principi efikasnosti poslovanja preduzeca

Report
Visoka tehnološka škola
strukovnih studija
Šabac
POSLOVNA EKONOMIKA
Vežbe 4
Predmetni profesor:
dr Miroslava Petrevska
PRINCIPI EFIKASNOSTI
POSLOVANJA PREDUZEĆA
EFIKASNOST I PRINCIPI EFIKASNOSTI
Ekonomski principi poslovanja predstavljaju određene norme ili pravila
koja se primenjuju u poslovanju preduzeća,
u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva.
Efikasnost poslovanja označava
stepen uspešnosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzeća.
U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja preduzeća jeste
njegova težnja da svojom delatnošću ostvari maksimalne rezultate,
uz minimalna ulaganja potrebnih faktora:
materije, energije i vremena.
EFIKASNOST I PRINCIPI EFIKASNOSTI
Efikasnost poslovanja preduzeća se meri kroz osnovni ekonomski princip:
da postignuti rezultati budu maksimalno mogući
i da su ostvareni uz minimalna ulaganja
potrebnih materijalnih i drugih komponenata
u procesu rada i poslovanja preduzeća.
Uspešnost u organizovanju poslovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta
meri se odnosom između njegovih ostvarenih rezultata
i ulaganja potrebnih komponenata u procesu poslovanja.
Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima preduzeća:
veći rezultati podrazumevaju i veću efikasnost,
pod uslovom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena
ili nisu povećana u većem obimu od povećanja rezultata.
Putem efikasnosti se izražava kvalitet ekonomije poslovanja preduzeća.
EFIKASNOST I PRINCIPI EFIKASNOSTI
Zbog nemogućnosti celovitog, zbirnog izražavanja efikasnosti poslovanja,
koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujuće činioce i pojave na strani rezultata i na strani ulaganja,
teorija i praksa ekonomije preduzeća afirmišu određene
parcijalne principe efikasnosti poslovanja.
Najznačajniji među tim principima su:
produktivnost
ekonomičnost
rentabilnost
(profitabilnost)
PRODUKTIVNOST RADA
Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati preduzeća
uz minimalno ulaganje i trošenje ljudskog rada, odnosno radne snage.
On izražava efikasnost trošenja radne snage u procesu rada i poslovanja preduzeća.
PRODUKTIVNOST RADA
U širem smislu, produktivnost predstavlja
povećanje proizvodnje i materijalnog bogatstva jednog društva
sa postojećim radnim potencijalom stanovništva.
Sa aspekta kvaliteta ekonomije poslovanja
pojedinačnog preduzeća,
produktivnost izražava
racionalnost trošenja zaposlene radne snage.
Ona pokazuje i izražava njenu sposobnost
da po jedinici utrošenog rada
ostvari određenu količinu
i kvalitet proizvoda i usluga.
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
U praksi poslovanja, preduzeće primenjuje
različite metode izražavanja i merenja produktivnosti rada.
Pošto produktivnost zavisi od
količine proizvoda, odnosno ostvarenih učinaka, s jedne strane,
i količine utrošene radne snage s druge strane,
razlike u iskazivanju i merenju produktivnosti
uglavnom se svode na razlike u načinu izražavanja proizvodnje,
odnosno ostvarenih učinaka u određenom vremenskom periodu.
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
Za utrošak radne snage prihvaćeno merilo je vreme trajanja rada,
što odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utrošenih na proizvodnju
određene količine proizvoda ili usluga.
Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno učinaka u obrascu produktivnosti,
javlja se u slučajevima kada postoji
nedovršena proizvodnja,
veći broj heterogenih proizvoda,
širok asortiman proizvoda i slično.
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
U preduzećima koja proizvode različit asortiman proizvoda,
gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda,
gde se koristi kooperacija,
ili ako postoji nedovršena proizvodnja i slično,
primenjuju se izvedeni metodi merenja produktivnosti.
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
Naturalno-uslovni metod merenja produktivnosti
pretvara sve proizvode preduzeća u uslovne jedinice,
odnosno iskazuje ih kao jednu vrstu proizvoda.
Kao uslovni proizvod se obično uzima jedan koji je reprezentativan za preduzeće
i koji je najviše ili najduže zastupljen u njegovom proizvodnom programu.
Postojeći proizvodni asortiman se preračunava u uslovni proizvod pomoću
koeficijenta ekvivalencije
koji se obično izračunava na bazi utroška vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda
(deljenjem normativa rada pojedinih proizvoda sa normativom rada uslovnog, ekvivalentnog proizvoda)
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
U preduzećima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogućnosti
da naturalno-uslovno iskažu obim svoje proizvodnje ili učinaka,
koriste se norma časovi rada za izražavanje produktivnosti.
U ovom slučaju se normativi rada po jedinici proizvoda
množe sa količinom svakog proizvoda iz postojećeg asortimana
i na taj način se utvrđuje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana.
Ukupni norma časovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim časovima
i na taj način se izračunava produktivnost određenog vremenskog perioda.
PRODUKTIVNOST RADA
Iskazivanje i merenje produktivnosti
Raznovrsnu proizvodnju moguće je izraziti i preko cena
i na taj način je svesti na zajednički i uporediv pokazatelj.
Koriste se stalne, tekuće i standardne cene.
Problem izražavanja ukupne mase utrošenog rada rešava se
svođenjem radova različitih stepena složenosti
na rad određene vrste i stepena složenosti,
primenom koeficijenta složenosti.
PRODUKTIVNOST RADA
Metode merenja i dinamika produktivnosti
Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utrošene radne snage.
P=


Promena produktivnosti
iz jednog perioda u drugi naziva se
dinamika produktivnosti.
Kao najčešće metode merenja produktivnosti upotrebljavaju se
metode u kojima se proizvod, odnosno učinci, izražavaju:
fizičkim (naturalnim) jedinicama mere
tržišnom cenom proizvoda
cenom koštanja proizvoda
norma časovima rada
PRODUKTIVNOST RADA
Metode merenja i dinamika produktivnosti
Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskoj sukcesiji.
Promene se utvrđuju praćenjem produktivnosti u planiranim vremenskim periodima.
One se izražavaju kao promene obima proizvodnje i promene utrošenog rada.
Pravac i dinamika tih promena izraz su kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća.
Kao relativan izraz promena produktivnosti koristi se indeks produktivnosti.
PRODUKTIVNOST RADA
Metode merenja i dinamika produktivnosti
Lančani indeks
izražava godišnju stopu promena produktivnosti,
na način da se produktivnost tekuće godine stavlja u odnos sa produktivnošću prethodne godine.
Ip =

−
⋅ %
Bazni indeks
pokazuje promene produktivnosti
u odnosu na stanje i nivo produktivnosti neke određene godine koja se uzima kao bazni period.
Ip =


⋅ %
EKONOMIČNOST
Sadržaj i značaj ekonomičnosti
Ekonomičnost
označava ekonomski princip poslovanja preduzeća
koji obezbeđuje maksimalni učinak,
uz minimalno trošenje svih potrebnih materijalnih i ljudskih komponenata.
Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju u procesu proizvodnje i poslovanja.
EKONOMIČNOST
Sadržaj i značaj ekonomičnosti
Ekonomičnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada,
Značaj ekonomičnosti
se i urada,
težnji
jer obuhvata racionalnije
korišćenje neogleda
samo živog
za smanjivanjem
troškova
preduzeća.
već i sredstava
zaposlovanja
rad i predmeta
rada.
Na taj način se smanjuje i cena koštanja proizvoda ili usluga
i povećava predstavlja
njihova konkurentska
pozicija
na tržištu.
Ekonomičnost
jedan od širih
instrumenata
kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeća,
jer odražava odnos preduzeća
prema ukupnim ostvarenim troškovima.
Na ekonomičnost deluju brojni faktori, ponekad sa različitim i suprotnim dejstvom.
Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomičnosti, osnovni uticajni faktori su:
Povećanje ekonomičnosti u širem smislu označava i povećanje bogatstva društva.
prirodni, društveni, tehničko-tehnološki i organizacioni.
EKONOMIČNOST
Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti
Ekonomičnost se izražava kao odnos ostvarenih rezultata i trošenja u procesu poslovanja.
Ekonomičnost se može utvrđivati naturalno i finansijski, odnosno vrednosno,
a izražava se posebno za svaki element, odnosno komponentu preduzeća.
EKONOMIČNOST
Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti
Naturalno utvrđivanje ekonomičnosti
uzima za osnovu fizički obim proizvodnje
i njen odnos prema fizičkim utrošcima
predmeta rada, sredstava za rad i radne snage.
Naturalni izraz ekonomičnosti predstavlja odnos
ostvarene proizvodnje u fizičkim pokazateljima
i fizičkih utrošaka elemenata preduzeća.
EKONOMIČNOST
Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti
Vrednosno iskazivanje ekonomičnosti
svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje,
odnosno učinaka preduzeća i troškova svih elemenata proizvodnje.
Kod vrednosnog utvrđivanja ekonomičnosti
bitno je odabrati realan izraz vrednosti učinka, odnosno proizvoda,
koji će obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost
i ukupna trošenja upotrebljena za stvaranje te vrednosti.
EKONOMIČNOST
Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti
Kod merenja ekonomičnosti u iskazivanju vrednosti koriste se:
tržišna cena, prosečna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.
Dinamika ekonomičnosti izražava kretanje nivoa ekonomičnosti u vremenskoj sukcesiji.
Kao i produktivnost, izražava se na bazi lančanog i baznog indeksa.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Značaj rentabilnosti - profitabilnosti
Rentabilnost
predstavlja ekonomski princip poslovanja
čijom se primenom ostvaruje težnja preduzeća i preduzetnika
da sa manjom masom angažovanih sredstava ostvaruju veću dobit, odnosno profit.
Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava,
kao i isplativost poslovanja preduzeća, odnosno određenog posla.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Značaj rentabilnosti - profitabilnosti
Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeća jeste da ostvari što veće rezultate.
Osnovni interes preduzeća je da iz svog poslovanja ostvari što veću dobit,
odnosno profit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata.
Poslovanje preduzeća je uspešnije
ako se rezultati ostvaruju uz manje trošenje i angažovanje sredstava.
Smanjivanje angažovanja i trošenja sredstava
jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja preduzeća.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Značaj rentabilnosti - profitabilnosti
U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je
što brže kretanje i cirkulisanje angažovanih sredstava u procesu poslovanja.
Vremenski faktor je značajan u iskazivanju i efektima rentabilnosti,
jer formira veličinu ulaganja, odnosno angažovanja sredstava.
Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja
– produktivnosti i ekonomičnosti.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Značaj rentabilnosti - profitabilnosti
Kompleks rentabilnosti obuhvata
odnos između rezultata i ulaganja, odnosno dobiti i angažovanih sredstava.
Stoga na rentabilnost deluju faktori koji utiču na visinu dobiti i angažovana sredstva.
Na visinu dobiti utiču:
obim proizvodnje,
asortiman proizvoda,
cena i utrošci sredstava za proizvodnju i radne snage,
stepen korišćenja kapaciteta,
kao i brojne organizacione mere kojima se povećava kvalitet rada i poslovanja preduzeća.
Angažovana sredstva zavise od
veličine ukupno angažovanih sredstava
i vremena angažovanja.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Značaj rentabilnosti - profitabilnosti
Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta,
kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije.
Ako je ovaj koeficijent veći,
onda je potrebna manja suma angažovanih sredstava za ciklus rada preduzeća i obrnuto.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Utvrđivanje i merenje rentabilnosti
Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste
preko čistog finansijskog rezultata poslovanja – dobiti ili gubitka.
Kod rentabilnosti se i veličina angažovanih sredstava i veličina rezultata
izražavaju vrednosno u novčanim jedinicama.
RENTABILNOST (PROFITABILNOST)
Utvrđivanje i merenje rentabilnosti
Kao odnos dobiti i angažovanih sredstava, rentabilnost se iskazuje po obrascu:
R=


Veličina dobiti se u obrascu rentabilnosti može razložiti na:
bruto dobit
izražava razliku između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda
i predstavlja čist finansijski rezultat poslovanja
neto dobit
javlja se kao ostatak dobiti preduzeća, po podmirenju
obaveza prema državi u vidu poreza i doprinosa i ostalih
zakonom obaveznih izdvajanja iz dobiti
Kvalitet rentabilnosti se može pratiti i analizirati u vremenskoj sukcesiji,
čime se izražava dinamika rentabilnosti.
Dinamika rentabilnosti se može pratiti preko
baznog i lančanog indeksa rentabilnosti.
Zadatak br. 64
Pekara “n” dnevno proizvede 180.000 komada hleba, pri tome ostvari utrošak od 6.000
časova rada. Izračunati produktivnost pekare izraženu količinom proizvedenog hleba u
jednom času.
Q = 180.000 kom.hleba
T = 6.000 h rada
normirano radno vreme za 1h
(potrebno časova rada za proizvodnju jednog komada)
P=?
P=
P=


180.000 kom
6.000 h
P = 30 kom/h
Za jedan radni čas
se proizvede 30 komada hleba.
Th =


6.000 h
Th = 180.000 kom
Th = 0,03 h za 1 kom. hleba
Za proizvodnju jednog komada hleba
Potrebno je 0,03 časova rada (ili 2 minuta)
Zadatak br. 65
C-250
2.500 tona
C-350
4.500 tona
Cementara “K” je ostvarila sledeću proizvodnju cementa:
C-450
6.000 tona
Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi:
C-250
3 časa
C-350
6 časova
C-450
4 časa
Uslovni proizvod cementare je C-450.
Izračunati produktivnost primenom naturalno-uslovnog metoda.
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje Q(t)
Normativno
radno vreme
(normativ) Th
Koeficijent
ekvivalencije
Uslovna
proizvodnja
Stvarno utrošeno
vreme
(1)
(2)
(3)
(4)=(3):4
(5)=(2)⋅(4)
(6)=(2)⋅(3)
C-250
2.500
3
3:4=0,75
1.875
7.500
C-350
4.500
6
6:4=1,5
6.750
27.000
C-450
6.000
4
4:4=1
6.000
24.000
14.625
58.500
Ukupno:
 
14.625 t
P =  š  = 58.500 h
P = 0,25t/h
Zadatak br. 66
Preduzeće “n” je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 kaputa, 8.000 sakoa i 9.000
pantalona.
Normirani časovi rada su: 10 časova za odelo, 12 časova za kaput, 5 časova za sako i 3 časa za
pantalone.
Ostvareni ili efektivni časovi rada su: za odelo 8 časova, za kaput 10 časova, za sako 4 časa i 3 časa za
pantalone.
Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzeća “n” u tekućoj godini.
Vrsta
proizvoda
Količina
proizvoda
Normativ za
proizvod (NČR)
Normativ za ukupnu
proizvodnju
Ostvareni časovi za
proizvod (EČR)
Ostvareni časovi za
uk. proizvodnju
(1)
(2)
(3)
(4)=(2)⋅(3)
(5)
(6)=(2)⋅(5)
odela
4.000
10
40.000
8
32.000
kaputi
10.000
12
120.000
10
100.000
sakoi
8.000
5
40.000
4
32.000
pantalone
9.000
3
27.000
3
27.000
227.000
Ukupno:
P=
∑ ⋅Č 227.000
= 191.000
∑ ⋅Č
P = 1,19
191.000
>1
norma je prebačena
Zadatak br. 67
U preduzeću K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnju sledećih proizvoda:
Proizvod A – 400 jedinica
Proizvod B – 200 jedinica
Normirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15 sati.
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti.
Proizvod
Q
Nč
A
400 jedinica
12 h
B
200 jedinica
15h
P=
∑⋅č 400 ⋅12+200 ⋅15 4.800+3.000 7.800
=
= 30
=
30
30

P = 260 Nč po radniku
Zadatak br. 68
Na osnovu raspoloživih podataka izračunati produktivnost rada primenom radne metode
merenja produktivnosti.
Efektivno
utrošeno
vreme po
jedinici
proizvoda
NVr ukupno
(Q ⋅ Nč)
EVr ukupno
(Q ⋅ Eč)
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje
Normirano
vreme po
jedinici
proizvoda
A
400
7
6
2.800
2.400
B
600
8
8
4.800
4.800
Ukupno:
7.600
7.200
P=
 ⋅ č 400 ⋅ 6 + 600 ⋅ 8 2.400+4.800 7.200
= 400 ⋅7 + 600 ⋅ 8 = 2.800+4.800 = 7.600
 ⋅ č
P = 1,05
>1
prebačena norma
Zadatak br. 69
Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena.
Izračunati produktivnost rada na nivou preduzeća primenom radne metode merenja
produktivnosti.
Efektivno
utrošeno
vreme po
jedinici
proizvoda
NVr ukupno
(Q ⋅ Nč)
EVr ukupno
(Q ⋅ Eč)
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje
Normirano
vreme po
jedinici
proizvoda
A
2.000
3
4
6.000
8.000
B
3.000
5
4
15.000
12.000
C
4.000
8
9
32.000
36.000
D
5.000
7
7
35.000
35.000
Ukupno:
88.000
91.000
88.000
P = 91.000
P = 0,97
<1
podbačena norma
Zadatak br. 70
Preduzeće C ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena.
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:
1)
2)
Na nivou preduzeća,
Po vrstama proizvoda.
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje
Normirano
vreme po
jedinici
proizvoda
Efektivno
utrošeno
vreme po
jedinici
proizvoda
Ukupno NVr
Ukupno EVr
Produktivnost
P
Norma
A
2.000
3
4
6.000
8.000
0,75
podbačena
B
4.000
5
4
20.000
16.000
1,25
prebačena
C
7.000
7
6
49.000
42.000
1,17
prebačena
D
8.000
9
8
72.000
64.000
1,13
prebačena
147.000
130.000
1,13
prebačena
Ukupno:
Zadatak br. 71
Preduzeće A ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena.
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:
1)
2)
Na nivou preduzeća
Po vrstama proizvoda.
Efektivno
utrošeno
vreme po
jedinici
proizvoda
Ukupno NVr
Ukupno EVr
Produktivnost P
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje
Normirano
vreme po
jedinici
proizvoda
A
1.500
3
3
4.500
4.500
1
B
2.200
4
2
8.800
4.400
2
C
5.400
5
6
27.000
32.400
0,83
D
8.700
7
6
60.900
52.200
1,17
101.200
93.500
1,08
Ukupno:
Zadatak br. 72
Preduzeće G ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena.
Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:
1)
2)
Na nivou preduzeća
Po vrstama proizvoda.
Vrsta
proizvoda
Obim
proizvodnje
Normirano
vreme po
jedinici
proizvoda
Efektivno
utrošeno
vreme po
jedinici
proizvoda
Ukupno NVr
Ukupno EVr
Produktivnost P
A
3.000
2
3
6.000
9.000
0,67
B
4.000
5
3
20.000
12.000
1,67
C
5.000
6
7
30.000
35.000
0,86
D
8.000
9
8
72.000
64.000
1,13
E
9.000
7
7
63.000
63.000
1
Ukupno:
191.000
183.000
1,04
Zadatak br. 73
Preduzeće “n” je u prvom polugodištu 2002. godine proizvelo: 5.000 pari muških odela
čija je stalna cena 950 dinara, 3.000 pari dečijih trenerki čija je stalna ili standardna cena
500 dinara.
Za navedenu proizvodnju je utrošeno 900.000 efektivnih radnih časova.
Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeću “n”.
Vrsta proizvoda
Količina (kom)
Stalna cena (din)
Ukupna vrednost proizvodnje
Muška odela
5.000
950
4.750.000
Ženski kompleti
3.000
900
2.700.000
Dečije trenerke
3.000
500
1.500.000
Ukupno:
P=
... 8.950.000 din
= 900.000 h
Č
8.950.000
P = 9,94 din/h
Zadatak br. 74
Ako su u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje u preduzeću
“n” ostvareni sa 850.000 časova, utvrditi dinamiku produktivnosti rada.
VP = 8.950.000 din
ERČ = 850.000 h
Pt = 9,94 din/h
Ip =

−
⋅ %
Ip = ?
Ip =
VP
Pt-1 = ERČ =
8.950.000
850.000
9,94
10,53
⋅ 100%
Ip = 94,5%
Pt-1 = 10,53 din/h
Produktivnost je smanjena u tekućem periodu za
100% - 94,5% = 5,5%
u odnosu na prethodni period.
Zadatak br. 75
Utvrditi produktivnost rada preduzeća “n” imajući u vidu sledeće obračunate parametre :
Vrsta
proizvoda
U preduzeću je ukupno zaposleno 18 radnika.
P2001 =
3.000 ⋅ 8+2.800 ⋅ 3+1.000 ⋅ 6+6.000 ⋅10
18
=
Ostvarena
proizvodnja (kom)
Prodajne cene po
jedinici proizvoda
2001.
2002.
2001.
2002.
A
3.000
3.500
8
10
B
2.800
2.950
3
4
C
1.000
1.500
6
5
D
6.000
6.200
10
11
24.000+8.400+6.000+60.000
18
=
98.400
18
=
122.500
18
P2001 = 5.466,67
P2002 =
3.500 ⋅10+2.950 ⋅4+1.500 ⋅5+6.200 ⋅11
18
=
35.000+11.800+7.500+68.200
18
P2002 = 6.805,56
Zadatak br. 76
Preduzeće “n” je ostvarilo proizvodnju od 4.000.000 komada crepa. Pri tome je utrošeno
1.200.000 kg materijala, 500.000 časova rada mašina i 200.000 časova rada zaposlenih
radnika.
Utvrditi iznos parcijalne ekonomičnosti u preduzeću “n”.
Ostvarena proizvodnja = 4.000.000 kom. crepa
Utrošeno materijala = 1.200.000 kg
Utrošeno ČR sredstava za rad = 500.000 h
Utrošeno ČR radne snage = 200.000 h

4.000.000

4.000.000
500.000
Esr = 8 kom/h

4.000.000
200.000
Ers = 20 kom/h
Em =  = 1.200.000
E=

š
Esr =  =
Ers =  =
Em = 3,33 kom/kg
Zadatak br. 77
Preduzeće “n” je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.000.000 dinara.
U istom periodu je ostvarilo ukupne troškove od 8.500.000 dinara (troškovi materijala
4.500.000 dinara, troškovi sredstava za rad 1.200.000 i troškovi radne snage 2.000.000)
Utvrditi ukupnu ekonomičnost preduzeća “n”.
Ostvarena proizvodnja = 10.000.000 din.
Ukupni troškovi = 8.500.000 din.
Troškovi materijala = 4.500.000 din
Troškovi sredstava za rad = 1.200.000 din
Troškovi radne snage = 2.000.000 din
10.000.000
4.500.000
Em = 2,22
 10.000.000
=
 1.200.000
Esr = 8,33

Em =  =
E=
 10.000.000
= 8.500.000

E = 1,18
Esr =

Ers =  =
10.000.000
2.000.000
Ers = 5
Zadatak br. 78
Preduzeće “n” je u dve uzastopne godine imalo sledeće rezultate i ulaganja:
2009.
2010.
Obim proizvodnje
1.000
900
Prodajna cena po komadu
60
70
Troškovi materijala
32.000
30.600
Troškovi sredstava za rad
1.100
1.200
Troškovi rada
22.000
22.000
Vr2009 = 1.000 ⋅ 60 = 60.000
Tr2009 = 32.000 + 11.000 + 22.000 = 55.100
E2009 =
60.000
55.100
Vr 2009
Tr2009
=
E2009 = 1,09
Vr2010 = 900 ⋅ 70 = 63.000
Tr2010 = 30.600 + 12.000 + 22.000 = 53.800
E2010 =
63.000
53.800
Vr 2010
Tr2010
=
E2010 = 1,17
Zadatak br. 79
Preduzeće je u 2009. ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uz angažovana sredstva
od 900.000 dinara. U 2010. godini ostvarilo je dobitak u iznosu od 250.000 dinara, a
vrednost angažovanih sredstava je bila 1.000.000 dinara.
Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.
2009.
Dobitak = 300.000 din
Asr = 900.000 din


300.000
900.000
R2009 =
2010.
Dobitak = 250.000 din
Asr = 1.000.000 din
=
R2010 =
R2009 = 0,33


=
250.000
1.000.000
R2010 = 0,25

0,25
Ir =  = 0,33 ⋅ 100%

Ir = 75,76%
smanjenje
Zadatak br. 80
Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzeća ako su poznati sledeći podaci:
Period
Bruto dobit
Neto dobit
Angažovana sredstva
RBD
RND
I
20.000
14.000
25.000
0,8
0,56
II
26.000
20.000
40.000
0,65
0,50
81,25%
89,29%
Ir
R=


Ir =


⋅ %
Zadatak br. 81
U preduzeću Z je ostvareno sledeće kretanje nivoa rentabilnosti:
Izračunati dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.
Irb =


Vremenski
period
Ostvareni nivo
rentabilnosti
Ir bazni
Ir lančani
I
0,12
100
100
II
0,18
150
150
III
0,24
200
133
IV
0,20
167
83
V
0,18
150
90
VI
0,10
83
56
⋅ %
Irl =

−
⋅ %
Zadatak br. 82
Preduzeće K ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:
Izračunati indeks rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa i to:
1)
2)
Na osnovu dobitka
Na osnovu neto dobitka
Vremenski
period
Dobitak
Porez na
dobitak
Angažovana
sredstva
Neto
dobitak
RD
RND
IrDb
IrDl
IrNDb
IrNDl
2006
126.000
14.000
720.000
112.000
0,18
0,16
100
100
100
100
2007
144.000
17.500
680.000
126.500
0,21
0,19
117
117
119
119
2008
148.000
18.000
690.000
130.000
0,21
0,19
117
100
119
100
2009
176.000
22.000
740.000
154.000
0,24
0,21
133
114
131
111
2010
185.000
23.000
770.000
162.000
0,24
0,21
133
100
131
100
RND =


NetoDobitak = Dobitak - Porez
Irb =


⋅ %
RD =


Irl =

−
⋅ %
Zadatak br. 83
Preduzeće S ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:
Izračunati:
1)
2)
Nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka
Dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa
Vremenski
period
Dobitak
Porez na
dobitak
Angažovana
sredstva
Neto
dobitak
RD
RND
IrDb
IrDl
IrNDb
IrNDl
2005
142.000
11.000
1.400.000
131.000
0,10
0,09
100
100
100
100
2006
194.000
15.800
1.600.000
178.200
0,12
0,11
120
120
122
122
2007
226.000
17.400
1.700.000
208.600
0,13
0,12
130
108
133
109
2008
284.000
18.700
1.900.000
265.300
0,15
0,14
150
115
156
117
2009
303.000
16.200
2.000.000
286.800
0,15
0,14
150
100
156
100
2010
357.000
19.400
2.200.000
337.600
0,16
0,15
160
107
167
107
NetoDobitak = Dobitak - Porez
Irb =


⋅ %
RD =


RND =
Irl =

−


⋅ %

similar documents