Humor u poeziji za decu Branka *opi*a

Report
Snežana Paser,
Vršac, R. Srbija
Humor u poeziji za decu
Branka Ćopića
„Čarobnjak je smeha, smehoslovac,
smehotres, smešnik, smehmajstor,
smehadžija, smehodža, smeholovac.
Dobričina Brane.“
Dragan Lukić: „Moji savremenici“, Detinjstvo, 1985, 3–4, str. 64.
O HUMORU:
ARISTOTEL , O pesničkoj umetnosti, Dereta, Beograd,2008.
•
„Komedija je, kao što već rekosmo, podražavanje nižih
karaktera, ali ne u punom obimu onoga što je rđavo, nego onoga što
je ružno, a smešno je samo deo toga. Jer, s m e š n o je neka greška i
rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna; na primer: smešna ličina
(maska), to je nešto ružno i nakazno, ali ne boli“ (str. 63−64) .
Vladimir Prop, Probemi komike i smeha, Dnevnik, Novi Sad, 1984.
Komiku definiše prisustvo nečeg niskog, sitnog, nekih nedostataka.
Proučavanje ovih nedostataka pokazuje da se na kraju krajeva oni uvek svode
ili mogu svesti, na nedostatak duhovnog ili moralnog karaktera: emocija, stanja
morala, osećanja, volje i intelektualnih aktivnosti (str. 155).
•
Smešno je uvek na neki način povezano sa sferom čovekovog duhovnog
života (str. 36).
•
Kako se grade komični karakteri? Grade se putem preuveličavanja, ali
uz osećanje mere i umetničkog takta (str. 14).
•
Šta izaziva smeh/vrste smeha: čovekovo fizičko biće, komika sličnosti,
komika razlika, čovek prema obličju životinje, čovek-stvar, ismevanje
profesija, parodiranje, komično preuveličavanje, izrugivanje namere,
magarčenje, alogije, laž, jezička sredstva komike, komični karakteri,
prerušavanje ličnosti...
•
Anri Bergson, O smehu, prevod Srećko Džamonja, Novi Sad, Vega
media, 2004.
•
„Nema komičnog izvan onoga što je čisto ljudsko“ (str. 9).
•
Smeh je socijalna reakcija na „krutost“ i „mehaničnost“
ljudskih postupaka.
• Vrste komičnog: komika formi, komika pokreta, komika situacije,
komika reči i komika karaktera.
1. Komika formi/komična fizionomija: „Može postati smešna svaka nakaza koju bi
dobro sazdana osoba mogla veštački da izvede.“
2. Komika pokreta/gesta: „Držanje, gestovi i pokreti ljudskog tela smešni su tačno u
tolikoj meri ukoliko nas to telo podseća na prostu mehaniku.“ Npr. smešni su pokreti
klovna koji se mehanički ponavljaju.
3. Komika situacije: „Komičan je svaki sklop radnji i događaja koji nam pruža
međusobno isprepletene, iluziju života i jasan doživljaj mehaničkog rasporeda.“
4. Komika reči:
– „Komičan izraz dobićemo kad neku apsurdnu misao ubacimo u kalup neke
uobičajene rečenice.“ (Parodija žanra.)
– „Komičan efekat postižemo kad se pretvaramo da neki izraz shvatamo doslovno, a
bio je upotrebljen figurativno.“ Ili: „Čim se naša pažnja koncentriše na ono što je
materijalno u nekoj metafori, izrečena misao postaje komična.“ (Bukvalizacija
metafore, idioma.)
5. Komika karaktera:
„Krutost, automatizam, rasejanost, nedruštvenost, sve se to međusobno prožima,
a iz svega toga nastaje komika karaktera.“
Nortrop Fraj, Anatomija kritike, Orpheus, Novi Sad,
2007.
• U osnovi komedije je „istrajavanje“ „na
strukturnim načelima i tipskim likovima“. On
razlikuje četiri komična tipa: alazon (varalica),
eiron (samopotcenitelj), bomoloihes (lakrdijaš)
i agroikos (neotesanac, seljak) (str.205).
• Kretanje od likova ka drugim strukturnim
elementima u delu.
Izvori humora u književnosti su brojni.
Najzastupljeniji u razmatranom korpusu Branka
Ćopića su:
1. jezik i jezički postupci,
2. humor sadržan u sižeu dela (u vidu prikazanog
događaja, anegdote),
3. karakter junaka (uglavnom tipiziranog).
NONSENS
– počiva na klamburima (igri reči):
„Moja baba iz Patkova Sela
od magle mi čarape oplela.“
– na paradoksalnim spojevima kontrastnih pojmova:
„Tišina se vazdan dere na me,
Zaspao sam od njene galame.“
– na bukvalizaciji metaforičnih slika:
„Mesečina polja potopila,
četiri se konja utopila.“
– na personifikacijama koje su poprimile apsurdne razmere:
„Započeli konji terevenku,
spotakla se kobila o senku.“
(Priča pijanog vodeničara)
Vašar u Strmoglavcu
U gradu Strmoglavcu
čudan je vašar jako,
prodavac, kupac, roba –
sve ti je naopako. [...]
Evo i miša starog,
pod puškom, nije varka,
čeka, brkove suče,
prodaje mačka Marka. [...]
Nasred vašara bučnog
golem se kurjak dere:
„Prodajem celu šumu,
Idem u klauđere.“[...]
Iz šatre zove lija,
ima lukavo oko:
„ Odlično čistim perje,
uđite, gospa koko!“[...]
Za tezgom sedi krava
u dugu muče dahu:
„Odličnu robu imam,
Čisto mleko u prahu.“[...]
Pite
Pita čvrka
pita džilituša
pita gužvara
pita onako
pita Misir-pita.
Pita savijača
pita razljevuša
pita bundevara
pita kajmakuša
pita bazlamača.
Pita zeljanica
pita sirnica
pita krompiruša
pita dobruša
pita jajara.
Ačak pita
đul pita
luft pita
šam-pita
krem-pita
lenja-pita
i pitino dete.
Bata i krokodil
Naš je bata zdrav i jak,
u školi je prvi ...
on marljivo brine brigu
da izuči dobro .....
Jednog ljeta bata, ljut,
krenuo na delek ...
Kupio je kartu on
za najbrži .....
PARODIJA:
Oglasi „Kupusnog lista“
NUDI SE DIREKTOR
Poletan, spreman dečak osnovac,
ne pije vino, ne voli novac,
šećerne stvari njegov su sektor,
zato bi rado bio direktor
negde u selu ili u gradu,
a u fabrici za čokoladu.
Jedina mana –
priznajem grešan –
mnogo sam ješan!
ZAMENA
„Četiri dvojke, nove-novcate,
svojina lična Kostića Rate,
menjam, da znate,
za jednu trojku, osrednju, staru,
polovnu možda ili u kvaru.“
TREBA NAM ŠAPTAČ
Potreban šaptač u našoj školi
za neke đake.
Za ovo moli
profesor dobri, Popović Ruška,
pošta Beograd,
Četvrta muška.
NAĐENO
Loptu od krpe našao sam. Pozor!
Juče mi njome razbiše prozor.
Veseli strelac nek mi se svrati,
da mu je čika u redu vrati.“
Oglasi „Šumskih novina “
LIJIN OGLAS
U gustoj travi nadomak reke,
kraj neke staze uske,
našla sam sinoć, u sami suton,
pero gospođe Guske.
Neka se Guska u šumu svrati
Da joj ga tetka vrati.
Sastanak u pet sati.
OGLAS DIVLJE SVINJE
Ja, divlja svinja, Brljnić Brlja,
javljam svima da znate:
nikada dosad ručala nisam
na knjizi đaka Mate.
Otkuda priča o tome kruži,
ko li me tako svirepo tuži?
OGLAS MRAVA
Pred kišom, juče, svojim listom,
sakri me cvetić plav.
Zato mu javno odajem hvalu.
Učtiv
Trudbenik Mrav.
KOBILIN OGLAS
Požuri, Vuče, dugo te tražim,
pola sam šume obila,
da ti kopitom poškakljam zube.
Voli te
strina Kobila.
Novogodišnje želje
Poljem, uz potok, kroz bukvik,
brezik,
putuje tajno nemušti jezik,
signal po signal žuri sve dalje.
Poruke čudne ko li to šalje?
SLON – BUVI
Želim da džunglom indijskom
gaziš,
BUVA – SLONU
na svaki šušanj da budno paziš
Šaljem ti želju skromnu i lepu,
i nek ti bude najlepša igra
da živiš skriven u psećem repu,
da vodiš ljude u lov na tigra.
da imaš nogu hitru i laku
i vazdan skačeš s dlake na dlaku.
ANEGDOTSKI HUMOR
Čudan vozač
Taj prebrzo drumom vozi,
saobraćaj sav ugrozi
klizeći na jednoj nozi.
[...]
Policajac, strog u licu,
vadi oružja – bilježnicu
i bockavu olovčicu.
Ja vam junačku zadajem veru
sad će vozaču da uzme meru.
[...]
„A gdje to piše, tako ti pesme,
da stanar kuću voziti ne sme?
S kućom na sebi mogu se ritati,
nikoga zato ne moram pitati,
spavati mogu, mogu pušiti,
mogu je, najzad, odmah srušiti.“
Pliva miš niz Tamiš
Obukao stari miš
nove gaće, da prostiš,
pa krenuo na Tamiš
kroz livade, kroz gustiš,
pored sela Belegiš.
A kad stiže na Tamiš
ispruži se stari miš
na mek pesak, pravi pliš,
u gaćama, da prostiš.
[...]
Prepade se čika miš
i povika: „Vetre, iš
ti mi dobro ne želiš,
dok me budiš uz Tamiš
u gaćama, da prostiš.“
To izreče stari miš,
pa zapliva niz Tamiš,
ode vetar nevidiš
pravo selu Belegiš,
pa će mački:
„Da prostiš,
ti ćeš danas da postiš,
ode miš niz Tamiš.“
Iza reke Rio Tampo
U Brazilu, usred pampa,
iza reke Rio Tampa,
ispred jednog malog kampa,
spuštena je duga rampa
i o rampi visi lampa.
Nit se čega boji Campa,
niti Campi treba rampa,
ni na rampi stara lampa
nema ničeg širom pampa,
iza reke Rio Tampa.
U drvenoj kući kampa
nastanjen je senjor Campa.
On povazdan zemlju krampa
pored reke Rio Tampa.
Prosto: sreća prati Campu,
našao je neku rampu
i na rampi staru lampu
pa doneo svome kampu.
Zašto li mu treba rampa
i o rampi stara lampa
isturena ispred kampa?
Kad je tama širom pampa,
bez meseca iznad kampa,
tad ustane senjor Campa
i napipa gde je rampa.
Pa kad plane stara lampa
sve zasija oko kampa
kao zvezda usred pampa,
iza reke Rio Tampa.
Čeg se boji senjor Campa
usred pustih, travnih pampa,
iza reke Rio Tampa?
Čitaocu
Prijatelju, čitaoče,
priznaću ti, što bih krio,
u vremena ona davna,
ja sam srećan dječak bio.
Nigdje više takvog raja
Kao moga zavičaja.
Potok šapće, rijeku traži,
u ćilim se cvijeće stapa,
nad zelenim gajem blista
sjajno nebo, plava kapa,
oblak plovi, bijela guska
i bisernom vodom pljuska.
Gura krava, div iz bajke,
snijeg ovaca travu pase,
poljem jezdi konj krilati,
bez gudala gudi prase,
a ja, srećan, oči bečim
i mamine šibe lečim.
Pjesma đaka prvaka
Zbogom, bako, mili rode,
u školu me jutros vode,
tamo će me vazdan tući,
živ ti neću doći kući.
Zbogom jagnje sviloruno,
čoban ti je poginuo.
Zbogom, kravo, mliječna spravo,
odnio je šalu đavo,
pozdravi mi drago tele, poginuću danas, vele,
poslednje ti šaljem zbogom,
osveti me tvrdim rogom.
Zbogom, konju ritajući,
nastradaću čitajući,
unaprijed mi duša zebe,
više jahat neću tebe,
daj pomozi stradalniku,
bježaćemo čak u Liku.
KOMIKA KARAKTERA
Deda Trišin Mlin
„Juče je bila – ne pitaj više –
pijanka slavna mlinara Triše.
Vazdan su Triša i Vinko Lozić
vodili pijani ples,
u staroj krčmi poviše Japre,
nazvanoj ’Zemljotres’.
Kad Vinko cvrca i Triša pije,
peva se, igra, skače i bije.
[...]
Poskoči deda, prstima pucnu,
vrti se poput tigra:
’U kolo, ljudi, drveće, zvezde,
počinje svetska igra!
Nek lija uzme za ruku lovca,
neka se s vukom zagrli ovca!’“
„O, lenji Tošo, nosaču buva,
kraj će ti biti tužan i mrk,
rep će ti miši odneti, slutim,
a neka ptica u gnezdo brk.
Propašćeš jednom bez traga, glasa,
u ropstvu pasa!“
A Toša žmirne i sneno kaže:
„Ne beri brige, slobodno dremaj,
prepusti meni brigu o repu,
pa ribu lovi, ručak mi spremaj.
Sa malo reči bez mnogo buke,
skuvaj mi danas čorbu od štuke!“
„Od štuke čorbu! – starina viče,
na noge skače s velikom bukom.
- Ako ti spremim, brka mi moga,
Opanak svoj ću pojesti s lukom!
Neću da lovim, neću da spremam,
Milosti nemam!“
Hvala na pažnji!

similar documents