Struktura kurikuluma - Pedagoski Fakultet u Jagodini

Report
Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet pedagoških nauka u Jagodini
Struktura kurikuluma
Alternativni načini organizacije kurikuluma
Ima nekoliko glavnih načina za organizaciju znanja unutar
kurikuluma predmeta. Gradivo se može organizovati u smislu:
1.
2.
3.
4.
5.
Disciplinarnosti
Laminacije
Korelacije
Fuzije/sjedinjenja
Širokih oblasti
Iako su ovi pristupi organizacije predmeta međusobno različiti,
oni svi zadržavaju osnovne karakteristike kurikuluma
predmeta.
Osnovne vrste kurikuluma
Kor kurikulum
Integrisani
(problemski) kor
Kurikulum
aktivnosti
Spiralini
kurikulum
1.1. Kor kurikulum
Pri kraju 19. veka Vester Vard je imao viziju razvoja jedinstvenog kurikuluma,
poznatog svima, koji će se pojaiti u XX veku. Vard je samo prepoznao da ideja
jedinstvenog kora nauka zahteva strukturu kurikuluma koja je veoma različita
od tradicionalnog kurikuluma odvojenih predmeta, ali on nikad nije ostvario
predloženi dizajn.
Edukatori eksperimentalisti su tridesetih godina razvili sistematski pristup
građenju kurikuluma opšteg obrazovanja, koji je uzet kao “kor” (jezgro), koji je
usmeren na socijalne probleme i trendove. Danas se pod terminom “kor”
podrazumevaju predmeti koji su obavezni za sve studente.
Metodologija kor kurikuluma je prihvatila rešavanje problema hipotetičkim ili
kritičkim razmišljanjem, zajedničkim planiranjem učitelja i učenika,
korišćenjem velike količine materijala van udžbenika i uključivanjem u širok
opseg učeničkih projekata.
1.2. Kor kao izborni predmet
Pojam kora često koriste škole da naglase osnovne predmete koje svi studenti
treba da pohađaju ili širi opseg oblasti od kojih se biraju predmeti da ispune
osnovne zahteve kurikuluma za opšte obrazovanje, što je suprotno
specijalističkom obrazovanju.
Učenici mogu da ispune zahteve opšteg obrazovanja tako što biraju listu
predmeta iz šireg izbora kao što su prirodne i društvene nauke.
Fakulteti su prepoznali da studenti biraju predmete na osnovu prilagođavanja
terminima ili ličnih afiniteta, pre nego da ispune funkciju opšteg obrazovanja.
Glavni problem škola, fakulteta i društva u celini nije kako podeliti grupe po
njihovim razlikama, već kako razviti osećaj jedinstva kroz različitosti.
1.3. Kor kao akademske discipline (disciplinarnost)
Disciplinarna konstrukcija je najčistiji oblik organizacije znanja u kurikulumu
predmeta. Mnogi edukatori koji su se suprotstavljali tradicionalnom pogledu
da znanje treba da bude statično i da njime treba ovladati memorizacijom, su
prihvatili tezu „znanje kao potraga“ kao vrlo prijemčivu u disciplinarnom
razmišljanju.
Međutim, nije isto da li se ovaj pristip upotrebljabva za učenje prirodnih ili
društvenih nauka, pa stoga i ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate (ponekad
rezultira ogromnim teškoćama koje se tiču opšteg obrazovanja učenika).
Zbog toga što se opšte obrazovanje u slobodnom društvu tiče prosvećenog
građanina, koji je je sposoban da rešava probleme lično-društvene prirode i
zato što takvo rešavanje problema zahteva inegrativnu obradu znanja,
edukatori su bili primorani da traže druge načine rada umesto disciplinarnosti,
da bi organizovali različite teme predmeta u kurikulumu.
1.4. Kor kao predmeti u korelaciji
Korelacija predstavlja trud da se razviju veze između dva ili više predmeta, uz
zadržavanje karakteristika koje ih razlikuju.
Jedan od načina na koji se korelacija može izvesti je da isti nastavnik u svom
radu poveže gradivo dva predmeta (npr. istorija i geografija).
Drugi način bi bio da dva nastavnika koji imaju iste učenike unapred pripreme
i povežu gradivo svog predmeta sa predmetom svog kolege.
I treći način je da nastavnici povežu svoje časove u blok nastavu, u okviru koje
će povezati gradivo. Ovo može da izvede i samo jedan nastavnik ukoliko je
kompetentan za oba predmeta.
1.5. Kor kao laminacija predmeta
Laminacija predmeta podrazumeva povezivanje srodnih tema unutar široko
orijentisanog opsega učenja. Srodne teme se ne obrađuju kao međusobno
povezane, već se obrađuju svaka za sebe, kao posebni/samostalni entiteti.
1.6. Kor kao spojeni predmeti
Dok se kod korelacije dva predmeta povezuju uz zadržavanje karakteristika
koje ih razlikuju, kod spajanja predmeta dolazi do povezivanja, odnosno
stapanja dva predmeta u jedan – novi predmet. Primer za ovo bi bilo biologija,
koja je novi predmet, nastao kao stapanje botanike i zoologije (krajem 18.
veka)
1.7. Široko orijentisani predmeti
Kod pristupa koji koristi šitoko orijentisane predmete akcenat je bio na
pokušaju da se dostigne određeni stepen sinteze ili jedinstva čitave grane
znanja. Postoji velika raznovrsnost u imenovanju široko orijentisanih
predmeta, kao što su društvene nauke, fizičko vaspitanje, likovna umetnost
itd.
Međutim, široko orijentisani predmeti mogu da obuhvate i sintetizuju i čak
dve ili više grana znanja. Primer za ovo bila bi ekologija, koja predstavlja
sintezu znanja iz bilologije, društvenih nauka i poljoprivrede.
2.0. Integrisani (problemski) kor kurikulum
Discip
linarn
ost
Korelaci
ja
Spojeni
predmeti
Široko
orijentisani
predmeti
Integrisani kor
kurikulum
Kurikulum aktivnosti
Disciplinarnost je na vrhu jer
predstavlja začetak kurikuluma.
U bazi piramide se nalaze
integrisani kurikulum i kurikulum
aktivnosti (otvoreni), koji se, kao
sinteza znanja, rešavaju granica
između tradicionalnih predmeta
i teže da povežu kurikulum sa
životom učenika. Funkcija opšteg
obrazovanja zahteva sintezu
znanja i primenjivanje istog u
životu učenika kao građanina
slobodnog društva.
2.1. Sprecifična struktura i postupak
Integrisani kor koji je fokusiran na probleme pokazao je napredak u odnosu na
ranije pokušaje da se oforme objedinjene studije. On se, umesto korelacije i
stapanja predmeta, bazira direktno na problemima mladih ljudi u modernom
društvu.
Učenici koji su pohađali osmogodišnje škole koje su uspešno koristile
problemski kor kurikulum, pokazali su znatno bolje rezultate u daljem
školovanju.
Problemski kor kurikulum može da ima 2 pristupa. Kod prvog, problemske
oblasti i aktivnosti su unapred pripremljeni, dok se kod drugog do njih dolazi
kroz kooperaciju studenata i nastavnika. Prvi se s toga može nazvati kao
unapred isplanirani kor, a drugi otvoreni kor.
Unapred isplanirani kor
Otvoreni kor
2.2. Unapred isplanirani kor
U ovom slučaju, sadržaj, sredstva i aktivnosti su unapred pripremljeni, a
problamske oblasti koje se obrađuju, obuhvataju ono što se tiče mladih ljudi.
Ipak, učenici često imaju prostora da predlažu različite promene programa, da
nešto dodaju ili oduzmu. Teme mogu biti vezane za ekologiju, trošenje
resursa, globalnu glad, cenzuru u medijima, narkotike, rat i mir,
multikulturalni konflikt itd.
Studenti mogu da se podele u grupe za istraživanje specifičnih odeljaka u
okviru problema koji se obrađuje, a svaka od grupa je odgovorna za pripremu
pisanog izveštaja o svom radu. Ovi izveštaji se periodično prezentuju ostatku
odeljenja, nakon čega se određuju smernice za dalje istraživanje.
Pošto spremne knjige iz kojih bi se učilo ne postoje u prodaji, pripremljene su
smernice za učenike na osnovu kojih će oni dolaziti do rezltata. Smernice
sadrže ciljeve i uputstva, opis obima problema (uljučujući srodne teme),
preporuke koje se tiču izvora i literature, kao i uputstva za evaluaciju.
2.3. Otvoreni kor
Ovakva vrsta kora bazirana je na kooperaciji između učenika i nastavnika,
bez unapred pripremljene strukture , problema i aktivnosti. Drugim
rečima, unapred pripremljeni kurikulum ne postoji, već ga nastavnici i
učenici zajednički stvaraju. Ovo omogućava učenicima izvesnu slobodu, ali
i odgovornost.
Biranje tema koje će se obrađivati vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:
- Da i je problem značajan za sve učenike?
- Da li postoji dovoljan broj izvora za uspešno istraživanje?
- Da li je moguće uspešno tretirati problem, u smislu sposobnosti
učenika i obima vremena?
- Zašto je rad na ovom problemu prioritetniji u odnosu na druge
probleme?
2.4. Procena uspešnosti problemskog kor kurikuluma
Postoje brojne teškoće koje se tiču implementacije ove vrste kurikuluma:
- Nastavnici su nenaviknuti na ovakav način rada
- Nedostatak didaktičkih materijala i izvora (udžbenici su usmereni na
predmetni kurikulum)
- Uspešna implementacija zahteva da nastavnici poseduju značajnu širinu
- Nerealna očekivanja da će nastavnici sami proizvesti materijale u
slučajevima nedostatka izvora
- Cenzura i nemogućnost pristupa informacijama koje se tiču kontroverznih
tema
Ipak, ideja o problemskom kurikulumu i dalje postoji, pa se s vremena na
vreme ponovo javljaju težnje za implementacijom istog.
3.0. Kurikulum aktivnosti (otvoreni kurikulum)
Ova vrsta kurikuluma razvijena je kao pokušaj da se učenje tretira kao aktivan
proces koji odgovara dečijim sklonostima da dele iskustva, da istražuju i da se
umetnički izražavaju. Zato se može nazvati i iskustveni kurikulum.
U Djuijevoj laboratorijskoj školi, kurikulum je bio baziran na 4 impulsa
- Socijalni impuls
- Konstruktivni impuls
- Impuls za istraživanjem i eksperimentisanjem
- Ekspresivni (umetnički) impuls
Ovakav stav kulminirao je do toga da se otvaraju „otvorene škole“ u kojima bi
deca bila slobodna da izaberu aktivnosti u koje će se uključiti, a na osnovu
sopstvenih interesovanja, bez organizovanog kurikuluma.
Zagovornici ovakvog sistema govorili su da „stvari najbolje funkcionišu ako su
neplanirane i ako se dešavaju spontano“.
Po Holtu, planiranje kurikuluma je nepoželjna intervencija odraslih koja
onemogućuje učenike da da razviju sopstvene načine za zadovoljavanje svojih
potreba.
3.1. Predavanje i učenje po celinama
Početkom XX veka, edukatori su težili da pronađu jedinstven dizajn
kurikuluma, pa su došli do organizovanja učenja u celine. Danas se celine
često mogu naći u udžbenicima, ali ono što označavaju je izdeljeno gradivo
(poglavlja), dok je prva zamisao bila da označe pravce rada, uz korišćenje
dodatnih izvora.
Kriterijumi za određivanje celine rada:
• Mora biti izabrana iz stvarnog života i vredna truda od strane deteta
• Mora da pruža prilike za upotrebu u praksi
• Mora da promoviše različite vrste aktivnosti kako bi bila prijemčiva
raličitim interesovanjima
• Mora omogućiti individualni rast učenika
• Mora da vodi u srodne celine, kao i da stimuliše dete na dalje
interesovanje
• Mora da ispunjava zahteve društva i da objašnjava socijalna značenja
4.0. Spiralni kurikulum
Djui je 1938. ukazao na potrebu da se kurikulum svesno i postepeno artikuliše
kako bi se učenje kontinuirano širilo i produbljivalo. Polazeći od iskustva,
učenici dolaze do značenja , a ovakav koncept metaforički se povezuje sa
„drvetom“. Ne počinje se od fotosinteze, drvo raste dok traje učenje, i ovom
procesu nema kraja.
Po Bruneru, spiralni kurikulum označava ponavljanje ključnih pojmova, ali uz
produbljivanje slojeva kompleksnosti i uz drugačiju primenu. Ovakva pojava
omogućuje učenicima da ranije upoznaju pojmove koji bi inače bili „sačuvani“
za kasnije, nakon što su učenici savladali fundamentalne principe koji su često
vrlo teoretski i koji mogu da obeshrabre učenike koji su nestrpljivi da primene
primene ono što uče.
4.1. Opseg, redosled i ravnoteža: vertikalna i horizontalna
artikulacija
Djuov koncept spiralnog kurikuluma odnosi se ne samo na vertikalnu
integraciju produbljivanja znanja, već i na horizontalnu, odnosno proširivanja
znanja.
Kada edukatori
žele da poboljšaju
koherentnost
učenja unutar
date discipline,
govori se o
vertikalnoj
artikulaciji,
odnosno
redosledu
kurikuluma.
A kada žele da stvore vezu
između različitih disciplina,
tu je reč o horizontalnoj
artikulaciji zajedno sa
iznbalansiranošću i
opsegom kurikuluma.
Rekonstrukcija kurikuluma
Pri pogledu na obrazovanje novog veka, obnavljaju se napori da se uspostavi
sinteza kurikuluma. Značajno je to što težnja ne ide prema specijalizovanom,
već prema civilnom znanju.
Američka asocijacija za unapređenje nauke je kreirala program poznat pod
imenom „Projekat 2061“. Njime se odbacuje neophodnost usvajanja sve više i
više znanja. Umesto toga, kurikulum bi trebalo da:
• Smanji količinu „čistog“ gradiva koje se obrađuje
• Da oslabi, ili eliminiše rigidne granice gradiva predmeta
• Da obrati više pažnje na vezu između nauke, matematike i tehnologije
• Da predstavi nastojanja nauke kao socijalni poduhvat koji snažno utiče i na
koji utiču ljudske misli i aktivnosti.
Na žalost, kao cilj Projekta 2061, izabran je koncept naučne pismenosti, a ne
opšte obrazovanje.
Zaključak
Ostaje da se vidi da li će problemski kor kurikulum biti ponovo pokrenut od
strane vodećih edukatora, ali je jasno da ni jedan predmet, bilo da je to
književnost, nauka, ili istorija, ne može da zanemari prožimajuće probleme
društva, sve dok su demokratske mogućnosti održive.
Literatura:
• Tanner, D, Tanner, L. (2007): Curriculum development, Pearson

similar documents