10. predavanje

Report
Poslovi štednje i bankarskih inovacija
1. Namenska i premijska štednja



Namenska štednja predstavlja oblik oročene štednje i
namensku kreditnu liniju za namensko trošenje depozitnih
sredstava;
Modaliteti namenske štednje: 1) dečija namenska štednja, 2)
đačka namenska štednja, 3) studentska namenska štednja, 4)
namenska štednja zaposlenih radnika, 5) penzionerska
namenska štednja, 6) stambena namenska štednja, 7)
potrošačka namenska šptednja, 8) proizvodna namenska
štednja;
Banka ostvaruje poslovne odnose sa klijentom (vlasnikom
štednje) koji ima za cilj da obezbedi atraktivne bonuse od
strane trgovaca i sa trgovcem (koji obezbeđuje potrošnju
namenskih sredstava);
Premijska štednja predstavlja oročenu štednju u ratama sa
ciljem da se posle ugovorenog roka (najčešće 1 do 5 godina)
upotrebi za kupovinu kapitalnih i potrošnih dobara;
 Korisnik premijske štednje ima obavezu da u ugovorenom
vremenskom roku mesečno položi uloge koji ne mogu biti
manji od ugovorenih;
Obračun kamate vrši se na sledeći način:
 osnovna kamata (obračunava se u zavisnosti od visine uloga i
dužine ulaganja tj. roka oročenja),
 zaštitna kamata (obračunava se radi zaštite od inflacije),
 premijska kamata (dodatna kamata na uloge oročene duže od
3 godine),
 stimulativna kamata (obračunava se ako su ulozi veći od
unapred utvrđenog iznosa).




2. Rentna štednja
Rentna štednja predstavlja jednokratno ili višekratno
polaganje i oročavanje depozita radi isplate rente. Renta
predstavlja novčani iznos koji obuhvata glavnicu (oročeni
depozit) i obračunatu kamatu koja se isplaćuje u jednakim
vremenskim periodima.
Rentna štednja predstavlja: a) štednju do punoletstva, b)
štednju za školovanje, c) štednju za penzije, d) štednju za
lečenje i dr.
Rentna štednja predstavlja oblik dugoročne štednje,
predstavlja korisnu aktivnost za banku (osiguranje
dugoročnih izvora sredstava), vlasnika rentnog depozita
(prihod od kamate i obezbeđenje od inflatornih kretanja) i
korisnika rente (korišćenje rente za naredni period).
Vlasnik rentnog depozita je lice koje ugovornim odnosom sa
bankom zasniva rentni depozit;
 Korisnik rente je lice kojem se prema nalogu vlasnika rentnog
depozita isplaćuje renta;
Modaliteti rentne štednje:
 Višekratno polaganje rentnog depozita – period mize;
 Uplata za rentu – jednokratna uplata rentnog depozita;


Odnos između vlasnika rentnog depozita i banke reguliše se
ugovorom koji sadrži sledeće elemente: period formiranja
mize – polaganja depozita, broj obroka rente, naziv korisnika
rente, visinu kamatne stope, obračun kamate, način isplate
rente, uslove razoročavanja dela rentnog depozita, raskidanje
ugovora o rentnom depozitu.
3. Zlatni štedni računi




Nastali su u uslovima inflatornih tendencija, nedovoljne
ponude slobodnih novčanih sredstava klijenata za oročenu
štednju i nestimulativnih kamatnih stopa;
Predstavlja specifičan oblik nenovčane avista štednje
iskazane u gramima zlata;
Banke nude budućim štedišama na prodaju zlato (kovano
zlato, zlatne pločice, poluge) a klijenti su u obavezi da otvore
u banci štednu partiju po principu ,,zlatnog štednog računa“;
Banka je u obavezi da po položenom štednom ulogu
obračunava kamatu u visini kamate na devizne štedne uloge
po viđenju i ona se ne isplaćuje mesečno već na kraju
poslovne godine ili prilikom gašenja računa.
Otkup zlata od poslovne banke klijenti vrše na sledeće načine:
 Putem efektivnih dinara i
 Putem dinarske protivvrednosti prodatih konvertibilnih
sredstava banci;



4. Model štednje za penzije, osiguranje života, troškove
sahrane
Cilj modela štednje za penzije je da građanima obezbedi
sigurniju i bezbedniju starost;
Štednja se nudi građanima od 19 do 60 godina starosti;
Model se zasniva na principu dogovorene oročene štednje u
dinarima ili devizama uz minimalni rok oročavanja od tri
godine;





Osiguranje života predstavlja kombinaciju štednje i
osiguranja i oblik dugoročne namenske štednje;
Osiguranik vrši periodičnu uplatu ugovorenog iznosa a
osiguravajuće društvo je prihvatilo da će ga isplatiti ukoliko
se dogodi osigurani slučaj;
Tradicionalno životno osiguranje predstavlja kombinaciju
osiguranja za slučaj smrti osiguranika i za slučaj da osigurano
lice doživi osigurani vremenski rok;
Štedno kreditni model za pokriće troškova sahrane – model
su kreirale banke i njihovi deponenti iz komunalne oblasti;
U pitanju je namenska oročena štednja a banka je u obavezi
da na prikupljena štedna sredstva obračunava kamatu;
5. Savremeni bankarski aranžmani (overdraft, SVIP, NOW,
NIF aranžmani)
 Overdraft (dozvoljeni minus po TR) račun predstavlja
mogućnost da se transakcioni račun može pretvoriti u
kreditnu liniju kod banke.
 Klijent
ima mogućnost da izvrši prekoračenje na
transakcionom računu do određenog iznosa uz plaćanje
ugovorene kamate.
 Putem overdraft računa izbegava se zaključivanje ugovora,
ocena kreditne sposobnosti i obračun operativnih troškova;
 SVIP aranžman predstavlja specijalni aranžman između
klijenta i banke u kome se određuje maksimalni i minimalni
limit na čekovnom računu.




Ukoliko je saldo čekovnog računa iznad gornjeg limita banka
je dužna da dnevne viškove novčanih sredstava plasira u
kamatonosne HoV. Ukoliko je saldo ispod donjeg limita,
banka je u obavezi da vrši transfer nedostajućih sredstava sa
računa HoV;
NOW računi su čekovni računi koji nose kamatu. Aranžman
između klijenta i banke se razlikuje od klasičnog depozitnog
računa u tome što se depozit može povlačiti automatizmom,
dok kod klasičnog depozitnog računa sredstva se mogu
povlačiti istekom roka oročenja. Now računi mogu biti
korišćeni slično čekovnim računima, za plaćanje kupljenih
roba i usluga;
Putem NOW aranžmana obezbeđuje se tekuće plaćanje,
likvidnost i prinos u vidu kamate;
Super Now aranžmani za razliku od now aranžmana nemaju
limitirane kamatne stope;


NIF aranžmani - predstavljaju specijalan aranžman na srednji
rok između emitenta HoV i investicionih banaka, koje
podržavaju emisiju i plasman HoV na finansijskom tržištu.
Investicione banke se obavezuju da otkupe pun iznos
neprodatih HoV, odnosno emitentu umesto otkupa odobre
kredit;
Trezorski poslovi




1. Karakteristike poslova trezora
Trezor podrazumeva posebno uređen podzemni prostor koji
služi za smeštaj HoV, dragocenosti, gotovog novca i važnih
dokumenata;
Neophodno je da se ispita i oceni moralna vrednost, stručnost,
iskustvo, pouzdanost i podobnost za obavljanje trezorsk0g
poslovanja;
Trezorom rukovode dva lica, rukovaoca ili suključara i trezor
mogu isključivo otvarati suključari lično ne prepuštajući da to
u njihovo ime učini neko drugi;
Trezor je otvoren samo dok se radi sa trezorskim vrednostima
i u trezoru mogu biti prisutna samo izuzetno druga lica pod
uslovom da obavljaju službenu dužnost i uz prisustvo
suključara. O licima koja nisu suključari vodi se evidencija u
posebnoj knjizi u trezoru;




Rukovanje i čuvanje ključevima trezora i šifra trezora
predstavljaju posebnu poslovnu tajnu;
Suključari ne smeju da: a) da ključeve trezora povere drugom
službeniku, b) budu duže odsutni u toku radnog dana van
posla, c) ostave otvoren trezor, d) ostave ključeve u bravi
trezora, e) ostave ključeve na čuvanje u kasi kojom rukuje
drugo lice i sl;
Kada sukjlučar napušta radno mesto u banci određuje se
drugo lice koje treba da izvrši primopredaju ključeva trezora.
Svaka primopredaja praćena je zapisnikom u kome se navode
podaci, odnosno primljene vrednosti;
Duplikat ključeva se posebno pečati sa odgovarajućom
oznakom i predaje određenoj najbližoj filijali ili poslovnoj
jedinici;
2. Vrednosti u trezoru
Vrednosti u trezoru razvrstane su na:
 ispravne novčanice u paketima (100 komada) i svežnjevima
(10 paketa),
 kovani novac u vrećicama,
 zamenjene oštećene novčanice,
 oštećeni kovani novac,
 plemeniti metali (zlato, platina, srebro i nikl),
 strane valute u paketima i svežnjevima,
 kasete sa gotovinom iz blagajne
 ostale vrednosti (taksene i poreske vrednosti, čekovi u stranoj
valuti, menice, HoV, čekovne knjižice, štedne knjižice,
cirkularna kreditna pisma i sl.).
Unošenje i iznošenje vrednosti iz trezora vrši se preko
trebovanja a vrednost koja se unosi ili iznosi vodi se u
trezorskoj knjizi;
 Trezorska knjiga pokazuje stanje gotovine i ostalih
vrednosti koje se nalaze u trezoru;
Slanje i prijem trezorskih vrednosti vrši se:
 amanetnom poštom,
 preko kurira (železnica, drumski, avio saobraćaj).

3. Karakteristike poslova redovnog depoa
Pri obavljanju depo poslova, banke garantuju da će se njima
poverene pokretne stvari čuvati na bezbedan način a na poziv
njihovog vlasnika će se uručiti u nepromenjenom stanju;
Subjekti depo poslova su deponenti, depozitari (čuvari) i depo
ostave ili primljene vrednosti;
Poslovi depoa mogu biti u obliku: a) redovnog depoa, b)
specijalnog depoa, c) depoa pod starateljstvom, d) poslovi
izdavanja bančinih sefova;
Poslovi redovnog depoa obuhvataju sledeće depoe: a) HoV, b)
dokumenta, c) dragocenosti, d) štedne knjižice, e) polise
osiguranja, f) isprave o dugu, g) rezervne ključeve. U depo se ne
može primati efektivni strani novac, zapaljivi predmeti, predmeti
podložni kvaru i raspadanju.
Poslovi redovnog depoa mogu se svrstati u tri grupe.
 grupa koja služi za obezbeđenje bančinog plasmana
(obveznice, menice i druge HoV),
 grupa koja se predaje banci na čuvanje,
 grupa koja se daje banci na čuvanje i rukovanje (lutrijski
kuponi).
 Polazeći od načina čuvanja depoi mogu biti: a) otvoreni i b)
zatvoreni (vrednosti su stavljene u kasete, umotane u platno i
zapečaćene pečatom deponenta - ostavljača).
 Prava i obaveze između deponenta (polagača) i depozitara
(banke) reguliše ugovorom o depou.
 U depo banke predaje se vrednost (ostava) uz predaju
propratnog pisma u kome se navodi o kojoj vrsti depoa se
radi.


Vrednosti u depou banke mogu se izdati od strane službenika
banke isključivo po pismenom nalogu deponenta (ostavljača)
i uz prezentaciju potvrde banke;
Banka prima vrednosti u bančin depo na čuvanje i s njom
rukovodi kao „dobar domaćin“.
4. Karakteristike poslova specijalnog depoa i izdavanja
sefova u zakup
 Specijalni depo predstavlja deponovane vrednosti od strane
državnih organa i sudova, koje se deponuju kod centralne
banke.
Specijalni depoi mogu se podeliti na:
 deponovane vrednosti u obliku plemenitih metala i predmeta
na bazi njih (platina, zlato a ne i srebro),
 deponovane vrednosti u obliku strane valute i čekova koji
glase na stranu valutu.
 Poseban oblik depo poslova predstavlja izdavanje bančinih
sefova u zakup. Ulaz u prostoriju gde su sefovi treba da je
odvojen od ulaza u trezor.



Sef predstavlja čelične pregrade u posebnom čeličnom
pretincu koji je ugrađen u posebno trezorsko odeljenje u cilju
izdavanja klijentima banke radi čuvanja vrednosti, predmeta i
dokumenata;
Sef ima dva ključa, jedan poseduje zakupac sefa a drugi
banka i jedan i drugi ključ moraju biti u funkciji da bi se sef
otvorio;
Na iznajmljeni sef korisnik plaća naknadu – zakupninu;
Devizno valutni i menjački poslovi
1. Karakteristike devizno valutnih poslova
 Uslove za obavljanje devizno - valutnih poslova propisuje
Ministarstvo finansija, dok ovlašćenje za obavljanje devizno
valutnih poslova daje Centralna banka;
Ovlašćenje centralne banke odnosi se na:
 kupovinu i prodaju efektivne strane valute,
 kupovinu putničkih, bankarskih čekova i kreditnih pisama
koja glase na stranu valutu i dinare,
 prijem neutrošenih dinara deviznog porekla (retransfer) od
stranih lica,
 isplatu doznaka u inostranstvo,
 preuzimanje otkupljenih stranih sredstava plaćanja od
ovlašćenih menjača,
 vođenje deviznih računa građana i drugo;
Centralna banka može dati saglasnost za obavljanje
navedenih devizno – valutnih poslova u celini ili delimično;
 Strana sredstva plaćanja obuhvataju: efektivni strani novac,
čekove, kreditna pisma i druge instrumente međunarodnih
plaćanja;
Otkup efektivne strane valute moguće je izvršiti pod uslovom:
 da su strane novčanice ispravne i da su u opticaju,
 da se nalaze na važećoj kursnoj listi centralne banke,
 da iznos i apoeni ponuđenih novčanica ne prelaze dozvoljeni
nivo po propisima i uputstvima centralne banke.

2. Karakteristike menjačkih poslova
Menjački poslovi obuhvataju kupoprodaju:
 efektivnog stranog novca,
 putničkih čekova,
 bankarskih čekova,
 kreditnih pisama.
Pravo obavljanja menjačkih poslova imaju:
 banke i štedionice,
 privredni subjekti koji obavljaju turističku delatnost,
 ugostiteljska preduzeća,
 privredni subjekti čija je delatnost prevoz putnika i pružanje
usluga u putničkom saobraćaju,





pošte,
trgovinska preduzeća koja imaju ovlašćenja za prodaju robe
strancima za devize,
organi državne uprave (granične carinarnice).
Da bi se neka institucija bavila menjačkim poslovima mora
imati ovlašćenje centralne banke i stiče status ovlašćenog
menjača.
U ovlašćenju centralne banke tačno se navodi: a) da li menjač
obavlja poslove prema stranim licima ili i prema domaćim
licima, b) na kojoj granici se obavljaju poslovi, c) koliki je
obim menjačkog posla, d) sedište menjača, e) mesto gde je
postavljena menjačnica i radno vreme, f) naziv banke kojoj se
dostavljaju kupljena sredstva plaćanja.




Ovlašćeni menjač mora da stvori tehničke uslove za svoj rad;
Radnici ovlašćenog menjača moraju imati sertifikat NBS o
završenoj obuci za obavljanje menjačkih poslova korišćenjem
softverske aplikacije;
Banke obavljaju poslove u svoje ime i za svoj račun,
ovlašćeni menjač obavlja menjačke poslove u svoje ime i za
račun banke sa kojom ima sklopljen ugovor o menjačkim
poslovima;
Ovlašćeni menjač je dužan da banci sa kojom ima zaključen
ugovor o menjačkim poslovima preda otkupljena poslovna
sredstva;




Prilikom predaje efektive ovlašćeni menjač banci dostavlja
dokumentaciju koja se sastoji od listova rekapitulacije
kupovine i obračuna kupovine i listova rekapitulacije prodaje
i obračuna prodaje;
Po prijemu efektive banka vrši proveru da li se sredstva
plaćanja slažu po vrstama i valutama sa listom rekapitulacije
kupovine i prodaje valuta, izdaje nalog radi isplate dinarske
protivrednosti menjaču;
Menjaču se odobrava stimulativna provizija kao i efektivni
troškovi koje menjač pravda preko odgovarajuće
dokumentacije;
Banka je dužna da saglasno uputstvu i potpisanom ugovoru sa
centralnom bankom strana sredstva plaćanja preda istoj;

similar documents