EPIDEMIOLOŠKI TRIJAS NADZOR LANAC INFEKCIJE PROTIVEPIDEMIJSKE MERE Prof. dr Biljana Kocić • EPIDEMIJSKI PROCES • Javljanje, održavanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji • Rasprostranjenost infektivnog procesa.

Report
EPIDEMIOLOŠKI TRIJAS
NADZOR
LANAC INFEKCIJE
PROTIVEPIDEMIJSKE MERE
Prof. dr Biljana Kocić
• EPIDEMIJSKI PROCES
• Javljanje, održavanje i nestajanje bolesti u
humanoj populaciji
• Rasprostranjenost infektivnog procesa u
ljudskoj zajednici
• Kontinuitet epidemijskog procesa
• Intenzitet i složenost
• MODELI BOLESTI i njihov značaj
• Gordonov trijas (agens, domaćin i sredina)
• Model vage ili ekološki trijas (ravnoteža•
•
•
dinamički ekvilibrijum)
Model točka (domaćin, biološka, fizička i
socijalna sredina)
Lanac infekcije (infektivni agens, rezervoar i
izvor zaraze, izlazno mesto, putevi prenošenja,
ulazno mesto i osetljiv domaćin
Mreža uzročnosti (višeuzročnost i interakcija)
EPIDEMIOLOŠKI NADZOR
• Kontinuirani proces
• Faze: prikupljanje podataka, analiza,
•
•
•
interpretacija, diseminacija
Definicija: stalno, sistematsko prikupljanje,
analiziranje i tumačenje podataka o određenoj
pojavi vezanoj za zdravlje, kao i povratna
informacija, u cilju sprečavanja i suzbijanja
poremećaja zdravlja
Sistem nadzora: skup stručnjaka i aktivnosti
Epidemiološki i narodnozdravtveni nadzor
(obuhvatniji)
Značaj i ciljevi nadzora
• Sagledavanje deskriptivno-epidemioloških
karakteristika ispitivanog događaja
• Pomoć u radu zdravstvene službe
• Pomoć u naučnom radu
• Ocena efekta intervencija
• Predviđanje trenda
• Informisanje i donošenje odluka
Vrste epidemiološkog nadzora
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Prema načinu prikupljanja podataka: aktivni i pasivni
Prema predmetu nadzora:
Nadzor nad bolestima
Nadzor nad sindromima
Nadzor nad vakcinacijama
Nadzor nad faktorima rizika
Nadzor nad ponašanjem koje ugrožava zdravlje
Nadzor nakon puštanja leka na tržište
Ostale vrste nadzora: bed bezbednošću na radnom
mestu, pripremljenosti za vanredne situacije,
kongrnitalnim malformacijama...
Elementi, funkcionisanje i evaluacija
sistema nadzora
• Uspostavljanje i funkcionisanje sistema
nadzora (zakoni, uredbe, propisi)
• Posmatrani događaj- definicija slučaja
• Populacija obuhvaćena nadzorom- celokupna,
•
reprezentativan i nereprezentativan uzorak
Izvori podataka- prijave, registri, izveštaji o
hospitalizaciji, uzroku smrti, terenska ispitivanja
Činioci koji utiču na funkcionisanje
sistema
• Logistička podrška -ljudi, prostor, oprema
finansiranje
• Motivisanost učesnika
• Poverljivost
• Kompjuterska obrada i povezivanje baza
podataka
• Osobine sistema -jednostavnost,
fleksibilnost i prihvatljivost
Osobine sistema nadzora
• Senzitivnost-otkrivanje obolelih
• Specifičnost-manje lažno pozitivnih
• Predvidljivost pozitivnog nalaza- verovatnoća da
•
•
•
•
•
je otkrivena osoba zaista obolela
Reprezentativnost
Pravovremenost
Jednostavnost
Fleksibilnost
Prihvatljivost
Evaluacija
• Postizanje cilja i uočavanje efekata
• Pokazana korisnost zasniva se na praćenju
njegovih osobina
• NADZOR U NAŠOJ ZEMLJI
• Zarazne bolesti i MHO
• ALERT-nadzor nad sindromima od 2002.
godine
LANAC INFEKCIJE
•
•
•
•
•
•
•
•
INFEKTIVNI AGENS
Živi uzročnici zaraznih bolesti
Bakterije, virusi, rikecije, gljivice, protozoe
Strogi (obligatni) paraziti:male boginje, sifilis, besnilo i
dr.
Žive i van domaćina, ali se ne razmnožavaju: velike i
ovčje boginje, TBC i dr.
Van domaćina u povoljnim uslovima mogu se
razmnožavati: kolera, bacilarna dizenterija idr.
Često su van domaćina: stafilokok, streptokok
Anareobi čije su spore redovno u prirodi: tetanus,
botulizam, antrakas, gasna gangrena; gliste, veliki metilj
• Patogenost: sposobnost agensa da izazove manifestnu
•
bolest u osetljivoj populaciji izloženoj njegovom dejstvu
O/I=klinički oboleli/agensu izloženi osetljivi
• Infektivnost: sposobnost agensa da prodre u
•
organizam domaćina, da se održava i razmnožava u
njemu, tj. lakoća kojom se bolest prenosi, sinonim
kontagioznost
Z/I=zaraženi/izloženi osetljivi
• Virulencija: stepen patogenosti, sposobnost da izazove
•
manifestnu bolest u inficiranom domaćinu
O/Z=klinički oboleli/ukupan broj zaraženih
• Invazivnost: adherencija, prodiranje, razmnožavanje i
•
•
širenje agensa u domaćinu
Toksičnost: oštećenje tkiva domaćina pod dejstvom
toksina; promenljiva osobina u oba smera
Infektivna doza (inokulum): minimalna količina agensa
koja je neophodna da izazove oboljenje (kolera, Q
groznica)
• REZERVOAR I IZVOR ZARAZE
• Rezervoar: prirodno stanište infektivnog
•
•
•
•
agensa (živi i razmnožava se)
Izvor zaraze je uži pojam
Ljudi kao R i I: antroponoze
Životinje kao R i I: zooantroponoze
(profesionalna izloženost)
Neživa priroda kao R: zemlja, voda
•
•
•
•
Aktuelnost u različitim stadijumima bolesti
Inkubacija (male boginje)
Prodromalni stadijum
Razvijena faza bolesti (tipično, atipično, latentnoskriveno, unaparentno-besimptomno, teške forme)
• Rekovalescencija
• Kliconoštvo (nosilaštvo): prisustvo u domaćinu, bez
•
•
•
•
vidljivih manifestacija bolesti
Zdravo (asimptomatsko) i inkubatorno i rekovalescentno
Privremeno (tranzitorno) i hronično, čak doživotno
Epidemiološki značaj: R i I, endemizacija, prijavljivanje i
kartoteke, kontrola
Analogija kod životinja
• IZLAZNO MESTO
• Iz domaćina sekretima (pljuvačka, suze, mleko) i
ekskretima (stolica, mokraća, gnoj)
• 1. KOŽA (intaktna, povređena)
• 2. SLUZOKOŽA (respiratorna, digestivna, genitalna,
urinarna, konjuktivalna)
• PUTEVI PRENOŠENJA
• DIREKTNI (neposredni)
•
•
•
•
Direktni kontakt (dodir)
Kapljice nazofaringealnog sekreta
Kontakt sa zemljištem
Transplacentarno
• INDIREKTNI prenos preko:
•
•
•
•
•
•
Predmeta (indirektni dodir)
Bioloških produkata
hrane
vode
vazduha
vektora
• DIREKTNI prenos
• Diretan kontakt R i osetljive osobe (rukovanje,
•
•
•
ljubljenje, polni odnos, masaža; ujed, ogrebotina,
lizanje)
Kapljice nazofaringealnog sekreta (glasni govor,
kašljanje, kijanje), najefikasnije prenošenje; rubeola,
varičela, morbili i dr., bolesti civilizacije, u porastu
Zemljište: redak put; direktno i indirektno zagađenje;
tetanus, antraks, gasna gangrena, jaja helminata i
njihove larve, crevne zaraze (Salmonele, Šigele, Cl. Perf)
i TBC; endemska gušavost i nefropatija, karijes; značaj u
vanrednim situacijama
Transplacentarni prenos: infekacije (sifilis, CMV, HBV,
HCV, HIV) i oštećenja, embriopatija (prvi trimestar)
• INDIREKTNI prenos
• Predmeti, zagađeni (indirektan kontakt),
(maramice, odeća, peškiri, pribor za jelo, medicinski
pribor, posteljina, kvake, i dr.); otpornost u spoljnoj
sredini i mala infektivna doza; kontaktne epidemije:
nema eksplozivnosti, ukupan broj obolelih nije veliki,
međusobna povezanost slučajeva, u kući ili delu naselja,
dugo trajanje, plitka i razvučenea krivulja, prosečna
inkubacija, nema sezonosti, monotipija;
• Biološki produkti (krv i derivati, tkiva, organi),
efikasan put, sifilis, HIV, HCV, HBV, malarija, besnilo i dr.
• Hrana je idealna spoljna sredina za preživljavanje i
razmnožavanje uzročnika (crevne, zoonoze,
respiratorne); primarna i sekundarna kontaminacija;
lučenje toksina; mleko i mlečni proizvodi, meso, jaja,
ribe, školjke; biljna hrana;otrovi, pesticidi, insekticidi,
konzervansi
• Crevne infekcije, crevne invazivne bolesti, alimentarne
intoksikacije, alimentarne toksiinfekcije
• Alimentarne epidemije: eksplozivnost, dramatičnost,
kratka inkubacija, izolacija uzročnika, utvrđivanje izvora,
monotipija, kratko trajanje, kontaktni rep izostaje kod
intoksikacija i toksiinfekcija, kontrolne grupe, sudskomedicinski značaj
• Voda je nepovoljna sredina; veća zagađenja uz druge
•
•
•
povoljne faktore: agensi opstaju, čak se i razmnožavaju
Centralno snabdevanje nosi rizik za hidrične epidemije ali
i lokalni vodni objekti
Mnogobrojni razlozi: kontaminacija izvorišta, crpna
stanica nizvodno od ispusta kanalizacije, prodor otpadnih
voda u kaptažu, prekidi u radu vodovoda i negativni
pritisak u cevima, namerno zagađenje vode...
Prenos uzročnika crevnih zaraznih bolesti ali i hemijskih i
radioaktivnih agenasa
• Glavne karakteristike hidričnih epidemija:
• Promene organoleptičkih svojstava vode, indikatori
fekalnog zagađenja u vodi (bakterijski i hemijski), nalaz
patogenih uzročnika, vodena bolest, produžena
inkubacija, eksplozivnost, kontrolne grupe, kontaktni rep,
odojčad ne oboleva, traje koliko i maksimalna inkubacija
bolesti, nema sezonski karakter, politipija
• Vazduh nije povoljna sredina, velika uloga u prenošenju
•
•
•
uzročnika respiratornih antroponoza i zoonoza
Uzroci: konglomeracija ljudi, zatvorene prostorije, slabo
vetrenje
Prenos kapljičnim jezgrima (Velsovi nukleusi: otporniji i
značajni za hospitalne infekcije) i prašinom (sekundarni
aerosol: TBC, difterija, antraks, bruceloza...)
Karakteristike kapljičnih epidemija: velika brzina
prenošenja,eksplozivnost, nagli porast i brzi pad, veliki
broj zdravih kliconoša, sezonski karakter, periodičnost i
cikličnost, dečji karakter, koncentrično širenje
• Vektori, artropode, zglavkari, u klasi insekata (komarci,
•
•
•
muve, buve i vaši) i klasi pauka (krpelji i grinje)
Mehanička uloga (muva-crevne bolesti), gde uzročnik ne
prolazi ni kroz jedan stadijum svog razvoja, i
biološka uloga (uzročnik prolazi kroz deo ciklusa razvoja
ili se razmnožava, vektor postaje zarazan, čak
transovarijalno prenošenje); inokulacija (komarci
anofeles-malarija, kuleks-filarijaza, flebotomuslajšmanijaza, papatači groznica; krpelji-lajmska i
meningoencefalitis) ili kontaminacija pegavac-vaši
tela)
Donor, uzročnik, vektor, receptor
• Ulazno mesto (vrata), mesto prodora
•
•
•
•
•
mikroorganizma u domaćina; koža (povređena) i
sluzokože
Glavno i sporedno (uobičajeno mesto prodora?)
Jedno (tetanus) ili više (tularemija)
Uzročnici ostaju na nivou ulaznog mesta ili idu dalje u
organizam, čak tropizam
Obeležavanje ulaznog mesta (TBC, sifilis, tularemija) ili
ne (HBV, HCV, HIV, polio...)
Koža: vektorske bolesti (malarija, lajmska), zemljištem
(tetanus, gasna gangrena), vodom (leptospire paraziti),
kontaktom (gljivične)
• Sluzokože:
• Respiratornog trakta: glavno (morbili, streptokok,
•
•
•
stafilokok, rubeola) i sporedno (kuga, antraks Q
groznica)
Digestivnog trakta: glavno (tifus, polio, dizenterija) i
sporedno (antraks, bruceloza)
Vidljive sluzokože (genitourinarni sistem i konjuktiva)
Epidemiološka klasifikacija zaraznih bolesti (na osnovu
ulaznog mesta): respiratorne, crevne, vektorske, kožne,
infekcije rana, očne, urogenitalne i ne klasifikovane
(HBV, HCV, HIV)
• OSETLJIV DOMAĆIN
• Verovatnića zaražavanja i obolevanja domaćina:
•
•
•
•
•
dispozicija, ekspozicija i nivo kolektivnog imuniteta
FAKTORI DISPOZICIJE I EKSPOZICIJE
Uzrast (vrsta i težina bolesti) (deca, odrasli, stari)
Pol (zoonoze, genitourinarne)
Rasna, etička i verska pripadnost (sida, trihineloza)
Zanimanje (zoonoze, HBV)
• Socijalno-ekonomski položaj (način života,
•
•
stanovanje, higijena), Mt odojčadi, respiratorne, crevne,
šuga, vašljivost
Ishrana (kvantitativan i kvalitativan deficit, dojenjezaštita i rizik, vit A)
Psihičke i fizičke traume (recidiv malarije, epidemijski
meningitis, TBC osteomijelitis, paralitički polio)
• Umor (epidemije meningitisa u vojnika, klinički
manifestni polio u dece)
• Druge bolesti (male boginje, veliki kašalj, nazeb)
•
•
•
•
•
•
KOLEKTIVNI IMUNITET
Otpornost grupe ili zajednice
Značajan za pojavu epidemije
Ispitivanje stepena KI
Promenjljivost broja imunih u populaciji (smanjenje ili
povećanje)
Ocena stepena KI (serološki, kožne probe-difterija,
šarlah, TBC, bruceloza, tularemija, epidemiološko
ispitivanje)
MERE ZA SPREČAVANJE POJAVE ZARAZNIH BOLESTI
(Profilaktičke mere)
• -Profilaktičke mere su one mere koje se preduzimaju
•
•
•
•
u cilju sprečavanja pojave obolevanja od ma koje
zarazne bolesti.
Profilaktičke mere:
-opšte profilaktičke mere
-specifične (posebne) profilaktičke mere
Opšte profilaktičke mere su uglavnom sanitarnohigijenske mere, čijim se sprovođenjem sprečava
nastanak više bolesti, odnosno grupe bolesti.
• Specifične profilaktičke mere su strogo specifične mere
•
•
•
•
•
•
koje su usmerene na sprečavanje određenih zaraznih
bolesti.
Ove mere mogu se grupisati u:
mere istraživanja
mere profilakse
mere suzbijanja (protivepidemijske mere)
odstranjivanje (eliminacija, likvidacija)
iskorenjivanje (eradikacija)
• Mere istraživanja sprovode se u cilju ispitivanja
•
•
•
•
•
•
•
osobina agensa, domaćina i sredine za pojavu neke
zarazne bolesti, kao i faktora bitnih za održavanje ili
čestu pojavu te bolesti.
Mere profilakse preduzimaju se u cilju zaštite
stanovništva od pojave makar i jednog slučaja obolenja
od određene zarazne bolesti.
Najznačajnije mere specifične profilakse su:
imunoprofilaksa (vakcinoprofilaksa I seroprofilaksa)
hemioprofilaksa
profilaktička dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
otkrivanje i obeskličavanje nosilaca uzročnika zaraznih
bolesti
zdravstveno vaspitanje stanovništva
MERE ZA SUZBIJANJE ZARAZNIH BOLESTI
(Protivepidemijske mere)
• Sprovode se pri pojavi jednog ili više slučajeva zaraznih
•
•
•
•
•
•
•
•
bolesti.
Cilj sprovođenja ovih mera je da se spreči dalje širenje
zarazne bolesti na osetljive osobe iz okoline.
To su strogo specifične medicinske mere.
U ove mere ubrajaju se :
prijavljivanje i obaveštavanje
epidemiološko ispitivanje
dijagnostikovanje zaraznih bolesti
laboratorijsko ispitivanje uzročnika
izolacija, bolničko ili kućno lečenje i prevoz
• karantin i zdravstveni nadzor
• epidemiološki nadzor
• imunizacija i hemioprofilaksa po epidemiološkim
•
indikacijama
dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po
epidemiološkim indikacijama

similar documents