HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE Biogeni elementi Makroelementi Mikroelementi C, H, O, N, S, Mg, Fe, Cu, Zn, P, Na, K, Ca, Mn, Co, I, F Cl ~ 99% ćelije: C, H, O, N Sastav.

Report
Slide 1

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 2

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 3

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 4

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 5

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 6

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 7

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 8

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 9

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 10

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 11

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 12

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 13

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 14

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 15

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 16

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 17

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 18

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 19

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 20

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 21

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 22

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 23

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 24

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 25

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 26

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 27

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 28

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 29

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 30

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 31

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 32

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 33

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 34

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 35

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 36

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 37

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 38

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 39

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 40

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 41

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 42

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 43

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 44

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 45

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 46

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 47

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 48

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 49

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 50

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


Slide 51

HEMIJSKI
SASTAV
ĆELIJE

Biogeni elementi
Makroelementi

Mikroelementi

C, H, O, N, S,
Mg, Fe, Cu, Zn,
P, Na, K, Ca,
Mn, Co, I, F
Cl
~ 99% ćelije:
C, H, O, N

Sastav ćelije
Neorganske materije

Organske materije

• Voda
• Soli

• Ugljeni hidrati
• Lipidi
• Proteini
• Nukleinske
kiseline

VODA







70% ćelije
Rastvarač jonskih i polarnih materija
Sredina za biohemijske procese
Životna sredina (za vodene organizme)
Transportna uloga
Učestvuje u termoregulaciji

Struktura molekula vode
Polarna kovalentna veza

• Molekul vode je
dipol

Vodonične veze

Osobine vode
• Visok toplotni kapacitet: sporo se
zagreva i sporo hladi – čuva toplotu
• Velika toplota isparavanja:
isparavanjem vode sa površine telo se
hladi
Značaj: termoregulacija

Ponašanje materija prema vodi
 Hidrofilne – imaju
afinitet prema vodi,
privlače vodu
• Joni
• Polarne materije

 Hidrofobne –
odbijaju vodu
• Nepolarne materije

Mineralne materije - soli
• U vodenom rastvoru nalaze se u obliku
naelektrisanih čestica – jona
• Katjoni: Na+, K+, Ca2+, Mg2+, Fe2+, Fe3+
• Anjoni: hloridi, fosfati, sulfati, nitrati,
bikarbonati (Cl–, PO43–, SO42–, NO3–,
HCO3–)

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
NaCl → Na+ + Cl–
Hidratisani joni

SO

Makroelementi

Mikroelementi

Biogeni elementi

SASTAV ĆELIJE

Neorganske
materije

Organske
materije

Nukleinske
kiseline
Proteini

Voda

Soli

Ugljeni
hidrati

Lipidi

Organske materije
• Bazirane na ugljeniku
• C atom – četvorovalentan
• C-atomi se povezuju u nizove
(negranate i granate) i prstenove

UGLJENI HIDRATI
• Izgrađeni od C, H i O
• Prema složenosti molekula dele se na:
»Monosaharide
»Disaharide
»Oligosaharide
»Polisaharide

Monosaharidi – Cn(H2O)n
• Prema broju C-atoma dele se na:
»trioze
»tetroze

»pentoze: riboza, dezoksiriboza
(ulaze u sastav nukleinskih kiselina)

»heksoze: glukoza, fruktoza,
galaktoza (energetska uloga)

Pentoze

riboza

dezoksiriboza

Heksoze – C6H12O6

glukoza

fruktoza

galaktoza

Disaharidi
• Izgrađeni od 2 monosaharida
Saharoza običan šećer Glu-Fru
Laktoza mlečni šećer Glu-Gal
Maltoza Glu-Glu
• Energetska uloga

saharoza

laktoza

maltoza

Oligosaharidi
• Izgrađeni od 3-100 monosaharida

• Gradivna uloga – ulaze u sastav
ćelijske membrane
oligosaharid

fosfolipidi
protein

Polisaharidi
• Izgrađeni od 100 do 1000
monosaharida – glukoze

Energetski

Skrob

Životinje i
gljive
Glikogen

Gradivni

Celuloza

Hitin

ćelijski zid
biljaka

egzoskelet
zglavkara,
ćelijski zid
gljiva

Biljke

Skrob
Glikogen
Celuloza

LIPIDI
• Izgrađeni od C,H i O
• Nerastvorljivi u vodi
• Podela:
–Trigliceridi
–Fosfolipidi
–Steroidi

Trigliceridi
• Estri glicerola i 3 masne kiseline
• Energetska uloga
+

3
masna kiselina

glicerol

triglicerid

Fosfolipidi
• Estri glicerola, 2 masne kiseline i fosforne
kiseline
• Grade ćelijske membrane

Polarna glava
- hidrofilna

Nepolaran rep
- hidrofoban

Fosfolipidni dvosloj
Fosfolipidni dvosloj
ćelijske membrane

Hidrofilne
glave

Hidrofobni
repovi

Steroidi
• Derivati holesterola
• Holesterol ulazi u sastav ćelijske
membrane životinja
• Neki steroidi imaju regulatornu ulogu:
polni hormoni i hormoni kore
nadbubrežne žlezde

Glukoza
riboza

Fruktoza

dezoksiriboza

Pentoze

Saharoza

Galaktoza

Laktoza
Maltoza

Heksoze

Monosaharidi

Disaharidi

UGLJENI HIDRATI
Oligosaharidi

Polisaharidi

Skrob

Glikogen

Celuloza

Hitin

LIPIDI

trigliceridi

fosfolipidi

Steroidi

PROTEINI

PROTEINI
• U njihov sastav ulaze: C, H, O i N
• Makromolekuli izgrađeni od 20 vrsta
amino-kiselina povezanih međusobno
peptidnim vezama u linearni polipetidni
lanac

Aminokiseline
• Organska jedinjenja sa dve funkcionalne
grupe: amino-grupom (–NH2) i
karboksilnom grupom (–COOH)
• Razlikuju se po R-grupi

Nepolarne

Vrste aminokiselina
Pozitivno naelektrisane

Polarne nenaelektrisane

Negativno naelektrisane

Peptidna veza
• Nastaje reakcijom između karboksilne
grupe jedne aminokiseline i amino-grupe
druge aminokiseline

dipeptid

Primarna struktura proteina
• Broj i redosled aminokiselina u
polipetpidnom lancu
• Zapisana u genima

Sekundarna struktura proteina
• Dva oblika: αheliks i β-ploča
• Uspostavlja se
formiranjem
vodoničnih veza
između H i O
peptidnih veza
α-heliks

β-ploča

Tercijarna struktura proteina
• Čine ga α-heliksi, β-ploče i “neuređeni”
delovi

Kvaternarna struktura proteina
• Više polipeptidnih lanaca gradi
funkcionalan protein

kolagen

hemoglobin

Prostorni oblik proteina
• Globularni proteini
loptasti – sferni

• Fibrilarni proteini
končasti

Primarna struktura
proteina

Sekundarna struktura
proteina

Tercijarna struktura
proteina

Kvaternarna struktura
proteina

Funkcije proteina
• Gradivna – strukturna: grade ćeliju i tkiva
• Biokatalitička – enzimi – usmeravaju
biohemijske reakcije
• Transportna – hemoglobin, transferin
• Imunološka – antitela
• Kontraktilna – aktin i miozin
• Regulatorna – hormoni
• Rezervna – albumin

PITANJA





Koji elementi ulaze u sastav proteina?
Koliko vrsta aminokiselina grade proteine?
Koje su funkcionalne grupe aminokiselina?
Kako su aminokiseline povezane u polipetidni
lanac?
• Kako nastaje peptidna veza?
• Šta je primarna struktura proteina?
• Koja dva oblika sekundarne strukture proteina
postoje?

PITANJA
• Kojim vezama se uspostavlja sekundarna
struktura proteina?
• Šta čini tercijarnu strukturu proteina?
• Koje vrste proteina postoje prema
prostornom obliku?
• Šta je kvaternarna struktura proteina?
• Navedi jedan fibrilarni i jedan globularni
protein?
• Koje uloge imaju proteini?

NUKLEINSKE KISELINE
• izgrađene od polinukleotidnih lanaca
• DNK grade 2 polinukleotidna lanca
• RNK gradi 1 polinukleotidni lanac

NUKLEOTID
• Fosfatna grupa
• Pentoza (dezoksiriboza ili riboza)
• Azotna baza

Azotne baze
• Purinske baze su
derivati purina

• Pirimidinske baze su
derivati pirimidina
citozin

adenin
timin

guanin

uracil

Polinukleotidni
lanac

5’

• Više nukleotida
povezanih
fosfodiestarskim
vezama

3’

Antiparalelnost lanaca DNK

Sparivanje komplementarnih
azotnih baza

• Molekul DNK izgrađen je
od 2 spiralno uvijena
antiparalelna (suprotno
orijentisana)
polinukleotidna lanca,
povezana među sobom
vodoničnim vezama
između kompementarnih
azotnih baza (A-T; G-C)

Uloga nukleinskih kiselina
• DNK je nosilac naslednih (genetičkih)
informacija; kontroliše sintezu proteina
• Vrste RNK su: informaciona RNK,
transportna RNK i ribozomalna RNK
• Sve tri vrste RNK učestvuju u sintezi
proteina

PITANJA
• Kako je građen nukleotid?
• Šta je polinukleotidni lanac?
• Koliko polinukleotidnih lanaca gradi
molekul DNK, a koliko molekul RNK?
• Koji pentozni šećer ulazi u sastav
dezoksiriboze, a koji u sastav riboze?
• Koje azotne baze ulaze u sastav DNK, a
koje u sastav RNK?

PITANJA
• Koje su komplementarne baze u DNK, a
koje u RNK?
• Kako je građen molekul DNK?
• Koja je uloga DNK?
• Koje vrste RNK postoje?
• Koja je uloga RNK?


similar documents