Nikola Kleut: Neki va*ni principi pri koncipiranju sistema

Report
događaji,
nekad
procesi
(jer traju
satima)
{
akcident...
problem nomenklature - gradacije po intenzitetu, posledicama
Pod akcidentom podrazumevamo manje predvidive događaje u kojima nastaju smrtni
ishodi ljudi, teške povrede i/ili velike štete: poplave, odrone, lavine, jake vetrove,
hladnoće, udare groma, zemljotrese, požare, eksplozije, i druge.
Po posledicama: manji, srednji, veći, katastrofalan
Smatra se da mnogi akcidenti nastaju sticajem okolnosti (odakle i termin udes –
udešeno tj. da su se stekli uslovi, dva ili više, koji u sprezi stvaraju veliku opasnost i
teške posledice, na primer:
1. od iscurele zapaljive tečnosti formirana je smeša para-vazduh u granicama eksp.
2. u taj prostor je uletela iskra (električna ili mehanička - izvor paljenja,
3.u tom, ili okolnom prostoru na kome su efekti eksplozije opasni, zatekli su se ljudi i
pretrpeli povrede ...
Uvodi se koncept verovatnoće ... često nejasan : V = Realizovan/Ukupni ( Sati?
često na osnovu statistike sporadičnih događaja – napr. eksplozija)
Od udesa se obezbeđuje i pojednac, grupa ljudi, naselje, industrijski kompleks, grad i
država i međunarodna zajednica.
Sistem bezbednosti je deo osnovnog sistema koji je stalno ’budan’, spreman za
akciju, sa znatnim preventivnim aktivnostima u domenu urbanizma, građenja..
Bezbednost – Safety
SRPS ISO 13942 : 2010 Rečnik...
Sistem bezbednosti od akcidenata je deo sistema bezbednosti društva. Sistem
bezbednosti društvo integriše u svoje osnovne strukture, daje mu prioritetnu
funkciju, a izgrađuje ga prema svojim
- političkim opredeljenjima,
- spoljašnjim i unutrašnjim remetilačkim i kooperativnim uticajima,
- ekonomskim mogućnostima i saznanjima.
Na izbor koncepata bezbednosti utiču i različiti:
- istorijski uslovi razvoja, mentalitet naroda, ali i
- јаka volja pojedinaca na mestima gde se donose odluke.
Udesni događaji nastaju:
1. neznanjem ili nemarom ljudi (kvarovi i havarije tehničkih sistema,
eksplozije, požari itd.)
2. izuzetnim prirodnim procesima (zemljotresi, veća klizišta i odroni zemlje pri
jakim kišama, poplave, jaki vetrovi i sl.) .
Dok je uloga čoveka, odnosno društva, u akcidentima prve vrste očigledna u onima
druge vrste ona je posredna, jer se saznanjima mogu izbeći mnoge posledice – naprbira se lokacija veće stambene, javne i industrijske zgrade tako da se opasnost od
poplave, požara, eksplozije... praktično eliminiše.
Jedan od osnovnih principa bezbednosti od udesa je izbegavanja bar jednog od bitnih
uslova tj. da se ne steknu svi potrebni i dovoljni uslovi za udes. U velikom broju
slučajeva dovoljno je onemogućiti prisustvo ili bar ’gomilanje’ ljudi i smeštaj imovine
u opasnom prostoru (na primer na klizištu, ispod dalekovoda, na trasi magistralnog
gasovoda, u blizini zaraženih /za njih karantin/ itd.).
Mnoge žrtve mogle su biti izbegnute da su proučeni apsolutni maksimalni vodostaji
reka, jačine vetrova itd. i da su gradnje zgrada na ugroženim područjima zabranjene. U
novije vreme građani očekuju solidarnost i pomoć od države kad dožive tragediju,
posebno pri prirodnim nepogodama, a često ne poštuju ni zabranu državnog organa da
je teren opasan /napr. na klizištu/.
Države rade na preventivi, kako bi se smanjio "pritisak" na državu, odnosno društvo,
da učestvuje u saniraju posledica. Neke vrste preventive i regulative postoje stolećima
unazad i "dubina" preventive postaje sve veća.
Moderne države Evrope su se odavno opredelile za kombinovan sistem prinude
(zabrana) i relativnu škrtost pri sanaciji.
U razmatranjima "na kratku stazu" zabrane i prinude u preventivi nekima deluju kao ograničenje
slobode... Planiranje pa i urbanističko od strane države/grada se osporava pa i kad ljudi grade
tako da ometaju suseda – u blizini visokih objekata (prilaz i plato za vatrogasna vozila ne
poštuju ni urbanisti), objekata koji su eksplozivno opasni ... produkuju otrove
U ovome su se istakli i oni koji su mislili da imaju vrlo dobro opremljene službe za vanredne situacije,
pa ipak su u samo poslednjih nekoliko godina te države imale stotine žrtava od poplava, a štete su
iznosile više milijardi evra i u jednoj maloj zemlji kakva je Češka.
Kvalitetnom stručnom analizom pokazalo bi se da su i u najbogatijim zemljama Evrope, u SAD, Japanu
i Australiji sistemi bezbednosti u suštini, konzervativni (sa malim efektima preventive) da ih i
događaj sličan pre koju godinu "iznenadi" i da tada nemaju efikasna rešenja. Tako naprimer praktično
nema godine u kojoj se ne stradaju ljudi i velika imovina od letnjih požara makija u Kaliforniji, Novom
Južnom Velsu, Grčkoj itd. (znaju se rešenja za bar lokalizaciju tih požara)
Štedi se na preventivi a opravdava trošenje u vatrogasnim merama ... Tačno je preventiva
košta .. Često je i skupa ... Mora da se uči, vežba, menjaju navike ponašanja ... ali pruža najviše
U našoj zemlji zakonska sistemska rešenja u oblasti bezbednosti od udesa, odnosno "vanrednih
situacija" treba da se preispituju ... i dublje .. koncepti sistema bezbednosti... posebno oko ’zaštite
od požara’ (požar u Viskozi trajao 26 sati, dva slučaja iz Novog Sada iz kojih nema ’studije
slučaja’ ... ni poruke korisnicima, projektantima, komunalnim i dr. inspektorima ...)
(nema povratne sprege pa nema regulacije... Dolazi do izražaja slabost ’upravljanja’
Nema podrške države Institutu za standardizaciju, laboratorijama za p/e ispitivanja
ranije predloge PTN/PTU pripremao SZS koji je bio zadužen za tehničke propise.
Problem i ko da ispravi štamparske i sl. greške u starim propisima ... Improvizacije.
Kvazislučajni procesi i analize slučajeva
Požari, eksplozije, poplave, jaki vetrovi, itd. spadaju u kvazislučajne procese. Kvazi –
zato što je slučajnost znatno smanjena u ambijentu u kome postoji izražena verovatnoća
da će do požara doći – naprimer ako se radi sa lako zapaljivim materijama i postoji
opasnost i da u tom ambijentu bude izvora paljenja. Kvazi - i zato se može dosta pouzdano
proceniti kako će se pojava odvijati i kakve će biti posledice.
Na ovoj činjenici zasniva se niz preventivnih aktivnosti društava – pred ostalih i
zdravstva, policije itd. a naravno skoro celog posla osiguranja.
Novinari često pišu o požarima i poplavama i drugim udesima kao o "stihiji" misleći da je
pojava nastala i razvija se pod dejstvom,"viših sila", i kada se radi o prostim slabostima
ljudi.
Razvoj požara u prostoriji ima dinamiku koja ima karakter kvazislučajnog procesa a može
se izraziti napr- kao talas... preko promene toplotne snage požara, Q, u eksponencijalnoj
funkciji vremena, t:
CPU
Q’, T
CPUH
Q = a t2
CPS
Žestina
Inkubacija
Q= Atbe-ct
tmax = -c/b
t
Na planu velikih brojeva: predvidiv je broj požara u državi, velikom gradu, godišnje;
predvidive su poplave, odroni i klizišta u određenim mesecina
ugroženost
bezbednost , ℬ, postiže se ili kad nema ugroženosti, U, ili kad je
otpornost, O, takva da nema povredivosti, P.
povredivost Termin povredivost, u govornom jeziku, se odnosi na ljude i životinje,
ali se može proširiti i na zgrade, instalacije, opremu, robu. U odnosu na
neželjena unutrašnja ili spoljašnja dejstva - ugroženost, apsolutna
otpornost, Previsoka bezbednost je često i neracionalna , ali se visok nivo
prema nekoj opasnosti može postići i jeftino napr. nema primene
imunitet
izuzetno opasnih materija.
Linije odbrane , zabrane
Zaštita je pasivni deo sistema bezbednosti a odnosi se na ono što čini
“štit” na neželjenu pojavu. U sistemu bezbednosti postoje i aktivne
komponente ili subjekti (sa efektom koji ima “mač”, sablja... čekić ).
U podsisteme zaštite od požara spadaju požarno otporne konstrukcije (zidovi, međuspratne
konstrukcije, vrata, klapne) kao pasivni elementi.
Instalacije za automatsko gašenje (lokalno; gasovima, vodenom maglom, prahom...sprinkler se
obično svrstavaju u instalacije zaštite (Fire Protection) ali po prirodi stvari spadaju u aktivne instalacije
(gase požar). Slične po konstrukcije instalacije imaju zaštitnu (pasivnu) ulogu - vodene zavese i sl.
Vodena zavesa ne gasi požar već deluje samo kao “štit” na određenom mestu. Instalacije tipa ’drenčer’
/za hlađenje, održavanje temperature/ su zaštitne .
Drenčer za gašenje (deluge) spada u ?
Instalacije alarmiranja su pasivne i svrstavaju se u (zaštitne - protection) mada mnoge imaju aktivne
izvršne funkcije - napr. aktiviraju gašenje .. pa su više od toga ... Kako je sve više instalacija sa
složenim funkcijama neumesno je insistirati da toj podela zaštitna/aktivna ... Opštije - instalacije za
bezbednost /naravno ne stabilne, posebne/
Varijante organizacije – stvar tradicije, opredeljena
jakih ljudi – često malo racionalnog, stručnog







Veliki broj vatrogasnih službi nema ni 20% gasilačkih i sl. poslova...
rade na poplavama, tehničkim udesima, transportu bolesnika
(paramedikusi) ..
Negde su vojno organizovani (Pariz – volja Napoleona, niko da dirne)
Najčešće kao državna ili regionalna(okružna) policijska
i gradska opštinska (poluprofesionalna i profesionalna)
Po negde i privatne (braća Falk u Danskoj, Metro i dr.)
Inspekcijske službe ... državne, lokalne samouprave ..pojedinac ili
organ (stara dilema; prednosti, mane zavisnost od svesti ljudi)
Istraga policijska ... česte mistifikacije ... Sasvim nepotrebno ... Za
primer javnosti, objavljivanja studije slučaja pouke za projektante,
korisnike - Britanija, Švedska,... I ažurnost u promeni propisa ..
Sistematičn rad na regulativi ... Izmene i zakona mesec dana posle
događaja ... Mi smo reagovali uvek kasno (zakoni ... sem 1970 –
1982.) ali je ipak doneta ’Uredba o zavarivanju’ ... Primeri zastarelosti.
Šta određuje mrežu i donekle organizacuju – priroda, dinamika događaja potrebna
brzina reagovanja, transportne mogućnosti, novac, sujeta, (ne)poverenje u ljude ...
VHI – vrlo hitne intervencije – obično do 5 (7) minuta; gusta mreža, prva pomoć,
gasilački poslovi u gradu, zbrinjavanje povređenih od eksplozije ; profesija
HI – hitne intervencije – za magist. vodovod, elek. napajanje, prigradske i sl.
gasilačke .. vreme stizanja 10 do 20 minuta ;
profesija
I – intervencije – za interni vodovod, elek. napajanje, seoske i sl. gasilačke (vreme
stizanja 15 – 30 min) - ulazi i privatni biznis, ekipe, licencirani ... ’dobrovoljci’
L - logistika – fakultet/akademija, škole, laboratorije /i MUP-a kao u Italiji/, Trenaž. C
Pitanja organizacije – jaka hijerarhija
ili disitribucija nekih ili većine ovlašćenja.
okruž centar /15 -20/ - Desetak promena u Srbiji za 100 god.
Jedan izbalansiran primer: Mađarska
- obuka, uniforme, krupne nabavke,
pokr. centar
Radi unifikacije ... metodologija.
drugostepeni organ ...državna uprava
3- 4 nivoa (jednosmerno, ili dvosmerno)
Obraz.C
Drž. centar
Ok.C
Spec.OC
Kadriranje, lični dohoci, sitne nabavke ,
održavanje ... Samouprava
Priroda komunikacije: naređenja ili predlozi, logist. podrška
[email protected]

similar documents