radnih karakteristika radna interesovanja, specifične radne veštine, radne
osobine, opštu inteligenciju, temperament, fizički
kapacitet, snagu, opseg i nivo pokretljivosti, kao i
ostale parametre povezane sa obavljanjem posla.
C) Integracija informacija procene različitih ličnih
i sredinskih činilaca je presudna za formiranje
globalne slike o mogućnostima za rad osoba sa
VO.
D) Procena uslova rada i radne sredine (Analiza i opis
radnog mesta)
2. Kreiranje INDIVIDUALNIH PROGRAMA
- Individualni tranzicioni program - ITP,
- Individualni obrazovni program - IOP,
- Funkcionalna procena ponašanja – FPP
- Individualni program zapošljavanja - IPZ
3. Praćenje NAPREDOVANJA UČENIKA SA VO
- Evaluacione liste
4. Uključivanje i obrazovanje roditelja
5. Angažovanje socijalnih službi i servisa
6. Saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje
(agencije za zapošljavanje)
- Istraživanje tržišta rada
7. Prosvećivanje stanovništva
PRINCIPI
REHABILITACIJE
1. KOORDINIRANOST svih društvenih subjekata i
institucija od lokalnog do nacionalnog nivoa.
2. KONTINUIRANOST – postepeni prelaz iz jedne
faze u sledeću fazu rehabilitacije.
3. KOMPLEKSNOST – obuhvatanje čitave ličnosti
edukacijom, socijalizacijom i rehabilitacijom, a ne
samo priprema za rad.
4. PREVENTIVNOST – stalna briga da se smanje ili
otklone posledice ometenosti i da ne nastanu nove
bolesti, oštećenja (očuvanje mentalnog zdravlja,
fizičkog zdravlja, prevencija od profesionalnih bolesti
ili povreda na radu).
5. EKONOMIČNOST – nijedna država nije toliko
bogata da izdvaja sredstva za obrazovanje VO, a da ih
pri tom ne zaposli kako bi im osoba vratila sredstva
kroz svoju produktivnost i porez.
6. Razvijanje osećaja jednakosti i ravnopravnosti.
7. Aktivno učešće porodice, udruženja i organizacija.
ASPEKTI RADNE
REHABILITACIJE
Medicinsko-biološki aspekt –
U zavisnosti od vrste i stepena
oštećenja, medicina kao nauka ima
veću ili manju ulogu u rehabilitaciji.
Ona ima nezamenjivu ulogu u
dijagnostici, lečenju, kao i u
rehabilitaciji progresivnih oštećenja
kod ometene osobe. Pored
medicinskog, bitno je poznavanje
biološkog aspekta (npr. poznavanje
genetike važno je za rad u
savetovalištu i prevenciju
ometenosti). Određeni endokrinološki
status ili nalaz antropometrijskih,
motornih ili nekih drugih sposobnosti
može biti indikacija ili
kontraindikacija za određenI POSAO.
Pravno-ekonomski aspekt
Uspešnost rehabilitacije veoma zavisi od
ovog aspekta, jer ukoliko je rehabilitacija
stihijska i nekontrolisana, onda je ona
skupa i nesvrsishodna. Savremeni koncept
rehabilitacije društvo stavlja pred
određene obaveze, ali se i osobama sa
ometenošću određuju prava i obaveze,
kako bi se proces rehabilitacije što
potpunije ostvario. Ovde se ubrajaju i
različite preporuke, deklaracije i
rezolucije međunarodnih organizacija
koje za neku zemlju postaju obaveza ako
ih je prihvatila na pravno-službenoj
osnovi. Ako se rehabilitacija shvati kao
društvena obaveza, onda se mora voditi
računa o racionalnom korišćenju
društvenih sredstava u procesu
rehabilitacije. Ukoliko se osoba sa
ometenošću osposobi da proizvodi višak
vrednosti, odnosno da proizvodi onoliko
koliko zadovoljava njegove potrebe,
smatra se da je ekonomski aspekt potpuno
zadovoljen, jer je kao takav postao
aktivan i koristan član zajednice.
Socio-ekonomski aspekt
Socio-ekonomska problematika
osoba sa ometenošću u ranijim
periodima je bila nedefinisana, a
usled toga i nestručna i
nesistematski rešavana. Njene
komponente su bile poistovećene
sa edukacijom ili uopšte nisu
ulazile u koncept rehabilitacije.
Ovako marginalizovan odnos
prema osobama sa ometenošću
doveo je do naglog širenja pokreta
za upotpunjavanje i redifiniciju
rehabilitacije. Komponente socioekonomskog dela rehabilitacije su:
socijalizacija, integracija,
identifikacija, emancipacija,
kulturalizacija, zapošljavanje,
porodični život i stanovanje,
društveni život i sport i rekreacija.
Psihološki aspekt
U procesu rehabilitacije treba poći od
poznavanja strukture ličnosti osobe sa
ometenošću. U toku rehabilitacije potrebno
je uticati na one elemente ličnosti koji su
promenjivi, a samim tim i na strukturu
ličnosti, kako bi se adaptacija na ometenost
efikasnije realizovala a proces integracije
uspešnije završio.
Razvijanje sposobnosti samopoštovanja,
samoefikasnosti, samokontrole,
SAMOSTALNOSTI UOPŠTE.
Specijalno-obrazovni aspekt
Podrazumeva predškolsko vaspitanje, osnovno
obrazovanje, profesionalno osposobljavanje i
andragošku praksu.
Cilj je usklađivanje vaspitno-obrazovnih
ciljeva s kognitivnim i konativnim
osobinama ličnosti rehabilitanta kako bi se
uspešno sprovela rehabilitacija.
Razvijanje adaptivnih i funkcionalnih
sposobnosti u cilju osamostaljivanja osobe sa
VO i integracije.
Automatic
Animated Sign
Language
Generation
System
Profesionalni/radni aspekt
Odnosi se na osposobljavanje za
određeno zanimanje ili radno mesto u
skladu s kognitivnim i konativnim
osobinama ličnosti rehabilitanta kako
bi se svojim radom mogao uključiti u
aktivan život i rad.
Tehničko-tehnološki aspekt
On ne podrazumeva samo tehničku opremu
za radno mesto osobe sa VO, već i primenu
protetičkih i elektronskih sredstava,
računarske i adaptivne tehnologije, kojom
se odstranjuju ili smanjuju posledice
oštećenja
i
ometenosti.
Adaptivna
tehnologija znatno povećava nezavisnost i
omogućava izvođenje zadataka koje ranije
nisu mogli obaviti, ili su imali poteškoće da
ih realizuju.
Sociološki aspekt
Za dobro organizovanu rehabilitaciju
moraju postojati i dobri uslovi društvene
sredine, kao što su nivo razvijenosti
snaga, opšte ekonomske mogućnosti
društva, ali i pozitivni odnosi i stavovi
socijalne sredine prema osobama sa
ometenošću. To sve zajedno čini
socijalni aspekt rehabilitacije.
KOMPONENTE RADNOG
OSPOSOBLJAVANJA
RADNA
REHABILITACIJA
RADNO USMERAVANJEORIJENTACIJA
RADNO OSPOSOBLJAVANJE
ZAPOŠLJAVANJE
S
O
C
I
J
A
L
N
A
I
N
T
E
G
R
A
C
I
J
A
TRANZICIJA OD ŠKOLE KA
RADNOM MESTU
Horizontalna
tranzicija
Horizontalna
tranzicija
FAZE TRANZICIJE
PRIMARNA
TRANZICIJA
SEKUNDARNA
TRANZICIJA
Vertikalna tranzicija
PRAVAC
TRANZICIJE
PRAVAC
TRANZICIJE
PRIMARNA TRANZICIJA
U procesu primarne tranzicije postoji četiri faza koje su od
suštinskog značaja, jer omogućavaju efikasniji prelazak iz osnovne
u srednju školu i organizovanje programa tranzicije:
1. Faza pripreme - tokom osnovne škole pažljivo se
planiraju aktivnosti za učenike i roditelje/staratelje o prirodi
srednjeg
obrazovanja
i
različitim
opcijama
srednjeg
školovanja (srednje škole za učenike sa teškoćama u razvoju,
specijalna odeljenja pri redovnim školama, inkluzivna
odeljenja) i podrobno se informišu o dešavanjima pre, tokom
i nakon tranzicije iz osnovne u srednju školu.
2.
Faza transfera - visok nivo direktne
interakcije između učenika i roditelja i njegove
nove škole (posete, zajednički sastanci, roditeljski
sastanci i dr). Na taj način se informišu o
pravilima u školi, nastavnicima, obaveznim i
izbornim predmetima, rasporedu časova, imenima
osoba za kontakt i sl.
3. Faza indukcije - Počinje prvog dana u srednjoj
školi kada se učenik sa VO upoznaje sa pravilima
škole. Pravila i procedure škole podrazumevaju
upoznavanje roditelja učenika sa IO sa različitim
programima,
vrstama
obuke,
ishodima
školovanja, kao i sistemom podrške u učenju,
ličnim i socijalnim aspektima tranzicije.
4. Faza konsolidacije – nakon nekoliko
nedelja u novoj školskoj sredini može doći
do jačanja teškoća kod pojedinaca, pa je
potrebno utvrditi riziko faktore koje
otežavaju adaptaciju učenika sa VO.
Organizuje se dodatna pomoć i/ili podrška i
precizira Individualni obrazovni plan i
program (IOP) koji treba da omogući što
veću samostalnost u nastavku školovanja.
KRAJ

similar documents