Pristup informacijama i pravna zaštita u Republici Srbiji Katarina

Report
PRISTUP INFORMACIJAMA I PRAVNA ZAŠTITA
U REPUBLICI SRBIJI
22.oktobar 2013. g
KATARINA GOLUBOVIĆ
Član 2
 Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona,
jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti,
nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti,
sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na
sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

SADRŽINA PRAVA NA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG
ZNAČAJA
Član 5
 Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ
vlasti poseduje određenu informaciju od javnog
značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.
 Svako ima pravo da mu se informacija od javnog
značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti
uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog
značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo
da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom,
faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

OGRANIČENJA PRAVA
Član 8
 Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći
ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to
neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od
ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na
ustavu ili zakonu.
 Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na
način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj
zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj
meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

ŽIVOT, ZDRAVLJE, SIGURNOST, PRAVOSUĐE, ODBRANA
ZEMLJE, NACIONALNA I JAVNA BEZBEDNOST, EKONOMSKA
DOBROBIT ZEMLJE I TAJNA
Član 9
Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog značaja, ako bi time:
 1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;
 2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela,
optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje
sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi
pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;
 3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili
međunarodne odnose;
 4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u
zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;
 5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili
službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna,
službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo
određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne
ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad
interesom za pristup informaciji.

RAZDVAJANJE INFORMACIJA
Član 12
 Ako tražena informacija od javnog značaja može da se
izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje
organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid,
organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo
dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i
obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije
dostupna.

KAKO DA KORISTIM OVO SVOJE PRAVO?
Informacije od javnog značaja koje se tiču
tebe lično, ili svih ljudi, a u posedu su
organa javne vlasti Srbije, možeš dobiti
tako što ćeš slediti određenu proceduru u
nekoliko koraka:
•
 1.
korak
Obrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je
odgovorna za traženu informaciju ...
 2. korak
Sačekaj (malo)...
 3. korak
Nije mi stigla informacija?!...
 4. korak
Obrati se Povereniku za informacije i sačekaj?...
 5. korak
Napiši Žalbu...
 6. korak
Šta ako ni tada ne dobijem informaciju?...
1. KORAK



Obrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je odgovorna
za traženu informaciju.
A. Pronađi adresu institucije koja je odgovorna za traženu
informaciju. Kao što smo rekli, to je institucija koja
raspolaže i/ili kontroliše podatke koji su ti potrebni.
B. Kako sročiti zahtev? Tvoj zahtev trebalo bi da jasno
ukaže na informaciju koju tražiš. Neka bude što jasniji. Ako
organ javne vlasti nije siguran šta želiš, onda će službenici
tog organa morati da te pitaju za dodatna objašnjenja. Gde
god je moguće, svoj iskaz formuliši kao zahtev za
određenom informacijom, a ne kao otvoreno, načelno
pitanje. Ako tvoje pitanje počinje sa „Šta?" ili „Koliko?",
verovatnije ćeš dobiti konkretan odgovor nego ako ga
započeš sa „zašto?".




;
V. Koristi jednostavan, učtiv jezik; imaj na umu da je tvoj cilj
da dobiješ informaciju.
G. U svom zahtevu ne moraš da navedeš kako izgleda
dokument ili u kom mediju je zabeležena informacija (da li je
to štampani dokument, slika, video zapis...)
D. Naglasi kako želiš da dobiješ informaciju, na primer,
elektronski ili kao štampanu kopiju, ako je na raspolaganju. U
nekim slučajevima tvoj će zahtev biti obiman ili zahtevan, pa
može podrazumevati i troškove fotokopiranja ili snimanja.
Đ. Napravi kopiju onoga što pošalješ i napiši datum kad si
poslao/la. Ako šalješ poštom, možeš da dobiješ potvrdu o
slanju ili čak da šalješ sa povratnicom (koja će ti biti dokaz
datuma kada je organ primio pošiljku). U svakom slučaju,
sačuvaj potvrdu pošte ili mejl kao dokaz kada je pošiljka
poslata. Obrati pažnju ...




E. Pomeni svoje pravo na informaciju: ovo se preporučuje, jer
pokazuje da znaš svoja zakonska prava i verovatno je da to
može da podstakne organ javne vlasti da korektno i prema
Zakonu reaguje na tvoj zahtev.
Ž. Zapamti: Tvoje pravo uključuje da ne moraš da kažeš
zašto želiš informacije, niti da odgovoriš na pitanja o
razlogu tvog zahteva za informacijom, niti da objašnjavaš
šta ćeš učiniti dalje sa informacijom.
Z. Zapamti: Podnošenje zahteva za informacijom mora
biti besplatno, za podnošenje zahteva ne treba platiti
nikakvu administrativnu taksu, ali institucija ima pravo
da traži da nadoknadi nužne troškove dostavljanja
informacije (kopiranja i slanja poštom) .
Za sastavljanje zahteva može ti pomoći i Formular za pisanje
zahteva za informacijama koji možeš pogledati na sajtu
Poverenika, YUCOMa i drugih organizacija
2. KORAK – SAČEKAJ (MALO)




Koliko vremena treba da čekaš odgovor?
Budi strpljiv/a narednih 15 dana! Zakon o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja kaže da je organ vlasti dužan
da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva tražioca obavesti o posedovanju informacije (da
li je ima ili nema), da stavi na uvid dokument koji sadrži traženu
informaciju, ili da izda ili pošalje kopiju tog dokumenta ili da, ako
nema informaciju, a zna gde je ima, uputi gde je treba dalje
tražiti.
Ukoliko tražiš informaciju koja je važna, za koju se može
pretpostaviti da je od značaja za zaštitu slobode ili života nekog
lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i
životne sredine, onda je taj rok još kraći i iznosi 48 sati.
Ako tražiš mnogo informacija i institucija ne moža da stigne da
ih za 15 dana pronađe, izdvoji iz sve dokumentacije, kopira i
pošalje, onda, po Zakonu, može da traži da produži rok. O tome
institucija mora odmah da te obavesti, a rok ne može biti duži od
40 dana od kad si podneo/la zahtev.
3. KORAK - NIJE MI STIGLA INFORMACIJA?!








Može se desiti nekoliko situacija:
Ako dobiješ deo informacija koji si tražio/la (ali ne i formalno
odbijanje), to se zove „nepotpun odgovor".
Može biti da organ negira da ima traženu informaciju.
Može da ti se odobri delimičan pristup, a deo informacija ostane
zadržan na osnovu izuzetaka u kojima se uskraćuje pravo na
slobodan pristup informacijama.
Da dobiješ odgovor u kome je uskraćen pristup za sve
informacije ili dokumenta koje si tražio/la.
Ako ne dobiješ nikakav odgovor, to je takozvano „ćutanje uprave"
ili „nemo odbijanje".
Da dobiješ željenu informaciju, ali dobiješ uputstvo da je
informacija već negde objavljena (tada institucija nije dužna da
izda kopiju dokumenta). To nije sasvim razočaravajuće, jer će ti
dati jasnu smernicu gde bi trebalo da informaciju dalje tražiš.
Nemoj dopustiti da te ove situacije razočaraju, već prati sledeći
korak.
4. KORAK - OBRATI SE POVERENIKU

Ukoliko informacija ne stigne za 15 dana ili se
zahtev odbije rešenjem, onda oni koji traže
informaciju mogu da se žale Povereniku za
informacije.
POVERENIK ZA INFORMACIJE
– GARANT IMPLEMENTACIJE MEHANIZMA KONTROLE

Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja
kojima raspolažu organi javne vlasti, zakonom se ustanovljava
Poverenik za informacije od javnog značaja
Poverenik kontroliše da li je organ javne vlasti objavio informacije o
radu
Poverenik kontroliše zakonitost postupanja organa vlasti po
zahtevima građana



Imaj na umu, Poverenik sam nema informacije koje tražiš, ali
reaguje kada neki organ javne vlasti odbije da da informaciju i
procenjuje da li je takva odluka organa bila opravdana ili ne i
zašto.
Pored toga, postoje i organi na čija rešenja se ne treba žaliti
Povereniku. Recimo, protiv rešenja Narodne skupštine,
predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog
kasacionog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog
tužioca (ako se ta rešenja odnose na postupak u vezi sa pravima
na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po
zahtevu). U ovim situacijama, tražilac informacije obraća se
Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.
Da bi Poverenik uopšte započeo procenu odluke organa javne
vlasti da uskrati neku informaciju, do njega mora stići Žalba
tražioca informacije. Bez toga se ništa neće desiti i možeš ostati
nepravično uskraćen/a za svoje pravo na informaciju.
5. KORAK - NAPIŠI ŽALBU POVERENIKU I SAČEKAJ





Da vidiš kako se piše žalba, pogledaj formular koji možeš
skinuti na sajtu Poverenika, YUCOMa i drugih organizacija.
Obrati pažnju na rokove. Ako žalbu pošalješ suviše rano, na
primer pre 15 dana, što je rok instituciji da ti odgovori,
Poverenik će morati da odbaci tvoju žalbu.
Kada napišeš žalbu, uputi je Povereniku za informacije od
javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
(www.poverenik.rs), koji se nalazi u Beogradu. Adresa za
prijem pošte je Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.
Zapamti: žalba je besplatna!
Kad stigne, tvoja žalba će dobiti poseban broj, na osnovu
kojeg ćeš moći da saznaš kako se zove saradnik poverenika
koji radi baš na tvom predmetu i sa kojim ćeš moći da se
konsultuješ u slučaju potrebe. Kontakt telefon je +381 (0)11
3408900.





Nemoj da te obeshrabri vreme čekanja. Poverenik ima veliki
broj predmeta i slučajeva sličnih tvom, a još uvek malo
saradnika. Na sajtu Poverenika možeš bliže da se upoznaš
sa radom i brojem predmeta.
Kada bude analizirao tvoju Žalbu, Poverenik će doneti
rešenje kojim može da:
• odbaci žalbu (npr. ako si je podneo/la pre vremena ili ako
si zahtev za informaciju podneo/la ti, a žalbu neko drugi
koga ti nisi formalno ovlastio/la...);
• usvoji žalbu (ovo je najčešći slučaj i tada Poverenik daje
rok organu da dostavi informacije onako kako si ti
tražio/la), ili
• odbije žalbu (u slučaju da Poverenik smatra da u tom
konkretnom slučaju ne treba omogućiti uvid ili dostaviti
informacije).
6. KORAK - A ŠTA AKO I TAD NE DOBIJEM INFORMACIJE?!






Iako u većini slučajeva Poverenik naloži organu da dostavi
informaciju, postoje situacije kada i Poverenik smatra da u nekom
konkretnom slučaju ne treba omogućiti ostvarivanje prava na
pristup informacijama. U tom slučaju Poverenik donosi rešenje
kojim odbija zahtev.
To rešenje mora biti obrazloženo.
Međutim, čak i kad Poverenik smatra da informacija koju si ti
tražio/la ne može da ti se da, to nije kraj tvog puta u traženju i
dobijanju informacije.
Ako se ne slažeš sa odlukom Poverenika, nemoj da odustaneš! U
tom slučaju imaš pravo da podneseš tužbu Upravnom sudu.
Na sajtu Poverenika možeš naći primer za tužbu. Naravno, uvek je
dobro da konsultuješ nekog sa iskustvom da ti pomogne.
Nažalost, može se dogoditi i da Poverenik usvoji tvoj zahtev,
donese rešenje u tvoju korist i naloži organu da ti omogući pristup,
a organ ipak to ne učini. U svakom slučaju, i tada možeš opet da se
obratiš Povereniku za pomoć.
ŠEMATSKI PRIKAZ POSTUPKA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA
ZAHTEV
usmeni
- pismeni
UDOVOLjAVANjE
ZAHTEVU
REŠENjE O ODBIJANjU ZAHTEVA
ili
ĆUTANjE UPRAVE
ŽALBA POVERENIKU
-obaveštenje o
posedovanju
informacije;
REŠENjE POVERENIKA
PO ŽALBI
- uvid u dokument sa
traženom informacijom;
- izdavanje kopije
dokumenta sa traženom
informacijom;
- dostavljanje kopije
dokumenta poštom ili
na drugi način.
REŠENjE
o usvajanju žalbe
REŠENjE
o odbijanju žalbe
TUŽBA
kojom se pokreće
upravni spor pred
nadležnim sudom
protiv rešenja

similar documents